<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>OKO :: Економија</title>
        <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://oko.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>OKO :: Економија</title>
        <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087989/zasto-nije-bilo-kesa-na-salterima-poste-ko-je-pokusao-da-minira-a-ko-je-spasio-srpski-finansijski-sistem.html</link>
                <description>
                    Епилог онога што се догодило у Алта банци даће истрага. Али две недеље након избора 25. октобра, када је реч о одржању целог финансијског система, јасно да су неки појединци у Народној банци Србије (вицегувернери), изгледа спасили ствар. Као што је јасно и да се министар финансија Синиша Мали у овој причи до јуче држао по страни и скрштених руку. Али се види и још нешто: да је једна одлука од пре дванаест година – одлука да се пословање Поштанске штедионице усмери ка становништву – изгледа највише спасила ствар. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/16/20/29/607/6055052/thumbs/14427938/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем" title="Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-center 49732241 media>--></p>
<p>Одлазећа и долазећа власт су протеклих недеља играли игру пребацивања кривице када је реч о томе ко је раширио панику у финансијском систему. А највећа паника рашири се оног тренутка кад пензионер оде на шалтер Поште да подигне пензију, а шалтерска службеница му одговори да пара нема.</p>
<p>За такву ситуацију, која се догодила прошле недеље на шалтерима Поште, такође смо гледали <em>blame game</em> између Поште и Поштанске штедионице. Она се углавном сводила на међусобне оптужбе ко није на време планирао, требовао, а ко није доставио довољно кеша да се исплате пензије. </p>
<p>А да ли се сада, две недеље након избора одржаних 25. октобра, и након неких чињења, али и нечињења, јасно виде још неке ствари?</p>
<p>Односно, да токови кеша нису зависили само од Зорана Анђелковића, директора Поште, и Бојана Кекића, председника Извршног одбора Банке Поштанска штедионица, односно да оно што смо гледали није била само мала свађа међу пријатељима, и то страначким, јер су обојица чланови Српске напредне странке, а били су чланови Социјалистичке партије Србије?</p>
<p>Да ли је кеш застао негде другде? <!--<box box-center 49732243 media>--></p>
<h4><strong>Поштанска и финансирање државе</strong></h4>
<p>Председник Извршног одбора Поштанске штедионице Бојан Кекић рекао је у петак, 13. новембра гостујући у емисији Око, да је Банка била високо ликвидна. То значи – пуна пара. </p>
<p>„Имали смо исплату државне помоћи од 6.000 динара. Сав тај новац од 28 милијарди динара је стајао у Поштанској штедионици и у Акционарском фонду. Дакле у нашој билансној суми. Кад смо извршили исплату, још у септембру месецу са Министарством финансија смо се договорили, односно, нема шта да се договоримо, власник нам је обећао да ћемо 30 милијарди да урадимо из хартија. Увек кад смо били ликвидни ми смо куповали државне хартије од вредности, највише смо то радили током короне, да би се све оне исплате државе реализовале. Ми смо имали 140 милијарди динара у хартијама од вредности. Део је код Народне банке. За други део, сад је у току седница Владе где ће вероватно да се уради <em>buyback </em>аукција, дакле ми њима хартије, они нама паре“, рекао је тада Кекић. </p>
<p>Шта то значи? Банка Поштанска штедионица је практично у време када је имала вишак пара финансирала државу. Да то јесте тако види се и из извештаја о пословању банке, где је закључно са даном 20. септембром на име хартија од вредности ова банка имала уложених 131 милијарду динара, што је 1,1 милијарди евра. То су државни дужнички папири које емитује Народна банка и Министарство финансија, односно Управа за јавни дуг.</p>
<p><!--<box box-left 49732248 embed>--></p>
<p>Судећи по ономе што је Кекић рекао прошлог петка, направљен је договор између управе ове Банке и државе као власника да се повлачење ликвидности, односно исплате кеша на шалтерима по основу једнократне помоћи надокнади на други начин. А тај начин су државни дужнички папири.</p>
<p>Дакле, да држава пре рока доспећа исплати кеш Поштанској штедионици на име хартија од вредности, које је ова банка купила вишком пара које је својевремено имала.</p>
<p>Судећи према ономе што је Бојан Кекић рекао у петак, то се до тог дана није догодило. Али се није догодило ни у петак 13. новембра на седници Владе, у време када је Бојан Кекић снимао интервју за Око. </p>
<p>У петак поподне су шалтери Поштанске били пуни, јер је кренула исплата депозитара Алта банке, које покрива Агенција за осигурање депозита (у износу од 250 милиона евра), али током викенда је био још један очекивани притисак на ликвидност, јер се плате запосленима у Телекому Србије углавном исплаћују преко Поштанске штедионице, и то 1. и 15. у месецу.<!--<box box-center 49732234 media>--></p>
<h4><strong>Шта је <em>buyback</em> аукција </strong></h4>
<p>Овде је важно објаснити и како у пракси изгледа <em>buyback</em> аукција и шта је то заправо. Наиме, прича почиње још за време короне, 18. фебруара 2020. године, када држава у намери да финансира свој дуг емитује дугорочне хартије од вредности. Рок отплате био је 12 година, уз камату од 4,5 одсто.</p>
<p>Те дужничке папире је купила банка Поштанска штедионица и још неке банке, а држава је тада на име тих хартија узела новац. Своје паре назад, уз камату, Поштанска штедионица је по року доспећа требало да добије тек 2032. године. Међутим, Кекић тврди да је у септембру направљен договор да се уради исплата пре рока доспећа. И то је заправо <em>buyback</em> опција.  </p>
<p>Одлука владе која је изостала у петак, 13. новембра изгледа да се догодила 16. новембра. Потврда те тврдње види се на Сајту Управе за јавни дуг. </p>
<p>„У оквиру редовних активности усмерених на активно управљање јавним дугом Републике Србије, даље унапређење функционисања домаћег тржишта државних хартија од вредности и обезбеђивање додатне ликвидности, Министарство финансија – Управа за јавни дуг објављује календар аукција откупа државних обвезница (<em>buyback</em> аукција) за наредни период“, наводи се у вестима Управе за јавни дуг објављеним 16. новембра. <!--<box box-left 49732232 media>--></p>
<p>Распоред аукција откупа државних хартија од вредности пре рока доспећа за четврти квартал је прецизно наведен, а прва аукција, чини се, направљена је за Поштанску штедионицу. Наравно да на ову аукцију заказану за четвртак, 20. новембра могу да се јаве све банке. А планирани обим откупа је 15 милијарди динара.</p>
<p>Још једна аукција заказана је за уторак, 24. новембар. Ту је реч о хартијама од вредности које су емитоване 23. јануара прошле године, рочности 10 година уз камату од 5,25 одсто. Редовно, ове обвезнице доспеле би на наплату 2035. године. А обим откупа који држава нуди сада је 10 милијарди динара. </p>
<h4><strong>Укључивање министарства финансија</strong> </h4>
<p>По календару Управе за јавни дуг планиране су још три <em>buyback</em> аукције до краја године. Све три се односе на дугорочне хартије од вредности (рочности од пет, десет и осам година). Свих пет <em>buyback</em> аукција су укупне вредности 55 милијарди динара.</p>
<p>Судећи према ономе што је Кекић рекао у Оку, највећи део тог износа, чак 30 милијарди је откупила Поштанска штедионица. Остатак имају друге банке.<!--<box box-center 49732226 media>--></p>
<p>Сада је јасно да је ово први корак који је, откако су кренули проблеми с готовином, направило Министарство финансија. На овај начин ће и Министарство финансија упумпати ликвидност и кешом до краја године „прокрвити“ банкарски систем. </p>
<p>За сада, закључно са 16. новембром, то је радила само Народна банка Србије. Уз то, у петак је одржана и ванредна седница Извршног одбора Народне банке на којој је допуњена одлука о управљању токова готовине. Њоме се до 28. фебруара 2027. године, дакле привремено, омогућава банкама да једна другој могу да уступају готовину у динарима, уз обавезу да извештај о томе шаљу Народној банци Србије.</p>
<p>До петка, 13. новембра готовину у динарима банке нису могле једна другој да уступају међусобно, већ је то чинила само Народна банка Србије.</p>
<p>Ова измена одлуке требало би да систем „прокрви“ кешом и да отклони проблеме које су неке банке имале након краха Алта банке 30. октобра, када јој је НБС одузела дозволу за рад. </p>
<p><!--<box box-left 49732258 media>--></p>
<p>Овде је важна напомена и да је управа Поштанске штедионице током прошле године направила заокрет у пословању, да је раст кредита био двоструко већи од раста депозита. На крају 2025. године раст кредита био је чак 45,1 одсто.</p>
<p>У комерцијалним банкама ове две стопе обично прате једна другу. Тај дисбаланс примећен је и у првом тромесечју ове године када су кредити порасли 24,5 одсто, а депозити свега 9 одсто. Ту је било и државних пројеката попут кредита за младе или оног за национални стадион. </p>
<p>Управљање токовима готовине у комерцијалним банкама подразумева и да се новац који се узме од клијената да би се на њему зарадио истим темпом пласира кроз кредите. То би било одговорно управљање готовином на дужи рок. Нарочито ако стрес тест покаже да као потенцијални удар на ликвидност банке постоји и 28 милијарди динара у билансима на име Акционарског фонда.</p>
<p>Ипак, Поштанска штедионица је у највећој мери остала банка чији је пословни модел такав да се одржава на пословању са становништвом. То показују и приходи од камата становништва који су били 13 милијарди динара, док су приходи од јавног сектора били 9 милијарди, од укупно 28,8 одсто.</p>
<p><!--<box box-left 49732253 media>--></p>
<p>Студентска листа најавила је ревизију кредитног портфолија ове банке, али шта год да она покаже, банка је системска и има удео на тржишту од 8,9 одсто, а држава, уколико то буде неопходно, може и да је докапитализује.</p>
<h4><strong> Ко је спасао финансијски систем</strong></h4>
<p>Оно што је сада спасило ову банку није се догодило ни ове ни прошле године, већ још у новембру 2014. године када је бивши министар финансија, сада покојни Душан Вујовић отпутовао у Вашингтон и срео се са једним од директора Међународног монетарног фонда Дејвидом Липтоном, како би договорио програм фискалне консолидације који је ступио на снагу 2015. године. </p>
<p>Душан Вујовић је и за емисију Око неколико пута сведочио да је Липтон тада нацртао <a href="https://www.politika.rs/sr/clanak/401481/mercedesov-trokraki-znak-srbiju-spasio-od-bankrota?utm_source=chatgpt.com">трокраки мерцедесов знак</a>. Сви смо запамтили први крак тог знака који је подразумевао смањење дела пензија и плата запосленима у јавном сектору.</p>
<p>Други крак је подразумевао реформу јавних предузећа и изостанак тих реформи је, према Вујовићевом сведочењу за емисију <a href="https://www.youtube.com/watch?v=N4uyr9zZ2uc">Око магазин,</a> био разлог да у пролеће 2018. поднесе оставку на месту министра финансија.</p>
<p><!--<box box-left 49732259 media>-->А Поштанску штедионицу спасио је онај трећи крак мерцедесовог знака који се односио на стабилност финансијског система, а којим се јавност током протеклих 12 година можда и најмање бавила. Између осталог, за Поштанску штедионицу Меморандумом са ММФ-ом било је предвиђено да ова банка буде усмерена на послове са становништвом.</p>
<p>Епилог онога што се догодило у Алта банци даће истрага. Али је после две недеље од избора јасно да су неки појединци у Народној банци Србије (вицегувернери), када је реч о одржању целог финансијског система, изгледа спасили ствар. Као што се види и да се министар финансија Синиша Мали, до јуче, у овој причи држао по страни и скрштених руку. </p>
<p>Али се види и још нешто. Да су покојни министар Душан Вујовић и Дејвид Липтон, који још од 2020. године више није у ММФ-у, цртањем оног трокраког мерцедесовог знака и одлуком да се пословање Поштанске штедионице усмери ка становништву, овог новембра 2026. изгледа највише спасили ствар. </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 16 Nov 2026 20:43:00 +0100</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087989/zasto-nije-bilo-kesa-na-salterima-poste-ko-je-pokusao-da-minira-a-ko-je-spasio-srpski-finansijski-sistem.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/16/19/16/373/6054962/thumbs/14427721/thumb1.jpg</url>
                    <title>Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087989/zasto-nije-bilo-kesa-na-salterima-poste-ko-je-pokusao-da-minira-a-ko-je-spasio-srpski-finansijski-sistem.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/16/19/16/373/6054962/thumbs/14427721/thumb1.jpg</url>
                <title>Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087989/zasto-nije-bilo-kesa-na-salterima-poste-ko-je-pokusao-da-minira-a-ko-je-spasio-srpski-finansijski-sistem.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087975/zasto-postanska-stedionica-nije-i-ne-moze-da-bude-alta-banka-drzavna-i-prevelika-da-bi-propala.html</link>
                <description>
                    После свега што се око Поштанске штедионице претходних дана дешавало и причало – да је било покушаја изношења велике количине пара, да нема довољно новца за исплату пензија, да може пропасти – можда ће бити ревизије кредитног портфолија ове банке. Шта год да та ревизија покаже, то не мења чињеницу да Поштанска штедионица има око 8,9 одсто удела на банкарском тржишту, да је велика, системска банка, да је један од стубова српског финансијског система.  Уз све то, у власништву је Републике Србије. Дакле, Поштанска штедионица је једноставно превелика да би пропала. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/12/21/58/230/6038249/thumbs/14386282/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала" title="Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49731539 media>-->„Како чујем, Поштанска штедионица <em>капут</em>....“ Ово је 5. новембра на друштвеној мрежи Икс написао Немања Шаровић, председник покрета „Љубав, вера, нада“ и новинар зрењанинског КТВ-а. </p>
<p>Латински израз <em>caput</em> у фрази <em>caput mortuum</em> користи се у значењу „готово је, пропало је“. А његова објава да је Поштанска штедионица пропала дошла је само шест дана након краха Алта банке Давора Мацуре, чиме се у јавности раширила паника и повукла паралела – хоће ли најстарија српска банка доживети судбину најмлађе и најбрже растуће приватне банке?</p>
<p>Постојe бар три разлога зашто Поштанска штедионица није <em>капут</em> и није пропала, а најважнији је да је Република Србија већински власник ове банке са чак 80,35 одсто. Индиректно, преко Поште Србије држава има 12,17 одсто, преко Телекома још 6,84 одсто, а Фонд ПИО и Фонд за развој имају по мање од један одсто. Дакле, иза ове банке држава стоји 100 одсто. </p>
<h4><strong>У државном власништву</strong></h4>
<p>Банка у којој је држава већински власник може да се докапитализује, уколико се испостави да има проблем са капиталом. Такође, Министарство финансија у буџету има довољно новца да евентуално уради додатно убацивање пара у банку, уколико то буде неопходно. Тачно се зна и где – у изменама и допунама Закона о буџету, и то на разделу 621 Министарства финансија под ставком „набавка домаће финансијске имовине“ у укупном износу од 164 милијарде динара, што је око 1,4 милијарде евра. </p>
<p><!--<box box-left 49731535 media>-->Оно што је познато из јавно доступних докумената, последњи пут то се догодило 2023. године, па је тако учешће Републике Србије у капиталу на дан 31. децембра 2023. године износило 20,56 милијарди динара (175 милиона евра) и било је веће за 6,74 милијарди динара (57 милиона евра) у односу на стање на крају 2022. године.</p>
<p>Повећање учешћа у капиталу банке урађено је на основу Закључка Владе 05 број: 422-5233/2023 од 15. јуна 2023. године. </p>
<h4><strong>Докапитализација уочи избора и контрола</strong></h4>
<p>Ипак, изгледа да је и ове године једне докапитализације било, и то уочи избора. Ако се пажљиво читају извештаји о променама на капиталу Поштанске штедионице, може да се закључи да је упумпан неки додатни новац.</p>
<p>То се види из извештаја који је на сајту банке објављен 30. септембра ове године. На позицији „трансакције с власницима евидентиране директно на капиталу – повећање“, види се укупан износ 2,5 милијарди динара на акцијском капиталу (21 милион евра), плус још 1,48 милијарди динара (12 милиона евра) на име емисионе премије. То укупно чини повећање капитала од 4 милијарде динара.</p>
<p>Не види се који власник је уплатио овај капитал и унео додатни новац у банку, али се из извештаја види да је промене на капиталу банке ове године било.</p>
<p>Такође, у буџетским подацима за август виде се и 4 милијарде динара на конту 62 на име докапитализације. Не пише о којој банци је реч. Али кад се ова два податка укрсте, јасно је да је реч о Поштанској.<!--<box box-center 49731530 media>--></p>
<p>Постоји још један, трећи доказ да је држава у августу урадила докапитализацију Поштанске штедионице, иако се то у документима са седница Владе јавно не наводи. На сајту Централног регистра хартија од вредности, који мора да евидентира сваку промену на капиталу, дана 26. августа укњижена је управо једна таква промена, по којој је извршен упис 251.683 акције по основу повећања капитала.</p>
<p>То све нужно не мора да значи да је банка у проблему и да је докапитализација урађена због тога, али се из тога јасно види да Поштанска није <em>капут</em>, ако држава то не жели.</p>
<p>Други разлог због ког Поштанска штедионица није <em>капут</em> је што државне компаније, на које њихов власник има утицај, могу своје депозите да пребаце у Поштанску штедионицу, па да и на тај начин убаце готовину у банку. Као што је Електропривреда, на пример, новац држала у патуљастој и уз то приватној Алта банци, која је имала мање од три одсто тржишта, исто тако смисленије је да државне компаније своје депозите држе у системској и уз то државној банци. Није познато да ли се то дешавало. </p>
<p>Трећи разлог зашто Поштанска штедионица није <em>капут</em> је што је Народна банка Србије, на захтев ове банке, увела мере континуираног надзора и што на дневном нивоу прати показатеље о ликвидности и капиталу банке. То значи да Народна банка може да уведе ограничења, да прати токове готовине на дневном нивоу, оде у контролу. Једна таква контрола и састанак управе Поштанске штедионице догодио се и ове недеље.</p>
<p><!--<box box-left 49731514 media>--></p>
<h4><strong>Таласање око Поштанске</strong></h4>
<p>Шта је оно што се у протеклом периоду с Поштанском штедионицом десило? Прво је Немања Каровић, представник Студентске листе, гостујући у Другом дневнику РТС-а 28. октобра рекао да „постоје озбиљне индиције да је из Поштанске штедионице покушано да се изнесе једна огромна количина новца, око милијарду динара, да је то могло да угрози финансијски систем, ликвидност банке и да евентуално доведе до поремећаја у редовној исплати плата и пензија“.</p>
<p>Поштанска штедионица је то сутрадан демантовала, тврдећи да таквог покушаја није било и у саопштењу истакла да је банка „стабилна, ликвидна и системски значајна финансијска институција, која своје пословање обавља у складу са важећим прописима, уз јасно дефинисане контролне механизме и под надзором надлежних регулаторних органа“.</p>
<p>„Повезивање непостојећег догађаја са наводним угрожавањем ликвидности Банке, редовности исплате зарада и пензија, па чак и стабилности целокупног финансијског система, представља неосновано довођење у питање сигурности институције која постоји више од једног века“, наведено је у саопштењу. </p>
<p>Председник Синдиката финансијских организација Србије, односно синдикалне организације у Банка Поштанска штедионица Владан Урошевић, рекао је 29. октобра за Н1 да је деловањем запослених спречен покушај „исплате готовог новца из те банке“, те да она сада функционише нормално и да корисници немају разлога да стрепе за своја средства. <!--<box box-left 49731505 media>--></p>
<p>Све то се дешавало пре него што је Алта банка крахирала и пре него што јој је одузета дозвола за рад. А шта је овде у ствари било? </p>
<p>Наравно да исплата једне милијарде динара не може да угрози ни финансијски ни пензиони систем и наравно да свако са свог рачуна може да подиже свој новац. Али, шта је у овом случају било индикативно? Односно, да ли је власник рачуна (чије је име познато редакцији Око портала, али га због Закона о заштити података о личности нећемо објављивати) покушао да велики износ подигне у кешу, а за то постоје и дневни лимити и ограничења?</p>
<p>То се може учинити с најавом. Али чак и велики трансфер с рачуна на рачун може бити индикативан. Наиме, постоји листа индикатора за препознавање основа сумње да је реч о прању новца или финансирању тероризма код банака, коју је иначе донела и потписала Народна банка Србије. Према том документу нису само индикативни велики износи уплата у готовини у кешу, већ то могу бити и велике исплате, учестале трансакције, али и ако странка истог дана обавља више трансакција у различитим експозитурама или у једној експозитури у различитим сменама. У тој листи индикатора наводи се чак да и сам службеник банке може да препозна нетипично понашање клијента. </p>
<p>Нетипично је, на пример, и ако велики број појединаца у релативно кратком временском року крене да повлачи велике количине новца из банке.</p>
<p><!--<box box-center 49731517 media>--></p>
<h4><strong>Додатни надзор</strong></h4>
<p>У међувремену је Поштанска штедионица 2. новембра поднела захтев Централној банци за управљање ликвидношћу. Извршни одбор Банке саопштио је да се та Банка обратила Народној банци Србије са молбом за додатни стручни надзор у праћењу ликвидности и финансијских токова. Навели су да да је циљ молбе да се обезбеди јасан увид у финансијске токове и отклони простор за неосноване тврдње које могу узнемирити клијенте. </p>
<p>У саопштењу Извршног одбора наведено је да се та Банка у петак, 30. октобра у преподневним часовима, обратила регулатору са молбом за додатни стручни надзор у праћењу ликвидности и финансијских токова, поводом негативних вести и инсинуација у јавности којима се доводи у питање њено пословање и ликвидност. </p>
<p>Поштанска штедионица била је и тема конференције за новинаре Студентске листе која је одржана 4. новембра, на којој је Емир Зилџовић, представник Студентске листе рекао како је „овај захтев уобичајен када дође до повећане неизвесности на тржишту“. </p>
<p>„Ту нема ничег ризичног и неуобичајеног у односу на оно што се дешава у развијеним тржиштима. Међутим, оно што је веома важно за нас као грађане је какав је квалитет стварне активе и какво је управљање било Поштанском штедионицом у последњем периоду, јер то ће заправо одредити да ли ће Поштанска штедионица бити у стању да настави са пословањем на дуги рок. Дакле, квалитет њиховог портфеља. Знамо да је та банка дала кредите попут оног за изградњу фудбалског стадиона од 350 милиона евра држави“, рекао је Зилџовић и додао да је веома важно да људи из Централне банке ураде професионалан посао ревизије кредитног портфеља. </p>
<p><!--<box box-left 49731518 media>--></p>
<p>Истакао је Зилџовић и да је одлазећи режим показао да преко себи блиских људи има могућност да угрози читав финансијски систем и позвао надлежне институције да предузму и све мере како би се очувала финансијска стабилност. </p>
<p>„Грађане позивамо да постану смирени, све аналитичаре да не шире бомбастичне и непроверене и нетачне информације у циљу добијања публицитета и изазивања панике“, рекао је још Зилџовић. </p>
<p>О томе да је буџетом за 2025. годину планирано задуживање државе по високим каматама (шестомесечни белибор плус 3,3 одсто) код Поштанске штедионице за национални стадион <a href="https://oko.rts.rs/ekonomija/5087040/nacionalni-stadion-i-faktor-tejlor-svift-zasto-kasni-koliko-kosta-i-da-li-ce-stici-za-ekspo.html">Око портал</a> је већ писао.</p>
<h4><strong>Ко шири панику</strong></h4>
<p>Дејан Шошкић, бивши гувернер, професор Економског факултета и кандидат Студентске листе, гостујући у емисији Око 9. новембра рекао је да је прва ствар коју грађани треба да имају у виду је да Поштанска штедионица и Алта банка нису исто:</p>
<p>„Једно је мала банка приватног власника који има пуно основа да му се припише недовољни степен кредибилности. Овде је држава власник. То је стуб финансијског система у највећем броју земаља. Ту где је држава власник, може да докапитализује банку, да дода ликвидност ако је потребно. Ту постоје и инструменти НБС који су већ у дејству.“</p>
<p>„За докапитализацијом нема потребе, до тога неће доћи, ситуација је стабилна, али треба грађанство да зна да и то може да се реализује. Банка је ликвидна, активирани су инструменти подршке ликвидности. Држава је власник, самим тим и гарант, било би сасвим нормално да смо очекивали и добили барем једну реч коју би одговорни представник државе, власти у овом тренутку требало да да“, изјавио је тада Шошкић. </p>
<p><!--<box box-left 49731508 media>--></p>
<p>На питање ко је одговорни представник власти рекао је – то је, наравно, Влада Републике Србије на предлог Министарства финансија. </p>
<p>„Да кажу да нема разлога да се шири паника, да нема разлога да се причају неистините приче. Ми имамо, нажалост, другачије понашање. Постојећи људи који су још ту из претходног режима још кратко време користе те своје позиције, а врло често и преживели медији који неће дуго бити ту за ширење панике и за дестабилизацију. То је штетно за нашу државу“, додао је он, алудирајући на то да се паника ширила преко „Информера“. </p>
<p>Одлазећа и долазећа власт упирале су прстом једна у другу тврдећи да су њихови политички конкуренти ширили панику. Последњи је то учинио бивши председник Алексансар Вучић, који се 10. новембра телефонски укључио као гост емисије <em>Колегијум</em> на телевизији Информер. Осврћући се на Поштанску штедионицу, Вучић је подсетио на тврдње о покушају изношења милијарду динара из Србије, оцењујући да су такве изјаве изазивале панику и наносиле штету банци. „Па ко је правио панику? Ко је угрожавао и уништавао Поштанску штедионицу? Ми или они?“, упитао је Вучић.</p>
<h4><strong>Реакција Народне банке</strong></h4>
<p>Народна банка Србије је, када је о Поштанској штедионици реч, објавила неколико умирујућих саопштења чији циљ јесте био да се не шири паника. </p>
<p>Како Око портал сазнаје, НБС је тражила од Владе и Министарства финансија да реагују. Обратили су се „поводом актуелних дешавања у вези с пословањем Банке Поштанска штедионица а.д. Београд, а које могу негативно да утичу и на поверење њених клијената и стабилност укупног финансијског тржишта“. У допису у који је Око портал имао увид, из НБС се каже да је „у садашњим околностима посебно важно да држава, у својству власника, пружи јасну и недвосмислену подршку њеном даљем пословању“. Држава, тј. Министарство финансија у техничком мандату, отћутала је на апел из Народне банке.</p>
<p><!--<box box-left 49731542 media>-->Министарство финансија се моли да без обзира на чињеницу да Влада Републике Србије тренутно обавља послове у техничком мандату, „у оквиру својих законских овлашћења предузмете потребне активности како би Република Србија, као већински акционар, недвосмислено потврдила своју подршку стабилном и несметаном функционисању Банке, као и спремност да, уколико се за тим укаже потреба, обезбеди одговарајућу подршку њеном пословању у складу са законом“.</p>
<p>Како сазнајемо, из Министарства финансија стигао је кратак одговор у коме се наводи да подржавају све активности које ће НБС у оквиру својих овлашћења предузимати како би се обезбедило стабилно и несметано функционисање банке. „Такође, Министарство финансија ће у даљем поступку поступати у складу са свим одлукама Владе Републике Србије“, наведено је у одговору у који је Око портал такође имао увид. </p>
<p>Јавна реакција представника техничке владе на тему Поштанске штедионице је изостала.</p>
<p>У међувремену, на шалтерима Поште и Поштанске штедионице видели смо редове приликом исплате пензија, видели смо и да поједини пензионери новац нису добили, као и да су Пошта и Поштанска штедионица играле <em>blaming game, </em>или игру пребацивања кривице зашто пара за које из обе институције тврде да их има за неке на шалтеру није било, и ко је за то крив. </p>
<p><!--<box box-left 49731497 media>-->У међувремену, јуче је у банци одржана и седница Извршног одбора Поштанске штедионице. </p>
<p>Такође, Поштанска штедионица није Алта банка јер њен пословни модел нимало не зависи од једног појединца, као што је то био Давор Мацура. Њен пословни модел је другачији иако бележи велику експанзију давања кредита, па је та експанзија скоро двоструко виша од краја 2024. до 30. септембра 2026. године. Ипак, Банка је и даље у великој мери зависна од сектора становништва и јавног сектора, што се види из годишњег извештаја за 2025. годину. Приходи од камата становништва били су 13 милијарди динара, док су приходи од јавног сектора били 9 милијарди, што укупно чини 22 милијарде од укупно 28,8 милијарди динара. </p>
<p>Све ово не значи да се неће радити ревизија кредитног портфолија ове банке. Шта год да та ревизија покаже, то не мења чињеницу да Поштанска штедионица има око 8,9 одсто удела на банкарском тржишту, да је велика, системска банка, да је један од стубова српског финансијског система. Да је на дан 30. септембра имала 584 милијарде динара депозита, што је скоро пет милијарди евра. Уз све то, у власништву је Републике Србије. Дакле, Поштанска штедионица је једноставно превелика да би пропала. </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 11:28:38 +0100</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087975/zasto-postanska-stedionica-nije-i-ne-moze-da-bude-alta-banka-drzavna-i-prevelika-da-bi-propala.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/12/21/18/364/6038243/thumbs/14386264/thumb1.jpg</url>
                    <title>Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087975/zasto-postanska-stedionica-nije-i-ne-moze-da-bude-alta-banka-drzavna-i-prevelika-da-bi-propala.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/12/21/18/364/6038243/thumbs/14386264/thumb1.jpg</url>
                <title>Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087975/zasto-postanska-stedionica-nije-i-ne-moze-da-bude-alta-banka-drzavna-i-prevelika-da-bi-propala.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087944/slom-imperije-davora-macure-alta-banka-najbrze-rastuca-i-najbrze-padajuca-banka-u-srbiji.html</link>
                <description>
                    У Србији сваки пут кад падне власт, падају и брзорастуће пословне империје бизнисмена повезаних с влашћу. А банка Давора Мацуре, бизнисмена блиског Српској напредној странци, била је најбрже растућа на тржишту. Њени пословни приходи су се за пар година ушестостручили и на крају прошле године били 54 милиона евра. У недељи која је за нама најбрже растућа банка постала је најбрже падајућа. Пала је за пет радних дана. И само пет дана после избора.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/3/21/53/145/6004036/thumbs/14293975/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији" title="Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49730926 media>-->„Стабилна, сигурна и јака“, тако се рекламирала Алта банка, која је Светски дан штедње, 31. октобар, дочекала без дозволе за рад. И то након што је у ноћи између петка и суботе одржана хитна седница Извршног одбора Народне банке Србије, која је трајала скоро седам сати. Почела је у 19 сати увече у петак и завршила се око два ујутру у суботу, а на њој је дошло до бурне расправе између гувернерке Јоргованке Табаковић и вицегувернера. Неки од њих тада су први пут чули да једна банка на тржишту практично више нема пара. Неки су истину знали, а неки је скривали.</p>
<p>Те ноћи зграда Народне банке Србије на Славији на више спратова светлела је као новогодишња јелка. У већини београдских редакција било је угашено светло када је у 2:25 ујутру, као епилог те бурне расправе, стигло саопштење НБС у коме се наводи да је Алта банци одузета дозвола за рад.</p>
<p>А шта је томе претходило и како се догодило да Извршни одбор, који чине гувернер и четири вицегувернера, у ситне сате донесе ову одлуку?</p>
<h4><strong>Ниво ликвидности</strong></h4>
<p>„Одузимању дозволе претходиле су контролне активности које су биле усмерене на то да банка повећа ниво ликвидности“, званично је наведено у саопштењу. А те активности дефинисане су чланом 110. Закона о банкама. Подразумевају да НБС, као регулатор, може да уведе корективне и принудне мере, а оне се уводе након што Централна банка спроведе контролу по члану 102. Закона о банкама. У овом конкретном случају такве мере спречиле би одливање новца из ове банке.</p>
<p>Иначе, колико има новца у којој банци, односно каква је ликвидност, подаци су који у НБС стижу сваки дан. Банке које послују на тржишту Србије дужне су да о томе подносе дневне извештаје. Такви извештаји редовно су стигли и у понедељак и уторак. У понедељак се већ у тим подацима видело да се новац одлива, а у уторак, на дан кад је Српска напредна странка славила своју славу Свету Петку, у Сектору за контролу банака НБС упалила се црвена лампица.</p>
<p>Подаци који су стигли за Алта банку указивали су да је за само један радни дан количина пара у овој банци смањена и да је дошло до повлачења ликвидности.</p>
<p>Иначе, дневни подаци о ликвидности јавно су доступни на сајту НБС, али се објављују за све банке збирно. У појединачне износе за сваку банку увид има Сектор за контролу пословања банака и ти се не објављују јавно. Вицегувернер Жељко Јовић је, како незванично може да се чује, још у уторак 27. октобра тражио ванредну контролу за Алта банку.</p>
<p><!--<box box-left 49730928 media>--></p>
<p>Занимљива коинциденција је да баш тог дана НБС објавила саопштење у коме се истиче да се „трансфери новчаних средстава финансијских институција обављају редовним каналима платног промета, у складу са важећим прописима и утврђеним процедурама“.</p>
<p>Иако се то у саопштењу не спомиње, тиме је изгледа реаговано на наводе адвоката Ивана Нинића, које су пренели медији, а који је он објавио у уторак ујутру на друштвеној мрежи Икс, да се из једне банке убрзано трансферише новац.</p>
<p>„Народна банка Србије континуирано врши надзор и контролу пословања свих банака у циљу очувања стабилности финансијског система. У том смислу, изношење и ширење непроверених тврдњи не доприноси објективном информисању јавности, већ може изазвати неоправдану забринутост и нарушити поверење у стабилност финансијског система“, саопштили су из НБС.</p>
<p>Још једно умирујуће саопштење које је потписала гувернерка Јоргованка Табаковић НБС је објавила у четвртак, 29. октобра, у коме се подсећа да „ширењем непроверених и сензационалистичких навода, једнаку штету трпимо сви, као грађани исте државе“.</p>
<p>Ово саопштење медији су тумачили као деманти који се односи на Поштанску штедионицу и наводе Немање Каровића, представника Студентске листе, који је у Другом дневнику РТС-а вече пре тога рекао да постоје озбиљне индиције да је покушано изношење огромне количине пара у износу од милијарду динара из Поштанске штедионице, што је, према његовим наводима, могло да утиче на исплату пензија.</p>
<h4><strong>Ноћ у трезору</strong></h4>
<p>НБС у свом реаговању ниједну банку није споменула, али након свега што се прошле недеље догодило у Алта банци, већа је вероватноћа да је гувернерка раговала на наводе о изношењу пара из банке чији је власник Давор Мацура.<!--<box box-left 49730938 media>--></p>
<p>Шта се од уторка до петка дешавало у Народној банци није познато, али незванично може да се чује да је ванредне контроле у Алта банци било. Али, изгледа, прекасно, тек крајем недеље. Контрола се завршила тако што је тим који је из НБС отишао у Алта банку утврдио да је банка, која је према свим извештајима о пословању имала највише готовине, практично остала без пара. Отворило се и питање да ли су сектор супервизије у НБС, али и извештаји о пословању, приказивали стварно стање из биланса ове банке.</p>
<p>Како се сумња, у једној од тих ноћи, од понедељка до петка, још није познато којој, власник Алта банке Давор Мацура ушао је у трезор.</p>
<p>У понедељак, 2. новембра, Јавно тужилаштво за организвани криминал саопштило је да је приведен. Истог дана је приведени су и Г.М, директор Одељења трезора и управљања готовином и И.П, сарадник за трезорско пословање Алта банке. По закону, њих двојица могли су да уђу у трезор банке, али власник Давор Мацура ту није смео да се нађе.</p>
<p>Током викенда и у банку и у кућу Давора Мацуре упала је полиција. Током викенда огласила су се и четири вицегувернера, Жељко Јовић, Драгана Станић, Никола Драгашевић и Ана Ивковић, саопштењем у коме су захтевали од надлежног јавног тужилаштва да, у складу са својим законским овлашћењима, утврди да ли постоје елементи евентуалне кривичне одговорности одговорних лица у НБС. Тиме су, практично, први пут иступили мимо гувернерке Јоргованке Табаковић, што је била јасна потврда сукоба међу њима.</p>
<p>„Вицегувернери НБС су са стварним стањем у Алта банци, а које је драстично одступало до извештаја које је та банка достављала НБС, упознати тек на хитној ванредној седници која је сазвана за петак 30. октобар у вечерњим часовима“, наводи се у саопштењу.</p>
<p><!--<box box-left 49730951 media>-->До понедељка, полиција је већ завршила попис готовог новца у трезору.</p>
<p>За осумњиченог Давора Мацуру постоје основи сумње да је извршио кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица, док су двојица његових сарадника осумњичени да су помогли у извршењу наведеног кривичног дела, наводи Јавно тужилаштво за организовани криминал.</p>
<p>„Постоје основи сумње да је осумњичени Д.М. у претходном периоду до 31.10.2026. године, извршио напред наведено кривично дело, тако што је прекорачио границе свог овлашћења у чему су му стварањем услова за извршење кривичног дела помогли осумњичени Г.М. и И.П, као лица задужена за непосредно руковање вредностима у трезору Алта банке а.д, тако што су му предавали картице за улазак у трезор или су му својим картицама и присуством омогућавали неовлашћене уласке у трезор 'Депо', приликом којих је Д.М. из истог износио новац и на тај начин прибавио противправну имовинску корист у износу од око 45 милијарди динара“, наведено је у саопштењу Јавног тужилаштва за организовани криминал.</p>
<p>Осумњиченима је одређена мера задржавања у трајању од 48 сати, а у адвокатској канцеларији Спаховић Око порталу је потврђено да је Давор Мацура саслушан синоћ око поноћи, и да је Мацура „негирао кривицу и рекао како никада није ушао у трезор банке“. После саслушања, одређен му је притвoр до 30 дана.</p>
<h4><strong>22 тоне пара</strong></h4>
<p>Оволика количина новца из трезора Алта банке није могла да буде изнета неопажено. Ако је изнет новац у динарима, то значи да је Давор Мацура из трезора изнео 22 тоне новца (ако је реч о апоенима од 2.000 динара), а ако је изнет у еврима тај пакет био је тежак око 4 тоне (ако је реч о апоенима од 100 евра).</p>
<p>Ако су из трезора изнети динари то би могло да значи да је пред зградом Алта банке у Булевару Зорана Ђинђића у једној ноћи протекле недеље било пет камиона носивости од по пет тона; ако су изнети еври, онда је био довољан један. Али Давор Мацура и два његова сарадника вероватно тај новац нису износили сами.</p>
<p><!--<box box-left 49730957 media>--></p>
<p>Иначе, поприлично је неуобичајено да толика количина новца стоји у трезору банке. То ипак не значи да у Алта банци то није био случај.</p>
<p>Јер, како може да се види из извештаја о пословању банке за треће тромесечје ове године, банка је на крају септембра имала чак 83 милијарде динара готовине, што је око 709 милиона евра. У односу на укупну активу, готовина је у Алта банци чинила чак 38 одсто што је такође неуобичајено. Јер банке готовину пласирају како би на њој зарадиле, кад готовина стоји у трезору, то је новац на коме банка не зарађује. Није уобичајено да банкари „седе на парама“, уместо да их пласирају кроз кредите или да инвестирају на неке друге начине како би зарадили. Како показују упоредни извештаји банака, удео готовине у укупној активи у просеку се креће око 18 одсто.</p>
<p>Такође, на крају трећег квартала ова банка је имала 190,4 милијарди динара прикупљених депозита и 111,5 милијарди динара пласираних у кредите. Тај геп, односно разлика у износу пласираних и прикупљених средстава, такође није уобичајен у банкарском сектору. Истовремено, из године у годину брзина раста депозита била је већа од брзину раста кредитирања.</p>
<h4><strong>Стечај и последице</strong></h4>
<p>Удео Алта банке на банкарском тржишту није велики, мањи је од три одсто, што значи да није реч о системској банци чији би слом могао да угрози стабилност финансијског система. Али је утолико веће питање зашто су онда неке државне компаније, попут ЕПС-а, своје депозите држале у овој патуљастој банци, као и колико је још јавних предузећа чији је новац у овој банци остао заробљен сада изложено ризику.</p>
<p>Над најбрже растућом банком, како су је звали, јер су за само пар година њени пословни приходи скочили чак шест пута, Привредни суд у Београду 3. новембра покренуо је стечај. На огласној табли Привредног суда у Масариковој 2 3. новембра уjутру је освануло решење које је потписао стечајни судија Горан Максимовић. За стечајног управника именована је Агенција за осигурање депозита, а та промена је истог дана евидентирана у Агенцији за привредне регистре. Стечајни управник сада има рок од 60 дана да прво уради попис, а они којима Алта банка дугује новац имају рок од 90 дана да се пријаве како би били обештећени. Такође, истим решењем су дужници Алте позвани да испуне своје обавезе према овој банци.</p>
<p><!--<box box-left 49730960 media>-->Управни одбор Агенције за осигурање депозита данас је донео одлуку да се исплата новца депонентима Алта банке обави преко Поштанске штедионице. Агенција за осигурање депозита дужна је да започне исплату осигураних износа депозита у року од наредних седам радних дана. „Депоненти ће моћи да преузму своје осигуране износе у року од три године“, наводи се у саопштењу</p>
<p>Још од времена светске економске кризе када је (крајем 2008. године) са штедње повучено милијарду евра, држава је променила правила и осигурала депозите до 50.000 евра, независно од валуте или врсте рачуна у банци. Динарски улози ће се исплаћивати у динарима, а девизни у еврима.</p>
<h4><strong>Инвестициони фондови</strong></h4>
<p>Такође, Агенција за осигурање депозита има довољно новца за исплату свих осигураних износа депонентима Алта банке, наводи се у саопштењу. То значи да се из буџета неће финансирати исплата ових обавеза. Али, постоје и они који су новац држали у Алта банци, а који стечајем можда неће бити обештећени, јер зависи у ком ће се реду дужника наћи.</p>
<p>То су инвестициони фондови. Они грађани који су новац уложили у инвестиционе фондове се не пријављују Привредном суду у стечајном поступку, већ то чини Фонд. На крају стечаја, у зависности од тога у ком исплатном реду буде, Фонд се можда и наплати, али до тада мора да књижи губитак.</p>
<p>Никола Стакић, један од портфолио менаџера, објашњава да је према Закону о осигурању депозита новац грађана и малих предузећа у банци која оде у стечај осигуран до 50.000 евра, а остатак се по Закону о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање наплаћује као потраживање депонената, које има предност у односу на већину осталих поверилаца.</p>
<p><!--<box box-left 49730968 media>-->„Када новац у банци држи друштво за управљање инвестиционим фондовима, исти закон га као финансијску институцију изричито изузима из те категорије. Такав депозит није осигуран и наплаћује се заједно са осталим повериоцима, тек након што се намире потраживања по основу осигураних депозита, јавни приходи, Народна банка Србије и депозити грађана и предузећа, што у пракси значи мање изгледе за потпуну наплату“, објашњава Стакић.</p>
<p>Комисија за хартије од вредности издала је упутство Фондовима да прокњиже у својим билансима изложеност према Алти. По Закону о отвореним инвестиционим фондовима постоји ограничење колико новца може да се уложи у једну банку. То ограничење износи 20 одсто. Комисија је наложила фондовима да своје депозите према Алта банци у потпуности обезвреде. То практично значи да у финансијске извештаје на име тих орочених депозите код Алте унесу износ нула.</p>
<p>Подаци са тржишта показују да су највише су према Алти били изложени фондови Vista Rica Invest, Vista Rica Corporate и Vista Origin. Цена њихове инвестиционе јединице је због једнократног утицаја одузимања лиценце Алта банци већ смањена, и то редом за 22,61%, затим 17,96% и 21,48 одсто. Овде је реч о алтернативним инвестиционим фондовима.</p>
<p>У складу са налогом Комисије за хартије од вредности, имовину фонда за 0,84% имовине смањила је Inteza Invest Cash Dinar, а за 1,17% Inteza Invest Cash Euro.</p>
<p><!--<box box-left 49730983 media>--></p>
<p>Тек ће се сазнати ко је све у овој банци држао новац. Нису то била само велика државна предузећа, компаније блиске власти, руски држављани, већ и естрада. Тако је у петак, 30. октобра, једна фолк звезда отишла на шалтер да подигне својих 80.000 евра. У филијали су јој рекли да се није најавила и да дође у понедељак. Већ сутрадан ујутру јој је било јасно да је за њу и њене паре касно. Део свог новцa, осигураних 50.000 евра наплатиће у Поштанској штедионицу. </p>
<h4><strong>Повезани падoви</strong></h4>
<p>Ефекат Алта кризе на финансијски систем неће бити велики, али је питање ко се сада у овом политичком вакуму овом кризом бави, као и да ли она може да има већи ефекат на привреду? Јер Алта група је власник Меркатора, Роде и Идее, а у овом малопродајном ланцу запослено је око 7.800 људи.</p>
<p>Приликом претходних сличних криза Привредна комора Србије организовала је састанке на којима се договарало како ће банкари и привредници реаговати, односно да се не догоди да се здравим пословним системима блокирају рачуни и да се криза даље не прелива у привреди.</p>
<p><!--<box box-left 49730970 media>-->Колико ће стечај Алта банке трајати није познато, ко ће за крах овог система бити одговоран утврдиће суд. Али, симболично, стечај Агробанке који је почео пре 14 година завршен је у фебруару ове године.</p>
<p>Када је 2012. године власт изгубио Борис Тадић, с њим је пало и пословно царство Мирослава Богићевића, бизнисмена блиског тада владајућој Демократској странци. Стечај Фармакома још није завршен.</p>
<p>У Србији сваки пут кад падне власт, падају и брзорастуће пословне империје бизнисмена повезаних с влашћу. А банка Давора Мацуре, бизнисмена блиског Српској напредној странци, била је најбрже растућа на тржишту. Њени пословни приходи су се за пар година ушестостручили и на крају прошле године били 54 милиона евра. У недељи која је за нама најбрже растућа банка постала је најбрже падајућа. Пала је за пет радних дана. И само пет дана после избора.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 4 Nov 2026 14:28:41 +0100</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087944/slom-imperije-davora-macure-alta-banka-najbrze-rastuca-i-najbrze-padajuca-banka-u-srbiji.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/3/22/32/434/6004288/thumbs/14294791/thumb1.jpg</url>
                    <title>Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087944/slom-imperije-davora-macure-alta-banka-najbrze-rastuca-i-najbrze-padajuca-banka-u-srbiji.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/3/22/32/434/6004288/thumbs/14294791/thumb1.jpg</url>
                <title>Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087944/slom-imperije-davora-macure-alta-banka-najbrze-rastuca-i-najbrze-padajuca-banka-u-srbiji.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087881/nobelova-nagrada-za-ekonomiju-mikroekonomske-osnove-makroekonomske-stabilizacije-po-novokejnzijanskom-modelu.html</link>
                <description>
                    Економски развој карактеришу наизменични падови и успони. Подстицање или успоравање економије у право време може обезбедити стабилност и омогућити нам да избегнемо дуготрајне рецесије или неконтролисану инфлацију. Истраживања Роберта Е. Хола и Мајкла Вудфорда довела су до промене парадигме у политици стабилизације. Нови кејнзијански модели, проистекли из њихових истраживања, омогућавају нам да објаснимо и квантитативно измеримо утицај политике стабилизације на привредне циклусе. Данас их користе централне банке и министарства финансија широм света.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/13/9/41/699/5922882/thumbs/14076472/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу" title="Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p style="padding-left: 30px;"><!--<box box-left 49729834 media>-->„Централна банка мора да снизи референтну каматну стопу како би покренула привреду.“</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Влада треба да подстакне привреду повећањем расположивог дохотка домаћинстава и јачањем потрошње.“</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Више каматне стопе или смањена потрошња морају се користити за хлађење економије, иначе ћемо изгубити контролу над инфлацијом!“</p>
<p>Овакве изјаве често се могу чути у јавним расправама о економској политици. Све оне односе се на инструменте <em>политике стабилизације</em>, односно мере које владе и централне банке предузимају како би ублажиле привредна колебања. То може подразумевати да централна банка прилагођава своју референтну каматну стопу или да влада повећава или смањује порезе и новчана давања, попут дечјег додатка, како би утицала на куповну моћ домаћинстава.</p>
<p>Циљ стабилизационе политике јесте да ублажи привредна колебања – промене у стопи незапослености и привредном расту – како економија не би запала у ситуацију са веома високом незапосленошћу или неконтролисаном инфлацијом, или се у таквом стању задржала. Стабилан и уједначен макроекономски развој бољи је и за домаћинства и за предузећа него непрестано смењивање дубоких падова и наглих успона. Претерана привредна колебања нарочито тешко погађају сиромашнија домаћинства, која располажу веома ограниченим финансијским резервама.</p>
<p><!--<box box-left 49729841 media>-->Истраживања Роберта Е. Хола и Мајкла Вудфорда cу нас боље опремила за управљање економским падовима. Они су поставили темеље <em>новокејнзијанске парадигме</em>, у којој се модели граде на <em>микроекономским основама</em>, односно одоздо нагоре. Економски исходи резултат су милиона одлука које на микро нивоу доносе домаћинства и предузећа.</p>
<p>Ослањајући се на моделе засноване на таквом приступу, уместо да привреду посматрају искључиво из макроекономске перспективе, такорећи из птичје перспективе, Хол и Вудфорд су својим истраживањима довели до промене парадигме у теорији стабилизационе политике.</p>
<h4><strong>Политика стабилизације је постала неефикасна</strong></h4>
<p>Увид да стабилизациона политика може донети велике користи потиче још из радова Џона Мејнарда Кејнза, насталих пре готово једног века. Његова идеја, која и данас представља темељ стабилизационе политике, била је да се укупна тражња домаћинстава и предузећа за робом и услугама не усклађује аутоматски с оним што привреда може да произведе. Ако је тражња прениска, долази до високе незапослености и слабог раста. Ако је превисока, привреда се прегрева, а инфлација расте. Успони и падови могу се ублажити подстицањем тражње (убрзавањем) када је она прениска, односно њеним обуздавањем (кочењем) када је превисока.</p>
<p><!--<box box-center 49729831 media>--></p>
<p>Традиционални кејнзијански модели заснивали су се на претпоставци да су статистичке корелације између кључних макроекономских величина, као што су инфлација, потрошња, незапосленост и производња, стабилне. Један пример је однос између инфлације и незапослености – такозвана Филипсова крива – која показује да је инфлација обично ниска када је незапосленост висока, и обрнуто.</p>
<p>Други пример је претпоставка да потрошњу одређује укупан расположиви доходак домаћинстава: већи расположиви доходак доводи до веће потрошње. Сматрало се да су односи између ових величина приближно линеарни, тако да ако се једна варијабла промени, друга се промени пропорционално. Полазећи од те претпоставке, било је релативно једноставно израчунати колико привреду треба убрзати или успорити. Међутим, показало се да је овај приступ сувише поједностављен да би доследно функционисао.</p>
<p>Током нафтних криза седамдесетих година двадесетог века, односи између макроекономских варијабли постали су много нестабилнији него што су истраживачи и доносиоци одлука веровали. Инфлација је расла упркос растућој незапослености, а веза између прихода и потрошње показала се мање поузданом него што се претпостављало. То је значило да политика стабилизације није функционисала: било је превише стимуланса у погрешно време, што је имало дугорочне последице у виду дугогодишњег ниског раста и високе инфлације.</p>
<p><!--<box box-left 49729871 media>-->Утицајни економисти, попут Роберта Е. Лукаса Млађег (добитника Награде за економске науке 1995. године), тврдили су да је проблем кејнзијанске стабилизационе политике управо у претпоставци да су односи између макроекономских величина стабилни.</p>
<p>Да би такви модели могли да функционишу, морали су, уместо тога, да имају микроекономске темеље, односно да се заснивају на поузданим микроекономским однсима.</p>
<p>Инфлацију одређују одлуке о ценама које доносе хиљаде појединачних предузећа. Укупна приватна потрошња произлази из одлука милиона домаћинстава, док одлуке појединачних предузећа и запослених одређују обим производње.</p>
<p>Макроекономске појаве могу се разумети само ако се проучи понашање појединачних економских актера и сагледају њихови укупни ефекти.</p>
<p><!--<box box-left 49729894 media>--></p>
<p>Лукасова критика наишла је на широк одјек, али изградња модела заснованих на микроекономским темељима била је лакша на речима него на делу. Такви модели морали су да реше проблеме с којима традиционални кејнзијански модели нису могли да изађу на крај, а истовремено су морали да буду довољно једноставни и разумљиви да би могли да уђу у широку употребу.</p>
<p>Једно од нарочито важних питања за стабилизациону политику јесте како се одређује приватна потрошња. Ранија теоријска истраживања указивала су на то да потрошња зависи барем подједнако од <em>очекивања</em> појединачних домаћинстава у погледу будућих прихода колико и од њихових садашњих прихода. То компликује вођење стабилизационе политике, јер очекивања домаћинстава у погледу будућности нису константна, већ на њих утичу промене различитих чинилаца, као што су порези, каматне стопе или инфлација.</p>
<p>Међутим, хипотезу о значају очекивања било је тешко проверити и квантитативно измерити. Очекивања домаћинстава нису непосредно уочљива.</p>
<p>Многи истраживачи покушавали су да пронађу индикаторе за очекивања домаћинстава у погледу будућих прихода како би утврдили да ли се одлуке о потрошњи могу предвидети. Али нико у томе није успео – све док Роберт Е. Хол није почео да размишља на потпуно нов начин.<!--<box box-center 49729842 media>--></p>
<h4><strong>Хол из корена мења истраживачки приступ</strong></h4>
<p>Холова основна идеја била је да, ако потрошња домаћинстава зависи од њихових очекивања у погледу будућих прихода и других релевантних чинилаца, онда су њихове одлуке о потрошњи најбољи показатељ тих очекивања: ако су оптимистична, домаћинства ће трошити више него ако су песимистична.</p>
<p>То такође значи да ће домаћинства прилагодити своју потрошњу само ако промене процену будућности, а за то је неопходно да се појаве нове и релевантне информације. Пошто се нове информације, по самој дефиницији, не могу предвидети – јер у супротном не би биле нове – не могу се предвидети ни промене у потрошњи, под условом да је теорија тачна.</p>
<p>Хол је тако преокренуо дотадашњи истраживачки приступ: уместо да траже показатеље помоћу којих би могли да предвиде потрошњу домаћинстава, истраживачи би требало да провере хипотезу да промене у потрошњи <em>није могуће</em> предвидети.</p>
<p>Показало се да је Холова хипотеза тачна. Ниједна варијабла није се показала пресудном за предвиђање промена у потрошњи. Чак су и Холoве најскептичније колеге биле убеђене; увид да сада постоји природна референтна вредност био је подједнако важан као и потврда саме теорије.</p>
<p>Промене у потрошњи које се ипак могу предвидети морају зависити од одступања од претпоставки теорије – на пример, из чињенице да нека домаћинства не могу да узму кредит или немају уштеђевину, па живе од данас до сутра. Користећи референтну вредност теорије, истраживачи су могли да процене колики се део потрошача налази у таквој ситуацији.</p>
<p><!--<box box-left 49729846 media>--></p>
<p>Хол је своје резултате представио у чланку објављеном 1978. године, који је за истраживаче представљао својеврстан тренутак откровења. Његов рад постао је кључан за развој савремених истраживања потрошње.</p>
<p>Још један важан чланак Хол је написао заједно с Фредериком Мишкином 1982. године. Користили су микроподатке за одређени број појединачних домаћинстава и показали да је око 80 одсто њих доносило одлуке о потрошњи у складу с теоријом, док су остала живела од данас до сутра.</p>
<p>Ти удели се мењају током времена и разликују се од земље до земље, али их је могуће проценити. Увид да нека домаћинства, када одлучују колико ће трошити, узимају у обзир будућност, док друга то не чине, представља важан елемент макроекономских модела које данас користе централне банке и министарства финансија.</p>
<p>Разумевањем утицаја очекивања на одлуке о потрошњи, Хол је решио проблем који је дуго збуњивао истраживаче. Његова сазнања имала су пресудан значај за промену парадигме у макроекономији коју је донео нови кејнзијанизам.</p>
<h4><strong>Вудфордов модел</strong></h4>
<p>У књизи објављеној 2003. године, Мајкл Вудфорд представио је целовит новокејнзијански макроекономски модел заснован на микроекономским темељима. У књизи су сажети резултати ранијих чланака које су написали Вудфорд и други истраживачи.</p>
<p><!--<box box-left 49729856 media>--></p>
<p>Тај макроекономски модел, састављен од три једначине, постао је прототип свих новокејнзијанских модела који су уследили. Његова сврха је да служи као својеврсна лабораторија за доносиоце економских одлука. Шта се дешава с бруто домаћим производом и инфлацијом ако се каматна стопа снизи? Колико треба повећати каматне стопе да би се инфлација стабилизовала у одређеним привредним околностима?</p>
<p>Традиционални кејнзијански модели нудили су одговоре на та питања, али се показало да су ти одговори непоуздани. Нови модели ослањали су се на микроекономске темеље, описујући како појединачни економски актери доносе одлуке о потрошњи, производњи и ценама производа, и пружали су поузданије одговоре.</p>
<p>Један од важних елемената Вудфордовог модела јесте објашњење начина на који се одређује потрошња. Она у већини земаља чини највећи део укупне тражње за робом и услугама. Значај потрошње био је препознат и у традиционалном кејнзијанском приступу, али револуционарна новина било је укључивање Холовог резултата – да потрошња зависи од очекивања домаћинстава у погледу њихових будућих прихода.</p>
<p>Потрошња зависи и од каматне стопе. Ако централна банка снизи своју референтну каматну стопу, штедња постаје мање профитабилна, па ће потрошња данас бити већа у односу на очекивану потрошњу у будућности. Тек када је каматна стопа на одређеном средњем нивоу, који се назива неутралном (или природном) каматном стопом, она нити подстиче нити смањује потрошњу.</p>
<p><!--<box box-left 49729886 media>--></p>
<p>Појам природне каматне стопе увео је крајем деветнаестог века Кнут Виксел, један од шведских међународно утицајних економиста. Инспирисан Викселовим радом, Вудфорд је показао да централне банке могу да подстичу или обуздавају привредну активност прилагођавањем каматних стопа, уместо променама количине новца у оптицају. То је био важан допринос који је новокејнзијанске моделе учинио кориснијим у пракси.</p>
<p>Други елемент модела објашњава како се одређује инфлација. Он полази од тога да појединачна предузећа утврђују цене знајући да би било прескупо да их мењају сваки пут када се промени тражња или трошкови производње. Зато су цене ригидне, односно споро се прилагођавају променама.</p>
<p>Ова тешкоћа у прилагођавању цена представља основни разлог због којег је, према Кејнзовом схватању, тражња толико важна за производњу. Ако тражња опадне, а цене остану непромењене, настаје вишак понуде, а тиме и неравнотежа између понуде и тражње која може довести до економског пада.</p>
<p>Када се у модел укључи начин на који појединачно предузеће одлучује о ценама, постаје јасно да оно, када мења цену, мора да узме у обзир и будућност. Ако предузеће верује да ће цене његових конкурената и његови сопствени трошкови расти, најбоље је да одреди вишу цену него што би је одредило када би очекивало супротно. Према томе, и одлукама предузећа управљају њихова очекивања.</p>
<p>Пошто предузећа приликом доношења одлука гледају у будућност, очекивања у погледу будућих каматних стопа важна су за инфлацију. Због тога су кредибилитет и транспарентност важне одлике централне банке.</p>
<p><!--<box box-left 49729850 media>--></p>
<p>Овај увид, које није било део традиционалног кејнзијанског приступа, имао је велики практични значај за централне банке: јасно и уверљиво саопштавање начина на који размишљају и онога што намеравају да предузму постало је од суштинске важности за њихов рад.</p>
<p>Други чинилац који одређује инфлацију јесте <em>производни јаз</em>, појам који је Вудфорд увео како би описао притисак тражње у економији.</p>
<p>Ако је притисак тражње висок, што значи да је јаз позитиван – као што је обично случај у периоду привредног успона – цене расту, па ће инфлација бити виша од уобичајене. Ако је притисак тражње пренизак, што значи да је јаз негативан – а то се најчешће дешава током привредног пада – цене су под притиском да падају, па ће инфлација бити нижа од уобичајене.</p>
<p>Формално посматрано, јаз представља разлику између стварног и <em>природног</em> нивоа производње, односно нивоа производње који би постојао када би тржишне цене могле слободно да се мењају, а тражња се тако савршено усклађивала с понудом. Величина јаза стога се може посматрати као мера удаљености привреде од ефикасног коришћења ресурса, док је задатак стабилизационе политике да тај јаз сведе на нулу.</p>
<p>Природни ниво производње може се мењати током времена. Изненадне промене називају се <em>шоковима понуде</em>. То могу бити нагли скокови цена енергената, поремећаји у међународним ланцима снабдевања или други догађаји који изненада утичу на производни потенцијал економије.</p>
<p><!--<box box-left 49729888 media>-->Ако услед негативног шока понуде природни ниво производње опадне, а тражња остане непромењена, производни јаз постаје позитиван. То је могуће ако предузећа, упркос повећаним трошковима, не повећају адекватно своје цене. Тражња ће тада бити превисока, иако се сама није повећала.</p>
<p>Чак и ако тражња, а самим тим и производња, донекле опадну услед негативног шока понуде – можда због појачаног песимизма домаћинстава, која зато смањују потрошњу – производни јаз и даље може остати позитиван ако природни ниво производње опадне више него стварни.</p>
<p>Ова врста шока понуде може, дакле, истовремено довести до инфлације, смањења производње и повећања незапослености. За разлику од традиционалних кејнзијанских модела, Вудфордов модел у таквој ситуацији препоручује мере за хлађење привреде, попут повећања каматних стопа, како би се избегла неконтролисана инфлација.</p>
<p>Његова сазнања омогућила су да се на недавне шокове понуде одговори делотворније него током нафтних криза седамдесетих година двадесетог века.</p>
<p><!--<box box-left 49729848 media>-->Вудфордов модел делује једноставно, али су за стварање тог новог модела заснованог на микроекономским темељима била неопходна пионирска истраживања самог Вудфорда и неколицине других макроекономиста. Захваљујући једноставности модела, али и његовој способности да добро описује стварност, он је брзо стекао наклоност доносилаца одлука у централним банкама и министарствима финансија.</p>
<p>Модел се, такође, може усавршавати и прилагођавати околностима у свакој појединачној земљи. Тако, на пример, шведска централна банка има сопствени новокејнзијански модел, прилагођен условима у Шведској.</p>
<h4><strong>Прилагодљив модел</strong></h4>
<p>Као и код свих промена парадигме, новокејнзијанизам није представљао последњу реч, већ почетак процвата једног правца економских истраживања.</p>
<p>Истраживања настављају да напредују, а од објављивања радова овогодишњих лауреата модели су даље развијани и усавршавани. Може се очекивати да ће се тај процес наставити како се наше економије буду мењале. Модели се лако могу прилагодити различитим околностима с којима се суочавају домаћинства и предузећа.</p>
<p><!--<box box-left 49729867 media>-->Новокејнзијанске моделе данас користе министарства финансија и централне банке широм света, а они им помажу да доносе утемељене и уравнотежене одлуке о стабилизационој политици. Једноставно речено, нема других одрживих алтернатива. Зато, када следећи пут ваша централна банка буде одређивала каматну стопу, можете бити сигурни да ће један од елемената на којима се њена одлука заснива бити прорачуни добијени помоћу новокејнзијанског модела с микроекономским темељима.</p>
<p>Истраживања овогодишњих лауреата омогућила су да се великим макроекономским кризама управља далеко делотворније него раније. То је било од огромне користи током пандемије и енергетских криза последњих година, које нису оставиле тако дугорочне последице по привредни раст и инфлацију као кризни периоди седамдесетих година двадесетог века. Нисмо потонули у катастрофалну економску депресију попут оне из тридесетих година прошлог века. Рецесије и епизоде високе инфлације нису нестале, али трају краће.</p>
<div style="text-align: right;">Извор: <a href="https://www.nobelprize.org/prizes/economic-sciences/2026/popular-information/">Краљевска шведска академија наука</a></div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 14 Oct 2026 17:01:42 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087881/nobelova-nagrada-za-ekonomiju-mikroekonomske-osnove-makroekonomske-stabilizacije-po-novokejnzijanskom-modelu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/13/9/7/129/5922894/thumbs/14076502/thumb1.jpg</url>
                    <title>Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087881/nobelova-nagrada-za-ekonomiju-mikroekonomske-osnove-makroekonomske-stabilizacije-po-novokejnzijanskom-modelu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/13/9/7/129/5922894/thumbs/14076502/thumb1.jpg</url>
                <title>Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087881/nobelova-nagrada-za-ekonomiju-mikroekonomske-osnove-makroekonomske-stabilizacije-po-novokejnzijanskom-modelu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји </title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087416/u-cijim-samoposlugama-cemo-kupovati-alta-aman-i-lidl--nacionalno-i-trzisno-prepakivanje-u-maloprodaji-.html</link>
                <description>
                    Ако би се у Београду тражила зграда кроз коју се преплићу судбине регионалних бизнисмена то би могао да буде „Меркатор“ на Новом Београду. За само нешто више од десет година власници тржног центра и малопродајног ланца били су Ивица Тодорић, Павао Вујновац, Петар Матић, а ових дана би се као власник „Меркатора“ могао уписати Давор Мацура, власник „Алта банке“. Шта се ове године мења у српском бизнису малопродаје? Откуд ове најновије српско-хрватске (пре)продаје и да ли је једна немачка компанија са српског трговачког престола скинула трговински ланац „Макси“, односно компанију „Делез“, деценијског лидера?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/4/6/21/8/731/5291942/thumbs/12399917/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји " title="У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49720638 embed>-->Ако би се правила хронологија вести о томе како се српске фирме враћају у српске руке, она би изгледала овако:</p>
<p>Најпре је 19. марта ове године председник републике објавио: „Има и неких добрих вести. Видим да су неке наше компаније преузеле или преузимају ‘Меркатор’, ‘Идеу’, тако да ће поново бити у српским рукама, што није лоше“, рекао је Александар Вучић.</p>
<p>Затим је 24. марта 2026. године основана фирма „Алта ритејл“. Регистрациону пријаву у Агенцији за привредне регистре (АПР) поднео је Давор Мацура, власник „АЛТА групе“, компаније чији су се пословни приходи у последњих неколико година утростручили. Како показују финансијски извештаји, приходи компаније су 2021. године били 7 милиона евра и из године у године су расли, да би на крају прошле, 2025. године, достигли 20 милиона евра. Фирма послује са плусом од 6,5 милиона евра. У оквиру ове групе послује и „АЛТА банка“, а њени приходи су на крају прошле године били 54 милиона евра. За неколико година су се ушестостручили. „Алта банка“ је и она банка преко које плаћамо рачуне за струју.</p>
<p>Али, прва званична потврда вести да ће Давор Мацура, баш преко фирме „Алта ритејл“, купити „Меркатор“, „Идеу“ и „Роду“ стигла је 16. априла. Помало неочекивано, вест је стигла из Македоније, из тамошње Комисије за заштиту конкуренције. У њеном извештају се наводи да је фирма „Алта ритејл“ и основана за реализацију ове трансакције и додаје се да компанија припада „Алта групи“, чији су примарни фокус банкарске и сродне финансијске услуге.</p>
<h4><strong>„Алта“ у Македонији</strong></h4>
<p>„Алта групa“ послује у Северној Македонији, а законска процедура је таква да свуда где је компанија присутна локалној антимонополској комисији мора да поднесе захтев за одобрење концентрације, односно преузимање фирме. Притом, закони о заштити конкуренције нису свуда у региону исти, па антимонополска комисија, регулаторно тело, у различитим фазама поступка о томе обавештава јавност.</p>
<p><!--<box box-left 49720639 media>--></p>
<p>У Србији, Комисија на крају објављује решења о одобрењу концентрације, док у Северној Македонији комисија јавност обавештава још у првој фази, кад се поднесе захтев.</p>
<p>„Алта групa“ је у Северној Македонији власник „Алта банке АД Битола“, али и предузећа за трговину и услуге „Пелагонија фајнанс ДОО“ из Скопља. Та фирма је у ликвидацији јер нема никакве пословне активности. У извештају македонске Комисије се наводи да је од 2026. године „Алта групa“ у Сeверној Македонији присутна и преко компаније „Алта групa Дуел“, али и преко акционарског друштва за осигурање „Зоил“.</p>
<p>Из извештаја македонске Комисије се види да се трансакција односи на стицање потпуне контроле над неколико фирми које су у власништву „Фортенове“ из Загреба, а које су некада биле део концерна „Агрокор“ у власништву хрватског тајкуна Ивице Тодорића. Реч је о компанији „Идеа Маркети“ (некадашњи „Меркатор С“ у оквиру које послују трговински ланци „Рода“, „Идеа“ и „Меркатор“), „М-профил“, „М-смарт бизнис солушн“, „Супер картица“ и „Ена Фрут“.</p>
<h4><strong>Најбрже растућа банка у Србији</strong></h4>
<p>О овој трансакцији недавно је писао и загребачки „Пословни дневник“. Аутор тог текста, новинар Синиша Малус, у разговору за Око магазин Давора Мацуру описује као једног од најбрже растућих играча на тржишту банака у Србији: „Почетни бизнис му је био са мењачницама, да би се касније проширио на банкарски сектор, уз велики пројект у сектору некретнина, комплекс бившег ‘ИМТ’-а на Новом Београду, који би требало прерасти у један савремени, дивовски, стамбено-пословни комплекс“, каже Малус.</p>
<p><!--<box box-center 49720645 media>--></p>
<p>Eкономска новинарка Ружа Ћирковић за Око каже да „постоји опште уверење да је наша држава мало мотивисала ту куповину“: „Верујем да држава очекује да ће у народном периоду бити још енергетских шокова и притисака на цене хране и друге осетљиве производе за државу. Ја то, такође, мислим.  Верујем да у држави сматрају да ће им бити лакше да интервенишу ако је инвеститор њихов човек“, каже Ћирковићева.</p>
<p>Професор Економског факултета Горан Петковић износи да је „Алта банка“ једна од најбрже растућих банака у Србији и да је за релативно кратако време избила на девету позицију, као и да је то оно што се види споља. „Шта је изнутра, ја не знам“, додаје.</p>
<h4><strong>Судбинa „Меркатора“ </strong></h4>
<p>Симбол „Меркатора“ у Србији је тржни центар на Новом Београду, чија је градња почела још крајем деведесетих. А кроз њу су се током протеклих више од четврт века преламале и испреплетале судбине неколико регионалних привредника.</p>
<p>„Сећам се да је изградња тог тржног центра почела још за време НАТО агресије, тада су ударени темељи. Сећам се како сам фотографисао градилиште радујући се да ће Београд добити модеран малопродајни објекат. Интересантна ствар је да је тадашњи директор ‘Меркатора’ Влада Кравчук, изнајмио просторије управо у ‘Јубмeс банци’ преко пута, са погледом на градилиште и одатле пратио како ниче нови тржни центар и био врло срећан због тог напретка“, рекао је Горан Петковић.</p>
<p><!--<box box-left 49720650 media>--></p>
<p>Модеран тржни центар отворен је у децембру 2002. године и то уз трубаче, а некадашња „Јубмес банка“, која се налази преко пута, основана 1979. године као „Југословенска банка за међународну економску сарадњу“, продата је у мају 2019. године. Република Србија је своје учешће у банци од 28,51% продала  фирми „Алта пеј“ Давора Мацуре.</p>
<p>Судбина трговинског ланца „Меркатор“, који послује у згради тржног центра на Новом Београду, није пратила судбину зграде. Та зграда од 2017. године је у власништву српског бизнисмена Петра Матића, који је власник и тржног центра „Ушће“.</p>
<p>Трговински ланац „Меркатор“ одавно није словеначки. Од 2013. године његово власништво је ишло из руке у руку. Продат је због дугова, а купио га је хрватски тајкун Ивица Тодорић, власник „Агрокора“, који је и сам био презадужен. Када је 2017. године банкротирао, цео „Агрокор“, са све „Меркатором“, посебним законом, такозваним <em>Лекс Агрокором</em>, национализовала је хрватска држава.</p>
<p class="box-center">Данас, „Меркатор“ је на имовинском списку компаније „Фортенова“. Реч је о холандској фирми која је током процеса препакивања дугова Ивице Тодорића постала власник „Агрокора“. А од 2023. године власник „Фортенове“ у Хрватској је бизнисмен Павао Вујновац, привредник који је почетни капитал зарадио у енергетици. Детаље трансакције још не могу да коментаришу, рекли су за Око магазин у компанији „Фортенова“.<!--<box box-center 49720655 media>--></p>
<h4><strong>Мотиви продаје</strong></h4>
<p>„’Агрокор’ некад и ‘Фортенова група’ данас – не могу стати у исту реченицу“, каже новинар Синиша Малус. „‘Агрокор’ је некад био најмоћнија компанија у овом региону, ‘Фортенова група’ данас није ни приближно толико значајна. Од некадашње компаније гиганта сада су остали ти остаци остатака. Вероватно је ово сада завршна фаза те продаје, неки би рекли распродаје.“ </p>
<p>А малопродајни бизнис „Фортенове“ у Србији, који се сада продаје, у Србији не стоји баш најбоље. Пословни резултати „Меркатора С“ (данас се фирма зове „Идеа маркети“) ишли су у цик-цак: из губитка у добитак и обрнуто. На крају 2021. године губитак компаније био је 3,5 милиона евра. Наредне, 2022. године, пословали су у плусу од 6 милиона евра, да би 2023. године тај плус достигао 13 милиона евра. Међутим, пословање фирме се 2024. године вратило у минус, па је остварен губитак од 3,2 милиона евра, док је 2025. године он износио чак 34 милиона евра.</p>
<p>„Тај бизнис у Србији неко време ради релативно лоше и они су имали губитке и у претходном периоду, али је у 2025. години тај губитак удесетостручен. То је директно утицало на одлуку да се тај део бизниса одсече и да се остатак фирме на тај начин оздрави“, каже професор Горан Петковић.</p>
<p>„Они и продају због тога што је наша држава склона интервенцијама на тржишту, а ово са маржама је била једна озбиљна интервенција“, додаје новинарка Ружа Ћирковић. „Верујем да ће наша држава тај инструмент користити и убудуће и да ће бити принуђена да га користи.“</p>
<p><!--<box box-left 49720660 media>-->Да то може бити један од мотива сматра и новинар Синиша Малус: „Марже у малопродаји у Србији су се у последњих неколико година значајно смањиле и то је одговор на питање због чега је ‘Фортенова’ донела одлуку да изађе из малопродајног сектора у Србији. Јер су они и даље јаки играчи и на малопродајном сектору у Хрватској и на малопродајном сектору у Словенији и Босни и Херцеговини.“</p>
<p>Други мотив, додаје Ружа Ћирковић, је и то што „Фортеновој“ на наплату стижу неки кредити које је узела од својих инвеститора и да продајом компанија обезбеђује тај новац.</p>
<p>С променом власништва на тржишту се неће мењати тржишна позиција. Реч је продаји која се у жаргону, међу трговцима, зове „из ципела у ципеле“. Давор Мацура преузеће тржишни удео „Меркатора“, „Роде“ и „Идее“.</p>
<p>„Сваки излазак са тржишта вештих трговаца какав је био ‘Агрокор’, односно ‘Конзум’, не може тржишту донети добро. Ја се не радујем томе што реномирани трговци излазе, а невешти бизнисмени улазе на тржиште. Ми сада имамо улазак некога ко није специјализован за малопродају, ко није специјализован ни за реално тржиште, ко долази из света финансија. То може бити добро у смислу контроле финансијских резултата, али сасвим сигурно представља недостатак у познавању оперативног рада малопродаје и вероватно ће то изазвати сада тражење и аквизицију новог тима који треба да води ову фирму“, каже професор Горан Петковић.</p>
<p><!--<box box-left 49720657 media>-->С друге стране, Синиша Малус каже да не види да би то за Давора Мацуру могао бити неки крупан залогај: „Уосталом, не мислим да би он уопште ушао у ову врсту пословне авантуре, с обзиром на то да у том сектору никада није био присутан, а да нема решене све ове ствари о којима ми сада разговарамо. Коментаришемо нешто што је, мислим, господин Мацура већ предузео. Колико ја знам, Давор Мацура је врло озбиљан пословни човек и очекујем да ће он ангажовати врхунске менаџере који добро знају шта треба радити на тржишту малопродаје у Србији. Немам никакву дилему око тога да ће тај бизнис и у његовом власништву бити озбиљно вођен као што је био и до сада“, сматра Малус.</p>
<h4><strong> „Аман“ купио „ДИС“</strong></h4>
<p>Али ове године на тржишту малопродаје у Србији промешаће се још неке карте. Трговински ланац „Аман“ саопштио је да је постао нови власник „ДИС“-а.</p>
<p>„ДИС“ је био поpодична фирма у власништву породице Тирнанић из Крњева код Велике Плане. У Агенцији за привредне регистре власник је већ промењен, а компанија „Аман“ саопштила је да тиме постала највећи домаћи трговац, са више од 5.000 запослених и годишњим прометом већим од 600 милиона евра. За Око магазин одбили су коментаришу детаље преузимања.</p>
<p>„Како је 'Аман' домаћи трговац ако је у власништву странца?“, пита професор Горан Петковић. Јер власник „Амана“ је Недал Халил, пореклом из Јордана, али са држављанством Србије. У Србију је дошао 1986. године на школовање, на студије стоматологије, а прву продавницу отворио је 1992. у Земуну.</p>
<p><!--<box box-left 49720668 media>-->Новинарка Ружа Ћирковић подсећа да су трговински ланац „Аман“ хвалили када је уведена уредба о маржама, али да она сама више воли уредније супермаркете. „Нисам често куповала у ‘ДИС'-у, али када их је ‘Аман’ купио, ја сам се на основу визуелног утиска питала: па како може гори да купи бољег. Међутим, када сам погледала њихове податке о пословању, видела сам да нисам у праву“, каже Ћирковићева.</p>
<p>„ДИС“ је, иначе, прошлу 2025. годину завршио са губитком од 7,1 милион евра, док је „Аман“ пословао са добитком од 846.000 евра. Али оба трговинска ланца прошле године пословала су лошије него 2024. године.</p>
<p>Малопродаја је доскоро у Србији била један од најпрофитaбилнијих сектора. Прошла година за све, збирно гледано, ипак није била година великих профита, сви су пословали лошије: „Делез“ је имао седам пута мању добит, „Меркатор“ 10 пута већи губитак, „Аман“ седам пута мању добит, „ДИС“ је из плуса прешао у минус, „Лидл“ своје резултате још није објавио, „Веро“ скоро да је имао исти пословни резултат.</p>
<h4><strong>Tржишни удео</strong></h4>
<p>После ове две велике трансакције, ко ће имати већи тржишни удео,  Давор Мацура или Недал Халил?</p>
<p>Званичних података о тржишном уделу нема, последњи су они Комисије за заштиту конкуренције још из 2018, дакле из године када је „Лидл“ дошао на ово тржиште. По тим, старим подацима, први је „Делез“ са учешћем од 10 до 20 одсто, други је „Меркатор“, а „Лидл“  је трећи. „Аман“ је у том тренутку био четврти са тржишним учешћем мањим од 5 одсто, а „ДИС“ је био на шестој позицији, иза „Универекспорта“.</p>
<p><!--<box box-left 49720672 media>-->„Оно што ја могу да кажем јесте да се говори о томе да је током важења Уредбе о маржама дошло до промене у редоследу највећих малопродаваца прехрамбеном робом у Србији. ‘Делез’ није више на првом месту, један други страни трговински ланац искочио је испред њега“, рекао је професор Горан Петковић.</p>
<p>На питање о коме је реч, Петковић је одговорио следећим речима: „Нема много великих трговинских страних ланаца у Србији, а ‘Метро’ је забележио губитке.“</p>
<p>„Значи ‘Лидл?’“, питали смо, на шта се Горан Петковић само насмејао. </p>
<p>Ипак, од 2011. године, када је бизнисмен Мирослав Мишковић „Макси“ продао белгијском „Делезу“, на домаћем тржишту није било домаћег трговца са великим утицајем. „Потписивањем овог уговора Србија улази у Европску унију“, рекао је тада Мирослав Мишковић, председник „Делта холдинга“.</p>
<p>Тој продаји претходила је изјава тадашњег председника Бориса Тадића како на српском тржишту постоје неки који су „непристојно богати“.</p>
<p>Професор Горан Петковић подсећа да су се добављачи тада обрaдовали, јер су њихова потраживања, која су имали од „Максија“ и која су била дужа од годину дана, била убрзано исплаћена. „Тако да не знам како ће се радовати грађани Србије, али подсећам да су се добављачи у Србији јако обрадовали када је странац ушао у нашу малопродају“, рекао је Петковић.<!--<box box-left 49720663 media>--></p>
<h4><strong>Српске фирме у српским рукама</strong></h4>
<p>Ко се радује сада када странци излазе из српске малопродаје? И када домаћи трговци имају већи утицај на домаће тржиште?</p>
<p>„Видим да све фирме које је овде имао ‘Агрокор’, ми враћамо у наше домаће власништво. То има везе и са манијом ове власти да има ту патриотску ноту у економији. А ја, иначе, сматрам да је добро да власт подстиче домаћу акумулацију капитала. То је јако добро. Нарочито у овим кризним временима када страни инвеститори, чим имају неке проблеме, затварају предузећа и одлазе. А ови домаћи немају куда да оду“, каже Ружа Ћирковић. </p>
<p>Новинар Синиша Малус каже да је сигуран да ће у новонасталим геополитичким околностима бити присутан већи тренд подржављења компанија. „То, наравно, не мора да значи да ће се као нови власници појављивати неке државне компаније, али сигурно је да они који су власт у свакој од држава гледају како да што више најважнијих ресурса, такозваних критичних сектора и критичне инфраструктуре, буду у власништву предузетника из те државе“, закључује Малус.</p>
<p>О враћању српских фирми у српске руке говорило се и недавно када је продат „Дијамант“, драгуљ из некадашње пословне круне хрватског бизнисмена Ивице Тодорића. Та фирма отишла је у руке Александра Костића. „МК група“ се и сада спомињала као купац „Меркатора С“, али, како незванично може да се чује, „Алта група“ понудила је бољу цену.</p>
<p>Велику распродају фирми које су некада у Србији биле у власништву Ивице Тодорића за сада је преживела само „МГ Мивела“, у оквиру које данас послује и „Нова слога“. Њихова кровна фирма је загребачка „Јамница“. Хрватски медији пишу – „Јамница“ је на продају. Значи ли то да је и продаја „МГ Мивеле“ у Србији у завршној фази? </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 31 Oct 2026 11:12:09 +0100</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087416/u-cijim-samoposlugama-cemo-kupovati-alta-aman-i-lidl--nacionalno-i-trzisno-prepakivanje-u-maloprodaji-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/4/6/21/49/439/5291918/thumbs/12399829/thumb1.jpg</url>
                    <title>У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји </title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087416/u-cijim-samoposlugama-cemo-kupovati-alta-aman-i-lidl--nacionalno-i-trzisno-prepakivanje-u-maloprodaji-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/4/6/21/49/439/5291918/thumbs/12399829/thumb1.jpg</url>
                <title>У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји </title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087416/u-cijim-samoposlugama-cemo-kupovati-alta-aman-i-lidl--nacionalno-i-trzisno-prepakivanje-u-maloprodaji-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087854/protiv-svrsishodnog-delanja-i-avramskih-religija-u-svetu-izobilja-beleske-uz-kejnsove-ekonomske-mogucnosti.html</link>
                <description>
                    У есеју из 1930. године „Економске могућности за нашу унучад“ Џон Мајнард Кејнс износи изузетно оптимистична предвиђања економског раста: очекивао је да ће се у наредних сто година (до 2030, дакле) просечан доходак по становнику у развијеним земљама повећати четири до осам пута – и у томе се показао готово потпуно у праву; сматрао је да ће такво материјално изобиље знатно смањити потребу за радом и довести до радне недеље од око 15 сати; и, коначно, питао се да ли ће човечанство – пошто најзад реши „економски проблем“ – знати шта да у свету изобиља ради са свим тим додатним сатима слободе и доколице. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/29/13/3/925/5871727/thumbs/13937004/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“" title="Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49729483 media>-->У недавној расправи о „предстојећем изобиљу“ које ће донети вештачка интелигенција и смањеној потреби за људским радом – што наизглед обећава дивну будућност – позвао сам се, као што многи чине, на помало загонетан и вишеслојан кратки есеј Кејнса из 1930. године „Економске могућности за нашу унучад“ (<a href="http://www.econ.yale.edu/smith/econ116a/keynes1.pdf"><em>The Economic Possibilities for our Grandchildren</em></a>).</p>
<p>За садашњи контекст у том тексту важна су Кејнсова изузетно оптимистична предвиђања економског раста: очекивао је да ће се у наредних сто година (до 2030, дакле) просечан доходак по становнику у развијеним земљама повећати четири до осам пута – и у томе се показао готово потпуно у праву; сматрао је да ће такво материјално изобиље знатно смањити потребу за радом и довести до радне недеље од око 15 сати; и, коначно, питао се да ли ће човечанство – пошто најзад реши „економски проблем“ – знати шта да ради са свим тим додатним сатима слободе и доколице.</p>
<p>У кратком разматрању овог последњег питања постоји упадљива сличност између Кејнса из „Економских могућности...“ и Маркса из „Немачке идеологије“: обојица оптимистички верују да ће нам слободно време омогућити да у потпуности изразимо своју људску природу, ослобађајући се заглупљујуће и отупљујуће поделе рада и – да употребимо Марксов пример – „да ујутру ловимо, поподне пецамо... а после вечере критикујемо [уметност]“.</p>
<p><!--<box box-left 49729489 media>-->Кејнс на сличан начин оптимистички верује да ће решење економског проблема, који човечанству измиче већ хиљадама година, извести човека на пут ослобађања од стега и омогућити процват свих његових способности. Сличности између Маркса и Кејнса у том погледу веома су изражене и можда би их вредело подробније истражити. А затим их упоредити са оним у шта верујемо данас – што је можда знатно мање оптимистично.</p>
<p>Међутим, при овом новом читању „Економских могућности...“ пажњу ми је привукло нешто што сам раније превидео и што је Кејнс, чини ми се, из „политичких“ разлога поменуо, али није подробније разрадио. Реч је о Кејнсовом одбацивању <em>сврсисходне делатности</em> (делатности која се не предузима првенствено због задовољства које пружа сама по себи, већ ради неког циља или резултата који треба постићи, <em>прим.</em>) као нечега што би, након што економски проблем буде решен, и даље било пожељно за човечанство, као и о његовој сумњи у то да ли ће нам монотеистичке религије уопште бити потребне када једном достигнемо изобиље.</p>
<p>Логика је следећа. Према Кејнсу, да би се решио „економски проблем“, морају бити испуњена четири услова: низак раст становништва, одсуство ратова, технолошки напредак и, што је најважније, штедња и акумулација капитала. Да би се капитал акумулирао, човек мора да покаже једну неуобичајену и необичну – а у извесном смислу и антиљудску – способност одлагања задовољства: уместо да уживање тражи у некој ствари или активности самој по себи, и то одмах, он новац улаже у неки подухват чији је исход неизвестан, а добит може стићи тек у далекој будућности.</p>
<p><!--<box box-left 49729477 media>--></p>
<p>Економски развијено друштво могуће је само ако довољан број људи који располажу средствима усвоји тај принцип одложеног задовољства – који је, строго говорећи, људима стран: желимо добре ствари, било да је реч о доброј кафи, лепим ципелама или сјајном одмору, и желимо их сада, као такве, а не у апстрактном облику нагомиланог новца на банковном рачуну.</p>
<p>Другим речима, хедонизам, уживање сада и овде, нормална је и здрава људска особина; „уздржавање“, то апстрактно уживање у будућим задовољствима, необична је, а у извесном смислу чак и „морбидна“ навика – оно што је Маркс називао „апстрактним хедонизмом“. Природну склоност човека да ужива у активностима самим по себи, уместо да се посвећује делатностима чији ће плодови стићи тек у будућности, преокренули су они који будућа задовољства не вреднују мање од садашњих – и управо њима дугујемо економски раст.</p>
<p>Али – и то је кључно – шта се дешава када једном стигнемо у „царство слободе“ и више не будемо морали да акумулирамо? Та способност, која је у временима оскудице била неопходна, одједном се показује онаквом каква заправо јесте: као готово „полукриминална, полупатолошка склоност коју са језом препуштамо стручњацима за душевне болести“.</p>
<p>Она нам више није потребна, а ако наставимо да је упражњавамо, то готово постаје знак личне мане: неспособности да живимо у садашњем тренутку (као што ће вам рећи сваки учитељ јоге), да уживамо у активностима <em>као таквим</em>, уместо да се бавимо сврсисходним делатностима чији ће резултати и награде стићи тек у далекој будућности. </p>
<p><!--<box box-left 49729490 media>--></p>
<p>Одакле потиче та необична способност? Кејнс овде прави веома занимљиву дигресију и одлагање задовољства повезује са монотеистичким религијама, које такође обећавају награду у неком неодређеном и емпиријски непроверљивом будућем животу. Ево веома важног Кејнсовог пасуса, у којем се алузија односи само на јудаизам, али се њене импликације очигледно могу проширити и на друге две аврамске религије:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Можда није случајност што је народ који је највише учинио да обећање бесмртности унесе у само срце и суштину наших религија уједно највише учинио и за начело сложене камате, и што нарочито воли ту најсврсисходнију од свих људских установа.“</p>
<p>Аврамске религије биле су изузетно корисне у подстицању људи да се посвећују делатностима чији ће резултати доћи тек у некој далекој будућности. Без прихватања идеје да награда за оно што чинимо може бити одложена, нико не би штедео и капитал се не би акумулирао. Навика на такво одлагање, као и њено оправдавање, па и величање, проистичу из принципа одлагања уграђеног у јудаизам, хришћанство и ислам (иако се прећутно алудира само на први), где су будућа задовољства обећана онима који се одричу земаљских уживања.</p>
<p><!--<box box-left 49729505 media>-->Религијско самоодрицање и обећање спасења, с једне стране, и одлагање економског задовољења, с друге, били су потребни једно другом и деловали су руку под руку. (Наравно, овде се јасно чују одјеци Макса Вебера.)</p>
<p>Али када једном „економски проблем“ буде решен, можемо да одбацимо то неприродно одлагање задовољства. Можемо да проналазимо задовољство у активностима самим по себи – а не у ономе што би нам оне могле донети у будућности – и тада религије које нас уче супротном постају излишне, па чак и штетне.</p>
<p>Иако Кејнс сам не изводи до краја овај закључак, мислим да с правом можемо да начинимо само још један корак у аргументу који је он тако пажљиво градио, такорећи циглу по циглу: у свету изобиља монотеистичке религије више нису потребне, јер задовољство више не мора да се одлаже, а штедња и инвестиције више нису неопходне. Све ће бити потрошња. И свакодневно уживање. [Свестан сам да је Најал Фергусон због овога (неправедно) критиковао Кејнса.]</p>
<p>Кејнсу је можда било тешко да тај закључак изричито изведе уместо нас, имајући у виду идеолошке прилике у Великој Британији тридесетих година, његову полузваничну улогу у влади, као и то што је већ важио за својеврсног особењака. Али верујем да онај ко данас чита његов есеј тешко може да не начини тај једноставан следећи корак, будући да је све његове елементе Кејнс лепо и јасно поставио. </p>
<div style="text-align: right;">Извор: <strong><a href="https://branko2f7.substack.com/p/against-purposeful-activity-and-abrahamic">Global Inequality and More 3.0</a></strong></div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 29 Sep 2026 14:22:30 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087854/protiv-svrsishodnog-delanja-i-avramskih-religija-u-svetu-izobilja-beleske-uz-kejnsove-ekonomske-mogucnosti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/29/13/54/93/5872063/thumbs/13937827/thumb1.jpg</url>
                    <title>Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087854/protiv-svrsishodnog-delanja-i-avramskih-religija-u-svetu-izobilja-beleske-uz-kejnsove-ekonomske-mogucnosti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/29/13/54/93/5872063/thumbs/13937827/thumb1.jpg</url>
                <title>Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087854/protiv-svrsishodnog-delanja-i-avramskih-religija-u-svetu-izobilja-beleske-uz-kejnsove-ekonomske-mogucnosti.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title> „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087818/-ekonomist-protiv-ekonomiste-ko-je-oklevetao-darona-adzemoglua-i-kakve-to-veze-ima-sa-vestackom-inteligencijom.html</link>
                <description>
                    У „Економисту“, једном од најутицајнијих економских недељника на свету, недавно је објављен необично оштар текст о једном од најутицајнијих светских економиста – Дарону Аџемоглуу, добитнику Нобелове награде за економију 2024. године. Још је необичније што се један угледан недељник у критици познатог економисте послужио и готово таблоидним дисквалификацијама. Мотив за овакав напад на Аџемоглуа, иако није експлицитно поменут ни у „Економистовом“ тексту ни у Аџемогуовом одговору редакцији, можда треба тражити у његовој оштрој критици начина на који се вештачка интелигенција данас развија, промовише и усмерава. Зашто?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/17/21/49/934/5827259/thumbs/13824172/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt=" „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом" title=" „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p style="padding-left: 30px;"><!--<box box-left 49728710 media>-->&bdquo;Дајте економистима да попију, па ће вам после неколико пића неки од њих рећи своје право мишљење о овом великану. 'Велики део његовог теоријског рада је користан, али он своја истраживања користи да би промовисао популистичке политике које су већ испробане и које су доживеле неуспех', рекао је анонимно један од њих. А некима не треба ни алкохол да би рекли шта о њему мисле.&ldquo;</p>
<p>Иако ове реченице звуче као извод из текста неког домаћег таблоида коме фале само болдована слова подвучена жутом или црвеном бојом па да читалац помисли да је реч о усплахиреној, можда и нарученој, сочној критици неког овдашњег економисте, овде то није случај. Ово је извод из чланка једног од најозбиљнијих економских недељника на свету о једном од најутицајнијих економиста света, који је за свој рад чак добио и Нобелову награду.</p>
<p>Лист који је ово објавио је британски <a href="https://www.economist.com/finance-and-economics/2026/08/17/the-worlds-most-influential-economist-is-oddly-unconvincing">&bdquo;Економист&ldquo;</a>, а звезда текста је Дарон Аџемоглу, економиста турско-америчког порекла, којег је 2024. Нобелов комитет наградио за његов рад, заједно са Сајмоном Џонсоном и Џејмсом Робинсоном. Награду су добили за истраживање у коме објашњавају да ли су и зашто институције важне за привредни раст.</p>
<p>За домаћу јавност, то је она тема о којој, рецимо, у својим научним радовима често пише академик Павле Петровић, некадашњи председник Фискалног савета, управо позивајући се на неке наводе из Аџемоглуовог истраживања.</p>
<p><!--<box box-left 49728725 media>--></p>
<p>На једном предавању одржаном у мају 2025. године у Српској академији наука и уметности (САНУ), професор Павле Петровић је тврдио да се у случају Србије потврђују Аџемоглуове тезе.</p>
<p>&bdquo;Добре институције подстичу привредни раст, као и раст продуктивности, односно технолошки напредак у земљама централне и источне Европе. Насупрот томе, лоше институције у Србији коче привредни раст и раст продуктивности. Када би се квалитет институција у Србији унапредио до нивоа земаља централне и источне Европе, стопа привредног раста повећала би се за око један процентни поен&ldquo;, израчунао је професор Петровић.</p>
<p><strong>Критике без потписа</strong></p>
<p>Критички <a href="https://www.economist.com/finance-and-economics/2026/08/17/the-worlds-most-influential-economist-is-oddly-unconvincing">текст у &bdquo;Економисту&ldquo;</a>&nbsp;посвећен Аџемоглуу насловљен је: &bdquo;Најутицајнији економиста на свету, а ипак неубедљив&ldquo;. Анализа се углавном заснива на анонимним изворима, а једини именовани саговорник је Ноа Смит, аутор блога &bdquo;Noahpinion&ldquo;.</p>
<p>Текст о добитнику Нобелове награде за економију почиње неком врстом афирмативног увода, али је јасно да ће након тога уследити критика.&nbsp;&bdquo;У тренутку када је позив стигао из Стокхолма, деловало је да је то већ одавно морало да се догоди&ldquo;, реченица је којом чланак почиње. &bdquo;Аџемоглу има тек 58 година, пише даље &bdquo;Економист&ldquo;, &bdquo;већ неко време великан је економске науке, написао је седам књига, а међу њима и нову о демократији и економском утицају вештачке интелигенције. Његови ставови имају велику тежину међу другим економистима и у медијима.&ldquo;</p>
<p><!--<box box-left 49728702 media>-->&bdquo;Нико Аџемоглуа не оптужује за лоше истраживање, а камоли за академске малверзације. Он је очигледно геније&ldquo;, наводе се у речи још једног анонимног економисте, уз похвалу да је нобеловац веома великодушан према млађим колегама. &bdquo;Међутим&ldquo;, каже &bdquo;Економист&ldquo;, &bdquo;питање је да ли његов углед, статус на самом врху економске професије и интелектуални утицај који из тога произлази, заиста одговарају квалитету његовог научног рада&ldquo;.</p>
<h4><strong>Институције и економија</strong></h4>
<p>Аџемоглу, иначе, сматра да постоје две врсте институција: екстрактивне и инклузивне. Ове прве су клијентелистичке и у њима су економска правила постављена у корист политичке моћи, и тако да концентришу богатство у рукама малог броја људи, без довољно владавине права. Ове друге, инклузивне институције у Аџемогуовој интерпретацији, јесу оне у којима власт није концентрисана у рукама елите, а владавина права и демократија доприносе привредном расту. &nbsp;</p>
<p>У том контексту, за овдашњу јавност занимљиве су две критике Аџемоглуа. Прва је она Бранка Милановића, једног од највећих светских стручњака за неједнакост, који је Аџемоглуово научно истраживање описивао као &bdquo;Википедију са регресијама&ldquo;. Његова главна замерка јесте да се у њему пренебрегава раст Кине, као и неких других економија света у којима не постоје инклузивне институције онако како их Аџемоглу описује, али да у њима ипак постоји велики привредни раст.</p>
<p>Друга критика Аџемоглуа у овдашњој јавности била је успутна. На једном представљању Извештаја о инфлацији прошле године, гувернерка Јоргованка Табаковић рекла је да су &bdquo;Нобелову награду за економију добили они који славе колонијализам&ldquo;.</p>
<p><!--<box box-left 49728715 media>-->Сад је нешто слично освануло и у &bdquo;Економистовом&ldquo; тексту:</p>
<p style="padding-left: 30px;">&bdquo;Тамо где су европски досељеници масовно умирали, можда због болести, колонизатори су успостављали 'екстрактивне' институције, такве у којима су моћ и ресурси били концентрисани у рукама малог броја припадника елите, како би се извукло што више ресурса. Међутим, у пријатнијим климатским условима досељеници су преживљавали. Колонисти су градили инклузивније институције, са уређеним путевима, школама и здравственим услугама. Те институције су опстале, па су области у којима је стопа смртности досељеника у колонијално доба била нижа &ndash; данас богатије.&ldquo;</p>
<h4><strong>Аџемоглу одговара</strong></h4>
<p>Међутим, након што је текст у &bdquo;Економисту&ldquo; објављен, Аџемоглу је добио велику подршку колега, међу којима и оних који су га критиковали. Тако је Бранко Милановић на друштвеној мрежи &bdquo;Икс&ldquo; стао у његову одбрану и написао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">&bdquo;Бесмислено је нападати укупан допринос Дарона Аџемоглуа економији, као што то очигледно чини 'Економист'. Он је, уз Пикетија, с правом један од најутицајнијих економиста у времену после Хладног рата, а његов допринос, чак иако се неко не слаже са свим његовим ставовима, апсолутно је фундаменталан.&ldquo;</p>
<p>А онда се &bdquo;Економисту&ldquo; јавио и сам Аџемоглу.</p>
<p>&bdquo;Ваш недавно објављен текст о мени, 'Најутицајнији светски економиста, а ипак неубедљив', више је упечатљив по својој слабости него по непријатељском односу према мом раду&ldquo;, прва је реченица његовог <a href="https://www.economist.com/letters/2026/08/21/daron-acemoglu-responds-to-our-criticism-of-his-work">одговора редакцији</a>.</p>
<p><!--<box box-left 49728655 media>--></p>
<p>&bdquo;Критичко преиспитивање мојих истраживања и кључних идеја је добродошло, а има много тога у чему је сасвим оправдано не слагати се с њима, од питања улоге институција и колонијалног наслеђа до аутоматизације и последица вештачке интелигенције. Таква критика је неопходна за напредак науке. Међутим, овај текст, уместо тога, повезује лабаво повезане замерке и на основу њих сугерише да је мој научни рад непоуздан&ldquo;, наставља Аџемоглу.</p>
<p>Он даље наводи да се кључни &bdquo;Економистов&ldquo; закључак да је његов рад &bdquo;необично неубедљив&ldquo; заснива на томе што су неименовани економисти, након неколико пића, наводно открили шта заиста мисле о њему.&nbsp;&bdquo;Ниједна особа којој је понуђено пиће како бисте од ње извукли 'истину' о мени није именована. Да ли бисте објавили писмо у коме тврдим да ми је, после неколико пића, већина људи рекла како ваше новине више нису вредне претплате? Једина особа коју цитирате са таквим ставовима јесте блогер Ноа Смит. Што је прилично слаба основа за оцењивање читавог нечијег академског рада&ldquo;, оштро одговара Аџемоглу.</p>
<p>Он подсећа новинаре &bdquo;Економиста&ldquo; да је међу његовим критичарима и Френсис Фукујама. Он има неколико важних критика Аџемоглуовог научног рада, а једна од њих се, баш као и у случају Бранка Милановића, тиче Кине. Фукујама је, такође, подсећао да Кина деценијама има високе стопе раста упркос томе што нема оно што Аџемоглу зове &bdquo;инклузивне институције&ldquo;.</p>
<p>У свом одговору &bdquo;Економисту&ldquo;, Аџемоглу се позива баш на ту критику и пише да је она могла да буде полазиште за плодоносне расправе, као што је, уосталом, у прошлости и била.</p>
<p><!--<box box-left 49728671 media>--></p>
<p>&bdquo;Такву врсту дијалога поздрављам и претпостављам да ваши аутори знају да су оваква неслагања део здраве академске дебате&ldquo;, пише Аџемоглу и у последњој реченици редакцији поручује: &bdquo;Можете ви то и боље.&ldquo;</p>
<p>&bdquo;Ако је ово најбоље што можете да понудите као критику мог опуса насталог током 33 године рада, онда је управо ваша критика 'необично неубедљива'&ldquo;, пише Аџемоглу користећи синтагму којом је &bdquo;Економист&ldquo; описао његов научни рад.</p>
<h4>&bdquo;Мета&ldquo; и&nbsp;&bdquo;Економист&ldquo;</h4>
<p>А шта је можда мотив &bdquo;Економиста&ldquo; да критикује Аџемоглуа и зашто га треба тражити у другом делу текста, који се читаоцу чини мање важним од расправе о институцијама, а који се тиче вештачке интелигенције?</p>
<p>Аџемоглу има и научне радове у којима критикује вештачку интелигенцију. Ако би се његов научни рад на ту тему свео на једну реченицу, он није против употребе вештачке интелигенције, али упозорава да она превише иде ка замени људи, а премало ка томе да раднике учини продуктивнијим.</p>
<p>С друге стране, један од акционара у &bdquo;Економисту&ldquo; повезан је са компанијом &bdquo;Мета&ldquo;. Наиме, највећи појединачни акционар &bdquo;Економиста&ldquo;, са 44,3% власништва, јесте компанија &bdquo;Ексор&ldquo;, чији је извршни директор Џон Елкан. Он је почетком 2025. године именован за члана борда директора &bdquo;Мете&ldquo;, матичне компаније Фејсбука, Инстаграма и Вотсапа.<!--<box box-center 49728708 media>--></p>
<p>Е сад, кад то знамо, кроз ту призму можемо да читамо и овај део &bdquo;Економистове&ldquo; критике на рачун Аџемоглуа:</p>
<p style="padding-left: 30px;">&bdquo;Аргументи господина Аџемоглуа о вештачкој интелигенцији, такође, песимистични су до те мере да губе уверљивост. У раду објављеном 2024. године он је израчунао да ће вештачка интелигенција тек незнатно повећати продуктивност у Америци током наредних десет година.&ldquo;</p>
<p>Аџемоглу можда не сматра да ће вештачка интелигенција ускоро драматично убрзати раст продуктивности, али брине због њеног утицаја на демократију и радна места. Његова <a href="https://www.amazon.com/dp/B0G1Y5T2YS?lv=shuf&amp;channelId=500&amp;plpRedirect=mhFallback">нова књига </a>усредсређена је пре свега на потенцијалну друштвену штету коју би вештачка интелигенција могла да изазове, а мање на њене могуће користи, напомиње &bdquo;Економист&ldquo;.</p>
<p>И тек на крају &bdquo;Економистовог&ldquo; текста назире се прави мотив:</p>
<p style="padding-left: 30px;">&bdquo;Колики је Аџемоглуов утицај на дебату о вештачкој интелигенцији види се и у недавном документу који су потписале десетине угледних економиста, а у којем се наводи да 'морамо да делујемо одмах' како бисмо 'усмерили вештачку интелигенцију у правцу у којем допуњује човека и користи друштву'.&ldquo;<!--<box box-left 49728746 media>--></p>
<p>Ово подсећа на случај из наше штампе, кад је, на пример, својевремено дневни лист &bdquo;Press&ldquo; критиковао Народну банку Србије због слабљења динара, што није било у интeресу само грађана, већ пре свега увозника. А чињеницу да је Мирослав Мишковић, председник &bdquo;Делте&ldquo; и велики увозник, истовремено и сувласник &bdquo;Pressa&ldquo; сазнали смо тек након што је овај лист угашен.</p>
<h4><strong>Отворено писмо о ограничавању AI</strong></h4>
<p>Важна ствар за читање између редова јесте да је Аџемоглу и један од потписника <a href="https://www.wemustactnow.ai/">отвореног писма</a> о ограничавању вештачке интелигенције, које је потписало више од 200 интелектуалаца, међу њима и 16 добитника Нобелове награде. Аџемоглу је шести потписник овог апела.</p>
<p>Ово писмо има три тачке. У првој се признаје да би вештачка интелигенција у наредних десет година могла драматично да повећа своје способности.</p>
<p>&bdquo;То би могло да доведе до досад незабележене трансформације економије, веће од оне коју је донела индустријска револуција, али која би се одвијала у неупоредиво краћем временском периоду. Таква трансформација носи ризике, укључујући масовно укидање радних места, али и шансе, попут великог повећања животног стандарда&ldquo;, наводи се у другој тачки.</p>
<p><!--<box box-left 49728690 media>-->Али за власнике великих технолошких компанија попут &bdquo;Мете&ldquo;, у чијем одбору директора седи и сувласник &bdquo;Економиста&ldquo;, најважнија је трећа тачка тог отвореног писма:</p>
<p style="padding-left: 30px;">&bdquo;Економисти, креатори политика и лидери технолошког сектора морају да делују одмах како би разумели економију трансформативне вештачке интелигенције и изградили подстицаје, заштитне механизме и институције неопходне да се развој вештачке интелигенције усмери тако да допуњује човека и доноси корист друштву.&ldquo;</p>
<p>Отворено писмо носи назив <a href="https://www.wemustactnow.ai/">&bdquo;Ми морамо да делујемо одмах&ldquo;</a>, а &bdquo;Економист&ldquo; се у својој критици Аџемоглуа пита &bdquo;ко смо то 'ми'&ldquo;.</p>
<p>&bdquo;Ко треба да одлучи која врста вештачке интелигенције допуњује човека, а која не? Чак ни економисти који су потписали тај апел нису сасвим сигурни у одговор. Аџемоглу је толико велика звезда да његова слава понекад може да заслепи способност критичког расуђивања&ldquo;, пише &bdquo;Економист&ldquo;.</p>
<p>У свом одговору и Аџемоглу наговештава да критика његовог научног рада у овом случају заправо има везе са његовом критиком вештачке интелигенције. Примећује да је тренутак у коме је текст објављен врло занимљив. Поклопио са објављивањем његове <a href="https://www.amazon.com/dp/B0G1Y5T2YS?lv=shuf&amp;channelId=500&amp;plpRedirect=mhFallback">нове књиге</a> &bdquo;Шта се догодило са либералном демократијом?&ldquo;</p>
<p><!--<box box-left 49728738 media>-->Ова књига истражује аспекте либералне филозофије, разлоге због којих је либерална демократија у прошлости била успешна, њену садашњу кризу, као и питање каква нова филозофија управљања би могла поново да покрене либерализам.</p>
<p>Аџемоглу примећује и да је &bdquo;Економист&ldquo; објавио <a href="https://www.economist.com/culture/2026/08/17/what-ai-has-in-common-with-dogs">приказ</a> његове нове књиге под занимљивим насловом &bdquo;Man&rsquo;s Best Frenemy: What AI has in common with dogs&ldquo; (&bdquo;Човеков најбољи (не)пријатељ: Шта вештачка интелигенција има заједничко са псима&ldquo;), у коме се разматра питање како ће вештачка интелигенција обликовати нашу будућност.</p>
<p>&bdquo;А ја сам у књизи само половину једног поглавља посветио вештачкој интелигенцији и демократији&ldquo;, подсећа Аџемоглу, тврдећи да у овом &bdquo;Економистовом&ldquo; чланку заправо није реч о представљању његове књиге, већ о покушају да се замагли њена главна порука и сведе на једну од омиљених тема овог листа &ndash; одбрану и подстицање развоја вештачке интелигенције.</p>
<p><!--<box box-left 49728718 media>-->Оно што, међутим, Аџемоглу не помиње у свом одговору можда баца додатно светло на разлоге због којих &bdquo;Економист&ldquo; тако снажно брани вештачку интелигенцију и заговара њен развој: један од сувласника листа истовремено је и директор у &bdquo;Мети&ldquo;. Та околност свакако је важна када се читају и &bdquo;Економистови&ldquo; текстови о Аџемоглуу.</p>
<p>Да, &bdquo;Економист&ldquo; јесте најутицајнији економски недељник на свету. Али је, с обзиром на ову чињеницу, и његова критика Дарена Аџемоглуа, речено речником редакције овог листа, &bdquo;ипак неубедљива&ldquo;.</p>
<p>Међутим, и одговор једног од најутицајнијих економиста на свету, без навођења чињенице о повезаности редакције са великим технолошким компанијама, &bdquo;ипак је неубедљив&ldquo;.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 18 Sep 2026 08:55:17 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087818/-ekonomist-protiv-ekonomiste-ko-je-oklevetao-darona-adzemoglua-i-kakve-to-veze-ima-sa-vestackom-inteligencijom.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/17/21/20/495/5827253/thumbs/13824140/thumb1.jpg</url>
                    <title> „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087818/-ekonomist-protiv-ekonomiste-ko-je-oklevetao-darona-adzemoglua-i-kakve-to-veze-ima-sa-vestackom-inteligencijom.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/17/21/20/495/5827253/thumbs/13824140/thumb1.jpg</url>
                <title> „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087818/-ekonomist-protiv-ekonomiste-ko-je-oklevetao-darona-adzemoglua-i-kakve-to-veze-ima-sa-vestackom-inteligencijom.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087789/sta-je-varufakis-u-beogradu-rekao-o-americi-evropi-i-nama-budite-blizu-evropskoj-uniji-ali-ne-ulazite.html</link>
                <description>
                    „Будите што ближе улазним вратима Европске уније, искористите све предности статуса земље кандидата, али никада  немојте да постајете чланица, и никада им немојте рећи да не желите чланство“, рекао је Јанис Варуфакис данас на предавњу које је одржао у Београду. „Јер ако пристанете на чланство, онда ће вас као Хрватску натерати да се одрекнете своје националне валуте, да узмете евро, а то значи крај ваше економске политике, то значи да више немате контролу над централном банком и над вашим банкарским системом.“
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/10/17/50/151/5796106/thumbs/13741356/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите" title="Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49728071 media>-->Јанис Варуфакис, бивши грчки министар финансија, одржао је данас, 10. септембра, предавање у Београду на конференцији коју је организовала компанија „Виза“, а којој су присуствовали овдашњи банкари и представници финансијског сектора </p>
<p>Предавање у конгресној сали Хотела „Сент Риџис“ почео је реторичким питањем шта је данас најважнија вест у светским медијима.</p>
<p>„Шта год да отворите, 'Волстрит журнал', 'Вашингтон пост', главно питање је да ли Америка улази у кризу јавног дуга, хоће ли банкротирати, да ли је то нова Грчка“, иронично се насмејао Варуфакис.</p>
<p>А онда је на то рекао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Одговор је не. Зато што америчка економија има способност рециклирања. Систем је тако направљен да храни сам себе, да Америка не може да банкротира. То је свет у коме живимо.“</p>
<p style="padding-left: 30px;"><!--<box box-center 49728070 media>--></p>
<h4><strong>Рециклирање Америке</strong></h4>
<p>Тај систем, како каже, није успостављен 1944. године у Бретон Вудсу, када је практично постављен доларски уместо златног стандарда, већ се то догодило почетком седамдесетих година прошлог века, када је Америка била у сличној ситуацију пред кризом дуга.</p>
<p>„Овај систем створен је у време када је председник био Ричард Никсон. Он је развио механизам због кога је данас ирелевантно питање да ли ће Америка банкротирати. Те 1971. године Америка је имала велики буџетски дефицит и била је пред кризом дуга. Хенри Кисинџер, у то време саветник за националну безбедност, питао се како да Америка одржи своју доминацију. Одговор му је дао тада млади Пол Вокер, који је касније постао познат као шеф ФЕД-а, који је смањио инфлацију, али је узпут разбио и Југославију“, рекао је Варуфакис, мислећи вероватно на дужничку кризу у коју је Југославија упала осамдесетих због раста камата које је Вокер подигао.</p>
<p>Онда је публици у Београду испричао на којој идеји је тада млади Пол Вокер изградио финансијски систем у коме данас живимо.</p>
<p>„Његова идеја је била да се задужена Америка још више задужи, да још више повећа јавни дуг, али да натера капиталисте широм света да то плате“, објаснио је Варуфакис. Америка је, наиме, у том тренутку имала спољно-трговински дефицит са светом, а Вокерова идеја била је да од земаља које имају плус у спољнотрговинској размени САД покупи вишкове.</p>
<p><!--<box box-left 49728068 media>--></p>
<p>„Тако су настали амерички близанци дефицити: минус у спољној трговини и мањак у буџету. Немачки 'Мерцедес' је дошао у Калифорнију, добио доларе, али је те доларе вратио назад и уложио у Волстрит. Волстрит је онда финансирао буџетски дефицит тако што је куповао државне дужничке папире и одржавао дуг. Али, улагао је и у некретнине. И то је свет у коме данас живимо, свет у коме Америка има способност да се рециклира“, објаснио је Варуфакис.</p>
<h4><strong>Деиндустријализација Европе</strong></h4>
<p>Говорио је Варуфакис и о томе шта се у међувремену догодило са Европом, са Европском унијом, која је имала развијену традиционалну индустрију и која је и настала као заједница произвођача угља и челика.</p>
<p>„Било је то класично картелско удруживање“, нашалио се Варуфакис, али је његова поента заправо била да је Европа имала јаку и развијену индустрију, али је измештањем своје производње у Америку практично се деиндустријализовала и пристала да буде песак на коме се држи амерички финансијски систем. „Европа је као зец улетела у америчку замку“, рекао је Варуфакис.</p>
<p>Затим је навео да се том и таквом систему у међувремену догодио колапс, а да је Волстрит преживео тако што је од 2008. до корона кризе 2020. године наштампано 36.000 милијарди долара. Те милијарде су уложене у „big tech“, највеће, најмоћније и најутицајније технолошке компаније на свету, и у „клауд капитализам“, како га он назива.<!--<box box-center 49728077 media>--></p>
<p>„У Америци нема много стварне, производне економије, 'биг тек' доминира. Међутим, истовремено са америчким штампањем пара широм света спроводиле су се мере штедње. Ми у Грчкој смо шампиони штедње“, рекао је Варуфакис.</p>
<p>Док је Европа деинвестирала, додао је, неки други су производили. „Кина је то радила. Зато данас може да произведе аутомобил који је јефтинији и бољи од 'фолксвагена'. Нова генијална идеја за раст европске привреде сада је улагање у наоружање. У Европи су луди за растом наменске индустрије. Па је и 'Фолскваген' своје производне погоне уступио 'Рајнметалу'“, рекао је Варуфакис.</p>
<h4><strong>Преговори о грчком дугу</strong></h4>
<p>Пред београдским банкарима присетио се Варуфакис и преговора о грчком дугу, након што је Сириза добила изборе у Грчкој 2015. године.</p>
<p>„Када сам отишао на прве преговоре у Брисел, речено ми је: 'Имамо времена'. Питао сам колико. '11 до 23 дана', био је одговор. Толико је дана Грчку делило од банкрота. И знате шта су ми предложили као генијално решење? Да унапред наплатимо 100% годишњег пореза предузетницима. 'Да уништим једини здрави део грчке економије?', питао сам. 'Ја сам добио политички мандат да то не радим.' Онда је Волганг Шојбле, немачки министар финансија, лупио шаком о сто и рекао: 'Због изборне воље у Грчкој нећемо мењати економски систем Европске уније'“, испричао је Варуфакис.</p>
<p><!--<box box-left 49728083 media>-->Препричао је и разговор са Лари Смерсом, некадашњим америчким министром финансија.</p>
<p>„Када смо се састали рекао ми је: 'Јанис, пре него што почнемо разговор, занима ме да ли си инсајдер или аутсајдер? Да ли си од оних којима је стало до истине или остајеш у нашем кругу поверења?'“</p>
<p>Из публике је добио питање шта је одговорио Ларију Самерсу.</p>
<p>„Рекао сам му да сам у кругу поверења, али чим видим да је то на штету грчког народа, излазим. Изашао сам после 60 дана“, одговорио је Варуфакис. </p>
<p>„Можда се вама овде чини да је Доналд Трамп идиот“, наставио је. „Можда и јесте, али људи око њега сигурно нису. Ако пажљиво слушате шта говори Скот Бесент, секретар Трезора Сједињених Америчких Држава, видећете да Доналд Трамп данас ради исто што је радио и Ричард Никсон – одржава у животу финансијски систем који се саморециклира и који омогућава Америци да има близанце дефиците и да купи туђе вишкове“, рекао је Варуфакис.<!--<box box-left 49728084 embed>--></p>
<h4><strong>Србија и ЕУ</strong></h4>
<p>Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, питао је Варуфакиса зашто мисли да Србија не треба да буде чланица ЕУ, нарочито с обзиром на чињеницу да је две трећине нашег извоза усмерено на европско тржиште, а да из Европе у Србију долази капитал.  </p>
<p>„Будите што ближе улазним вратима, али не улазите“, одговорио је Варуфакис. „Јер кад прихватите евро, то ће бити крај ваше економске политике. Нећете више моћи да уредите систем како хоћете.“</p>
<p>„Шта онда да радимо? Да будемо део Европске економске заједнице?“, питао је Петровић.  </p>
<p>„Зашто да не“, рекао је Варуфакис и раширио руке.</p>
<p>Пре него што је сишао са бине, уз аплауз публике у конгресној сали Хотела „Сент Риџис“, Јанис Варуфакис је окупљенима рекао како је први пут у Београду био 1969. године. Из Атине је с родитељима тада дошао возом.</p>
<p>„Југославија је тада била и слободнија и развијенија од Грчке“, сетно се присетио.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 18 Sep 2026 13:31:22 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087789/sta-je-varufakis-u-beogradu-rekao-o-americi-evropi-i-nama-budite-blizu-evropskoj-uniji-ali-ne-ulazite.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/10/17/40/179/5796124/thumbs/13741404/thumb1.jpg</url>
                    <title>Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087789/sta-je-varufakis-u-beogradu-rekao-o-americi-evropi-i-nama-budite-blizu-evropskoj-uniji-ali-ne-ulazite.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/10/17/40/179/5796124/thumbs/13741404/thumb1.jpg</url>
                <title>Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087789/sta-je-varufakis-u-beogradu-rekao-o-americi-evropi-i-nama-budite-blizu-evropskoj-uniji-ali-ne-ulazite.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087784/sta-bi-povecanje-kamata-evropske-centralne-banke-moglo-da-znaci-za-srbiju-bauk-inflacije-pred-vratima.html</link>
                <description>
                    За Србију раст камата Европске централне банке не би био добра вест. Пре свега зато што кад ЕЦБ подигне камате онда, као диригентском палицом, расту камате и на све друге кредите, а наше банке се задужују у еврима, па тај капитал нуде својим клијентима у Србији по већим каматама. Такође, успоравање раста у еврозони за нас није добра вест јер ЕУ је наш најважнији спољнотрговински партнер. Треће, можда и најважније је то што се инфлаторни ризици у Србији тренутно потцењују, раст цена овде скоро да и није тема.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/9/16/59/485/5791039/thumbs/13729728/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима" title="Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49727940 media>-->Новинар не треба данас да тврди да ће се нешто десити сутра ако то не зависи од њега, али, по свему судећи, 10. септембар може бити дан када ће Европска централна банка (ЕЦБ) повећати камате. Неколико тржишних сигнала указују да је то зицер, а за нас су сви ти трендови важни. Да у кладионицама може да се клади на то, тикет бих већ данас уплатила и сутра мирно пратила ту монетарну утакмицу – састанак Извршног одбора ЕЦБ-а.</p>
<h4><strong>Упозоравајући сигнали</strong></h4>
<p>Први сигнал је инфлација у еврозони, која се вратила након што је била приземљена. Сви смо заборавили такозвано „меко приземљење“, после ковид кризе и након избијања рата у Украјини, када је раст цена у еврозони био двоцифрен, па се једва вратио у границе циља. Сада је опет пробио циљ и инфлација је 3,3%. За нас који смо деведесетих година имали инфлацију и од 313.000.000% то је готово на нивоу статистичке инфлаторне грешке и не делује много, али то је већ далеко изнад циља ЕЦБ-а од 2%.</p>
<p>Други сигнал је то што је августовских 3,3% инфлације највиши међугодишњи ниво раста цена у последње три године.</p>
<p>Трећи сигнал је што постоје земље попут Литваније у којима је инфлација већ достигла 6%, а била је 3,1% у јануару, на почетку године, дакле пре неко што је Доналд Трамп 28. фебруара напао Иран.<!--<box box-left 49727915 media>--></p>
<p>На Кипру је инфлација већ 5,2%, у Бугарској 5,1%, у Шпанији 4,5% у Белгији 4,2% у Луксембургу је 4%, у Грчкој и Хрватској је 3,7%, у Португалу 3,6%, у Словенији 3,4%, у Ирској 3,3%. У свим овим земљама инфлација је већа од просека, а само две земље, Естонија (1,3%) и Малта (1,9%), имају инфлацију у границама циља еврозоне, а то је мање од 2%.</p>
<p>Четврти разлог је то што су неке централне банке широм света већ повећале камате: другог септембра је то учинила централна банка Новог Зеланда, Банка Јапана је то учинила у јуну, а Банка Кореје у јулу и августу.</p>
<p>Пети разлог је то што је раст цена енергената, и то не само нафте већ и гаса, сада већ двоцифрен у еврозони, па је у августу износио 14%. Шести разлог је то што, претходни пут, после ковид кризе 2020. године и великог штампања пара, али и након почетка рата у Украјини 2022. године, ЕЦБ и Федералне резерве нису реаговале брзо, па се свету догодила инфлација какву није видео још од 1982. године, највећа у последње четири деценије.<!--<box box-left 49727921 media>--></p>
<h4><strong>Превентивно деловање</strong></h4>
<p>Критичари су тада замерали креаторима монетарне политике широм света да су преспоро реаговали, па сада има гувернера у Европи, попут словачког гувернера, који упозоравају да не би требало чекати да се инфлација поново укорени пре него што се реагује. И сама Кристин Лагард, председнице Европске централне банке и ЕЦБ већ су једном у јуну ове године повећали камате за 0,25 базних поена, па сада износе 2,25%, а било је и сигнала који су ЕЦБ званичници слали тржишту по којима се видело да би камате у септембру могле да порасту.</p>
<p>Изабел Шнабел, чланица Извршног одбора Европске централне банке, недавно је упозорила да би, ако се буде чекало да се раст цена енергената прелије на зараде, креатори монетарне политике поново могли да се нађу корак иза инфлације. Односно, да раст цена ухвати корак, а централне банке закасне.</p>
<p>Ипак, треба рећи и то да је Изабел Шнабел можда и на излазним вратима ЕЦБ-а, јер Ројтерс, на пример, пише да  преговара са Међународним монетарним фондом о преузимању високе функције и могла би да напусти ЕЦБ пре истека мандата у Франкфурту, па је питање да ли због тога говори отвореније јер напушта институцију, или изражава неслагање са можда већинским ставом у Извршном одбору.<!--<box box-left 49727923 media>--></p>
<p>Јер, постоје бар три разлога зашто мој монетарни тикет, кладионичарским речником, може да падне и да ЕЦБ, на изненађење тржишта и економских аналитичара, али и моје, сутра можда и не подигне камате. Први је тај што базна инфлација не расте значајно. Од почетка године порасла је са 2,7 на 2,9%. То значи да секундарни ефекат раста цена енергената и преливања на све друге цене још није тако велики. Базна инфлација представља раст цена кад се из ње искључе колебљиве цене хране и енергената.</p>
<p>Други разлог је раст у еврозони који стагнира, и што ће раст камата додатно да га успори. У другом тромесечју 2026. године бруто домаћи производ (БДП) порастао је за 0,6 одсто у еврозони и за 0,7 одсто у Европској унији у односу на претходно тромесечје, према процени коју је објавио Еуростат, званична статистика ЕУ.</p>
<p>Трећи разлог је што америчке Федералне резерве (ФЕД) камате још нису повећале, а ЕЦБ је раније углавном у томе пратио ФЕД. Овај летњи искорак већ значи да је отишао корак испред ФЕД-а, а ако то сутра учини биће два корака испред, што раније није био случај. ФЕД о каматама одлучује следеће недеље.<!--<box box-left 49727928 media>--></p>
<h4><strong>Утицај на Србију</strong></h4>
<p>За Србију раст камата ЕЦБ-а не би био добра вест. Пре свега зато што кад ЕЦБ подигне камате онда, као диригентском палицом, расту камате и на све друге кредите, а наше банке се задужују у еврима, па тај капитал нуде својим клијентима у Србији по већим каматама. Такође, успоравање раста у еврозони за нас није добра вест јер ЕУ је наш најважнији спољнотрговински партнер.</p>
<p>Треће, можда и најважније је то што се инфлаторни ризици у Србији тренутно потцењују, раст цена овде скоро да и није тема јер је на крају јула међугодишња инфлација била свега 1,9%. То је, по свему судећи, резултат привремене мере смањења акциза, па се раст цена горива није уградио у све друге цене, али је и последица ниске прошлогодишње базе, пре свега цена пољопривредних производа који су прошлог лета због суше значајно поскупели, па су овог лета цене воћа скоро 20 одсто мање него претходног. Смањење акциза је чеп који у Србији инфлаторног духа још држи у боци, а питање је колико дуго ће та мера моћи да чува цене.<!--<box box-left 49727929 media>--></p>
<p>Али, упумпавање милијарду евра у потрошњу, део пакета помоћи које држава најављује за грађане и пензионере је свакако инфлаторна мера, и погураће домаће цене. НБС у свом последњем извештају о инфлацији тврди да због таквог стимулисања личне потрошње инфлација у Србији неће прећи границе циља.</p>
<p>Е, то је већ, у условима прегрејавања домаће тражње преко упумпавања милијарду евра у привреду, нешто на шта данас не бих смела да се кладим.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 9 Sep 2026 17:06:12 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087784/sta-bi-povecanje-kamata-evropske-centralne-banke-moglo-da-znaci-za-srbiju-bauk-inflacije-pred-vratima.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/9/15/13/999/5790696/thumbs/13728961/thumb1.jpg</url>
                    <title>Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087784/sta-bi-povecanje-kamata-evropske-centralne-banke-moglo-da-znaci-za-srbiju-bauk-inflacije-pred-vratima.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/9/15/13/999/5790696/thumbs/13728961/thumb1.jpg</url>
                <title>Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087784/sta-bi-povecanje-kamata-evropske-centralne-banke-moglo-da-znaci-za-srbiju-bauk-inflacije-pred-vratima.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ребаланс буџета Републике Србије: Шта не пише, а јасно се види међу бројевима</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087750/rebalans-budzeta-republike-srbije-sta-ne-pise-a-jasno-se-vidi-medju-brojevima.html</link>
                <description>
                    Да ли буџет планира изборе, какав може бити допринос кинеске фирме Зиђин у исплати једнократне новчане помоћи, шта је конзервативни моменат у каси која снажно повећава потрошњу и где се види да Национални стадион неће бити завршен до почетка изложбе Експо 2027.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/27/17/10/328/5745078/thumbs/13603092/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Ребаланс буџета Републике Србије: Шта не пише, а јасно се види међу бројевима" title="Ребаланс буџета Републике Србије: Шта не пише, а јасно се види међу бројевима" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49726921 media>-->Aко питате власт, „брига о људима је окосница ребаланса буџета“; ако питате опозицију, он је „предизборни“ и значи „куповину гласова“. А каква је ова прекројена државна каса и шта се све из ње види, а шта не види, а важно је?</p>
<p>За почетак, да ли се види да је планиран новац за ванредне парламентарне изборе? За Републичку изборну комисију издвојено је 294 милиона динара, што је око 2,5 милиона евра и двоструко више него што је иницијално планирано оригиналним буџетом. Али, тај новац за ванредне парламентарне изборе није довољан, јер је организација избора бар 10 пута скупља. То не значи да новца за изборе нема и да их неће бити, јер за њихову организацију новац може да се „вуче“ и из буџетске резерве, која износи 863 милиона евра.</p>
<p>А шта је највећа контроверза овог буџета? То што снажно повећава расходе, што је усмерен на раст личне потрошње (4,4 одсто, како се наводи у образложењу), што се једнократним мерама упумпава милијарду евра новца, а заправо је конзервативно планиран. Где се то види, односно, боље је питање где се не види? У овом буџету не виде се приходи од легализације, који према проценама неких економиста могу да буду и 500 милиона евра. Ту процену је још почетком године за билтен „Макроекономске анализе и трендови“ изнео Иван Николић, уредник те публикације.</p>
<h4><strong>Потцењивање прихода и повећање расхода</strong></h4>
<p>У буџету, међутим, тај приход није планиран, што значи да може да се догоди да до краја године имамо већи прилив од планираног по том основу. То не значи да ћемо имати некакав вишак пара, јер чим је буџет у дефициту држава ће морати да се задужи за покривање минуса. Али може да се догоди да минус у каси не буде 3,5% као што је планирано, већ мањи.</p>
<p><!--<box box-left 49726919 media>--></p>
<p>У овој прекројеној државној каси виде се и неке последице претходног потцењивања неких прихода и повећања неких расхода. Конзервативним буџетирањем првобитног плана државе приходи су потцењени, па су неки порези, попут ПДВ-а и пореза на добит, планирани мањи. Ребалансом су они увећани и то порез на добит са 275 на 299 милијарди, а ПДВ са 1.084 на 1.112 милијарди динара.</p>
<p>Та разлика од 52 милијарде је направила простор да се акцизе на нафтне деривате држе смањеним током доброг дела године. По том основу приходи су мањи, па је уместо 244 милијарде сада план да у буџет до краја године стигне 216 милијарди. Конзервативно планирање у иницијалном буџету види се и на расходима за камате. План је био да буду 212,2 милијарде, а ребалансом су 14,8 милијарди мањи.</p>
<p>Ово што се из овог буџета види је да расходи расту снажније од прихода: 171,4 наспрам 112,5 милијарди.</p>
<h4><strong>Одакле милијарда евра</strong></h4>
<p>А одакле нама милијарда евра за пакет једнократних мера за грађане и пензионере? Један део је од већих прихода од ПДВ-а и пореза на добит. Друга крупна ставка у тој рачуници је уплата која је легла од Народне банке Србије (НБС) 18. августа ове године у износу од 33 милијарде динара, о чему је гувернерка Јоргованка Табаковић обавестила јавност на представљању Извештаја о инфлацији 19. августа.</p>
<p><!--<box box-center 49726913 media>--></p>
<p>„Ја сам звала Синишу. 'Аман, бре, Синиша, кад ћеш да ти пребацим ове паре'. 'Нека, нека, нека има'. И онда сам јуче направила изненађење и пребацила 33 милијарде, што да стоји код нас оно што припада буџету“, рекла  је гувернерка.</p>
<p>Шта је још једна крупна приходна ставка у буџету међу ванредним непореским приходима који се процењују на 86,5 милијарди динара, што је 61 милијарда више од првобитно планираног износа?</p>
<p>У образложењу буџета се уплата од НБС види, али се не види која ће јавна предузећа уплатити новац у буџет. Кад се погледају финансијски извештаји јавних предузећа и компанија у којима држава Србија има власнички удео, крупна уплата може да легне само од кинеске компаније Зиђин копер, некадашњег РТБ Бора, у коме имамо 36,99% власништва.</p>
<p><!--<box box-left 49726931 media>--></p>
<p>Та компанија је прошле године остварила добит од чак 527 милиона евра, што значи да би по основу власничког удела у буџет до краја године Зиђин, који је у кинеском власништву, могао да уплати чак 177 милиона евра, што је око 20 милијарди. Тај новац ће такође бити искоришћен за исплату једнократне помоћи грађанима и пензионерима.</p>
<h4><strong>Национални стадион </strong></h4>
<p>Из буџета се види још једна ствар, Национални фудбалски стадион неће бити завршен до почетка међународне изложбе Експо 2027, јер се у планском делу државне касе види да је новац за овај пројекат планиран и за 2028, а не само 2027. годину. Можда је мање важно то што је за следећу годину планирано да се потроши 16,4 милијарди динара за те намене, што је око 140 милиона евра.</p>
<p>Важнија је чињеница да се из планског дела буџета види да ће 2028. године за изградњу Националног стадиона бити потрошено 7,2 милијарде динара, што је 61 милион евра. За организацију изложбе Експо 2027. новац је планиран само за ову и наредну годину. Колона за 2028. је празна, па је јасно да су рокови изградње за стадион померени и за после Експа.</p>
<p><!--<box box-left 49726907 media>--></p>
<p>Занимљиво је, на пример, да је буџетом планирано и вађење потонуле немачке флоте из Другог светског рата која је ових сушних дана <a href="https://www.youtube.com/watch?v=el_ChuD47nw">изронила из Дунава</a>: ове године 740 милиона динара, наредне 620 милиона, а 2028. године више од милијарду. Тај новац резервисан је на разделу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.</p>
<p>Фискални савет је уочио да се, осим једнократних давања, повећавају инвестиције у сектору одбране за око 41 милијарду динара и субвенције јавним путарским предузећима за више од 22 милијарде динара. Истовремено се капитални расходи у другим областима смањују за око 20 милијарди динара.</p>
<p>„Смањења су најизраженија код инвестиција у железничку и путну инфраструктуру (пројекат мађарско-српске железнице, реконструкција пруге Ниш-Димитровград, Фрушкогорски коридор, брза саобраћајница Пожаревац-Голубац), с тим да су благо умањени ионако недовољни буџети за кључне пројекте у области животне средине (изградња канализације у оквиру програма 'Чиста Србија', централног канализационог система у Београду, локалне комуналне мреже коју спроводи Министарство за јавна улагања)“, пише у извештају Фискалног савета.</p>
<h4><strong>Предизборне и социјалне мере</strong></h4>
<p>А када је о једнократним мерама реч, наравно да су предизборне „јер се поклапа тајминг“, како је то у емисији „Око“ од 25. августа тврдио новинар Миша Бркић, али су и „изразито социјалне“ како је рекла Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, јер према Анкети о потрошњи домаћинства 36% грађана нема уштеђевину ни од 250 евра. То су они грађани на које би оваква помоћ требало да буде усмерена.<!--<box box-left 49726888 embed>--></p>
<p>Кад смо код циљања, упркос критикама ММФ-а због смањења акциза на нафтне деривате, која је била свеобухватна и није била боље циљана, изгледа да је том мером заиста спречено преливање раста цена бензина на све друге цене. Да ли ће то тако остати, да ли ће милијарда евра у привреди сада деловати инфлаторно, видећемо до краја године. НБС тврди да ће раст цена бити у границама циља.</p>
<p>Део једнократне помоћи намењен пензионерима је свакако овим пакетом боље циљан, јер ће они који имају ниже пензије добити више новца, а они који имају веће пензије добиће мање. Остаје питање да ли помоћ треба сви да добију, као што је и питање да ли би поделе тог новца уопште и било да се не планирају избори.</p>
<h4><strong>Новац из Акционарског фонда</strong></h4>
<p>Да тих мера није било, дефицит у буџету могао би да буде тек нешто мало већи од два одсто. Али, joш се у Србији није догодило да у предизборној или изборној години потрошња пада. По правилу, у изборној години у Србији дефицит расте.</p>
<p><!--<box box-left 49726926 media>-->Конкретно, 71 милијарда динара за једнократну помоћ биће издвојена из буџета, а око 28 милијарди из <a href="https://oko.rts.rs/ekonomija/5087611/podela-novca-gradjanima-ni-poklon-ni-pare-iz-helikoptera.html">Акционарског фонда</a>. А Акционарски фонд основан је по Закону о приватизацији и Закону о праву на бесплатне акције, и део је најаве некадашњег министра економије Млађана Динкића joш из 2007. године да ће сваки пунолетни грађанин добити по 1.000 евра. Касније је и сам Динкић и у емисији „Распакивање“ на РТС-у и у дневном листу „Данас“ рекао да је то обећање дао имајући у види други круг председничких избора.</p>
<p>А тај новац, на крају, није био 1.000 евра из разних разлога који нису били само политички, већ и економски: НИС је продат за 400 милиона евра, ЕПС и Телеком никада нису стигли на берзу, а чак ни фирме из Акционарског фонда сада нису распродате, па тек онда подељен новац. Али је сасвим извесно да ће тај новац свој епилог имати у овој изборној кампањи.</p>
<p>Можда је Млађан Динкић 2007. године хтео да помогне Борису Тадићу, а хоће ли ове јесени нехотице поделом новца из Акционарског фонда у кампањи помоћи Александру Вучићу?</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 28 Aug 2026 12:05:10 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087750/rebalans-budzeta-republike-srbije-sta-ne-pise-a-jasno-se-vidi-medju-brojevima.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/27/18/32/827/5745138/thumbs/13603073/thumb1.jpg</url>
                    <title>Ребаланс буџета Републике Србије: Шта не пише, а јасно се види међу бројевима</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087750/rebalans-budzeta-republike-srbije-sta-ne-pise-a-jasno-se-vidi-medju-brojevima.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/27/18/32/827/5745138/thumbs/13603073/thumb1.jpg</url>
                <title>Ребаланс буџета Републике Србије: Шта не пише, а јасно се види међу бројевима</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087750/rebalans-budzeta-republike-srbije-sta-ne-pise-a-jasno-se-vidi-medju-brojevima.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Разговор са Бранком Милановићем: Нове геометрије глобалне економске и политичке моћи </title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087720/razgovor-sa-brankom-milanovicem-nove-geometrije-globalne-ekonomske-i-politicke-moci-.html</link>
                <description>
                    Економска политика Србије изгледа данас као што је била и пре Првог светског рата и између два рата. То су зависност од страних инвестиција и коришћење природних ресурса. Павле Петровић је у свом скорашњем раду истакао да је садашњи економски раст базиран на три стуба: државним инфраструктуралним инвестицијама, страним инвестицијама у рударству и природним ресурсима, и новим информативним технологијама. Чини ми се да је то и добар опис садашње ситуације и констатација да ће и будуће владе вероватно морати да воде сличну политику. Она је опредељена објективном ситуацијом Србије: величином и образовним нивоом становништва, неприпадањем Европској унији, и географском локацијом. А политичка ситуација у Србији свакако није добра. Мислим да је поларизација, која се протеже кроз огроман број питања од којих нека нису уопште политичка, у порасту. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/20/17/44/432/5719308/thumbs/13534049/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Разговор са Бранком Милановићем: Нове геометрије глобалне економске и политичке моћи " title="Разговор са Бранком Милановићем: Нове геометрије глобалне економске и политичке моћи " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49726608 media>-->Док се глобални поредак убрзано мења, питања о односу између економског раста, неједнакости и политичке моћи добијају на важности. У новој књизи <em>Велика глобална трансформација</em>, српско-амерички економиста Бранко Милановић повезује процесе који се најчешће посматрају одвојено: успон Азије, кризу западних средњих класа и преобликовање савремених елита.</p>
<p>У разговору за портал ОКО, Милановић говори о новој геометрији глобалне моћи, политичким последицама економских промена и свету који је изашао из епохе неолибералне глобализације.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>МИЛОШ ВОЈИНОВИЋ: У вашој књизи говорите о два феномена о којима се често расправља одвојено. Можете ли укратко да их сажмете: с једне стране раст Азије, а посебно Кине, а с друге нарастајући отпор према домаћим елитама које су, на овај или онај начин, профитирале од глобалног неолиберализма?</strong></p>
<p><strong>БРАНКО МИЛАНОВИЋ:</strong> Потпуно сте у праву, и то је била једна од основних идеја књиге. С једне стране, дошло је до промене у економском положају и моћи, грубо речено, између Запада и Азије. Наравно, међу азијским земљама кључна је Кина, али не треба заборавити ни велики раст Индије, Индонезије, Вијетнама, Тајланда и других земаља. То су све велике земље. Не треба да заборавимо, Индонезија има 250 милиона становника.</p>
<p>Дошло је до померања онога што називамо центром светске економске активности. Он се све више креће ка Пацифику, између америчког и азијског Пацифика. То је довело до борбе за хегемонију, односно за превласт, између Америке, која је од 1945. године светски хегемон, и Кине, која се сада показује много значајнијом него што је некада била и која, барем у једном делу Азије, а можда све више и у свету, претендује на статус велике силе. Оно што је ту занимљиво јесте да је тај развој у принципу добар, јер је много људи постало богатије, али то има и негативну страну: борбу за превласт која, у крајњој линији, може да доведе и до рата.</p>
<p>Други ниво је следећи, и то је тема којом сам се бавио много година. Када имате пораст друштвеног производа Кине или Индије који је знатно већи од светског просека, онда и људи који живе у тим земљама, чак и ако су пре четрдесет година били веома сиромашни, постају богатији. А када расту по стопи од 8 или 9 одсто годишње, као што је расла Кина, док Запад расте по стопи од 1 или 2 одсто, онда они почињу да престижу делове западних расподела дохотка, односно релативно сиромашније људе у земљама као што су Италија, САД или Немачка. Тако се први пут у последњих 200 година дешава да нижа средња класа и радничка класа на Западу више релативно нису на врху света, као што су некада биле, већ падају испод делова средње класе у Азији.</p>
<p>И то је кључно. С једне стране, имате релативни пад западне средње класе на светској лествици дохотка, а с друге чињеницу да је сам врх дистрибуције у западним земљама наставио да расте по значајним стопама. Ту се појављује јаз који, по мом мишљењу, објашњава политичке турбуленције на Западу. Средња класа губи и у односу на Кинезе, али и у односу на домаће елите. И то је, мислим, суштински проблем.<!--<box box-left 49726614 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>У књизи на више места показујете да аналитички вокабулар који смо користили за постхладноратовски свет више није увек довољан. Можете ли да објасните шта тачно мислите када говорите о релативном врхунцу дохотка („relative income peak“)? Какво је то искуство релативног опадања упркос расту, које данас постоји на „политичком Западу“?</strong></p>
<p>То је релативна и веома занимљива ствар. Да пођемо од основног питања. Узмемо друштвени производ, односно доходак по становнику неке земље, и питамо се како се тај доходак односи према светском просеку. Онда ту цифру посматрамо у историјском времену, рецимо у последњих седамдесет година.</p>
<p>Да бих то пластично објаснио, често користим пример Италије. Италија је 1950. године, наравно, била развијенија од светског просека. Када погледате њен однос према светском просеку, он је био негде 2,1:1 или 2,2:1. Другим речима, просечни Италијан био је отприлике два пута богатији од просечног човека у свету, што укључује Кинезе, Индусе, Бразилце и друге. Италија је потом имала веома добар економски развој, то чувено италијанско економско чудо, и расла је брже него остатак света. Негде крајем деведесетих достигла је свој врхунац: просечни Италијани били су три и по пута богатији од просечног становника света.</p>
<p>Шта се онда догодило? Од 1999. године Италија практично више не расте. У исто време, велике земље као што су Индија и Кина расту по високим стопама. Тако италијански просек више није три и по пута већи од светског, него је сада отприлике два и по пута већи. То значи да се, мање-више, вратио на ниво који је Италија имала 1950. године. То је тај релативни однос. И он се не односи само на државе, већ и на појединце.</p>
<p>Можете, рецимо, да посматрате човека са медијалним, средњим дохотком у Италији и да видите где се он налази у светској дистрибуцији дохотка. Он може реално да постане богатији, да има већа примања него раније, али ако та примања расту спорије него у другим земљама, онда његова релативна позиција ипак постаје лошија.<!--<box box-left 49726645 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>У ком тренутку ваша теза престаје да буде економска и постаје политичка? Када прича о релативном економском опадању постаје политичко питање? Колико је незадовољство западних средњих класа повезано са успоном Кине и њиховим слабијим положајем у свету, а колико са односом према сопственим елитама? Критичар ваше тезе би могао да каже да су домаће политичке динамике пре свега последица локалних, а не глобалних фактора.</strong></p>
<p>Сусретао сам се са тим питањем и покушаћу да га поделим на неколико делова. Када кажете да су западне средње класе пале у релативном светском положају, људи с правом питају: добро, неко живи у Италији, какве везе има с тим да ли је неки Кинез сада богатији од њега, ако с њим нема никакав непосредан контакт? То јесте тачно, али бих дао два контрааргумента.</p>
<p>Први је да ће неко ко живи у Италији, Француској или било где на Западу, чак и ако није у самом врху, него припада радничкој или средњој класи, ипак осетити да му светски положај слаби онда када неке робе или услуге више не може тако лако да приушти. Ја често наводим пример Тајланда. Немачки радник или немачки инжењер некада су могли да иду на Тајланд и тамо проведу месец дана. Данас то више није извесно. Тајланд је постао скупљи. За инжењера то можда није пресудан проблем, али за радника свакако јесте.</p>
<p>Други пример су добра као што су „ајфон“, путовања или одласци на велике догађаје, рецимо Светско првенство у фудбалу. Погледајте колико данас коштају карте. То више нису ствари које средња класа може лако да купи. Те промене постају видљиве у свакодневном животу. Штавише, у земљама као што су Италија, Шпанија или Грчка, где је туризам важан, долази све више странаца, не само из Европске уније већ и из других делова света. Ако неко има стан са најлепшим погледом на Велики канал у Венецији, доћи ће неко из Кине и купити га. Дакле, глобалне промене су врло опипљиве.</p>
<p>Други контрааргумент је историјски. Ако погледате положај европских средњих класа у 19. веку, видите велики одлив људи који нису могли да направе добру каријеру у Енглеској или Шкотској, па су ишли по свету и тамо постајали практично апсолутни моћници, јер су у Арабији, Кини или Индији били много богатији од локалног становништва. Хоћу да кажем да се човек не пореди само са земљом у којој живи, него и са светом.</p>
<p>Наравно, не бих желео да преценим значај тог фактора, јер поред овога о чему смо говорили постоји и незадовољство које произилази из разлике у расту дохотка између најбогатијих и свих осталих. То је посебно видљиво у САД, где је слој најбогатијих растао по стопи од 3 одсто годишње, док су сви остали расли по стопи од 1 одсто.</p>
<p>Дакле, имате две ствари: релативан пад у односу на светски просек и релативан пад у односу на домаће богато становништво. Мислим да те две ствари заједно објашњавају незадовољство средњих класа.<!--<box box-left 49726621 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Пошто сте споменули питање елита, можете ли да објасните шта је хомоплутија, појам о коме пишете?</strong></p>
<p>То је нови концепт који сам увео у књизи <em>Капитализам, сам</em>, а касније сам га даље разрадио. Сада је већ почео да се шири и прва докторска дисертација о том феномену је у изради. Идеја је следећа. Када посматрамо најбогатијих 10 одсто становништва, рецимо у САД, али и у другим западним земљама, као што су Италија и Немачка, примећујемо нешто ново.</p>
<p>По први пут у историји, на том врху, међу најбогатијих 10 одсто, имате значајан проценат људи, у САД отприлике једну трећину, који су истовремено и међу најбогатијима по дохотку од капитала, дакле од власништва, и међу најбогатијима по дохотку од рада.</p>
<p>То је веома важна промена. Ако погледате класичан капитализам, какав још увек постоји у земљама попут Мексика, Перуа или Бразила, или какав је постојао у 19. и добром делу 20. века, онда видите богате капиталисте који поседују фабрике или велики број станова које издају и имају приход од власништва. Ти људи веома ретко имају значајан доходак од рада. Он им није ни потребан.</p>
<p>Са друге стране, ако неко има релативно висок доходак од рада, рецимо ако је професор или лекар, то обично није довољно да буде међу 10 одсто најбогатијих. Оно што је сада ново јесте да можете замислити софтвер девелопера, директора фирме или врхунског техничког стручњака који има веома високу плату. Део те плате исплаћује се у акцијама. И онда, у једном тренутку живота, не на почетку него можда у четрдесетим или педесетим годинама, он акумулира толико капитала да постаје део 10 одсто најбогатијих и по дохотку од капитала и по дохотку од рада.</p>
<p>Ту је новина. Контраст између дохотка од рада и дохотка од власништва на врху се у великој мери губи. Ако дође до пада на берзи, ти људи су и даље веома образовани и имају добре послове. Ако, пак, изгубе посао, и даље имају приходе од капитала. Тако на врху добијате друштвену групу која више није класна у класичном марксистичком смислу, где су с једне стране богати капиталисти, а с друге радници. Овде се та два извора прихода спајају и формира се посебна елита. Зато сам и увео неологизам хомоплутија, да означим људе који су богати и по основу капитала и по основу високо плаћених радних вештина.<!--<box box-left 49726622 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Како се та нова економска чињеница претвара у нову политичку реалност, у смислу изазивања отпора? Као што сте и сами рекли, овде се не ради само о искључењу социјалне покретљивости. Имамо нову елиту.</strong></p>
<p>Цео тај феномен уочен је тек пре пет или шест година, тако да још немамо потпуну слику. Не знамо тачно како су ти људи постали хомоплутија. Не знамо колики је значај наследства, које вам омогућава приход од капитала, боље школовање и потом бољи посао. Не знамо ни колико је важан други пут, када имате велике разлике у платама, па сте у стању да много уштедите, добро инвестирате и временом постанете капиталиста.</p>
<p>Оно што је, међутим, јасно јесте формирање једне елите, нарочито у Америци, која себе види као меритократску. Да ли су они заиста све то заслужили, то је друго питање, али је важно да је реч о елити која много ради.</p>
<p>Постоје емпиријски подаци да људи са веома високим платама раде седамдесет, па и осамдесет сати недељно, док људи на много слабије плаћеним пословима, рецимо у супермаркету или пошти, раде четрдесет сати. Стога се класична критика богатих, да живе само од власништва, на ову такозвану меритократску елиту више не може примењивати на исти начин. Они су образовани, много раде и сматрају да им место на врху припада.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Шта се дешава са елитама у Кини? Више пута сте говорили о значају борбе против корупције у Кини.</strong></p>
<p>О томе говори један део књиге. Писао сам и са кинеским коауторима, као и са хрватским истраживачем Филипом Новокметом. Издвојио бих две ствари. Прво, анализирали смо 5 одсто најбогатијих Кинеза у урбаном сектору. Реч је, наравно, о огромној популацији, јер урбани сектор обухвата око 800 милиона људи. Социјална структура те елите значајно се променила од 1988. године, када имамо прве податке, до данас.</p>
<p>Те 1988. године већину те елите чинили су људи из државних предузећа, државне администрације или администрације Комунистичке партије. Око 60 одсто врха долазило је из тих структура, док капиталиста готово да није ни било. Данас је ситуација другачија. Појавиле су се две нове значајне групе. Једну чине такозвани мали капиталисти, који у Кини запошљавају мање од осам људи, а другу већи капиталисти који имају власништво или удео у фирмама са више од осам запослених. Они већ чине отприлике трећину те елите. Другу трећину чини професионално-менаџерска класа, која углавном ради у приватном сектору.</p>
<p>То значи да данас две трећине елите у Кини зависе од приватног сектора. И то је огромна промена. Покушао сам да то упоредим са променом структуре елита у Енглеској у 19. веку, када капиталистичка елита постепено постаје бројнија и економски јача од аристократије засноване на земљишном власништву. У Енглеској је та промена трајала више од сто година, а Кина ју је прошла за четрдесет. Радили смо и истраживање о корупцији, и ту се показује нешто иронично: за богате капиталисте у Кини веома је важно да буду чланови Комунистичке партије, јер им то омогућава утицај на одлуке и политике које им иду у корист.<!--<box box-left 49726618 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Имамо нове елите и постоји бес према њима. Какав одговор видимо? Да ли можемо да говоримо о различитим одговорима на те нове феномене?</strong></p>
<p>Мислим да ту долазимо до поенте нашег разговора. У томе видим извесне сличности између Доналда Трампа, Си Ђинпинга и Владимира Путина. Људи често говоре о њиховим аутократским склоностима, али то није довољно објашњење. Не можете ни Трампа, ни Сија, ни Путина посматрати као фигуре које су се појавиле ниоткуда. Сви они одражавају друштвене снаге које су их подржале и захваљујући којима су дошли на власт.</p>
<p>Када је реч о Америци, то су пре свега радничка и средња класа, незадовољне неолибералном глобализацијом, оне о којима смо већ говорили: људи који су пали и у односу на спољашњи свет и у односу на домаћи врх најбогатијих. Они су довели Трампа на власт. То је тих 77 милиона људи који су гласали за њега.</p>
<p>У Кини је дошло до промене политике у односу на време Ху Ђинтаоа зато што је комунистичка елита на врху схватила да је нова капиталистичка елита потискује, да улази у партију и преузима неке контролне функције. Кроз кинеску историју провлачи се идеја аутономије државног сектора у односу на богате. Поставило се питање да ли та аутономија и даље постоји. Одговор Си Ђинпинга био је појачавање државне и партијске контроле, као и антикорупцијска кампања против оних који су се обогатили на нелегалан начин.</p>
<p>У случају Путина, треба се вратити на питање зашто је уопште дошао на власт. Одговор лежи у катастрофи олигархијског периода деведесетих, односно Јељциновог времена. Тада долази до онога што је у почетку имало широку подршку: јачања такозване вертикале власти и улоге безбедносних служби.</p>
<p>Имамо, дакле, три различита одговора, специфична за сваку земљу, али сва три произлазе из одбијања одређених ексцеса неолибералне глобализације: незадовољства средње класе, незадовољства врха Комунистичке партије јачањем новообогаћених и незадовољства шире популације због моћи и понашања олигарха у Јељциново време.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Можемо ли онда да кажемо да у Сију, Трампу и Путину видимо производ једне ере, више него неку врсту директног одговора на нову врсту капитализма?</strong></p>
<p>Апсолутно. Не можемо о њима размишљати, а да не видимо да је њихов долазак на власт последица крајности и политика које су се спроводиле у време неолибералне глобализације, и које су створиле велики број незадовољних. Неки од тих људи нису нужно реално осиромашили, али су, као што смо већ рекли, имали пад у самоперцепцији сопственог места у расподели дохотка.</p>
<p>Зато мислим да видимо сличности у друштвеним снагама које су их довеле на власт. Ту долазимо и до великог питања улоге личности у историји. Нема сумње да сва тројица имају велику моћ, али је исто тако јасно да су они производ ширих друштвених процеса и да је њихова моћ ограничена социјалним окружењем. Не слажем се са онима који се фокусирају искључиво на њих као појединце. Посматрати само њих, а не друштвени контекст који их је изнео на власт, значи заузети веома уску позицију.<!--<box box-left 49726628 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Често се каже да је Први светски рат уништио низ дуго успостављених уверења: веру конзервативаца у баланс снага, веру социјалиста да радници неће ратовати против радника из других земаља и веру либерала у пацификујуће ефекте слободног тржишта и устава. Данас је популарна прича о Тукидидовој замци, односно о великој вероватноћи рата онда када сила у успону прети да смени силу која тренутно доминира. У контексту односа САД и Кине, шта нам прошлост говори? Да ли су међузависност кроз трговину или стварање трговинских блокова бољи пут ка избегавању рата?</strong></p>
<p>У другом делу књиге писао сам о томе како су различити аутори разумевали однос између отворености привреда, односно глобализације, с једне стране, и питања рата и мира, с друге. И ту заиста постоји читав спектар различитих мишљења.</p>
<p>Најпознатији је Монтескје. Он је у 18. веку изнео идеју <em>le doux commerce</em>, „слатке трговине“, односно уверење да трговина производи заједничке интересе. Ако ја имам интерес да купим, а ви да продате, онда то подстиче сарадњу, па чак и мења начин на који се људи понашају. Постајемо пристојнији и кооперативнији јер зависимо једни од других.</p>
<p>То је било веома снажно уверење и уочи Првог светског рата. Иван Блох, а касније и Норман Енџел, писали су о немогућности великог рата, јер су сматрали да елите добро знају да би такав рат уништио Немачку, Енглеску и Француску. Ипак, рат је избио, и заиста је разорио све њих, као и царску Русију, Османско и Хабзбуршко царство.</p>
<p>Адам Смит има другачији приступ. По њему, трговина не води директно миру, већ доводи до технолошког приближавања држава. Када земље постану сличније по технологији и војним капацитетима, тада се успоставља равнотежа моћи, а равнотежа моћи, по Смиту, може да доведе до мира. Ако то примените на однос Кине и САД, видите парадокс: Кина је данас технолошки много ближа Америци него пре четрдесет година, али то не значи да су њихови односи данас мирнији.</p>
<p>С друге стране, Роза Луксембург и Лењин тврде управо супротно: да унутрашње неравнотеже капитализма гурају капиталистичке класе ка ширењу на друге делове света. А када то раде сви, и Немци, и Енглези, и Французи, онда долази до сукоба око нових територија. Из те перспективе, управо империјализам производи конфликт, а трговина може да води рату.</p>
<p>Шумпетер је ту занимљив јер има две позиције. У једној империјализам види као атавизам, као нешто што нема места у капиталистичком друштву које је у основи систем кооперације. Али у <em>Капитализму, социјализму и демократији</em> из 1942. године он се значајно приближава Лењину. То су, укратко, неке од основних теоријских позиција.<!--<box box-center 49726637 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Како онда кроз те теорије можемо да разумемо америчко-кинеске односе од 1972. године до данас? Те две земље прошле су пут од великог приближавања и прихватања системских разлика до отвореног супарништва, па и могућности конфликта. Постоји ли уопште решење које би умањило могућност сукоба између Кине и САД?</strong></p>
<p>Тешко ми је да се упуштам у прогнозе. Али када већ помињемо концепт <em>„national market liberalism</em><em>“</em>, односно националног тржишног либерализма, мој циљ је био да покажем следеће: период неолибералне глобализације је завршен. То је, по мом мишљењу, јасно. Тај заокрет почиње још 2016. године и првог Трамповог мандата, а Бајден је касније наставио мере које су ишле у истом правцу. Однос према Кини се променио, најпре кроз безбедносне мере, а затим и кроз њихове економске еквиваленте.</p>
<p>Питање је како да сада опишемо тај нови свет и његове кључне елементе. Имате Џозефа Стиглица и друге који говоре о постнеолиберализму. Мени се тај израз не допада, јер суштински мало тога објашњава.</p>
<p>Ако говоримо о либерализму, морамо разликовати његов међународни и домаћи аспект. Међународни аспект подразумева флексибилне курсеве, отворену привреду, ниске царине и слично. Домаћи аспект укључује дерегулацију, приватизацију, слободне цене и тако даље.</p>
<p>Оно што данас видимо јесте да се међународни аспект неолибералних политика променио и добио много више меркантилистичких него либералних обележја. Свет постаје све више меркантилистички. Не морамо чак ни да узимамо као пример Трампове царине. Довољно је поменути и друге облике ограничења, као и заплену руске имовине, што је у потпуном нескладу са класичним принципима либерализма и приватног власништва.</p>
<p>С друге стране, на домаћем плану, нарочито у политици Трампа у САД или Макрона у Француској, видимо продубљивање неолибералних тенденција: флексибилизацију тржишта рада, смањење пензија, смањење пореза за најбогатије, дерегулацију у енергетском сектору. Зато мислим да имамо два паралелна тока: неомеркантилизам на међународном нивоу и продубљивање елемената неолиберализма на домаћем нивоу. Управо то сам назвао националним либерализмом.<!--<box box-left 49726639 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>За крај, ваша књига је пре свега дијагностичка. Она описује и оцењује стање какво јесте, али је уједно и песимистична јер не сугерише јасан политички излаз. Одакле онда долази изазов овом стању? Ако неутрално употребимо реч популизам, да ли већи изазов долази с позиција популистичке левице или популистичке деснице?</strong></p>
<p>Моја књига јесте дијагностичка. Не волим вредносне судове и то дељење на добре и лоше момке. Зато је и моје размишљање о Путину, Сију и Трампу у том смислу вредносно неутрално. Чак ни реч популизам не користим радо, јер је толико истрошена да се њоме данас означава готово свако ко нам се политички не допада. Сећам се ситуације у САД када је Берни Сандерс представљан као леви популиста, а Трамп као десни, па је испадало да је једино Хилари Клинтон озбиљан политичар. Зато сам избегавао тај термин.</p>
<p>Тешко ми је да кажем како ће се ова ситуација даље развијати. Књига се много више бави дијагнозом и објашњењем света у којем сада живимо него оним што ће из тог система произаћи у будућности. Ја мислим да ће се овај систем, који називам националним либерализмом, одржати и имати неки свој ток.</p>
<p>Како ће се тај ток завршити, да ли катаклизмом и ратом или преуређењем у нешто друго, веома је тешко данас рећи. Али оно што можемо да кажемо, и што видимо готово сваког дана, јесте да је светски поредак који је постојао отприлике од 1980. године до недавно суштински промењен и да о њему више не можемо размишљати у старим категоријама.</p>
<p>То има и велике последице по међународне организације. Видимо да Уједињене нације практично више не функционишу, и да је та ситуација у неким аспектима гора него што је била са Друштвом народа у међуратном периоду. Видимо и да Међународни монетарни фонд и Светска банка имају озбиљан проблем: ако њихов највећи улагач, САД, сада води политику супротну принципима које су те институције деценијама наметале другима, како ће оне уопште наставити да функционишу?</p>
<p>Имамо, дакле, читав међународни систем који је заснован на односима успостављеним крајем Другог светског рата, а који се данас мењају. Такав систем постаје неодржив. Довољно је погледати расподелу моћи. Државе које су имале моћ у време настанка овог система у времену после Другог светског рата, формално и даље држе важне позиције у међународним институцијама. Земље као што су Холандија или Белгија и даље имају у Међународном монетарном фонду утицај који је несразмеран у односу на земље попут Индонезије, Нигерије или Јужне Африке, чији је стварни значај данас много већи.</p>
<p>Другим речима, међународни систем који и даље одражава распоред моћи из периода пре и непосредно после 1945. године више није одржив. Најочигледнији пример је, наравно, Савет безбедности: Енглеска и Француска имају право вета, док Индија, земља са највећим бројем становника на свету, то право нема.</p>
<p><!--<box box-left 49726598 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Србија се у свом економском развоју ослања на стране инвестиције и капитал из различитих геополитичких и економских центара. Како вам у контексту тога изгледа српска економија? Шта време националног тржишног либерализма значи за мале државе које нису део већих политичко-економских целина? </strong></p>
<p>Мислим да мале државе попут Србије покушавају да пронађу неку специјалну позицију која ће их учинити глобално интересантним. Али такву позицију није лако пронаћи. Зато економска политика Србије изгледа данас као што је била и пре Првог светског рата и између два рата. То су зависност од страних инвестиција и коришћење природних ресурса.</p>
<p>Павле Петровић је у свом скорашњем раду истакао да је садашњи економски раст базиран на три стуба: државним инфраструктуралним инвестицијама, страним инвестицијама у рударству и природним ресурсима, и новим информативним технологијама. Чини ми се да је то и добар опис садашње ситуације и констатација да ће и будуће владе вероватно морати да воде сличну политику. Она је опредељена објективном ситуацијом Србије: величином и образовним нивоом становништва, неприпадањем Европској унији, и географском локацијом.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Да ли се кроз део тема о којима смо разговарали, попут беса који је усмерен против нових елита, раста неједнакости итд, може дати и увид на ситуацију у Србији? У том смислу, како вам изгледа политичка ситуација у Србији, где у последњих неколико година постоји појачан интензитет политичке поларизације и сукоба? </strong></p>
<p>Политичка ситуација свакако није добра. Мислим да је поларизација, која се протеже кроз огроман број питања од којих нека нису уопште политичка, у порасту. С обзиром да је неповерење између супротстављених страна велико, није извесно да ће се решење политичког неслагања наћи кроз изборе, јер ниједна страна, ако изгуби изборе, изгледа да није спремна да тај резултат прихвати. Појављује се нешто што смо већ видели у Милошевићево време, или сада и у Америци код Трампа, а то је да се избори сматрају легитимним само ако се на њима победи. Ако не, они су по дефиницији нелегитимни.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>Ваши прошлогодишњи текстови о политичкој ситуацији у Србији, у којима сте критиковали оно што називате „антиполитичким</strong><strong>“</strong><strong> деловањем дела опозиционих актера и изостанак јасног програма, изазвали су бројне реакције, па и нападе на вас. Како данас гледате на ту полемику? </strong></p>
<p>Мислим да је дошло до „сазревања“ студентског покрета у смислу да улази у нормалне политичке воде. Моја критика се односила на један ранији стадијум развоја покрета који је тврдио да жели да остане ван политике, да буде „надпартиjски“ и на тај начин да потенцијално води до управо оног шта сам већ поменуо, неучествовања у нормалном политичком животу и неприхватању избора као решења за политички сукоб.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 21 Aug 2026 10:12:57 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087720/razgovor-sa-brankom-milanovicem-nove-geometrije-globalne-ekonomske-i-politicke-moci-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/20/17/52/134/5719075/thumbs/13532363/thumb1.jpg</url>
                    <title>Разговор са Бранком Милановићем: Нове геометрије глобалне економске и политичке моћи </title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087720/razgovor-sa-brankom-milanovicem-nove-geometrije-globalne-ekonomske-i-politicke-moci-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/20/17/52/134/5719075/thumbs/13532363/thumb1.jpg</url>
                <title>Разговор са Бранком Милановићем: Нове геометрије глобалне економске и политичке моћи </title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087720/razgovor-sa-brankom-milanovicem-nove-geometrije-globalne-ekonomske-i-politicke-moci-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пресушивање европских река: Економски и еколошки шок за Стари континент</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087712/presusivanje-evropskih-reka-ekonomski-i-ekoloski-sok-za-stari-kontinent.html</link>
                <description>
                    Са пејзажом Старог континента који се под утицајем снажних суша убрзано мења, поставља се питање да ли се Европа и даље може ослањати на свој речни систем као окосницу јефтиног и поузданог транспорта, и релативно нискоугљеничну алтернативу друмском (и ваздушном) превозу. Огромне предности које пружају реке (попут Рајне и Дунава), могућност транспорта робе преко континента по ниској цени, лак приступ лукама на местима као што су Хамбург и Ротердам и неограничен приступ слаткој води за производњу, хидроенергију и расхладне нуклеарне електране, више се не могу узети здраво за готово, посебно не у напору ЕУ да учини себе аутономном од кинеских и америчких ланаца снабдевања, нити могу да обезбеде поуздану енергетску независност или гарантују безбедност хране.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/18/11/13/101/5707752/thumbs/13505458/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Пресушивање европских река: Економски и еколошки шок за Стари континент" title="Пресушивање европских река: Економски и еколошки шок за Стари континент" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49726495 media>-->Суша се интензивирала широм централне и западне Европе од почетка лета, а јужна Енглеска, северна Италија и делови централне Европе су међу најтеже погођеним подручјима. Према подацима <a href="https://www.aljazeera.com/news/2026/8/16/new-satellite-images-show-europes-disappearing-rivers-due-to-drought">Глобалне опсерваторије за сушу</a> (Global Drought Observatory-GDO<em>)</em>, око половина европског копненог подручја се суочава са сушом, док је 9% достигло „ниво упозорења“, укључујући јужну Немачку, Мађарску, Румунију, Аустрију, Чешку и Словачку.</p>
<p>Реке Лоара, По, Рајна и Дунав су на рекордно ниским нивоима, након континуираних топлијих и сушнијих услова током историјски врућег лета на континенту који се најбрже загрева на планети. Низак водостај главних водних прометница на Старом континенту угрожава теретни саобраћај и последично индустрију и пољопривреду (<a href="https://www.dw.com/en/europes-rivers-are-drying-up-can-they-be-saved/a-78276662">немачке индустријске гране</a> – посебно су погођене хемијска, нафтна и индустрија челика – процењују да би трошкови водоснабдевања могли порасти и до 30% као резултат климатских промена, те да ће до 2035. бити потребна додатна улагања од 14 милијарди евра).</p>
<p>Да ствар буде гора, уз рекордно ниске нивое река, изазваних високим температурама и сушом, долази и низ шумских пожара широм Европе, уз бројне људске жртве.</p>
<p>Слике Дунава, Рајне, Поа, Елбе и других главних пловних путева показују колико драматично дуготрајна суша може преобликовати континент. Према подацима <a href="https://publications.jrc.ec.europa.eu/repository/handle/JRC147969">Европске опсерваторије за сушу</a> (European Drought Observatory-ЕDО), око 46,5% Европе и медитеранског базена суочава се са сушом. Дунав, који протиче кроз 10 држава, забележио је рекордно низак водостај у великим деловима Србије, Мађарске и Румуније.</p>
<p><!--<box box-left 49726484 media>--></p>
<p>Ситуација на Рајни, најважнијој комерцијалној реци Европе, има последице које се протежу далеко изван угрожавања животне средине. Наиме, са падом нивоа воде теретни бродови редукује количине робе коју превозе, повећавајући трошкове транспорта сировина и вршећи додатни притисак на европске ланце снабдевања. Елба, која протиче кроз Немачку и Чешку, Лоара у Француској и По у Италији су такође под ударом дуготрајних сушних услова, угрожавајући екосистеме и пољопривредну производњу (усеви, укључујући житарице, кукуруз, грожђе, маслине доживљавају значајан стрес због недостатка воде).</p>
<p>Пад нивоа река смањује производњу хидроелектрана, компликује индустријске активности и погађа енергетска постројења која зависе од воде за хлађење. Морска вода продире у корита река због ниског нивоа уништавајући екосистем, угрожавајући наводњавање и снабдевање питком водим.</p>
<h4><strong>Системски, а не тренутни проблем</strong></h4>
<p>Анализе <a href="https://greekcitytimes.com/2026/08/08/is-europe-losing-its-rivers-as-map-shows-a-continent-in-drought/">Светске иницијативе за атрибуцију временских појава</a> (World Weather Attribution-WWA) указују на то да се тренутна криза не може приписати искључиво летњим топлотним таласима. Суша је почела већ током пролећа, када су велики делови Европе забележили падавине знатно испод просека. Узастопни таласи екстремне топлоте затим су убрзали испаравање, додатно исцрпљујући расположиве резерве воде. Резултат је сада видљив широм континента: реке које су некада доминирале њиховим пејзажима су се повукле, откривајући песак, блато и наслаге из прошлих времена. </p>
<p>Овог лета, транспорт хемикалија, нафтних деривата и друге робе на Рајни и Дунаву је готово заустављен на неким местима. Снажно је погођена и производња електричне енергије. Румунија је 13. августа почела да затвара последњи оперативни реактор у својој нуклеарној електрани Чернавода, након што је ниво воде на Дунаву пао на рекордно низак ниво, остављајући премало воде за хлађење (иначе, два реактора ове електране обезбеђују око 20% електричне енергије те земље).</p>
<p><!--<box box-left 49726501 media>-->Мађарска и Бугарска су тај сценарио, за сада, једва избегле (власти у Будимпешти се сналазе користећи потопљене барже да би подигле ниво Дунава како би нуклеарна електрана Пакш остала у раду, са смањеним капацитетом). Произвођачи аутомобила Ауди у Мађарској и Дачија и Форд у Румунији су се сложили да привремено обуставе производњу у својим фабрикама како би уштедели енергију. Цена превоза жита баржама на румунском делу Дунава до Констанце порасла је са око 11 евра по тони пре жетве на 18-20 евра.</p>
<p>У Француској је река Лоара, дуга 997 километара, недавно практично пресушила у Монжан сир Лоари, са изолованим вировима, након недеља интензивне врућине. Индикативна је <a href="https://www.euronews.com/2025/09/15/europe-faces-billions-in-losses-from-summer-heatwaves-droughts-and-floods-study-warns">студија др Сехриша Усмaнa</a> са универзитета у Мајнхајму и економиста Европске централне банке (EЦБ), која показује да су прошлогодишњи топлотни таласи, суше и поплаве погодили четвртину свих региона ЕУ, узрокујући краткорочне губитке од најмање 43 милијарде евра (са пројекцијом да ће укупна штета достићи 126 милијарди евра до 2029).</p>
<p>Безброј је примера утицаја суше на различите аспекте привреде у Европи. Дуготрајна врућина у Италији снажно је повећала трошкове за <a href="https://www.politico.eu/article/italys-scorching-summer-puts-parmesan-producers-to-the-test/">индустрију сира</a> вредну 4 милијарде евра, која стоји иза познате марке <em>Parmigiano Reggiano</em>. Док суша и смањење залиха воде отежавају и поскупљују узгој неопходне сточне хране, произвођачи чувеног сира су снажно повећали издатке да би снизили температуру с којом се суочавају животиње.<!--<box box-center 49726514 media>--></p>
<h4><strong>Економски значај Рајне</strong></h4>
<p>Водостаји Рајне и Дунава су најнижи од када је званична евиденција почела, 1880. године. Рајна, која тече од Алпа до Северног мора и главни је трговински излаз Европске уније, чини отприлике две трећине речног теретног саобраћаја ЕУ по обиму и преко 99% њеног контејнерског водног саобраћаја, док се Дунавом превози око 8% теретног саобраћаја ЕУ по обиму. Да би се избегло насукавање, барже на Рајни и Дунаву превозе само 15-20% уобичајених терета, што повећава трошкове транспорта.</p>
<p><a href="https://www.reuters.com/markets/europe/german-industry-changes-tack-river-rhine-runs-drier-2023-07-26/">Рајна</a> је посебно важна за Немачку. Расута роба попут угља, челика, сирове нафте, хемикалија и минерала је јефтинија (и еколошки прихватљивија) за транспорт баржама него камионима или возом. Фабрички кластери су изграђени дуж Рајне у 19. веку, како би се приступило баржном транспорту и води за индустријске процесе. Бајер, немачки фармацеутски гигант, има седиште у Леверкузену, на источној обали Рајне. БАСФ, највећи светски произвођач хемикалија, налази се у Лудвигсхафену на Рајни.</p>
<p>Током протекле деценије предузећа су почела да се прилагођавају понављајућим кризама ниског водостаја, држећи веће залихе и користећи бродове изграђене за плиће реке, док су многи прешли са речног на друмски или железнички саобраћај. Док је 2017. године 4,7% све робе у Немачкој превезено унутрашњим пловним путевима, у 2024. тај удео је опао на 4,1%. Сушни период 2018. смањио је немачки БДП за око 0,4%. Будући да су овогодишњи нивои воде нижи, немачки БДП би могао бити пасти за 0,5%. Килски институт је показао да <a href="https://www.ft.com/content/982229c8-a116-4679-8b4b-627df069ce66?syn-25a6b1a6=1">један месец ниског водостаја Рајне</a> смањује немачку индустријску производњу за око 1%.</p>
<p><!--<box box-left 49726489 media>--></p>
<p>Услед пада водостаја Рајне, отежано је и функционисање луке Ротердам, што представља само делић укупних трошкова сушне сезоне која се развила запањујуће брзо. Наиме, растући трошкови за пољопривреду, индустрију, па чак и технологију, могу бити претеча трајних промена у начину на који континент обавља своје пословање.</p>
<p>Суша је такође појачала забринутост око тога да ли Европа може да подржи брзо увођење центара података (data centers), које многи сматрају кључним за економски раст континента, који се ослањају на воду за хлађење (више од трећине од 3000 центара података у ЕУ налази се у подручјима која се суочавају са високим стресом због несташице воде). Ипак, око трећине инсталираних капацитета европских дата центара сада користи хлађење које није засновано на води, док системи затвореног круга – који поново користе воду уместо да је испуштају – постају све чешћи у јужној Европи.</p>
<p>Овогодишња суша ће вероватно нанети <a href="https://www.ft.com/content/982229c8-a116-4679-8b4b-627df069ce66?syn-25a6b1a6=1">краткорочни економски ударац ЕУ</a> од не мање од 50 милијарди евра (горње процене иду и до 180 милијарди евра), који би могао значајно да порасте ако несташица воде потраје. Ово би могло да допринесе инфлаторним притисцима, смањујући расположиви приход домаћинстава и приморавајући централне банке да дуже држе каматне стопе високим.<!--<box box-left 49726519 media>--></p>
<h4><strong>Суша и „стратешка аутономија“ ЕУ </strong></h4>
<p>Како европске реке пресушују, климатске промене почињу да мењају стару мапу моћи и богатства Европе. Од краја Другог светског рата, највеће европске реке попут Рајне и Дунава су служиле као средиште индустријске моћи континента и снажни катализатор његове трговине. Немачка индустрија, која је покретала чувени послератни раст земље, била је у великој мери концентрисана око ушћа Рајне и области Рур, док је лука Ротердам на ушћу Рајне у Холандији постала најпрометнија у Европи.</p>
<p>Са пејзажом Старог континента који се под утицајем снажних суша убрзано мења, поставља се питање да ли се Европа и даље може ослањати на свој речни систем као окосницу јефтиног и поузданог транспорта, и релативно нискоугљеничну алтернативу друмском (и ваздушном) превозу. Огромне предности које пружају реке (попут Рајне и Дунава), могућност транспорта робе преко континента по ниској цени, лак приступ лукама на местима као што су Хамбург и Ротердам и неограничен приступ слаткој води за производњу, хидроенергију и расхладне нуклеарне електране, више се не могу узети здраво за готово, посебно не у напору ЕУ да учини себе аутономном од кинеских и америчких ланаца снабдевања, нити могу да обезбеде поуздану енергетску независност или гарантују безбедност хране.</p>
<p>Европа мора озбиљно да размисли о томе како да развије алтернативне транспортне и енергетске мреже које смањују њену зависност од река, што би могло да потраје деценијама и захтева огромна улагања у нову инфраструктуру. Нека места која су се обогатила захваљујући трговини воденим путем, попут немачке Рајнске области или Ротердама, могу постати губитници. Чини се све извеснијим да реке више неће повезивати европске суседе на начин који је деценијама друге начине ослањање на суседе чинио сувишним. <u> </u></p>
<p><!--<box box-left 49726504 media>--></p>
<p>Исушивање река представља не само еколошку опасност, већ и велики <a href="https://www.nytimes.com/2026/08/15/opinion/europe-rivers-danube-rhine-drought.html">стратешки изазов за Европу</a>. Наиме, реке обезбеђују енергију за милионе људи. А дешава се успон кинеске високотехнолошке производње и посебно електричних возила, која угрожавају европске аутомобилске иконе попут Фолксвагена и Поршеа. У исто време, Европа смањује своју зависност од гаса из Русије, са којом је у некој врсти проскси конфликта (од јануара следеће године престаће потпуно са увозом течног гаса из те земље), док се такође суочава са мање наклоњеним Вашингтоном. Затварање Ормуског мореуза показало је све слабости у ланцима снабдевања ЕУ.</p>
<p>Суочена са овим изазовима бриселска администрација све више схвата значај „стратешке аутономије“. Идеја је да је за ЕУ нужно да смањи зависност од стране робе и војне заштите, да је потребан адекватан одговор на изазов растуће Кине и евентуалну претњу од Русије, те да би требало комерцијализовати нове технологије како би се обезбедила будућност која је зеленија, богатија и здравија. Но, то изгледа истовремено и обећавајуће и нереалистично.</p>
<h4><strong>Значај речног транспорта за Србију</strong></h4>
<p>Што се тиче Србије, према подацима <a href="https://www.stat.gov.rs/en-us/oblasti/saobracaj-i-telekomunikacije/prevoz-putnika-i-robe/">Републичког завода за статистику</a> (РЗС) саобраћај унутрашњим пловним путевима, односно рекама, чинио је, са превезених 5,285 милиона тона, 11,8% укупног превоза робе Републике Србије. Изражено у тонским килиметрима тај удео је нешто већи (12,9%), будући да је у саобраћају унутрашњим пловним путевима забележено 1855 милиона тонских километара.</p>
<p>Дакле, релативни удео теретног саобраћаја на рекама у Србији је око 12-13% укупне количине превезене робе. Највећи део речног теретног саобраћаја одвија се на Дунаву и Сави, при чему је Дунав далеко значајнији због међународног транспорта.</p>
<p><!--<box box-left 49726469 media>-->Иначе, у 2024. извоз речним путевима је износио је 3,74 милиона тона, а увоз 5,39 милиона тона, те је удео извоза речним путем износио 22,1%, а увоза 23,8%. Будући да се у 2025. није битније промена количина извоза и увоза речним путевима, приближно 23% спољнотрговинске робне размене, посматрано по маси робе, одвија се унутрашњим пловним путевима.</p>
<p>Србија је по значају река за спољну трговину слабија позиционирана од Румуније, упоредива са Бугарском, док су у Мађарској и Аустрији удео пловних река знатно мањи, иако је асполутна количина превоза већа због огромне спољнотрговинске размене, а и БДП-а који те две земље имају, у поређењу са Србијом. Наиме, Србија има око 588 километара пловних путева, од чега је Дунав кључна међународна саобраћајница. Дунав повезује Србију са Црним морем и преко њега са великим европским тржиштима. Србија нема излаз на море, па дунавски правац има практично функцију „морског излаза“ за део робне размене.</p>
<p>Код Аустрије и Мађарске ситуација је другачија: иако су веома важне подунавске земље, њихов укупни теретни транспорт је много више ослоњен на друмски и железнички саобраћај (на пример, у Мађарској је 2023. чак 70,7% транспортног учинка отпало на друмски саобраћај).</p>
<p><!--<box box-left 49726510 media>-->У ЕУ је 2023. године отприлике две трећине (67,4%) укупног терета превоженог унутар територије ЕУ било морем, када се узме у обзир количина робе и дужина путовања (тона-километри). Друмски превоз је чинио 25,3% укупног терета, док је железнички превоз представљао 5,5%. Унутрашњи пловни путеви, пре свега реке, чиниле су 1,6% превоза терета.</p>
<p>Према подацима <a href="https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20250416-1">Еуростата</a>, у појединим државама ЕУ, као што су Румунија (18,9%) и Бугарска (8,7%), удео речног транспорта у унутрашњој трговини, као и размени са другим чланицама ЕУ био је висок (гро тога се одвија преко Дунава). Иначе, од земаља са значнијим уделом речног теретног саобраћаја у 2023. наводи се и Немачка са око 5%, Белгија са око 6%, Луксембург са 8%, те Холандија са око 12%.</p>
<p>Због тога што Србија не припада ЕУ, немамо потпуно упоредиве податке, али је на основу удела речног транспорта у унутрашњем транпорту (око 12-13%), те и уделу у извозу и увозу робе (око 23%), јасно је да је Србија држава са врло интензивним речним транспортом, мањим али по важности упоредивим са оним који има Румунија, чланица ЕУ.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 18 Aug 2026 13:08:10 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087712/presusivanje-evropskih-reka-ekonomski-i-ekoloski-sok-za-stari-kontinent.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/18/12/39/750/5708416/thumbs/13506689/thumb1.jpg</url>
                    <title>Пресушивање европских река: Економски и еколошки шок за Стари континент</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087712/presusivanje-evropskih-reka-ekonomski-i-ekoloski-sok-za-stari-kontinent.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/18/12/39/750/5708416/thumbs/13506689/thumb1.jpg</url>
                <title>Пресушивање европских река: Економски и еколошки шок за Стари континент</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087712/presusivanje-evropskih-reka-ekonomski-i-ekoloski-sok-za-stari-kontinent.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Необичан случај разлике у потрошњи у кинеским градовима и селима: Зашто богати Кинези не троше?</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087680/neobican-slucaj-razlike-u-potrosnji-u-kineskim-gradovima-i-selima-zasto-bogati-kinezi-ne-trose.html</link>
                <description>
                    Како статистички подаци показују, између 2018. и 2022. потрошња у кинеским градовима драстично је пала, за чак 16 одсто. С друге стране, потрошња на селу доживела је снажан раст, повећавши се за више од 50 одсто. С друге стране, реални приход по становнику у градовима порастао је за 17 одсто, уместо да падне за 16 одсто, док је раст прихода у руралним срединама био знатно умеренији него што би се могло закључити на основу података о потрошњи. Истовремено, укупна неједнакост остала је практично непромењена. Како помирити ове наизглед противречне резултате?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/11/22/44/413/5683222/thumbs/13442897/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Необичан случај разлике у потрошњи у кинеским градовима и селима: Зашто богати Кинези не троше?" title="Необичан случај разлике у потрошњи у кинеским градовима и селима: Зашто богати Кинези не троше?" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49725859 media>-->Реални раст кинеског БДП-а по становнику (коригован за инфлацију) између 2018. и 2024. године, према званичним подацима који се наводе у статистикама Светске банке и ММФ-а, износио је 34 одсто (што одговара просечној стопи раста од готово 5 одсто годишње).</p>
<p>Када погледамо кинеске анкете о приходима домаћинстава, чији се оскудни подаци – становништво је подељено у пет квинтила и за сваки се наводи просечан приход – објављују у кинеским статистичким годишњацима, видимо готово идентични раст: реални приход по становнику је 2024. године био за 35 одсто већи него 2018. Неједнакост која се може израчунати на основу тако ограничених података практично се није мењала и током свих ових година Џинијев коефицијент кретао се између 39 и 40 поена.</p>
<p>Ни неједнакост у градовима није се битније променила, док је на селу порасла, пре свега због снажног раста прихода најбогатије петине сеоског становништва. С друге стране, пошто су приходи на селу расли брже него у градовима, тај раст је неутралисао повећање неједнакости у корист богатијих у руралним подручјима, па је укупна неједнакост остала практично непромењена.</p>
<p>Према томе, слика коју дају национални рачуни (подаци о БДП-у) и она која се добија из анкета домаћинстава (подаци о приходима), прилично се поклапају.</p>
<p><!--<box box-left 49725871 media>-->(Вреди напоменути да „непромењени“ ниво неједнакости који добијамо на основу објављених података даје Џинијев коефицијент од 39-40 поена. Званични кинески Џинијев коефицијент, заснован на истим анкетама и који је, по свој прилици, израчунат на основу свих микроподатака, виши је и износи 46-47 поена. Али ни он се није мењао током шестогодишњег периода који овде разматрамо.)</p>
<p>Слика се, међутим, потпуно мења када погледамо податке о потрошњи, који такође потичу из великих званичних анкета домаћинстава.</p>
<p class="isSelectedEnd">Ти подаци су знатно детаљнији, захваљујући томе што их кинеска влада сваке године доставља Светској банци разврстане по перцентилима – дакле, у 100 тачака – посебно за сеоско и градско становништво, као и за Кину у целини.</p>
<p>За сада су ти подаци доступни само до 2022. године, али, као што ћу показати, када посматрамо период од 2018. до 2022, подаци о потрошњи дају сасвим другачију слику од података о приходима.</p>
<p>Поређење је приказано у табелама испод.</p>
<p><!--<box box-left 49725865 media>-->Потрошња у градовима драстично је пала између 2018. и 2022. године: и по медијани и по просеку била је за 16 одсто нижа него 2018. године.</p>
<p>С друге стране, потрошња на селу доживела је снажан раст, повећавши се за више од 50 одсто. Тиме се разлика између града и села, израчуната на основу података о потрошњи, смањила са 2,7 на око 1,5. Укупни Џини коефицијент потрошње тако је опао за готово 5 поена, што представља огромно смањење неједнакости. Међутим, оваква слика промена у потпуној је супротности са оним што показују подаци о приходима, како за читав период 2018-2024, тако и за потпериод 2018-2022. (приказан у табелама).</p>
<p>Према подацима о приходима, реални приход по становнику у градовима порастао је за 17 одсто, уместо да падне за 16 одсто (као што показују подаци о потрошњи). Раст прихода на селу био је знатно умеренији него што би се могло закључити на основу података о потрошњи, јаз између града и села смањио се тек незнатно, док је укупни Џини коефицијент остао непромењен.</p>
<p>Сажмимо сада ове велике разлике између два скупа података.<br /><!--<box box-center 49725854 media>--></p>
<p>Како помирити ове наизглед противречне резултате?</p>
<p>Чини се да је током ковид година дошло до огромног померања потрошње из градских у рурална подручја. Ако посматрамо само градове, приходи су наставили да расту, док је потрошња нагло опала. Да ли зато што је током ковида било теже трошити, или зато што су приходи и даље евидентирани у градовима, док су се људи враћали на село и тамо трошили? Или су, можда, становници градова једноставно одлучили да штеде више него раније?</p>
<p>Сва три објашњења су могућа – не само свако за себе него и сва заједно.</p>
<p>Ипак, пребацивање потрошње у рурална подручја није у потпуности надокнадило пад градске потрошње: укупно повећање потрошње у Кини између 2018. и 2022. износило је мизерних 1,2 одсто – другим речима, потрошња по становнику практично је стагнирала. Али приходи по становнику, као што смо видели, нису стагнирали: они су наставили да расту.</p>
<p><!--<box box-left 49725869 media>--></p>
<p>Погледајмо потрошњу најбогатијег перцентила градског становништва (озлоглашених један одсто најбогатијих). Она је 2022. године, у реалним износима (кориговано за инфлацију), била нижа него било које године после 2015.</p>
<p>Другим речима, потрошња најбогатијег једног процента градског становништва вратила се 2022. на реални ниво од пре седам година. У односу на врхунац достигнут пре пандемије, била је мања за 20 одсто.</p>
<p>Иста прича важи и за читаву најбогатију десетину градског становништва. Људи су трошили мање, а пошто им приходи, по свему судећи, нису опали, морали су да штеде знатно више. Најбогатија десетина градског становништва је 2018. године остваривала готово трећину укупне потрошње у кинеским градовима. Према националним рачунима, удео потрошње у БДП-у тада је износио око 40 одсто.</p>
<p>Такође, знамо да се 80 одсто укупне потрошње у Кини остварује у градовима. То значи да је на градско становништво отпадала потрошња у вредности од 32 одсто кинеског БДП-а (0,8×0,4), а најбогатија десетина остваривала је трећину те потрошње.</p>
<p>Можемо, дакле, рећи да је најбогатијих 10 одсто градског становништва трошило износ који је одговарао приближно 10-11 одсто кинеског БДП-а. Пошто је потрошња најбогатијег децила 2022. била за петину нижа него 2018, то значи да су богати трошили око два процентна поена БДП-а мање него што бисмо очекивали.</p>
<p><!--<box box-left 49725874 media>--></p>
<p>Да из ове помало замршене рачунице пређемо на суштину: да ли је могуће да значајан део кинеске „компресије потрошње или зарада“, коју видимо у макроекономским подацима, заправо потиче од знатно веће штедње градске елите?</p>
<p>Другим речима, можда иза „потиснуте“, односно ниске потрошње, не стоје толико ниски социјални трансфери или велика корпоративна штедња државног сектора, колико одлука елите да мање троши, а више штеди.</p>
<p>Чини се да та одлука није последица споријег раста прихода међу богатим градским становништвом. Иако подаци о приходима показују да њихови приходи расту спорије него код многих других група (укључујући и богате на селу), то се ни приближно не може упоредити са оним што видимо у њиховом понашању када је реч о потрошњи: ту је забележен веома значајан реални пад.</p>
<p><!--<box box-left 49725872 media>--></p>
<p>Зашто више штеде? Да ли је реч о штедњи из предострожности, већој доступности различитих домаћих финансијских инструмената, старењу становништва, пребацивању новца у иностранство (што смањује потрошњу у земљи), или можда о нечем другом – на пример, о прецењеним подацима о приходима, у ком случају би смањена потрошња могла једноставно бити одраз нижих стварних прихода градске елите?</p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>P. S.</strong> Извори за овај текст су троструки: званични кинески подаци о расподели објављени у различитим издањима <em>Статистичког годишњака</em>, подаци о расподели из базе Светске банке <em>Poverty and Inequality Platform</em> и национални рачуни.</p>
<div style="text-align: right;">Извор: <strong><a href="https://branko2f7.substack.com/p/the-strange-case-of-chinas-urban">Global Inequality and More 3.0</a></strong></div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 13 Aug 2026 10:35:21 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087680/neobican-slucaj-razlike-u-potrosnji-u-kineskim-gradovima-i-selima-zasto-bogati-kinezi-ne-trose.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/11/22/43/586/5683135/thumbs/13442933/thumb1.jpg</url>
                    <title>Необичан случај разлике у потрошњи у кинеским градовима и селима: Зашто богати Кинези не троше?</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087680/neobican-slucaj-razlike-u-potrosnji-u-kineskim-gradovima-i-selima-zasto-bogati-kinezi-ne-trose.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/11/22/43/586/5683135/thumbs/13442933/thumb1.jpg</url>
                <title>Необичан случај разлике у потрошњи у кинеским градовима и селима: Зашто богати Кинези не троше?</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087680/neobican-slucaj-razlike-u-potrosnji-u-kineskim-gradovima-i-selima-zasto-bogati-kinezi-ne-trose.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title> Врело лето и последице: Вишемесечна суша у Европи, енергетска и друге кризе</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087675/-vrelo-leto-i-posledice-visemesecna-susa-u-evropi-energetska-i-druge-krize.html</link>
                <description>
                    Дуготрајне суше, разорни шумски пожари и смањењи водостаји река више нису необични догађаји, већ понављајуће карактеристике европских лета. Топлотни таласи крајем маја и јуна донели су дневне температуре за 10°С више од просека у деловима Француске, Британије и Шпаније. Тако су просечне температуре у Западној Европи у јуну 2026. износиле 20,7°С – чак 3°С изнад просека за период 1991-2020. Недавна лета у Европи више се не посматрају само као изоловани временски догађаји – она пружају увид у то шта би топлија клима могла да значи. Изазов лежи у реаговању на данашње екстреме и припреми становништва за климу у којој интензивне аномалије постају нормалност.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/10/22/37/942/5677789/thumbs/13432106/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt=" Врело лето и последице: Вишемесечна суша у Европи, енергетска и друге кризе" title=" Врело лето и последице: Вишемесечна суша у Европи, енергетска и друге кризе" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49725823 media>-->Европа се суочава са једном од најтежих суша у последњих неколико деценија, која директно погађа транспортни, енергетски и пољопривредни сектор. Дуготрајни и изразито снажни топлотни талас, праћен недостатком падавина и смањеним топљењем алпског снега, довели су Стари континент у можда најтежу хидролошку кризу у новијој историји.</p>
<p>Државе присилно заустављају индустрију, гасе нуклеарне реакторе и уводе ванредне мере, док су економије под снажним стресом. Добар део Европе се налази у критичном стању суше, а водостаји транспортно важних река и жила куцавица привреде, пре свега Дунава, Рајне и реке По, пали су на историјски ниске нивое.</p>
<p>У Аустрији је на снази црвени аларм због рекордне смртности од врућина. У Словачкој је код Братиславе измерен најнижи водостај Дунава још од 1876, због чега су бројни теретни бродови остали заробљени, док у Чешкој половина мерних станица извештава о екстремној суши.</p>
<p><!--<box box-left 49725764 media>--></p>
<p>Западно од Дунава, Рајна бележи рекордно ниске водостаје у Немачкој и Холандији, при чему чак 44% мерних станица на Рајни показује екстремно низак водостај. Теретни бродови плове тек делимично оптерећени како се не би насукали, што ствара озбиљна уска грла у снабдевању, драстичан раст трошкова саобраћаја, те несташице горива из аустријских и словачких рафинерија.</p>
<p>У северној Италији, река По досегнула је историјски минимум. Осим претње у снадбевању питком водом, смањени ниво реке омогућио је продирање слане морске воде дубоко у корито, што уништава еко састав и онемогућава пољопривредницима наводњавање усева.</p>
<p>Широм Европе угрожена је и енергетска безбедност, са ценама струје које достижу и 500 евра по мегават-сату (индикативно је да је Француска смањила производњу нуклеарне енергије у јулу због недовољних и безбедних залиха воде за хлађење својих реактора).<!--<box box-center 49725794 media>--></p>
<h4><strong>Стање у региону</strong></h4>
<p>Упорна суша и узастопни екстремни топлотни таласи лишили су у великој мери другу највећу реку у Европи воде, спустивши ниво Дунава у Будимпешти на тек 23cm крајем јула – 10cm ниже од  претходно рекордно ниског нивоа од 33cm из 2018. Како се не прогнозирају значајне падавине, не очекује се да ће <a href="https://fortune.com/2026/08/03/the-danube-is-running-dry-and-europes-power-grid-is-suffering-as-a-result/">водостај на Дунаву</a> значајно порасти у наредним недељама.</p>
<p>Нуклеарна електрана Пакш, која производи скоро трећину електричне енергије која се потроши у Мађарској, драстично је смањила искоришћеност капацитета. Због тога је Мађарска принуђена да се ослања на увоз електричне енергије из региона, као и на обновљиве изворе, како би покушала да надокнади дефицит.</p>
<p>Постоји озбиљан ризик да ће постројење старо 44 године, које се налази око 90 километара јужно од Будимпеште, морати потпуно да се заустави у наредним данима јер у Дунаву нема довољно воде за хлађење реактора. За сада, последња од четири велике турбине нуклеарне електране наставља рад, али производи тек 240 мегавата, што је 12% укупне производње у уобичајеним радним условима.</p>
<p><!--<box box-left 49725800 media>-->У међувремену, постројења у суседним земљама такође су забележила драматичан пад производње струје, који је праћен поремећајима у речном транспорт и аграру. Наиме, низак водостај Дунава прети затварањем другог реактора румунске нуклеарне електране Чернаводе, која ради са око половином капацитета. </p>
<p>Румунска војска је експлозивом разнела стене у близини дунавског канала Бала како би преусмерила воду у главни канал реке, тј. електрани Чернавода. Иначе, већ је 31. јула проглашено стање узбуне у енергетском сектору широм земље и тренутно Румунија увози струју из Украјине, која услед последица рата на економију, односно потрошњу електричне енергије, има вишкове.</p>
<p>У Бугарској власти прате ниво Дунава код нуклеарке Козлодуј, где би пад нивоа воде испод биолошког минимума могао да услови гашење реактора 4 и 5. Ситуација је критична и у Хрватској, где је дуготрајни топлотни талас и изостанак значајнијих падавина спустио водостаје Драве, Дунава и других водотока на истоку земље на рекордно ниске нивое.<!--<box box-left 49725806 media>--></p>
<h4><strong>Ситуација у Србији</strong></h4>
<p>Попут бројних других европских земаља, Србија се тренутно налази усред снажног топлотног таласа. Хидроелектране због ниских водостаја, као и термоелектране због недостатка воде за хлађење, знатно су смањиле производњу, а речни транспорт одвија се уз минималне терете на баржама. Тако је рекордно низак водостај Дунава довео до тога да Ђердап 1, кључна хидроелектрана у земљи ради са петином капацитета.</p>
<p>Дунав тренутно хидроелектрани Ђердап доноси око 1600 кубних метара воде у секунди (упола мање од просека за ово доба године), а биолошки минимум, граница испод које електрана остаје без маневарског простора, износи 2350 кубика у секунди. Разлика од око 750 кубика се директно пресликава на производњу.</p>
<p>Мај и јун 2026. били су најслабији месеци по производњи још од пуштања хидроелектране Ђердап 1 у рад 1970, а 2025. је већ била историјски најлошија година и по дотоку и по производњи (две сушне године заредом троше управо ону резерву која би сада била потребна).</p>
<p><!--<box box-left 49725782 media>--></p>
<p>Иначе, Ђердап 1 и Ђердап 2 дају око 7 гигават-сати дневно. Како дневна потрошња тренутно иде преко 100 гигавата, цео ђердапски систем покрива тек 7% онога што земља потроши у једном дану уместо три пута више, колико даје при пуном дотоку током целе године. Мањак воде отежава и хлађење термоелектрана у Костолцу, па је и њихова производња смањена у тренутку када би требало да покрију „минус“ Ђердапа.</p>
<p>Због тога је 3. августа одржан хитан састанак Владе посвећен енергетским проблемима земље, на коме је апеловано на становнике да минимизирају употребу великих потрошача електричне енергије у својим домовима, као што су клима-уређаји.</p>
<h4><strong>Енергетска стабилност</strong></h4>
<p>Тренутно потрошња струје у Србији прелази 100 гигават-сати дневно, што је ниво који се у нормалној години бележи усред јануара, а не почетком августа. Простор за индивидуално смањење потрошње током топлотног таласа релативно је мали, становницима градова расхладни уређаји често нису питање комфора, већ начин да заштите здравље и нормално функционишу.</p>
<p>У напору да одржи енергетски систем стабилним, ЕПС је објавио списак мера за домаћинства, које се своде на скидање врха дневног оптерећења (бојлер се укључује пред коришћење, веш се суши на ваздуху уместо у машини за сушење, пуњачи се извлаче из утичница када се не користе, термостат фрижидера се подешава на највише 4 степена).</p>
<p><!--<box box-left 49725752 media>-->Оно што је критично важно су подаци о водостају и дотоку Дунава (код Новог Сада је на моменат пришао на четири центиметрa рекорду из 1909), јер ће се по томе видети да ли ће се критичних 20 првих дана августа завршити без последица по систем.</p>
<p>Наравно, електрична енергија може да се увезе, ако има одакле, а ту је и питање цене. Проблем је у томе што се са тешкоћама у производњи струје суочава читав регион.</p>
<p>Поред струје, низак водостај је задао директан ударац и тржишту нафте. <a href="https://www.blic.rs/dunav">Дунав</a> је кључна рута за увоз дизела и бензина, те су барже сада приморане да плове са свега 30% до 40% уобичајеног терета како не би остале насукане.</p>
<p>Србија је током јула путем речног транспорта допремила само четвртину планираних количина нафтних деривата. Преусмеравање на друмски и железнички транспорт није довољно да потпуно надокнади мањак, а значајно повећава трошкове логистике.</p>
<p>Стабилност тржишта тренутно зависи од максималне производње у Рафинерији Панчево, уз коришћења стратешких резерви дизела. Како панчевачка рафинерија користи велике количине речне воде за хлађење постројења, додатни пад водостаја Дунава могао би условити застој рада и у њој.</p>
<p><!--<box box-left 49725776 media>--></p>
<p>Охрабрује да се ситуација благо поправила, будући да је водостај на Бездану у благом порасту. Оспособљавање црпних станица које постоје у Богојеву и у Бездану омогућава и да, уз отежане услове, функционише канал Дунав-Тиса-Дунав.</p>
<h4><strong>Промењена лета у Европи</strong></h4>
<p><a href="https://climate.copernicus.eu/copernicus-record-heatwave-brings-hottest-june-western-europe-during-second-warmest-june-globally">Европско лето</a> ове године је до сада  окарактерисано изузетном врућином и широко распрострањеном сушом. </p>
<p>Између априла и јуна, не рачунајући још теже услове у јулу и почетком августа, велики делови континента, од Португала на југозападу до јужне Финске на североистоку, забележили су исподпросечне падавине, а у комбинацији са узастопним топлотним таласима ови услови су појачали сушу широм Европе, доприносећи необично ниским нивоима река и јаким шумским пожарима, посебно у Шпанији и Француској. </p>
<p>Са прогнозама, које указују на мало олакшања у блиској будућности, лето 2026. се појављује као један од најзначајнијих догађаја везаних за врућину и сушу у Европи последњих година.</p>
<p><!--<box box-left 49725770 media>--></p>
<p>Дуготрајне суше, разорни шумски пожари и смањењи водостаји река више нису необични догађаји, већ понављајуће карактеристике европских лета. Топлотни таласи крајем маја и јуна донели су дневне температуре за 10°С више од просека у деловима Француске, Британије и Шпаније. Тако су просечне температуре у Западној Европи у јуну 2026. износиле 20,7°С – чак 3°С изнад просека за период 1991-2020.</p>
<p>Недавна лета у Европи више се не посматрају само као изоловани временски догађаји – она пружају увид у то шта би топлија клима могла да значи. Изазов лежи у реаговању на данашње екстреме и припреми становништва за климу у којој интензивне аномалије постају нормалност.</p>
<p>Екстремне врућине суше вегетацију, претварајући шуме, жбуње и траву у гориво за пожаре. Када се јаки ветрови комбинују са дуготрајном сушом, пожари се могу брже ширити и постати све тежи за контролу. Земље широм Медитерана – укључујући Шпанију, Португалију, Грчку, Италију и Француску – су и раније имале честе шумске пожаре. Оно што се променило је да <a href="https://forest-fire.emergency.copernicus.eu/apps/effis.statistics/">сезона пожара</a> сада почиње раније, траје дуже и погађа регионе који су се у прошлости суочавали са много мањим ризиком. </p>
<p><!--<box box-left 49725761 media>-->Топлотни таласи такође врше огроман притисак на водне ресурсе Европе. Више температуре повећавају испаравање из река, језера и акумулација, а истовремено смањују влажност земљишта. Планински снежни покривачи се топе раније у пролеће, остављајући мање воде доступне током најтоплијих месеци.</p>
<p>За разлику од поплава или олуја, негативне здравствене последице су мање видљиве, али су распрострањеније. Старије особе, деца и особе са израженим здравственим проблемима су највише угрожени. Болнице бележе повећан број пријема повезаних са дехидратацијом, топлотним ударом и кардиоваскуларним болестима током топлотних таласа. Истраживачи кажу да је европски топлотни талас повезан са преко 10.000 смртних случајева.</p>
<p>Пројекције указују да ће Европа наставити да загрева брже од глобалног просека. Очекује се да ће јужна Европа искусити топлија и сувља лета, што ће повећати вероватноћу јаких суша и шумских пожара. Процене су да ће чак и северна Европа, која се традиционално повезује са блажим летима, искусити интензивније топлотне таласе.<!--<box box-center 49725808 media>--><!--<box box-center 49725655 entrefilet>--></p>
<h4><strong>Економске последице </strong></h4>
<p>Да ће економски губици и смртни случајеви од екстремних временских услова и климе бити огромни, већ је указала анализа <a href="https://www.eea.europa.eu/en/analysis/publications/economic-losses-from-climate-extremes">Европске агенције за животну средину</a> из 2025. (која поред чланица ЕУ и ЕФТА укључује и податке о шест економија Западног Балкана) о губицима од чак 790 милијарди евра од 1980. до 2023.</p>
<p>Већина смртних случајева у тих 43 година била је узрокована топлотним или хладним таласима, сушама и шумским пожарима. Показало се и да климатске промене озбиљније погађају сиромашније земље, те да је код економија нашег региона осигурање од таквих догађаја било испод 10%, или га пак није било.</p>
<p><!--<box box-left 49725820 media>-->Претходна анализа указује да cе не мање од 162 милијарде евра од свих процењених трошкова десило у последње три посматране године у периоду 1980-2023. Европска агенција за животну средину процује да би у одсуству интензивних климатских акција, штета за ЕУ могла достићи 5600 милијарди евра до 2050. Ови трошкови утичу на скоро све секторе економије.</p>
<p>Шумски пожари уништавају домове, туристичку инфраструктуру и предузећа; суша смањује приносе у аграру; низак ниво река омета трговину и производњу струје; радници на отвореном у грађевинарству и пољопривреди суочавају се са смањеном продуктивношћу јер екстремне врућине отежавају безбедан рад.</p>
<p>У међувремену, владе се суочавају са растућим трошковима повезаним са реаговањем на ванредне ситуације и обновом. Ипак, како то виде референтни економисти, инвестиције у климатску отпорност данас су знатно јефтиније од поновљеног плаћања трошкова чешћих катастрофа.</p>
<p><!--<box box-left 49725814 media>--></p>
<p>Климатске промене загревају Европу, али су деценије исушивања мочвара, „исправљања“ река, „пломбирања“ земљишта погоршале ствар. Делови природе који су некада апсорбовали, складиштили и полако ослобађали воду све су мање способни да ублаже климатске екстреме, тиме појачавајући екстремне врућине, продужавајући суше и чинећи поплаве разорнијим.</p>
<p>Тако се вода креће пребрзо када пада киша, брзо нестаје када не пада, и оставља популацију изложену све нестабилнијим циклусима поплава, суше, пожара и пораста нивоа мора.</p>
<p>Оно што се намеће као приоритет је снажно повећање инвестиција у превенцију. Тако би решења „заснована на природи“ – преуређење делова природе по узору на њихову стару форму – постали „прва линија одбране“.</p>
<p>Наиме, обнављање функције „сунђера“ у деловима природе штитило би градове од поплава, стабилизовало би залихе воде током суше, смањило би ризик од шумских пожара, подржало би производњу хране, хладило урбана подручја и помогло у одржавању функционалности критичне инфраструктуре током климатских екстрема.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 12 Aug 2026 08:59:46 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087675/-vrelo-leto-i-posledice-visemesecna-susa-u-evropi-energetska-i-druge-krize.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/10/22/14/566/5677861/thumbs/13432087/thumb1.jpg</url>
                    <title> Врело лето и последице: Вишемесечна суша у Европи, енергетска и друге кризе</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087675/-vrelo-leto-i-posledice-visemesecna-susa-u-evropi-energetska-i-druge-krize.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/10/22/14/566/5677861/thumbs/13432087/thumb1.jpg</url>
                <title> Врело лето и последице: Вишемесечна суша у Европи, енергетска и друге кризе</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087675/-vrelo-leto-i-posledice-visemesecna-susa-u-evropi-energetska-i-druge-krize.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Подела новца грађанима: Ни поклон, ни паре из хеликоптера</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087611/podela-novca-gradjanima-ni-poklon-ni-pare-iz-helikoptera.html</link>
                <description>
                    Ако се имовина Акционарског фонда подели грађанима биће то завршетак дугог процеса приватизације који је почео 2001. године, а који по закону треба да се заврши до краја 2027. године, и то је део стратегије развоја тржишта капитала. Није онолико колико је обећано пред изборе 2008. године, али није ни поклон, како се то обећава сада, већ имовина која акционарима Фонда већ припада.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/21/14/50/845/5603300/thumbs/13233560/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Подела новца грађанима: Ни поклон, ни паре из хеликоптера" title="Подела новца грађанима: Ни поклон, ни паре из хеликоптера" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49724316 media>-->„Онај ко има 18 година и онај ко има 118 добиће исто, како бисмо избегли причу о неким манипулацијама, свако ће једнако добити. И када се формира цена на Берзи онда ће се омогућити трговање тим акцијама. Наша садашња процена је да нико неће добити мање од 1.000 евра.“ Ово је 8. новембра 2007. године обећао тадашњи министар економије Млађан Динић, а ту изјаву пренео је Други дневник РТС-а. И то је био почетак.</p>
<p>Најава председника Александра Вучића из Другог дневника од 8. јула ове године, према којој ће „све пунолетне грађане обрадовати са средствима која нису из буџета“, је крај тог процеса.</p>
<p>То није никакав „хеликоптерски новац“, како то може да се чује у јавности ових дана. Такве паре биле би оне које се једнократно деле из буџета, као што је то био случај током ковид кризе, када се оваква врста помоћи неколико пута делила грађанима. Није питање ни да ли ће се држава за расподелу овог новца задужити јер је то новац из портфолија Акционарског фонда, који је основан у складу са Законом о приватизацији и Законом о изменама и допунама Закона о праву на бесплатне акције и новчану надокнаду коју грађани остварују у поступку приватизације.<!--<box box-left 49724250 media>--></p>
<h4><strong>Крај процеса приватизације</strong></h4>
<p>Није питање ни како ће Међународни монетарни фонд (ММФ), који је против једнократне помоћи, већ је за циљану подршку грађанима, то прихватити. ММФ ће то сигурно подржати јер ово заправо и није једнократна помоћ. Ово је завршетак дугог процеса приватизације, на чему ММФ и инсистира. Чак је неколико пута у меморандумима, званичним документима које објављује после сваке ревизије, Фонд и подсећао да, по Закону о приватизацији, тај процес мора да се заврши 31. децембра 2027. године. То је истовремено и рок до када овај новац из Акционарског фонда мора да се подели, односно да ова институција и престане да постоји.</p>
<p>А тај Фонд у регистар привредних субјеката уписан је 2. јула 2010. године. Једна од основних делатности Фонда је да без накнаде пренесе грађанима акције које су стекли током процеса приватизације.</p>
<p>На дан 31. децембра 2025. године, у власништву Фонда налазиле се акције и удели укупно 373 привредна друштва. То значи да су сви грађани акционари овог Фонда заправо сувласници у овим компанијама. При том, 141 друштво се води као неактивно, док код 232 активна друштва постоји могућност продаје капитала у власништву Фонда, наводи се у напоменама уз финансијски извештај Фонда.</p>
<p>Право на новчану надокнаду имали би акционари Фонда који су били пунолетни крајем 2007. године, дакле када је Млађан Динкић најавио 1.000 евра од бесплатних акција, а не они који су данас старији од 18 година. Данас су то они старији од 37 година. Према документима Фонда таквих је 2007. године било 4.822.175, што значи да су то они који могу да се надају уплати по том основу. А неки од њих сигурно више нису међу живима, мада се ова имовина, као и свака друга, наслеђује.<!--<box box-left 49724300 media>--></p>
<h4><strong>Вредна и безвредна имовина</strong></h4>
<p>Како би та продаја могла да изгледа у пракси види се на примеру једне, и то можда и највредније компаније у којој је Акционарски фонд сувласник. Реч је о фирми „Philip Morris Operations a.d“. У овој компанији грађани акционари преко Акционарског фонда имају 16,15 одсто акција, док је већински власник са 83,62 одсто компанија „Philip Morris H. H. B“, а остатак имају мали акционари, физичка лица. Акције ове компаније листиране су на берзи, а једна акција је, на пример, у понедељак 20. јула вредела 9.900 динара.</p>
<p>Када се погледа статистика власништва на Централном регистру хартија од вредности, Акционарски фонд укупно има 1.051.467 акција. То значи да је имовина грађана Србије, акционара Фонда само у овој компанији, на пример, 20. јула вредела 10, 4 милијарде динара, што је 88 милиона евра. Кад се то подели са бројем акционара, то значи да би само од једне фирме грађани могли да добију 18 евра.</p>
<p>Али, ту вредност акционари Фонда имају само на папиру, јер је на Београдској берзи продато нула акција – дакле, ниједна. Да би своју имовину грађани могли да наплате, Акционарски фонд све ове акције на берзи мора да прода, а јасно је ко у овом случају може бити купац. То је матична фирма већински власник компаније („Philip Moris H.H.B“), која већ има 83,62 одсто акција. Она је вероватно потенцијални купац, али изгледа не по овој цени. Чим матична компанија „Philip Morris“ још од државе не купује ове акције, то значи да чека нижу цену.<!--<box box-left 49724281 media>--></p>
<p>У последње 52 недеље најнижа цена на Београдској берзи за ове акције била је забележена 30. јула прошле године и износила је 8.999 динара. Историјски, акције ове компаније најјефтиније су биле на Берзи 23. децембра 2020. када су износиле 5.000 динара. Брокери који тргују на Београдској берзи кажу да је држава преко Акционарског фонда ових дана нудила на продају акције компаније „Philip Moris Operations“, али да интересовања готово да није било.</p>
<p>Међу компанијама које су вредне, а где је Акционарски фонд сувласник, је и фирма „Импол Севал“. У овој компанији Фонд, а преко њега грађани као акционари имају 15 одсто акција (појединачно 141.371 акција), а већински власник са 70 одсто акција је компанија „Импол д.о.о“. Ове акције на Београдској берзи у понедељак 20. јула вределе су 5.500 динара, а њима се и трговало.</p>
<p>Још једна вредна компанија са списка је „Дунав осигурање“, у којој Акционарски фонд има 3,6 одсто акција, а Република Србија је већински власник са 76,7 одсто акција. Ове акције на берзи су у понедељак вределе 1.866 динара и њима се трговало.</p>
<p>Ове три компаније, и можда још неке држава ће некако и успети да прода, али имовину Фонда чине и оне фирме чија имена почињу датумима, а обично су готово безвредне. Таква је на пример фирма у стечају „1. октобар“ или фирма у ликвидацији „22. децембар“.  Из тога је јасно да ова коначна распродаја акција из портфолија Фонда неће бити тако лак и једноставан посао.<!--<box box-left 49724305 media>--></p>
<h4><strong>Репови из прошлости</strong></h4>
<p>Фонд сада има неку имовину која може да се подели, и то се види увидом у финансијске извештаје. На рачуну Фонда налази се готовина. На крају прошле године, како показују финансијски извештаји, било је 492 милиона динара (4,2 милиона евра). Укупни капитал износио је 35,96 милијарди динара (око 307 милиона евра). Од тога акцијски капитал чини 7 милијарди динара, а остали капитал 17 милијарди динара. Нераспоређена добит од ранијих година, укључујући и 2025. годину, износи 11,1 милијарди динара.</p>
<p>Министарство привреде је већ неколико пута најавило да ће се продајом акција преосталих акција из Акционарског фонда интензивније укључити у процес трговања на Београдској берзи, чиме ће допринети њеном развоју. Такође, предузећа са овог списка не морају се продавати искључиво на берзи. Могу се, попут предузећа „Ласта“, продавати и на тендеру, а новац од продаје такође улази у имовину Фонда. Проблем је што то углавном нису успешна предузећа, баш као што то није ни „Ласта“.</p>
<p>Прошле године крајем јуна одржан је брифинг за новинаре о Београдској берзи и тада је помоћник министра финансија Огњен Поповић најавио да ће неки репови из прошлости, како их је назвао, бити решени као и да ће грађанима, који на то имају право, бити подељен новац из Акционарског фонда.<!--<box box-left 49724275 media>--></p>
<p>„Акционарски фонд, иако многи мисле да је то власништво Републике Србије, заправо је у власништву свих грађана који су испунили услове и у закону је прописано да све што је у Акционарском фонду треба да се прода и да се новац понуди грађанима. Нажалост, то није уређено како је било иницијално предвиђено. Ми смо одлучили да и то, као и неке друге репове из прошлости, затворимо“, рекао је Поповић.</p>
<p>Како и када ће тај новац бити подељен вероватно ће бити јасније када Министарство финансија заједно са Светском банком заврши нову Стратегију за развој тржишта капитала. Претходна која је важила за период од 2021. до 2026. ускоро истиче, а да у том периоду није учињено много на оживљавању активности на Београдској берзи, између осталог и продајом акција преко Акционарског фонда.</p>
<p>Да ли ће тај новац бити подељен ове јесени зависи и од тога којом брзином ће држава преко Акционарског фонда успети да прода имовину око 100 компанија које су листиране на Берзи, а у којој је овај Фонд сувласник. Рачунице показују, а тако је између осталог и речено на брифингу о Београдској берзи који је одржан прошле године у јуну, да би тај износ могао да буде од 40 до 60 евра, у зависности од тога и која цена акција се постигне.</p>
<h4><strong>Обећање о 1.000 евра</strong></h4>
<p>А да оно што је обећано 2007. неће бити подељено јасно је било када је продат НИС, а и када током свих ових година Телеком још није стигао на Београдску берзу. О ЕПС-у и да не говоримо (иако формално-правно јесте акционарско друштво). Рачунице показују да су грађани Србије до сада, по основу дивиденди НИС-а, Телекома, Аеродрома, али и по основу уплата од Акционарског фонда добили око 8.600 динара. Почетком 2010. године из Акционарског фонда грађани су већ добили по 1.700 динара.<!--<box box-left 49724287 media>--></p>
<p>Инцијално је било предвиђено да се на основу Закона о приватизацији из 2001. године 15% акција 68 приватизованих друштвених предузећа депонује у портфељ Акцијског фонда, како се тада звао. Те акције требало је прво понудити власницима приватизованих предузећа, или их продати на Београдској берзи. Тај процес завршетка приватизације, па и овог посла одлаган је неколико пута и до данас није завршен, а по важећим прописима рок за то је децембар следеће године.</p>
<p>А када је реч о 1.000 евра од бесплатних акција, и сам Динкић је у интервјуу за дневни лист „Данас“ 26. децембра 2010. године признао да је 2007. године био свестан ризика у који улази. „С једне стране, био сам потпуно уверен да је могуће добити 1.000 евра за бесплатне акције, јер се ради о највреднијим српским предузећима, али нисам предвидео светску финансијску кризу, која је урушила акције свих компанија у свету. Такође, нисам ни слутио да ће НИС бити малтене поклоњен и да ће ту пропасти део вредности предузећа“, рекао је он.</p>
<p>„Уосталом, грађани ће видети колико ће добити новца од акција Телекома, па ће моћи да суде шта би било да је НИС продаван на транспарентном тендеру. Такође, још нису подељене акције ЕПС-а и других компанија. На крају крајева, знам да ћу платити политичку цену тог тада несмотреног политичког обећања, али сигурно је да ће грађани добити много више новца од акција јавних предузећа него што сада очекују“, навео је тада Динкић у тексту под насловом „Због Тадића сам обећао 1.000 евра“.<!--<box box-left 49724263 media>--></p>
<p>Ко је заборавио, Младан Динкић је тада те наводе демантовао у саопштењу, али и тврдећи касније у емисији „Кажипрст“ да је његова изјава истргнута из контекста и да је у наслов стављено нешто што није рекао. Прича се завршила тако што је редакција листа „Данас“ објавила снимак интервјуa са Динкићем, а грађани нису добили хиљаду евра. Претходно је Динкић нешто слично рекао за емисију „Распакивање“ на РТС-у, да је „други круг председничких избора био додатни мотив да то уради и да тако нешто обећа“.</p>
<p>Дакле, није то што ће тај новац бити подељен резултат „одговорне економске политике“, како то тврди министар финансија  Синиша Мали, нити је то новац за који ће држава морати да се задужи по скупим каматама, како то може да се чује од представника опозиције.</p>
<p>То је епилог давно започете приче. Новац који је обећан пред изборе 2008. године грађани ће, ако се та имовина распрода, добити пред изборе који ће, према најавама, бити одржани у октобру или у новембру. То сигурно неће бити онолико колико је обећано. Али колико год да буде, то неће бити ни поклон. То је имовина која акционарима Акционарског фонда већ припада.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 29 Jul 2026 15:27:15 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087611/podela-novca-gradjanima-ni-poklon-ni-pare-iz-helikoptera.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/21/14/31/675/5603294/thumbs/13233515/thumb1.jpg</url>
                    <title>Подела новца грађанима: Ни поклон, ни паре из хеликоптера</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087611/podela-novca-gradjanima-ni-poklon-ni-pare-iz-helikoptera.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/21/14/31/675/5603294/thumbs/13233515/thumb1.jpg</url>
                <title>Подела новца грађанима: Ни поклон, ни паре из хеликоптера</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087611/podela-novca-gradjanima-ni-poklon-ni-pare-iz-helikoptera.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Не питајте ме о мојим профитима, хајде да причамо о вашим платама: Цена европске и кинеске конкурентности </title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087604/ne-pitajte-me-o-mojim-profitima-hajde-da-pricamo-o-vasim-platama-cena-evropske-i-kineske-konkurentnosti-.html</link>
                <description>
                    Од почетка осамдесетих година профити у западним земљама расли су много брже од доходака од рада. Западни капиталисти, ако данас желе озбиљно да конкуришу Кини, могли би да смање сопствене профите и тиме учине своје производе конкурентнијим на светском тржишту. Уместо тога, они одвраћају пажњу од сопствених све већих профита тиме што нападају Кину због тамошњих ниских плата, које пак повећавају кинеску конкурентност. То је уобичајена појава коју је Маркс уочио још пре много година: сваки капиталиста жели да радници других капиталиста буду боље плаћени како би могли да купују његову робу, али истовремено жели да његови сопствени радници буду плаћени што је могуће мање. Управо то данас ради Запад. 
 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/15/13/36/676/5576954/thumbs/13159914/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Не питајте ме о мојим профитима, хајде да причамо о вашим платама: Цена европске и кинеске конкурентности " title="Не питајте ме о мојим профитима, хајде да причамо о вашим платама: Цена европске и кинеске конкурентности " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49724165 media>-->Расправа је почела тако што сам, већ уморан од непрестаног француско-немачког кукања због кинеских трговинских суфицита, на Твитеру написао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Нико не може озбиљно да схвати европске притужбе на Кину. Кина данас производи ствари боље и јефтиније него Немачка или Француска. Када су Француска и Немачка производиле боље и јефтиније од других, исмевале су такве жалбе. Сада губе и то им се не допада. Поврх свега, Европа је до тог положаја дошла експлоатацијом остатка света. Кина није.“</p>
<p>Француско-немачке притужбе на кинеске субвенције, предуге радне сате и слично, подсетиле су ме на сличне примедбе које сам пре много година слушао у Африци, док сам радио у Светској банци. И Африканци су се жалили на сталне трговинске дефиците са Европом и говорили о нелојалној конкуренцији:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Погледајте, Европљани имају те своје модерне машине и за један сат произведу десет комада. Ми у Африци морамо да радимо десет сати да бисмо произвели исту количину. Очигледно је да нас потискују ценама, да стално бележимо трговинске дефиците и да онда морамо да се задужујемо код ММФ-а под ужасно неповољним условима. Ми смо за поштену конкуренцију – али нека се Европљани најпре одрекну својих нових машина, па да се такмичимо као људи: прса у прса, поштено.“</p>
<p>Наравно, такве афричке примедбе дочекане су са подсмехом. Французи и ММФ су тврдили да су то лудити, незналице, непријатељи продуктивности и техничког напретка.</p>
<p>Али сада, када се ситуација окренула, Европљани износе исте такве притужбе против Кине: Кинези би требало да раде мање, да много мање измишљају нове ствари и да много више плаћају своје раднике (на ову последњу тачку ћу се касније вратити).</p>
<p><!--<box box-left 49724173 media>--></p>
<p>Као одговор на мој твит, Мајкл Петис је написао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Иако се слажем са много тога што Милановић говори о неједнакости, овде се не слажем с њим. Мислим да меша 'ефикасну' производњу са 'конкурентном' производњом. Кина не мора нужно да производи боље и јефтиније од Немачке или Француске, али своје производе свакако продаје много јефтиније. Разлика се огледа и у изузетно ниском уделу који домаћинства добијају од онога што произведу и у запањујућем расту односа кинеског дуга према БДП-у.</p>
<p style="padding-left: 30px;">То је иста стратегија коју је Јапан следио осамдесетих година. Она не само што није била одржива већ су високи дугови и низак удео потрошње на крају приморали Јапан на изузетно тежак процес прилагођавања.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Када би Немачка и Француска биле спремне да сузбију раст плата (или, што је исто, да укину социјална давања), или када би биле спремне да се задужују у истој мери како би субвенционисале конкурентност својих произвођача, очигледно је да би и француски и немачки произвођачи могли да продају своје производе много јефтиније на светским тржиштима.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Али, иако би такве мере повећале конкурентност њихове производње, оне не би учиниле производњу ништа ефикаснијом. Само би пребациле део економских трошкова производње на остатак друштва.“</p>
<p>На то сам ја одговорио Мајклу:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Мајкле, слажем се са оним што кажеш, али таква је природа међународне конкуренције. Француска и Немачка не могу (или не желе) да смање плате и зато губе тржиште. Изгледа да полазиш од претпоставке да би сви требало да следе оно што Европа ради.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Искрено, то је исто као да су Африканци говорили Французима: ваша конкуренција није 'лојална' зато што радите на модерним машинама, а ми немамо такве машине.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Дакле, да – када би Француска и Немачка смањиле плате и социјална давања, могле би да конкуришу Кини. Али европска политика није политика коју сви морају да следе, нити она сама по себи представља мерило 'поштене' политике.“</p>
<p><!--<box box-center 49724159 media>--></p>
<p>Разговор је (барем у овој рунди) завршио Мајкл:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Да, Бранко, али пошто би за Европу било политички веома дестабилизујуће (и лоше за светску економију) да и она толико смањи плате и социјална давања како би повратила конкурентност, алтернатива је да интервенише у својим спољним економским односима како би неутралисала предност економија које се такмиче потискивањем дохотка домаћинстава. На то је још Џоан Робинсон упозоравала.</p>
<p style="padding-left: 30px;">У светској економији у којој су неке земље релативно отворене, а друге интервенишу како би повећале сопствену конкурентност, трајни суфицити ових других на крају приморавају прве да и саме интервенишу, по цену смањења светске трговине.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Слично је тврдио и Михал Калецки. Он је показао да, ако нека земља потискује раст зарада у односу на раст продуктивности, потрошња домаћинстава слаби. Ипак, земља може да одржи високу производњу ако се настали мањак потрошње надокнади или већим инвестицијама (као што је био случај у Кини деведесетих година и у последњој фази стамбеног балона током 2010-их) или трговинским суфицитом.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Проблем је, како је Калецки приметио, што такав модел функционише само ако га примењују неке земље, а не све. У условима отворене трговине, ако су моје плате ниже (у односу на продуктивност) него твоје, моји производи ће бити конкурентнији и ја могу брже да растем преузимајући део твоје тражње, остављајући теби избор да или убрзаш раст или подстакнеш домаћу тражњу већим задуживањем. Али то функционише само док ти не снизиш своје плате у односу на своју продуктивност. Ако то учинимо обојица, сви смо на губитку, јер, како је тврдио Калецки, управо зараде покрећу тражњу, а тражња потом покреће профите предузећа и привредни раст. </p>
<p style="padding-left: 30px;">Кључна ствар је следећа: ако нека земља може да снизи цене својих индустријских производа тако што ће потискивати зараде и субвенционисати производњу, онда те ниже цене нису доказ веће ефикасности. Оне су пре свега доказ у којој мери радници и финансијски систем те цене субвенционишу .</p>
<p style="padding-left: 30px;">С друге стране, ако су – у складу са принципом компаративне предности – неки њени производи релативно јефтинији, а други релативно скупљи, па се такви производи размењују у трговини, онда се може тврдити да је та земља ефикаснија у производњи првих, а њен трговински партнер у производњи других.“</p>
<p><!--<box box-left 49724176 media>-->Сада долазимо до најзанимљивијег дела.</p>
<p>Велики сам поштовалац књиге Мета Клајна и Мајкла Петиса <em>Трговински ратови су класни ратови </em>(<em>Trade Wars Are Class Wars</em>). О њој врло похвално пишем и у својој књизи <em>Велика глобална трансформација</em>. Њихово објашњење зашто кинеска државна предузећа морају да „потискују“ зараде и одржавају велике трговинске суфиците сматрам веома уверљивим. То је објашњење из угла политичке економије: Кини су потребни велики задржани профити државних предузећа како би усмеравала домаћу производњу и иновације у жељеном правцу или, из политичких и економских разлога, инвестирала те профите у иностранству. Због тога она структурно тежи трговинским суфицитима јер, како Петис каже, „потискује плате“.</p>
<p>Али овде се јавља неколико проблема.</p>
<p>Шта заправо значи „потискивати“ плате? Постоји ли неки ниво плата за који можемо да одлучимо да би требало да важи за Кину? А ако можемо да га одредимо за Кину, можемо ли онда да одредимо и која је „исправна“ плата у Француској?</p>
<p>Проблем је једноставан: француске плате (нарочито ако се урачунају социјална давања и мали број радних дана) релативно су високе – француски БДП по становнику је такође знатно већи од кинеског – а Французи се онда жале да су кинеске плате сувише ниске.</p>
<p>Притом, управо Французи себи приписују право да одлучују да ли су кинеске зараде прениске или превисоке.</p>
<p><!--<box box-left 49724198 media>-->Али систем који може да „потискује“ плате представља структурну предност на коју се може гледати као на било коју другу „нормалну“ предност у међународној трговини. Ако имате бољу машину од конкурента или јефтинији приступ ресурсима, то је ваша структурна, компаративна или чак и апсолутна предност. Исто тако, ако можете да водите привреду са нижим платама од конкурента, и то је структурна предност. У томе нема ничег неправедног.</p>
<p>То је уобичајена појава коју је Маркс уочио још пре много година: сваки капиталиста жели да радници других капиталиста буду боље плаћени како би могли да купују његову робу, али истовремено жели да његови сопствени радници буду плаћени што је могуће мање. Управо то данас ради Запад. Финансијске новине из Лондона и Њујорка, које се код куће противе сваком побољшању положаја радника, пуне су текстова у којима позивају Кину да „олабави притисак на зараде“ и уведе издашнија социјална давања. Одједном су <em>Financial Times</em> и <em>Wall Street Journal</em> препуни бриге за добробит кинеских радника.</p>
<p>Штавише, и што је веома важно, подједнако се може тврдити да је и Запад „потискивао“ плате. Испод је чувени графикон који показује раздвајање кретања производње по раднику (тамноплава линија) и зараде по раднику (светлоплава линија).</p>
<p><!--<box box-left 49724156 media>-->То је само други начин да се каже да су, од почетка осамдесетих година, профити у западним земљама расли много брже од доходака од рада. Не само да се и то може подвести под појам потискивања плата, већ би расправа могла – и требало би – да се окрене у другом смеру: зашто западни капиталисти, ако заиста желе озбиљно да конкуришу Кини, једноставно не смање сопствене профите и тиме не учине своје производе конкурентнијим? Али не – они о својим профитима не воле да говоре; зато веома радо говоре о туђим платама.</p>
<p>Адам Смит је то веома добро формулисао још пре 250 година:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Наши трговци и власници мануфактура много се жале на штетне последице високих надница, тврдећи да оне повећавају цену робе и тако смањују њену продају, како у земљи тако и у иностранству. О штетним последицама високих профита не говоре ништа.“</p>
<p style="text-align: right;">(<em>Богатство народа</em>, књига I, глава 9, „О профиту на капитал“)</p>
<p><!--<box box-left 49724184 media>-->Суштина проблема је врло једноставна. Децентрализовани западни капиталисти успевали су четрдесет година да притискају домаћу радну снагу и остварују огромне профите. Али сада су се суочили са централизованим капиталистом (што је, у суштини, кинеска држава), који је још ефикаснији у обуздавању раста плата и повећању продуктивности. Тај централизовани капиталиста сада потискује децентрализоване западне капиталисте са тржишта. Зато ови други морају да окрену и небо и земљу како би спречили да централизовани капиталиста победи. Али све то морају да раде, а да притом ниједном не помену улогу коју у свему томе имају њихови сопствени профити.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><strong>P.S.</strong> Занимљиво је да сам исте вечери, када смо Мајкл Петис и ја водили ову расправу, на америчком јавном радију NPR слушао прилично површну дебату између сенатора Морена и још једног господина, коаутора законског предлога којим би се забранио увоз кинеских возила и појединих компоненти за њих у Сједињене Државе. Чињеница да је расправа организована под окриљем „American Enterprise Institute“ практично је гарантовала да се питање високих профита, због којих многи амерички производи нису конкурентни, уопште неће ни поменути. А како би се и могло поменути, када управо ти исти амерички капиталисти, који остварују огромне профите, уједно финансирају изборне кампање америчких политичара?</p>
<div style="text-align: right;">Извор: <a href="https://branko2f7.substack.com/p/dont-ask-me-about-my-profits-but">Global Inequality and More 3.0</a></div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 15 Jul 2026 13:58:56 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087604/ne-pitajte-me-o-mojim-profitima-hajde-da-pricamo-o-vasim-platama-cena-evropske-i-kineske-konkurentnosti-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/15/13/4/491/5576948/thumbs/13159826/thumb1.jpg</url>
                    <title>Не питајте ме о мојим профитима, хајде да причамо о вашим платама: Цена европске и кинеске конкурентности </title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087604/ne-pitajte-me-o-mojim-profitima-hajde-da-pricamo-o-vasim-platama-cena-evropske-i-kineske-konkurentnosti-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/15/13/4/491/5576948/thumbs/13159826/thumb1.jpg</url>
                <title>Не питајте ме о мојим профитима, хајде да причамо о вашим платама: Цена европске и кинеске конкурентности </title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087604/ne-pitajte-me-o-mojim-profitima-hajde-da-pricamo-o-vasim-platama-cena-evropske-i-kineske-konkurentnosti-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пакет помоћи вредан 600 милиона евра за пензионере и угрожене: Економска и политичка рачуница</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087568/paket-pomoci-vredan-600-miliona-evra-za-penzionere-i-ugrozene-ekonomska-i-politicka-racunica.html</link>
                <description>
                    „ММФ је у праву кад ми каже да мере треба да буду циљане“, рекао је председник Александар Вучић неколико пута пре него што је у понедељак 29. јуна представио нови економски пакет мера помоћи за три милиона  грађана Србије, чија је укупна вредност 583,7 милиона евра. Тај пакет описао је као таргетиране, добро циљане мере.  А какве су заправо ове нове мере, кога циљају и имамо ли пара за њих?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/2/19/34/433/5523589/thumbs/13011378/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Пакет помоћи вредан 600 милиона евра за пензионере и угрожене: Економска и политичка рачуница" title="Пакет помоћи вредан 600 милиона евра за пензионере и угрожене: Економска и политичка рачуница" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49723618 media>-->„Линеарне мере су као кад сачмарицом гађате; одређен број зрна погоди кога треба, а одређен број промаши мету. Треба прећи са сачмарице на снајперско гађање и погодити тачно кога треба“.</p>
<p>Ово је у мају 2021. године у интервјуу за Око рекаo Душан Вујовић, тада већ бивши министар финансија. Било је годину и по дана после избијања финансијске кризе изазване корона вирусом. На њу се реаговало тако што се новац и у Србији и у свету сипао као из хеликоптера, па су једнократну новчану помоћ добијали сви. Питање да ли је време за сачмарицу или снајпер у вођењу економске политике, током протеклих неколико година отварало се неколико пута, а ова дилема је реактуелизована након 28. фебруара ове године, када је Доналд Трамп напао Иран и свет увео у нови нафтни шок.</p>
<p>Мере смањења акциза на нафтне деривате, уведене у Србији, класичан су пример гађања сачмарицом, пошто помоћ не добијају они којима је неопходна, већ подршка стиже редом, и коме треба и коме не треба. Та и таква подршка временски је орочена и, како се наводи у меморандуму који је ММФ објавио после треће ревизије аранжмана са Србијом: „Мере за ублажавање шока цена енергената треба да буду привремене и циљане“. У овом документу се наводи и рок до када те мере треба да престану да важе.</p>
<h4><strong>Цена смањивања акциза</strong></h4>
<p>„Недавна смањења акциза на гориво требало би постепено укинути до јула 2026. године према основном сценарију, у којем цене нафте остају углавном на садашњим нивоима, јер би продужено субвенционисање потрошње горива било дисторзивно, регресивно и фискално скупо“, наводи се у овом извештају.</p>
<p><!--<box box-left 49723661 media>-->Преведено са компликованог економског речника, то значи да би такве мере реметиле ценовне сигнале, а за буџет би значиле мање приходе.</p>
<p>А све то значи да је одлука Владе Републике Србије од 29. јуна, према којој се акцизе на нафтне деривате сада смањују за 5%, заправо у складу са договором са ММФ-ом.</p>
<p>Ова мера важи до 5. јула, а пошто се у извештају ММФ-а не наводи да ли је крај или почетак месеца рок за окончање ове мере, могуће је да ће она још неколико пута до краја месеца бити продужена. Међутим,  већ сада је потпуно јасно да ће укупан буџетски трошак ове мере, како то рачуна Фискални савет, бити између 130 и 150 милиона евра. Наравно, под условом да се примена оконча током јула.</p>
<p>Пун износ акциза за дизел је 74,04 динара, а за бензин 72 динара. После ове нове одлуке, акцизе за дизел су тренутно на 72,72 динара, а за бензин 68,40 динара. На срећу, цена нафте типа брент је данас (2. јула) пала на око 70 долара за барел, што је испод нивоа на коме је била пре 28. фебруара ове године (72 долара за барел).</p>
<p><!--<box box-left 49723637 media>-->Марта ове године председник Александар Вучић најавио је и смањење акциза од 60% што би за буџет био трошак већи од милијарду евра. То смањење се никада није десило, а тајминг се поколопио и са одржавањем годишње скупштине ММФ-а и Светске банке у Вашингтону на коме су као популарне мере, али као мере које се не препоручују, биле описане интервенције смањења акциза и ограничења цена горива које важе за све грађане, уместо само за најсиромашније.</p>
<p>Са 20% на 25% смањења, акцизе су отишле 10. априла, а онда су одлуком владе од 15. маја опет враћене на 20%. Да ли због утицаја ММФ и близине треће ревизије аранжмана с њима, или због неких других разлога, тек смањење акциза од 60%, које би било велики фискални трошак, никада се није десило. </p>
<h4><strong>Економско-политичко таргетирање</strong></h4>
<p>„ММФ је у праву кад ми каже да мере треба да буду циљане“, рекао је председник Александар Вучић неколико пута пре него што је у понедељак 29. јуна представио нови економски пакет мера за три милиона  грађана Србије, чија је укупна вредност 583,7 милиона евра. Тај пакет описао је као таргетиране, добро циљане мере.</p>
<p><!--<box box-left 49723657 media>-->Ове мере сигурно јесу одговор на савете ММФ-а да се корисници помоћи боље циљају, али овде је реч и о политичком, а не само о економском таргетирању. Прво, тајминг је циљан уочи избора, а почетак примене мера најављен је за септембар.</p>
<p>Милојко Арсић, професор Економског факултета, нешто слично рекао је у уторак, 30. јуна, на представљању билтена „Квартални монитор“, оценивши да је пакет боље селектован, али ипак политички мотивисан.</p>
<p>„Мере су боље селектоване, политички су мотивисане, али ће имати економске и фискалне последице. Утицаће на привремено повећање привредне активности, јер су усмерене на повећање тражње. Али ће имати и фискалне ефекте на раст дефицита у буџету и јавног дуга“, рекао је професор Арсић. Ефекат мера проценио је на око 0,6% бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда и грађани створе за годину дана.</p>
<h4><strong>Помоћ пензионерима</strong></h4>
<p>Ако би даље анализирали шта је боље, а шта лошије селектовано, сигурно су боље селектоване прве две групе пензионера који ће добити једнократну помоћ.</p>
<p>У првој групи је 459.994 пензионера са примањима до 31.092 динара; они ће добити по 35.000 динара помоћи. У другој групи је 548.060 пензионера са примањима између 31.092 и 56.851 динара (дакле, до износа просечне пензије) и они ће добити по 27.500 динара.</p>
<p>Ове две групе пензионера сигурно су боље циљане, него трећа група у коју спада 655.384 прнзионера са пензијама изнад просечне, који ће добити по 20.000 динара подршке.</p>
<p><!--<box box-left 49723622 media>--></p>
<p>Ако су прве две групе пензионера економски циљане, трећа група пензионера је вероватно циљана из политичких разлога. То наравно не значи да су сви пензионери гласачи власти, али председник Александар Вучић је пре два лета у емисији „Ћирилица“ на Телевизији Хепи, СНС описао као „темељну странку народа ниже-средње, средње-средње, а понекад и више-средње класе“.</p>
<p>Према методологији Светске банке, у средњу класу спадају они грађани чија су примања од износа две трећине медијалне зараде до двоструког износа медијане. Медијана је плата која се налази тачно у средини расподеле зарада: испод ње је 50 одсто грађана с мањим зарадама, а изнад ње она друга половина с већим примањима.</p>
<p>Према званичним статистичким подацима, медијална зарада у Србији износи 94.585 динара. То значи да у средњу класу улазе пензионери са примањима већим од 56.751 динар. И можда ту лежи одговор на питање зашто ће и трећа група пензионера, са примањима већим од просечних, добити новчану помоћ. И да је ту вероватно дошло до укршања економских података и података о рејтингу.</p>
<h4><strong>Одакле паре</strong></h4>
<p>Иако је  главно питање у јавности ових дана било одакле паре за ове економске мере, новац је ипак најмањи проблем, јер 0,6% БДП-а за расход, из угла буџета и није много. Поготово што је Министарство финансија већ предузело неке мере уштеде, које се наводе и у меморандуму са ММФ-ом.</p>
<p><!--<box box-left 49723627 media>-->По основу промене листе приоритета инвестиционих пројеката планира се уштеда од 0,3% БДП-а, а за смањење потрошње за мање битне робе и услуге додатних 0,2% БДП-а. ММФ наводи да би ове године могло да се догоди и повећање дефицита од 0,6%, као последица мера за ублажавање енергетске кризе.</p>
<p>Наравно да ће се мере финансирати из задуживања, јер Србија нема суфицит у буџету, али то неће бити никакав нови, већ планирани дуг. </p>
<p>Буџетом није планиран ни ванредни приход од легализације нелегалних објеката, који је Иван Николић, уредник билтена <em>Макроекономске анализе и трендови</em> (МАТ) и председник Савета гувернера НБС, процернио на око 500 милиона евра, па по том основу министар финансија може да очекује и ванредни приход.</p>
<h4><strong>Помоћ најсиромашнијим</strong></h4>
<p>Пакетом је предвиђена је и новчана подршка од 10.000 динара за кориснике социјалне помоћи, којих је, према речима министра финансија Синише Малог, око 150.000.</p>
<p>Баш око тих људи из слоја најсиромашнијих полемика се водила и на прошлонедељном Светском конгресу економиста, одржаном у београдском Сава центру, на коме је на једном од панела учествовао и министар Синиша Мали. Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, из публике је тада питала министра за методологију обрачуна, али и навела да су издаци за сиромашне свега 0,2 одсто БДП-а, што је јако мало. Било је то пре него што су нове мере објављене.<!--<box box-left 49723615 media>--></p>
<p>„Можемо да разговарамо о критеријумима, али је ова методологија спречила злоупотребе система“, одговорио је министар финансија Синиша Мали.</p>
<p>Претходно је, 24. јуна, од Себастијана Сосе, шефа Канцеларије ММФ-а за Западни Балкан, још једном чуо да широке мере подршке становништву (а ту спада и смањење акциза) треба избегавати јер носе велики фискални трошак.</p>
<p>Као пример, Соса је навео енергетску кризу из 2022. године изазвану почетком рата у Украјини, а рачуница ММФ-а је показала да су, реагујући на ту кризу, земље Европе у просеку потрошиле 2,5% БДП-а на широке мере подршке.</p>
<p>„Да је та помоћ била циљана и усмерена само ка онима којима је била неопходна тај трошак био би 0,9%“, рекао је Соса.  </p>
<p><!--<box box-left 49723614 media>-->Ред да говори у Сава центру је онда дошао на Наталију Лечманову са Мастеркард економског института, али је реч узео министар финансија Синиша Мали.</p>
<p>„Извињавам се, али шта је била алтернатива? Владе су морале да реагују. Добра ствар у случају Србије јесте што је имала довољно резерви за то. Трошак нечињења и непредузимања мера би вероватно већи. Извињавам се што сам узео реч“, рекао је министар Мали, додавши да Србија има пет милијарди евра на рачуну, како има резерве и како је јавни дуг испод 45% БДП-а.</p>
<p>„То је добра поента“, реплицирао је Соса. „Кад сам долазио пре 10-15 година, јавни дуг је био већи од 70%, а сада је испод 45 процената БДП-а. Тачно је да Србија има резерве, а у региону има земаља, попут Црне Горе или Северене Македоније, које имају висок ниво јавног дуга. Знам да је тешко применити циљане мере, али постоје примери земаља које су то урадиле“, рекао је Соса.</p>
<p>Тиме је шеф Канцеларије ММФ-а за Западни Балкан српском министру финансија дао за право, али се ипак вратио на своју основну поенту: да је примена циљаних мера могућа. Већ приликом следеће ревизије аранжмана са ММФ-ом, од његових представника чућемо и колико је овај последњи пакет добро циљан.<!--<box box-left 49723613 media>--></p>
<h4><strong>Цене лекова</strong></h4>
<p>Део представљеног пакета помоћи су и – лекови. Један разлог за то треба тражити у саопштењима званичне статистике, према којима су лекови на годишњем нивоу поскупели чак 8,7% одсто.</p>
<p>Други разлог је што на тржишту лекова изгледа има посла и за антимонополску комисију. Још почетком прошле године Комисија за заштиту конкуренције објавила је да ће спровести Секторску анализу стања и услова конкуренције на тржишту лекова.</p>
<p>Шта је резулатат те анализе још се не зна, али њен предмет је „тржиште лекова са фокусом на утврђене листе, оних који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања, као и формирање цена, тржишна учешћа, услови конкуренције, постојање могућих баријера за улазак на тржиште, вертикални односи веледрогерија и апотека и слично“.</p>
<p><!--<box box-left 49723654 media>-->Мера смањења цена појединих лекова подсећа на привремену уредбу о ограничењу маржи, када је држава препознала да се на том тржишту нешто дешава, али системска решења, попут поступка које води антимонополска комисија, обично трају дуго, а политичари воле брзе резулатате. Нарочито пред изборе.</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 3 Jul 2026 19:28:01 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087568/paket-pomoci-vredan-600-miliona-evra-za-penzionere-i-ugrozene-ekonomska-i-politicka-racunica.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/3/19/8/478/5529696/thumbs/13026319/thumb1.jpg</url>
                    <title>Пакет помоћи вредан 600 милиона евра за пензионере и угрожене: Економска и политичка рачуница</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087568/paket-pomoci-vredan-600-miliona-evra-za-penzionere-i-ugrozene-ekonomska-i-politicka-racunica.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/3/19/8/478/5529696/thumbs/13026319/thumb1.jpg</url>
                <title>Пакет помоћи вредан 600 милиона евра за пензионере и угрожене: Економска и политичка рачуница</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087568/paket-pomoci-vredan-600-miliona-evra-za-penzionere-i-ugrozene-ekonomska-i-politicka-racunica.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Разговор са Џефријем Саксом: Нисам ни руски, ни кинески, ни Вучићев саветник, радите оно што је добро за вас</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087540/razgovor-sa-dzefrijem-saksom-nisam-ni-ruski-ni-kineski-ni-vucicev-savetnik-radite-ono-sto-je-dobro-za-vas.html</link>
                <description>
                    Сада смо у мултиполарном свету, али то је компликовано пошто САД ту чињеницу психолошки не прихватају, а Европа не зна шта да ради. Европа је веома збуњена, и уз то ратоборна. Европљани су мислили: добро, САД ће нам пружити безбедност, а ми ћемо се ширити на исток кад год пожелимо. Европа је прешла пут од визије мира преко визије америчке доминације до збуњене, компликоване, мултиполарне стварности, и тренутно нема заједнички став о томе како да живимо заједно. У Украјини и даље бесни рат, а Европљани говоре о ескалацији. Можда ћемо у региону Персијског залива добити неколико крхких дана мира, који је управо успостављен. Надам се да ће потрајати. Суштина је у томе да је данас мултиполарност чињеница, али пошто ту чињеницу нису сви прихватили, још нисмо безбедни.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/22/21/43/140/5483080/thumbs/12900677/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Разговор са Џефријем Саксом: Нисам ни руски, ни кинески, ни Вучићев саветник, радите оно што је добро за вас" title="Разговор са Џефријем Саксом: Нисам ни руски, ни кинески, ни Вучићев саветник, радите оно што је добро за вас" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p style="font-weight: 400;"><!--<box box-left 49723001 media>-->Његово име некада је било синоним за шок терапију. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих спроводио је званичну америчку економску политику за земље у развоју, саветовао је разне владе, oд Латинске Америке до Европе. У америчким медијима данас га ретко има, а и када га има, описују га увредљиво, као „Путиновог корисног идиота“. Упркос томе, он је један од најгласнијих критичара америчке спољне политике. У новијој историји тешко да има веће економске звезде од њега.</p>
<p style="font-weight: 400;">У интервју за <em>Око</em>, Џефри Сакс, професор на Колумбија универзитету, један од најпознатијих економиста света, одговарао је на питања колико се променио он, колико свет, а колико Србија у последње четири деценије откако је на сцени.<strong> </strong></p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>АНИЦА ТЕЛЕСКОВИЋ: Прво питање ћу позајмити од колегинице из „Економиста“, којa је питала Кристин Лагард, председницу Европске централне банке: </strong><strong>„Помозите ми да разумем овај луди свет.“ Дакле, професоре Сакс, помозите ми да разумем овај луди свет</strong>. </p>
<p style="font-weight: 400;"><strong>ЏЕФРИ САКС:</strong> Нажалост, недовољно људи размишља трезвено. Много је емоција. Има и страха. Тренутно има много тога погрешног у нашем начину размишљања. То води до сукоба, до ратова, до веома лоших стратегија различитих земаља. Своју земљу, Сједињене Државе, ставио бих близу врха листе. Зато морамо да се саберемо и да разумемо актуелну реалност света. Живимо у мултиполарном свету. Требало би да сарађујемо. Требало би да будемо међусобно повезани. Не би требало да будемо у свим овим сукобима.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Последњи рат између Израела, Америке и Ирана описали сте као глуп. Какав је мир који имамо сада?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Понекад то називамо <em>рат по избору</em>, што значи да идете у рат иако за тим нема потребе. Ја ово називам <em>ратом из хира</em>, јер су помислили: „У реду, зашто да не? Ићи ћемо у рат.“ Мислим да је Нетанјаху, који није међу мојим омиљеним личностима, наговорио Трампа на апсолутно неуспешну, глупу и незакониту акцију покушаја рушења иранске владе. Рекли су: убићемо им вође, а онда ћемо ми водити земљу. Какво је то сулудо размишљање? Дакле, убили су иранске вође 28. фебруара, па су мислили да ће већ следећег дана они бити ти који ће водити земљу. Наравно, то се није догодило. Иран је узвратио. Показао је да може да се бори против Сједињених Држава, да може да узврати. То је брзо довело до пат-позиције. Месецима су у ћорсокаку, али цео свет пати због тога јер је глобални енергетски систем угушен.</p>
<p style="font-weight: 400;">Ово сада је невероватно крхки мир, јер је Израел одлучан да сруши иранску владу, а он има велику моћ лобирања у Сједињеним Државама. Сви израелски лобисти тамо говоре: немојте да склапате мир, требало би да продужите рат. Наравно, то није засновано на војној стратегији, Трамп је то схватио. Али Израел ће провоцирати. Чак и данас су настављене борбе у Либану. Израел није заинтересован за мир, жао ми је што то морам да кажем. Заинтересован је за доминацију над другим земљама региона. А питање за Сједињене Државе јесте да ли имају довољно зрелости да као џиновска суперсила кажу Израелу: „Нећемо водити ваше ратове јер су смешни.“ То је оно што Сједињене Државе треба да кажу Израелу.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Кристин Лагард, коју сам споменула, сматра да су ризици ове енергетске кризе потцењени. Да ли се слажете?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Ако мир и потраје, болне последице због онога што се догодило на неки начин ће се осећати чак и у годинама које долазе. Енергетски систем се неће тек тако вратити на пређашње стање. Али можемо избећи најгоре. Разлог зашто је Трамп баш сада желео да склопи мир, а очигледно је су САД желеле овај прекид ватре, био је тај што су, када је Ормуски мореуз био затворен због напада који су предводиле САД, водеће земље света трошиле своје резерве нафте. Није дошло до потпуног и наглог колапса зато што су имале резерве у складиштима, али те резерве су се празниле и падале све ниже. Трамп је то пратио свакодневно. Коначно, морали су некако да зауставе рат. У супротном, дошло би до економске катастрофе првог реда.<!--<box box-center 49723012 media>--></p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Колико је велики овај нафтни шок? Да ли је сличан оном из 1973. године? Нафтни шок седамдесетих увео је свет у инфлацију, дужничку кризу и банкроте. Да ли се историја сада понавља?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Први нафтни шок је трајао дуже и имао је огроман ефекат. Такође, свет тада није знао како да се носи са тим, а замена за снабдевање из других земаља тада није била тако лако доступна. Данас, ако мир потраје, ефекат ће бити слабији. Да је рат ескалирао, то је могло да има много веће последице. Трамп је макар толико разумео – уплео се у неуспели рат и на неки начин је морао да се извуче. Да је рат ескалирао, било би горе него онда, зато што је 1973-74.  године бојкот продаје нафте Западу била политичка одлука, а сада би дошло до физичког уништење нафтних поља, цевовода и лука. То се, хвала Богу, није десило. Заиста је важно да овај мир потраје. Веома је важно да, када Израел провоцира, што ће сигурно учинити, цео свет каже: престани сада пре него што направиш већу штету.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Шта мале земље попут Србије треба да раде како би заштитиле своје становништво? Ми смо увозници енергената</strong>.</p>
<p style="font-weight: 400;">Пре свега, Србија преко свог председника мора да настави оно што ради, а то је да уз помоћ дипломатије каже да нам је потребан мир. Проблеме нећете решавати војно. Неопходна је отворена дискусија. Исто важи и за рат у Украјини, још један бескорисни рат за чије окончање постоји очигледно решење – неутралност Украјине и заустављање ширења НАТО-а. Тада ће се рат завршити. Али потребни су нам паметни лидери да кажу Бриселу или Вашингтону или Тел Авиву: престаните да провоцирате како бисмо могли да се вратимо миру. Наравно, свака земља, Србија или било која друга земља, мора да маневрише како би се уверила да може да преживи ако веће земље праве пометњу.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Веома сте критични према америчким санкцијама. Српска национална нафтна компанија</strong><strong>,</strong><strong> НИС</strong><strong>,</strong><strong> тренутно је под америчким санкцијама. Шта Србија треба да уради како би решила тај проблем?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Сматрам да су америчке санкције напросто незаконите. Законите санкције значе да су се УН, у Савету безбедности, сложиле око пакета санкција. Рекао бих и да једна земља не може, или не би требало, да малтретира друге земље. Сједињене Државе не би требало да буду у позицији да кажу Србији да не може да сарађује са Русијом. То је сулудо. Зашто то сада тако функционише? Функционише због притиска америчког долара. Знате, колико год неправедне биле америчке санкције, ако нека друга земља покуша да их заобиђе, САД ће блокирати њене банке и угрозити њену економију. Тако САД имају извесну практичну моћ над другим земљама да спроводе оно што је иначе незаконито са међународне тачке гледишта.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Америчка администрација сматра да је национализација решење. Ако је НИС наш национални интерес, да ли је национализација опција? Да ли треба потпуно истиснути Русе из компаније?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Не верујем у то да Сједињене Државе треба да диктирају услове било којег споразума.<!--<box box-center 49723025 media>--></p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>У том контексту, Виктор Орбан, мађарски премијер, рекао је да је у мађарском националном интересу да купује руске енергенте. Рекао је</strong><strong>: „П</strong><strong>остоје будале и постоје издајници, они који играју за супротан тим, као у фудбалу;</strong><strong> м</strong><strong>и не желимо да будемо будале.</strong><strong>“</strong><strong> Али зашто би Руси били будале и продали свој власнички удео у НИС-у у Србији и тако играли за </strong><strong>амерички</strong><strong> тим?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Поновићу још једном. Не верујем у једностране санкције Сједињених Држава. Кад год могу, говорим својој земљи да је за њу контрапродуктивно да покушавају да наређују остатку света. Зашто? Зато што ће пре или касније остатак света рећи да више не жели да користи долар. Рећи ће: сваки пут када користимо доларе, неко нам конфискује новац. Или: сваки пут када користимо доларе, примамо претње да ако урадимо ово или оно, уништиће нам банкарски сектор. Дакле, моје мишљење је да САД у потпуности треба да престане са оваквим захтевима. То нису америчка посла. Америка треба да се бавим својим пословима, а не односима између Србије и Русије, и тачка.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>А да ли Србија уопште има избора?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Има. Важно је да свет, преко Генералне скупштине УН или Савета безбедности, и у практичном смислу, каже свакој земљи – не само мојој земљи већ свакој – да се понаша у складу са међународним правилима и да не наређује другим земљама. То је основни принцип мултиполарног света. Због њега бисмо били безбеднији а сасвим сигурно и развијенији. Јер, говорећи као економиста, знам да је трговина, на пример, између Србије и Русије или трговина између Србије и Кине обострано корисна активност. </p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Српска делегација посетила је Кину пре неколико недеља. Знамо да сте Ви импресионирани Кином, али Европска унија није тако импресионирана нашом сарадњом са Кином. Зашто је то тако?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Знам зашто је то тако. Кина је успешна. Велика је и конкурентна. Успела је да надмаши Европу и Сједињене Државе у многим секторима. Речено им је: тржишна конкуренција, светска тржишта... Када су САД и Европа биле испред Кине, тражили су да тржишта остану отворена и то је тада била добра економија. „Како се усуђујете да будете протекционисти?“, говорили су. Кина се онда придружила Светској трговинској организацији. Када је сада надмашила САД и Европу, Европа каже: „О не, то је неправда!  Урадили сте ово, урадили сте оно...“ Свакакве оптужбе... Али ја већ 41 годину пажљиво пратим кинеску економију. Често сам ишао тамо, много пута годишње. И чак у размаку од само шест месеци или годину дана могу да видим како пред мојим очима кинеска технолошка генерација напредује. Када посетите исту компанију у размаку од годину дана, ви видите да је оно што су пре годину дана радили већ застарело. Сада прелазе на следећи ниво. У реду: можемо да се такмичимо, можемо бити паметни, можемо да сарађујемо, да коинвестирамо, али не би требало да говоримо да је Кина непријатељ. Не, кинески учинак је импресиван. Они производе веома добру робу и требало би је користити, требало би је купити.<!--<box box-center 49723018 media>--></p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Али можете ли да разумете критике појединих српских економиста у вези са овдашњим кинеским инвестицијама? Они инсистирају на томе да кинеске компаније које раде овде морају у потпуности да се ускладе са српским радним законодавством, правилима јавних набавки и стандардима заштите животне средине.</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Слажем се с тим. Сматрам да као страни инвеститор треба да поштујете те услове. Али они могу бити сложени јер могу укључивати све врсте владиних одлука о употреби земљишта, о прописима и тако даље. Желим да кажем да велике инвестиције никад нису једноставне, зато што увек постоји јавни и приватни део. Али у основи, Србија гаји исправан приступ. За разлику од Европске уније, која је рекла: „О, Кина, она је непријатељ, а ако и није непријатељ, морамо је држати на одстојању, или морамо бити протекционистички настројени.“ Србија је то схватила пре десетак година, можда чак и раније. Србија је рекла: желимо Кину овде, она је добар инвеститор, она производи добру технологију. Може помоћи српском извозу јер овде прави висококвалитетни извозни производ који затим може отићи на Блиски исток, на европско тржиште, у Русију или негде другде. Тако да је идеја да се у Србији отворе врата кинеским инвестицијама била веома успешна. И то се може доказати, види се на основу података, у извозним резултатима, у континуираном приливу капитала, у развоју технологије, јер кинеске инвестиције доносе најсавременије, најконкурентније технологије на свету у области обновљивих извора енергије и многим другим секторима.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Извоз две кинеске компаније, које послују у Србији, у Америку је суспендован због кршења радних права. То је најновија одлука америчке царине. </strong><strong>Како то коментаришете? </strong></p>
<p style="font-weight: 400;">САД се све више окрећу протекционизму. То је истина. Ја то називам неуротичним стањем ума. Уплашени су. Требало би да буду број један, требало би да доминирају, да командују свима осталима, и одједном –  Кина је боља од њих. Зато говоре другим земљама: „Немојте пословати с Кином. Ако послујете с Кином, ми нећемо узимати вашу робу.“ То је лоша стратегија. Наштетиће Сједињеним Државама. Не знам да ли ће се ситуација с кинеским компанијама коју помињете ускоро решити, али рекао бих људима у Србији да САД чине можда 13 или 14 процената светског извозног тржишта, а свет је много већи од тога. Покушајте да отворите америчко тржиште, али немојте да се заваравате да будућност Србије зависи од њега. То није тачно.<!--<box box-center 49723006 media>--></p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Како сте постали толико проруски и прокинески</strong><strong>?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Јер сам за мир у свету. Волим глобализацију, интернационализацију, сарадњу... У каријери дугој 46 година имао сам задовољство да видим разна места, радим у њима, имам студенте, дугорочне пројекте... Дакле, имао сам могућност да их гледам својим очима, а не кроз пропаганду моје владе. То је велика разлика. Када из прве руке доживите друге делове света, када вас деценијама топло дочекују у Москви, Техерану или Пекингу, ви њих више не гледате као непријатеље. Они нису непријатељи. То су људи у другачијим политичким системима који покушавају да учине најбоље за свој народ, што је сасвим природно. Не би требало да ратујемо. Требало би да слушамо једни друге, да се разумемо и да тргујемо једни са другима.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Да, али због таквих</strong><strong> ставова </strong><strong>Вас </strong><strong>ретко </strong><strong>има</strong><strong> у америчким медијима. А када се појавите, описују вас као </strong><strong>„</strong><strong>Путиновог корисног идиота</strong><strong>“</strong><strong>. То је увреда. Како сте постали таква невоља на Западу?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Ја само говорим о томе како видим и доживљавам оно што се дешава. Ја сам професор, радим на Универзитету Колумбија, и као професор верујем да је моја друштвена одговорност у томе да говорим истину онако како је видим. То је све.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Да ли је било храбро супротставити се владајућем наративу? Сматрате ли себе храбрим човеком?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Када видим да људи у америчкој влади говоре глупости, не мислим да је храброст рећи да је то што причају глупо. Сматрам да се то напросто подразумева. Само желим да будем што прецизнији и искренији.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>У Београд долазите често. Ваши ставови су музика за уши српских власти. Знате ли да сте у Србији на линији са владајућим наративом?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">На неким местима сам у потпуној супротности са званичним наративом, и тамо не желе да ме чују. С друге стране, на неким местима сам у сагласности са званичним наративима. Али то није сврха мог рада. Не покушавам да се прилагођавам. Трудим се да изнесем своје ставове. Говорим у суштини исте ствар где год да сам, било у Вашингтону, Бриселу, Москви, Пекингу, Делхију, Адис Абеби или у Београду. Дакле, не желим да компликујем. Имам јасан став који је заснован на мом константном раду. И даље учим сваки дан, али се трудим да будем што јаснији и прецизнији.</p>
<p><!--<box box-left 49722994 embed>--></p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Када сте прошли пут били у Београду, министар финансија је урадио интервју са вама. Али оно што је битније јесте да смо ми, изгледа, применили све ваше савете о Русији и Кини. Јесте ли постали наш незванични саветник?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Нисам ничији званични или незванични саветник, али се надам и осећам да сам пријатељ земље Србије.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Претпостављам да знате колико је поларизовано српско друштво. Бранко Милановић каже да је слична ситуација и у Америци. Могли би вас неки овде прогласити за „Вучићевог корисног идиота“?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Слушајте, ја нисам ничије корисно нешто. Надам се да нисам идиот и овде нисам у политичкој мисији. Чврсто верујем у принцип немешања у суверенитета земаља. Зато за Сједињене Државе кажем да не треба да се мешају у унутрашња питања других земаља. Не идем да водим кампању за политичаре. Не петљам се са политичким кандидатима. Веома поштујем владе док су на власти и покушавам да их саветујем да раде оно што је најбоље за њихов народ. Али се надам да нисам идиот, јер се искрено трудим да разумем ситуацију. А ако сам користан, то није зато што сам у нечијим рукама. Користан сам јер независно покушавам да анализирам и разумем светску ситуацију.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Ако желим да будем потпуно фер као новинар, мислим да би прави наслов о вама у српским медијима био: „Џефри Сакс – светски, а наш“. Да ли вам се свиђа?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Много пута сам посетио ову земљу. Увек су ме топло дочекали и уживам сваки пут када дођем овде. То сеже далеко у прошлост. Имам у Србији много пријатеља и колега. Радио сам, иначе, и за последњег премијера федералне Југославије, господина Анту Марковића, крајем осамдесетих. Учествовао сам у дешавањима током тих веома тешких и компликованих дана.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Умало сте постали саветник Анте Марковића?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Југославија је у то време била у веома дубокој економској кризи и покушао сам да предложим шта би требало да се уради. Притом и данас мислим да би тада предложена решења била успешна, али су се догађаји развили у сасвим другом правцу. То је, ипак, нека друга прича. У сваком случају, та посета Београду је била пре 37 година, и од тада веома често долазим у Србију. Увек сам сматрао да је долазак овде велика привилегија и задовољство.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Рекли сте једном да Америка није хтела да Југославија преживи. Зашто?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Мислим да су Сједињене Државе вероватно биле амбивалентне по питању Југославије, а и многим земљама у Европи је било свеједно или нису обраћале пажњу. Мораћете њих да питате, али мислим да се пре свега радило о ставовима Немачке. Да ли је било вредно труда предузимати мере које би помогле да се очува федерална Југославија? Можда нису разумели, или нису знали... Али, генерално, у ономе што се догодило у Југославији 1989, '90, '91, '92. и даље, Сједињене Државе су одиграле много мању улогу, рекао бих, него неке европске земље, а посебно Немачка..</p>
<p><!--<box box-center 49723019 media>--></p>
<p><strong>Ваше име било је тада синоним за шок терапију. Можете ли да нам објасните како је ваша каријера почела реченицом: „Ако си паметан, зашто не дођеш у Боливију?“</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Пре свега, ја сам професор већ 47 година, тако да су ми главни циљ јасне идеје које могу бити корисне. Економија није чиста уметност или наука, она треба да буде корисна. Дакле, трудио сам се да будем користан. У Боливији су ме замолили да помогнем у заустављању хиперинфлације и, срећом, оно што сам препоручио је успело. После тога, друге земље су ме замолиле за помоћ и, срећом, многе од тих идеја су биле корисне. Тако сам од Боливије започео процес који је трајао 41 годину, а који ја називам клиничком економијом. Моја супруга је лекар, и то веома добар. Гледао сам је како лечи пацијенте и био сам мало љубоморан. Помислио сам како бих волео кад би економија понекад могла то да уради, да излечи болесног. Једна од лекција клиничке медицине јесте да треба да разумете свог пацијента, да разумете од чега заиста болује, какво лечење му одговара, како да прилагодите терапију стварним околностима тог пацијента, а не некој теоријској идеји. Покушао сам да урадим исто. А онда су ме многи људи питали како то да сам једном рекао једно, други пут друго, како сам променио мишљење? Пацијенти и болести су различити, зато. </p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Можете ли да препознате себе с почетка деведесетих? Прочитаћу вашу изјаву о Русији из тог периода: „Морају коначно да престану са социјалистичким заблудама, да престану да штите и покушавају да спасу социјалистички систем, и да разумеју да је оно што желим за њих тржишно оријентисана економија заснована на приватној својини.“</strong><strong> </strong><strong>Да ли сте се променили ви или су се промениле околности?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Мени то звучи као добар савет. Знате, када се Совјетски Савез распадао, он је у суштини био 100% у државном власништву и командно устројен. Отишао сам у Госплан 1991. године, да разговарам са високим званичницима. Совјетски систем је био заснован на идеји командне економије. То може да има смисла у неким околностима, али не може се цела економија водити на тај начин.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Седели сте у Кремљу у тренутку када се распао Совјетски Савез...</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Буквално у тим тренуцима. Требало је да се сретнем са председником Јељцином, који је у то време био председник Русије у оквиру Совјетског Савеза. Мислим да је то било око 13. децембра 1991, али не сећам се тачног датума. Предводио сам малу делегацију. Седели смо у Кремљу, председник Јељцин је ушао кроз врата на супротном крају велике просторије, сео испред мене, пошто сам ја био на челу делегације, и обратио нам се: „Господо, могу да вам кажем да се Совјетски Савез управо распао“.</p>
<p style="font-weight: 400;">Сви смо били шокирани, иако смо знали да све иде у том правцу. Јељцин је онда рекао да је управо разговарао о томе на највишем политичком нивоу и да ће се Совјетски Савез претворити у 15 држава наследница. Сазнао сам то тог тренутка од председника Јељцина. Чуо сам директно од њега.<!--<box box-center 49723024 media>--></p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Зашто </strong><strong>В</strong><strong>аши савети нису били успешни у Русији као у Пољској?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Зато што су Сједињене Државе и Европа одмах пристале на све што сам рекао да треба да ураде да би помогле Пољској. Када сам рекао да је Пољској потребан фонд за стабилизацију валуте, пристали су. Када сам рекао да Пољска треба да обустави отплату дугова, пристали су. Када сам рекао да Пољској треба у потпуности опростити део дугова, зато што је то заоставштина из прошлости, а ми сада идемо даље, пристали су. Када сам рекао да је Пољској потребна финансијска подршка, пристали су. Када сам рекао све потпуно исто за Совјетски Савез или за Русију, Вашингтон је све одбацио, буквално сваку моју препоруку. Рекао сам да је Русији потребан фонд за стабилизацију рубље. Не. Питао сам зашто не може, у Пољској је било успешно? Не. Када сам 1991. рекао да Совјетском Савезу треба значајна финансијска подршка да би се зауставила финансијска криза – не. А сада, после 35 година, прочитао сам записник са састанка Националног савета Сједињених Држава у Белој кући из јуна 1991. када су одбили предлоге које сам понудио. Били су будале. Нису знали ништа о финансијској стабилизацији, о економској реформи. У том записнику је наведено да желе односе са јавношћу. То је све. Ето, то је суштина.</p>
<p style="font-weight: 400;">Учествовао сам у многим активностима у вези са финансијском стабилизацијом прилика и моје препоруке за Русију су биле изузетно професионалне и апсолутно тачне, али Сједињене Државе су их одбиле. Нису их одбиле због економске логике или износа, већ због геополитике. Русију нису сматрали пријатељском земљом. Нису је сматрали савезником. С дуге стране, Пољска је била део Европе који ће бити на страни Сједињених Држава, сматрали су. Зато нису желели да суштински помогну Русији на исти начин на који су правовремено желели да помогну Пољској. Пре 35 година је направљена ова огромна грешка.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>Значи ли то да нема добре економије без повољних геополитичких околности?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Знате, повољне геополитичке околности су изузетно важне за свет. И ако сте у финансијској кризи, веома тешкој, генерално посматрано, без обзира која земља је у питању, потребна вам је краткорочна туђа помоћ. У данашњем свету, ако сте у великој финансијској кризи, и ако сте пријатељ Сједињених Држава, Федералне резерве или Министарство финансија ће прискочити у помоћ: изволите, узмите неколико милијарди, брзо, брзо, брзо... Тако су урадили са Аргентином у првој години Трамповог мандата. Али ако сте непријатељ Сједињених Држава, ми вас обезглавимо. Сломићемо вам економију, уништићемо вам валуту. Зато би БРИКС требало да направи систем плаћања који није у доларима, како не би били толико рањиви на грабљивост САД. Даћу само један кључни пример. Иран је, наравно, у веома лошој економској кризи. То је земља коју су Сједињене Државе желеле да сруше. Нема сумње да су желеле да униште њену владу. Желеле су то да остваре економским мерама 2025. године, желеле су то да остваре сламањем иранске валуте, уништавањем иранске економије, тако да народ пати. А како ја то знам? Тако што је наш министар финансија то отворено рекао у интервјуу 20. јануара за „Фокс бизнис“. Објаснио је то, чак је томе дао и име: назвао га је економским државништвом. Рекао је у том интервјуу још да је наш циљ да сломимо иранску валуту, да изведемо људе на улице, да покушају да изврше оно што ми називамо променом режима. То је одвратно, жао ми је што то морам да кажем. Одвратно. Али није довољно само осетити гађење према томе. Иран би требало да има алтернативу. Требало би да буде у могућности да се обрати Русији, Кини, и другим земљама, а не да га амерички долар држи за гушу. То је оно што БРИКС треба да каже Сједињеним Државама. Престаните да користите долар као оружје, јер није на вама да то радите. А ако покушате, ми имамо  своје валуте. Не можете сломити наше валуте. </p>
<p><!--<box box-left 49722998 media>--></p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>К</strong><strong>олико се свет променио од времена када је Америка била водећа сила света?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Сада смо у мултиполарном свету, али то је компликовано пошто САД то психолошки не прихватају, а Европа не зна шта да ради. Дакле, Европа је веома збуњена. Европљани су мислили: добро, САД ће нам пружити безбедност, а ми ћемо се једноставно ширити на исток кад год пожелимо. Тренутно се за Европу може рећи да је веома збуњена и ратоборна. Прешла је пут од визије мира преко визије америчке доминације до збуњене, компликоване, мултиполарне стварности, и тренутно нема заједнички став о томе како да живимо заједно. У Украјини и даље бесни рат, а Европљани говоре о ескалацији. Можда ћемо у региону Персијског залива добити неколико крхких дана мира, који је управо успостављен. Понављам, надам се да ће потрајати. Суштина је у томе да је данас мултиполарност чињеница, али пошто ту чињеницу нису сви прихватили, још нисмо безбедни.</p>
<p style="font-weight: 400; padding-left: 30px;"><strong>А колико се Србија променила од времена Анте Марковића, преко времена Вука Јеремића и Божидара Ђелића, који су били ваши студенти, до данас, када је Александар Вучић на власти?</strong></p>
<p style="font-weight: 400;">Када сам дошао овде први пут 1989. године, разговарао сам са председништвом федералне Југославије. У просторији је њих девет – председници република и аутономних покрајина, и један који је координирао. Све је било веома компликовано. Сада од југословенских република имамо суверене државе, али и даље немамо јасно одређене позиције. Неке су се придружиле НАТО-у, неке су на другој страни, да тако кажем, неке су у Европској унији, неке још нису. Управо сам, путујући у Београд, дуго чекао на граничном прелазу између Хрватске и Србије. Шта је та граница? Искрено, то је губљење времена. Дакле, морамо наставити да напредујемо. Верујем да се Србија добро снашла у овим околностима и да је главни разлог зашто је добро прошла тај што је основна национална стратегија била да настави с повезивањем са различитим местима. Не пратите Европу да бисте постали непријатељ Русије – то нема смисла. Не пратите Европу да бисте постали непријатељ Кине. Наравно, треба да покушате да се придружите Европској унији, али под разумним условима и у разумном времену. Мислим да је то права стратегија. Али у овој земљи никада ништа није једноставно јер она повезује светске силе и различите светове.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 23 Jun 2026 12:10:52 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087540/razgovor-sa-dzefrijem-saksom-nisam-ni-ruski-ni-kineski-ni-vucicev-savetnik-radite-ono-sto-je-dobro-za-vas.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/22/21/6/402/5483086/thumbs/12900668/thumb1.jpg</url>
                    <title>Разговор са Џефријем Саксом: Нисам ни руски, ни кинески, ни Вучићев саветник, радите оно што је добро за вас</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087540/razgovor-sa-dzefrijem-saksom-nisam-ni-ruski-ni-kineski-ni-vucicev-savetnik-radite-ono-sto-je-dobro-za-vas.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/22/21/6/402/5483086/thumbs/12900668/thumb1.jpg</url>
                <title>Разговор са Џефријем Саксом: Нисам ни руски, ни кинески, ни Вучићев саветник, радите оно што је добро за вас</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087540/razgovor-sa-dzefrijem-saksom-nisam-ni-ruski-ni-kineski-ni-vucicev-savetnik-radite-ono-sto-je-dobro-za-vas.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087496/istorija-razumevanja-globalne-nejednakosti-od-moraliziranja-do-slobodnog-trzista-i-prazne-retorike.html</link>
                <description>
                    Као појам, глобална неједнакост је у економски жаргон ушла педесетих година 20. века. Али од тада је различитим људима значила различите ствари. Недавно објављена књига Кристијана Кристијансена „Обликовање глобалне економске једнакости: Стварање и уништавање глобалних егалитарних политика у Уједињеним нацијама“ бави се управо тиме и доноси преглед интелектуалне историје идеје глобалне неједнакости.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/16/10/14/471/5456845/thumbs/12834611/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике" title="Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49722572 media>--></p>
<p>Управо објављена књига Кристијана Кристијансена <a href="https://global.oup.com/academic/product/designing-global-economic-equality-9780197811467?cc=es&lang=en&"><em>Обликовање глобалне економске једнакости</em></a>: <em>Стварање и уништавање глобалних егалитарних политика у Уједињеним нацијама</em> доноси преглед интелектуалне историје идеје глобалне неједнакости. Она се надовезује на недавне изванредне књиге Самјуела Мојна (<em><a href="https://www.wcfia.harvard.edu/publications/not-enough-human-rights-unequal-world">Није довољно</a>: Људска права у свету неједнакости</em>) и Квина Слободијана (<em><a href="https://www.amazon.com/Globalists-End-Empire-Birth-Neoliberalism/dp/0674979524">Глобалисти</a>: Крај империје и рађање неолиберализма</em> и <em><a href="https://www.penguin.co.uk/books/472194/hayeks-bastards-by-slobodian-quinn/9781837310111">Хајекова копилад</a>: Неолиберални корени популистичке деснице</em>) – о којима сам писао <a href="https://branko2f7.substack.com/p/from-welfare-in-one-country-to-global?utm_source=substack&utm_medium=email">овде</a>, <a href="https://branko2f7.substack.com/p/globalists-neoliberals-in-search?utm_source=substack&utm_medium=email">овде</a> и <a href="https://branko2f7.substack.com/p/gold-volk-and-iqs?utm_source=substack&utm_medium=email">овде</a>. Ове књиге настоје да сагледају промене у интелектуалном дискурсу и међународној политици у вези са идејама глобалног сиромаштва, глобалне неједнакости и глобалног развоја. Тематски опсег Кристијансенове књиге нешто је ужи од друге две, које често залазе у поље економске и политичке историје.</p>
<p data-start="813" data-end="1396">Од три поменута „глобална“ питања, Кристијансен се усредсређује само на једно – на питање глобалне неједнакости.</p>
<p data-start="813" data-end="1396"><!--<box box-left 49722505 media>-->Глобална неједнакост, како Кристијансен пише, а што читаоцу његове књиге постепено постаје јасно, различитим људима значила је различите ствари. Као појам, у економски жаргон ушла је већ педесетих година 20. века. Књига Колина Кларка <em>Услови економског напретка</em>, објављена 1940, али заборављена током рата и поново откривена после 1945, одиграла је у томе веома важну улогу, јер је нумерички приказала огроман јаз („провалију“) између развијене Европе и САД с једне стране, и сиромашне Азије и Африке, с друге.</p>
<p data-start="1398" data-end="2316">Почетком шездесетих многе афричке земље стекле су независност, а богати свет је тек тада „открио“ сиромаштво Трећег света; није да то сиромаштво раније није било познато, већ је сада, када су те земље постале независне, сиромаштво Трећег света добило и политичко значење: сиромашне државе Африке и Азије могле су лако бити заведене „лажним обећањем“ комунизма и постати савезнице Совјетског Савеза. Зато је у самом почетку западног ангажмана на „решавању“ масовног сиромаштва у Африци и Азији постојао и елемент сопственог интереса.</p>
<p data-start="1398" data-end="2316">Али постојали су и други мотиви: успех Маршаловог плана у Европи, који је имплицитно уливао поверење да помоћ може покренути економски развој, као и заокрет ка држави благостања, што су неки – укључујући Јана и Алву Мирдал – тумачили као природан пут ка глобалној држави благостања. Другим речима, свет би на крају требало да постане једна велика Шведска. Та надања су се, наравно, наравно, убрзо распршила.<!--<box box-center 49722469 media>--></p>
<p>Било је то доба две велике заблуде. Период од почетка педесетих година до успостављања Новог међународног економског поретка 1974. могао би се назвати „добом два прецењена очекивања“. Прво прецењено очекивање тицало се уверења да су богате земље заиста спремне да пруже помоћ сиромашнима. Безброј појединаца (почев од Барбаре Ворд, готово свеприсутне у Кристијансеновој књизи), као и мноштво међународних комисија састављених од подједнако бројних мудраца (углавном мушкараца), потпуно су преценили спремност богатих земаља да издвајају значајан део свог БДП-а на економску помоћ.</p>
<p>Шездесетих година првобитни циљ био је да богате земље издвајају 1% свог БДП-а. Касније је тај праг спуштен на 0,7%. Али, као и многа друга обећања и декларације Уједињених нација, и ово је остало мртво слово на папиру. Данас се процењује да инострана помоћ богатих земаља износи мање од 0,3% БДП-а, а добар део тог новца уопште није усмерен на смањење сиромаштва или неједнакости између такозваног – помало неспретно названог – Глобалног севера и Глобалног југа, већ на војне испоруке или помоћ мотивисану геополитичким интересима.</p>
<p>Друго велика заблуда тицала се уверења да би инострана помоћ могла да покрене привредни раст сиромашних земаља. То готово никада није функционисало. Маршалов план је био јединствен изузетак (што данас много боље разумемо), и то изузетак зато што је Европи после рата недостајао капитал, али је имала све остало: високо квалификовану радну снагу, развијену индустрију којој су биле потребне само сировине и девизе да би поново покренула производњу, као и добро позната и разрађена тржишта. Ништа од тога није постојало у тек деколонизованим земљама у Африци и деловима Азије.</p>
<p><!--<box box-left 49722577 media>-->Те две велике заблуде биле су праћене помало испразним фразама о моралној одговорности Севера. Била је то реторика заснована више на етичким категоријама, него у смислу надокнаде за штету насталу колонизацијом (иако је, како Кристијансен пише, било и таквих аутора), и исписивана крутим бирократским језиком бројних извештаја (Пирсонов извештај, Извештај Колумбијске конференције о међународном развоју, Брантов извештај). Кристијансен наводи обиље цитата из тих докумената, па читалац убрзо почиње да сумња да ли су њихови аутори заиста веровали да би тако неодређени – и готово увек узалудни – апели на моралну савест богатих и њихову магловито дефинисану одговорност за сиромаштво Трећег света икада могли да имати икакав стварни учинак.</p>
<p>Можда је наше доба циничније, али такви апстрактни позиви на деловање – готово увек неодређени у погледу тога ко би и на који начин требало нешто да предузме – делују као да су писани пре да истакну моралну исправност њихових аутора него да доведу до неке мерљиве промене.</p>
<p>Роберт Макнамара, творац стратегије „бројања лешева“ (током Вијетнамског рата, где је број погинулих коришћен као мера војног успеха, прим.прев.), није ништа мање био склон морализаторским апелима на савест Запада од неуморне Барбаре Ворд, која му је постала блиска саветница – након што је, или можда истовремено, саветовала папе и многе друге утицајне личности.</p>
<p><!--<box box-left 49722510 media>--></p>
<p>Најзанимљивија личност тог периода је Раул Пребиш. Пребиш је био структуралиста (чак и ако није био сигуран да ли се слаже са таквим одређењем), који је износио разумљиве и по себи логичне ставове.</p>
<p>Међународни систем био је систематски подешен у корист богатих земаља: сиромашним државама се, рецимо, практично није допуштало да национализују мултинационалне компаније које послују на њиховој територији; западне индустрије биле су заштићене од тек насталих индустрија земаља Југа, чиме је њихов извозни развој додатно отежаван, а уз то су богате земље дугорочно профитирале од погоршања услова размене на штету пољопривреде.</p>
<p>Пребиш је зато сматрао да су сиромашне земље, а нарочито његова родна Латинска Америка (рођен је у Аргентини), заробљене у зачараном кругу: недостајале су им девизе да би започеле озбиљну супституцију увоза (што неминовно у почетку захтева увоз технологије са Севера), немоћне су у пословима са северним  мултинационалним компанијама и осуђене на производњу сировина чија је релативна цена у дугорочном опадању. Поред тога, висока неједнакост на Југу доводи до расипничке потрошње елита на луксуз, чиме се додатно смањују средства за „примарну акумулацију“ и привредни раст. Чак иако је Пребиш погрешио у вези дугорочног кретања цена примарних производа (сировина), његова базична логика је тада имала смисла, а донекле га и данас има. Који је бољи пример за то од Кине, која се заиста суочила са свим проблемима које је Пребиш побројао, али је, јачајући свој положај у односу на стране инвеститоре, успела да освоји њихову технологију, пређе на производњу са већом додатом вредношћу, избегне расипање новца на луксузну потрошњу и оствари изузетно високе стопе раста.</p>
<p><!--<box box-left 49722516 media>--></p>
<p>Као што овај кратки преглед Пребишових тврдњи показује, он није био велики присталица неолибералног приступа глобалној неједнакости, према којем би сиромашне земље требало једноставно да следе пут богатих: да пронађу одговарајућу нишу у међународној подели рада и да постепено пролазе кроз фазе развоја у духу Волта Ростоуа (још једног важног економисте развоја кога, нажалост, Кристијансен не помиње много). Зато није изненађење што се Пребиш упустио у неколико прилично оштрих свађа (неуобичајених за њега) са Милтоном Фридманом и неокласичним економистима који су, од касних седамдесетих, преузели доминацију у области „глобалне неједнакости“ и развоја.</p>
<p>Овде улазимо у другу фазу коју можемо назвати фазом „неолибералне глобализације“. Основна идеја је једноставна: земље  треба да прате сигнале тржишта и развој ће сам уследити. То је била наивна доктрина. Док су моралистичке доктрине Барбаре Ворд и Јана Мирдала биле наивне у уверењу да постоји политички или морални ентитет као што је „глобална заједница“, неокласичари су били наивни у уверењу да ће ничим ограничено тржиште све учинити богатима, или барем не више сиромашним. Док је једна група била наивна политички, друга је била економски наивна.</p>
<p>Овај преокрет, која се догодио отприлике почетком осамдесетих година 20. века, много пута је анализиран, како о његовом националном, тако и о глобалном контексту. Приметно је да Кристијансен економске спорове тог периода повезује са променама у теорији међународних односа. Претеча заокрета удесно у економији био је, пише Кристијансен, Роберт Такер (аутор књиге <a href="https://www.abebooks.com/9780465032464/Inequality-Nations-Robert-W-Tucker-046503246X/plp"><em>Неједнакост народа</em></a><em>, </em>1977), који се вратио политичком реализму: стварни – и заправо једини – актери у свету међународне економије јесу државе. Државе имају интересе, али не и етику. Глобална заједница не постоји. Неолиберални заокрет тако је почивао на веома реалистичком схватању међународних односа, у смислу теорије политичког реализма.<!--<box box-left 49722520 media>--></p>
<p>Као што је читаоцу до сада вероватно постало јасно, израз „глобална неједнакост“ у пракси је, углавном, значио упоређивање просечних показатеља за Север и Југ: просечног БДП-а по глави становника, просечног животног века, или просечног нивоа образовања. За мене, међутим, откако је постало могуће проучавање глобалне доходовне и имовинске неједнакости (захваљујући већој количини података), „глобално“ подразумева укључивање свих појединаца на свету, и то не поједностављено кроз неку просечну величину, већ кроз њихове стварне приходе или богатство.</p>
<p>У Кристијансеновој књизи, која одражава емпиријски далеко сиромашније време, глобална неједнакост се једноставно сводила на јаз између Севера и Југа. Ову поенту је важно нагласити јер слична забуна и данас постоји (да ли упоређујемо просек са просеком, или узимамо све појединце и целокупну глобалну расподелу?). Оба приступа имају своју вредност и употребу, али овај други, који обухвата све појединце у свету, иако га је далеко теже конструисати много је богатији у емпиријском, па и политичком смислу. Ни Север, ни Југ не могу се адекватно описати једном бројком. Данас још мање него некада.</p>
<p>Коначно, долазимо готово до савременог доба, где се књига и завршава: до периода „уграђене глобализације“ или „инклузивног капитализма“, у којем је неолиберална глобализација, у теорији, укроћена од стране тржишних консултаната и Уједињених нација. То је прилично бизарна фаза у развоју који овде, пратећи Кристијансена, описујемо. Под притиском азијске финансијске кризе, протеста у Сијетлу и Ђенови, тржишни консултанти су осмислили идеју „одговорног капитализма“ или „уграђеног капитализма“, према којој ће компаније наставити да зарађују новац, али ће сада то чинити тако што ће улагати у зелене технологије, лепо се односити према радницима и радити сличне и мало вероватне ствари.</p>
<p>Уједињене нације, оскудне у новцу и идејама, прихватиле су ту фантазију, па смо имали прилику да чујемо чак три говора која је, из године у годину, у Давосу одржао Кофи Анан, тадашњи генерални секретар Уједињених нација (при чему се човек пита зашто би уопште шеф једне међудржавне организације ишао тамо). ​​</p>
<p><!--<box box-left 49722461 media>--></p>
<p>Читава расправа, па и у Кристијансеновој књизи, овде постаје мутна. Више није јасно шта УН и међународне организације уопште сматрају да би требало да буде политика за смањивање јаза глобалне неједнакости. Губимо се у магли фантастичних изјава на основу којих се чини да су све противречности између бизниса и државе, сиромашних и богатих земаља, моћних и слабих – некако решене, макар и реторичким триком. Ово је вероватно био интелектуално најстерилнији период.</p>
<p>Кристијансенова књига је, за студенте развојне економије и међународних односа, и људе попут мене који проучавају глобалну неједнакост, занимљива и веома добро документована. Има много тога да се из ње научи. Она детаљно прати политичке односе Запада и Трећег света од краја Другог светског рата наовамо. Углавном користи Уједињене нације као форум где су се те идеје интелектуално сучељавале. Економисти развоја, који нису били повезани са међународним организацијама, остају у другом плану; макроекономија се готово и не помиње, а совјетски блок и Кина су потпуно одсутни.</p>
<p>Мислим да је требало посветити више пажње Новом међународном економском поретку. То је био сложен пројекат: у много већој мери је заступао одређене принципе Уједињених нација него политички Запад, али је истовремено одбацивао мешање у унутрашње послове држава, па самим тим и заштиту људских права. Настојао је да смањи неједнакост под сопственим условима, али је његова „владавина“ била кратког века. Окончана је повећањем каматних стопа у САД, што је Трећи свет гурнуло у дужничку кризу, поново наметнуло доминацију ММФ-а и вратило стару хијерархију. Осим... осим у добром делу Азије, где су многе земље почеле да расту брже него икада и редефинисале значење односа Север-Југ.</p>
<div style="padding-left: 30px; text-align: right;">Извор: <a href="https://branko2f7.substack.com/p/international-development-from-moralizing"><span style="color: #ff0000;">Global Inequality and More 3.0</span></a></div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 16 Jun 2026 12:42:24 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087496/istorija-razumevanja-globalne-nejednakosti-od-moraliziranja-do-slobodnog-trzista-i-prazne-retorike.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/16/10/7/401/5456827/thumbs/12834577/thumb1.jpg</url>
                    <title>Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087496/istorija-razumevanja-globalne-nejednakosti-od-moraliziranja-do-slobodnog-trzista-i-prazne-retorike.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/16/10/7/401/5456827/thumbs/12834577/thumb1.jpg</url>
                <title>Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087496/istorija-razumevanja-globalne-nejednakosti-od-moraliziranja-do-slobodnog-trzista-i-prazne-retorike.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087454/inflacija-i-gorivo-u-srbiji-ko-dobija-a-ko-gubi-kad-djavo-iz-ormuza-dodje-po-svoje.html</link>
                <description>
                    Државе које су ограничиле цене деривата спречавају секундарни ефекат преливања поскупљења горива на све друге цене. У случају кад би се сукоб у Персијском заливу брзо завршио, цене нафте би пале, али секундарни ефекат тог раста цена, који се прелио на цене хране, остао би у економији. У том случају оне државе које су ограничиле цене деривата за своју економију би урадиле бољу ствар. Али, ако сукоб у Персијском заливу потраје, чеп који инфлаторног духа држи у боци ће да излети. Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/4/22/17/52/146/5360789/thumbs/12579820/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје" title="Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49721254 media>-->За гувернерку Јоргованку Табаковић и министарку трговине Јагоду Лазаревић, 28. фебруар могао је да буде дан када ће отварати шампањац, али је тог дана дух раста цена пуштен из боце. А чинило се, из перспективе креатора српске економске политике, да је чеп добро затворен.</p>
<p>Инфлација је, међугодишње посматрано, била тек 2,5%, а Уредба о ограничењу маржи у малопродаји, која је истекла тог дана, оборила је цене хране. Како показује званична статистика, последњег дана фебруара ове године цене хране биле су ниже 1,5% у поређењу са истим месецом прошле године. Ако се мери са августом, што је период пре него што је уредба ступила на снагу, тај пад цена хране био је још и већи.</p>
<p>А онда је баш тог дана, 28. фебруара, Доналд Трамп напао Иран. И дух инфлације, раста цена горива и свих других цена пуштен је из боце.</p>
<h4><strong>Одговори на притисак</strong></h4>
<p>Као одговор на тај притисак који је дошао споља, а који би и у Србији брзо и нагло могао да подигне све цене, Влада Србије, уместо Уредбе о ограничењу цена у малопродаји, смислила је нови чеп да инфлаторног духа задржи у боци – 12. марта донела је Уредбу о смањењу акцизе на нафтне деривате од 25%. Пун износ акциза за дизел је 74,04 динара, а за бензин 72 динара. После тог смањења од 25% за дизел су оне износиле 59,2, а за бензин 57,6 динара.</p>
<p><!--<box box-left 49721272 embed>-->И ево како се то видело на ценама деривата: дан уочи напада барел нафте типа брент коштао је 72 долара, а 22. маја је био више од 105 долара за барел, што представља поскупљење од 45 одсто. На пумпама у Србији 28. фебруара литар дизела коштао је 203 динара, а литар бензина 187 динара. Данас се дизел точи за 225, а бензин за 193 динара по литру. То значи да је од почетка сукоба у Персијском заливу дизел поскупео 10,8%, а бензин 3,2%. </p>
<p>Без мера које је држава предузела, а које су осим смањења акциза и ограничења цена на пумпама подразумевале и интервенцију са ослобађањем залиха деривата из обавезних резерви, цена дизела би била 247, а бензина 214 динара за литар. То значи да би дизел био скупљи за петину (21,68%), а бензин 14,4%.</p>
<p>И са овим, нижим ценама деривата, инфлација је порасла, па је са мартовских 2,8% у априлу стигла на 3,3%. И то, како се чуло на недавно представљеном Извештају о инфлацији у Народној банци Србије, има везе са поскупљењем комуналија и енергената, а не са укидањем Уредбе о ограничењу цена маржи у малопродаји.</p>
<h4><strong>Извештај о инфлацији</strong></h4>
<p>А колика би инфлација била да овог ограничења цена горива није било, чуло се у Народној банци Србије (НБС) на представљању Извештаја о инфлацији, када се гувернерка Јоргованка Табаковић окренула ка свом сараднику Саву Јаковљевићу, директору Сектора за економска истраживања и статистику, и рекла: „Саво ће рећи бројке“.</p>
<p><!--<box box-left 49721286 media>-->Онда се чула компликована рачуница: „Оно што можемо да кажемо угрубо је да је цена нафте између два извештаја о инфлацији отишла 70%, да се пола од тога прелило на цене деривата, неких 35%, а учешће деривата је 6% у индексу потрошачких цена, кад се то израчуна, повећање за 10% цене деривата, одбаци 0,6% на инфлацију. Замислите кад би 35% било, колика би била инфлација“, рекао је Саво Јаковљевић.</p>
<p>„Па, кажи колико би била?“, прекинула га је гувернерка Јоргованка Табаковић.</p>
<p>„То би било један до 1,5%“, одговорио је Јаковљевић.</p>
<p>„Близу 2%“, додала је његова заменица Мирјана Милетић.  </p>
<p>„Близу 2%“, потврдио је Саво Јаковљевић.</p>
<p>У преводу, то значи да би, по рачуници Народне банке Србије, инфлација на крају априла уместо 3,3% била до 5,3%.</p>
<p><!--<box box-left 49721293 media>-->На истом догађају у Народној банци Србије, чуло се да након што је укинута Уредба о ограничењу маржи, „у априлу није дошло до раста општег нивоа цена производа који су били под Уредбом“. Снажног прилагођавања маржи није било, рекли су у НБС.</p>
<h4><strong>Цена корпе</strong></h4>
<p>Али, ако се пажљиво прати оно што се дешава у малопродаји, пробијања неких цена јесте било. Узмимо као пример један рачун, и то баш онај који је крајем августа у малопродаји направио министар финансија Синиша Мали. Пре него што је Уредба ступила на снагу, отишао је у набавку, купио основне животне намирнице и на крају је рачун био 4.992 динара. Након ступања на снагу Уредбе о ограничењу цена у малопродаји, рачун је био 14,9% мањи и министар финансија је исте производе платио 4.247 динара.</p>
<p>Код примене оваквих мера административног ограничења цена постоји такозвани ефекат воденог кревета, према коме се цене понашају као водени кревет са кога устане човек који је на њему лежао. Оног тренутка кад Уредба престане да важи, цене се враћају на старо.</p>
<p>По престанку важења ове Уредбе, у неколико наврата проверавали смо да ли је корпа министра финансија Синише Малог поскупела. На крају марта, месец дана по престанку важења Уредбе, корпа министра финансија је чак била јефтинија него у септембру. Није се сетио да поново крајем марта оде у куповину, али да јесте, исту ону корпу платио би 4.005 динара.</p>
<p><!--<box box-center 49721282 media>-->Међутим, та корпа данас је скупља. У односу на крај марта корпа је скупља 8,7% и да је, рецимо, министар финансија данас отишао у куповину и купио исте ствари, рачун би на крају био 4.354 динара. То је и даље мање у односу на августовских 4.929 динара. У односу на септембарски рачун министра финансија, то је 107 динара скупља куповина, али у односу на крај марта, тај рачун је око 350 динара већи.</p>
<h4><strong>Инфлаторни дух</strong></h4>
<p>То значи да, упркос ограниченим ценама бензина, упркос доношењу системског Закона о трговачким праксама, који је системско решење након истицања уредбе о ограничењу цена, утицај Ормуза и сукоба у Персијском заливу почиње да се прелива на ценовнике у Србији. Јер, иако су цене горива ограничене, оне су, у поређењу са фебруаром опет више, па се тај ефекат такође уградио у цене. Јер, за производњу свега онога што је у корпи министра финансија Синише Малог, неопходно је гориво.</p>
<p>Наравно да би тај рачун био већи да цене горива нису ограничене, али из овог рачуна се види да је инфлаторни дух и у Србији почео да пробија чеп и полако излази из боце. Питање је колико ће износити до краја године.</p>
<p>Добра ствар je, на пример, што је на представљању извештаја о инфлацији у публици у Народној банци Србије поново седела министарка трговине Јагода Лазаревић. Била је и на представљању претходног извештаја. Када је почетком марта гостовала у емисији Око, на констатацију новинара да је отишла да покупи ловорике и чује како је њена Уредба ограничила цене, и на питање да ли ће отићи на представљање следећег извештаја кад се испостави да је инфлација порасла, министарка трговине је одговорила: „Баш тад ћу да одем.“</p>
<p>Инфлација је порасла, а министарка трговине је отишла и на представљање новог извештаја.<!--<box box-center 49721303 media>--></p>
<h4><strong>Инфлација у Србији</strong></h4>
<p>Тамо је између осталог чула да ће, према новој централној пројекцији НБС, инфлација наставити да се креће у границама циља у овом и следећем тромесечју, али да би од септембра могла да буде изнад граница циља. Неколико је разлога за то: раст светске цене нафте је свакако први и најважнији, али би у комбинацији с ниском инфлаторном базом из септембра прошле године то додатно погурало цене. Јер је то месец у коме је Уредба о ограничењу маржи у малопродаји ступила на снагу. </p>
<p>„Након тога, инфлација ће постепено успоравати и вратити се у границе циља средином 2027. године, где ће се задржати до краја периода пројекције“, наводи се у Извештају о инфлацији. А горња граница циља је 4,5%.</p>
<p>Али, занимљиву епизоду са проценом инфлације Србија је, на пример, имала и са ММФ-ом након што је у априлу, приликом представљања Извештаја о глобалним економским перспективама, за Србију наведена процена да ће до краја године инфлација бити 5,2 одсто. Када је тај извештај објављен реаговала је београдска канцеларија ММФ-а, која је појаснила да је прогноза за Србију закључена 10. марта и да претпоставља раст потрошачких цена након укидања Уредбе о ограничењу маржи у малопродаји.</p>
<p><!--<box box-left 49721299 media>-->„Након тога смањене су акцизе на гориво, а досадашња инфлација указује на скромније повећање цена хране“, навела је београдска канцеларија ММФ-а још 14. априла, и додала да ће нова ревизија бити урађена након завршетка треће ревизије аранжмана из предострожности који Србија има са Фондом. Након завршене ревизије аранжмана из предострожности наведено је да ће просечна инфлација у Србији до краја ове године бити 3,5%.</p>
<p>„То значи да и ММФ више верује Народној банци Србије него ММФ-у“, рекла је на представљању Извештаја о инфлацији гувернерка Јоргованка Табаковић.</p>
<p>Светка банка, занимљиво, своју процену инфлације за Србију још држи на нивоу од 6%.</p>
<h4><strong>Акцизе у буџету</strong></h4>
<p>Ипак, ММФ и они који кроје економску политику у Србији се када је реч о ограничењу цена бензина баш не подударају толико као што изгледа када се погледају ове две кориговане стопе инфлације. Јер, ММФ сматра да мере ограничења цена и смањења акциза нису добре, ако носе велики фискални трошак.</p>
<p>После посете ММФ-а, ипак, догодила се још једна корекција, али у економским политикама које води Влада Републике Србије, а која се односи баш на смањење акциза. После смањења акциза од 25одсто, а пре посете ММФ-а Србији, било је најављено још једно додатно смањење акциза од 60%. И то смањење је најавио председник републике Александар Вучић још 20. марта.</p>
<p>Шта, међутим, кажу прорачуни? Ово прво смањење акциза од 25 одсто, ако би потрајало до краја године, за буџет би могло да значи мањак прихода од око 400 милиона евра. А у буџету су укупни приходи од акциза на нафтне деривате планирани на нивоу од око 2 милијарде евра.  За  јавне финансије то не би требало да буде велики трошак. Из угла укупних прихода буџета,то је 2 одсто, али из угла БДП-а, како то ММФ рачуна то је испод 0,5 одсто.</p>
<p><!--<box box-left 49721263 media>-->Међутим, ово друго најављено смањење акциза од 60% би за буџет на годишњем нивоу било трошак од око 1,2 милијарде евра, што чини више од 5% буџетских прихода. После посете ММФ-а Србији то додатно смањење акциза се уопште не спомиње. Чак је прошлог петка влада донела уредбу према којој смањење акциза сада износи 20% уместо досадашњих 25%. То смањење до краја године за буџет би био трошак од око 320 милиона евра.</p>
<p>Оно што ни ММФ ни Влада Републике Србије као меру уопште не спомињу је, на пример, наплата екстра профита нафтним компанијама. Јер у условима енергетских криза нафтне компаније енормно зараде. Пример за то је и наш НИС, који је после почетка рата у Украјини имао добит од 787 милиона евра.</p>
<p>Чак и ове године, у условима ограничених цена, фирма која је под америчким санкцијама, на чијим пумпама не може да се плати картицом и која има проблема у пословању, остварила је добит од 24 милиона евра. А то је чак 100% више него у истом периоду прошле године. Током претходне енергетске кризе из 2022. године, НИС-у није наплаћен екстра профит. А тај новац, на пример, током претходне енергетске кризе могао је да иде као циљана подршка сиромашнијима за куповину енергената.<!--<box box-center 49721268 media>--></p>
<h4><strong>Ормуски чвор</strong></h4>
<p>Шта је поента ове приче о инфлацији?</p>
<p>Да марже у малопродаји јесу биле генератор раста цена, али да очигледно нису једини, да су неки од тих узрока вероватно сакривени у сектору увоза и прераде, али и да Србија, као увозно оријентисана економија, увози и инфлацију. Цене горива које расту, упркос ограничењу, уграђују се у све друге цене и то се види и у извештајима званичне статистике. Чеп који инфлаторног духа држи у боци почиње да попушта.</p>
<p>Ако се тај чеп пусти, као што саветује ММФ и ако би, на пример, цене деривата биле слободне, то би се уградило у све друге цене. А проблем са Ормузом је што нико, па ни ММФ не зна колико ће сукоб у Персијском заливу да траје. Ако се заврши брзо, цена нафте типа брент ће пасти. Наравно, потпуно је јасно да неће бити на нивоу oд 72 долара за барел као пре кризе.</p>
<p>Са ограничењем цена деривата државе које су то учиниле спречавају секундарни ефекат преливања поскупљења горива на све друге цене. У случају кад би се сукоб брзо завршио, цене нафте би пале, али секундарни ефекат тог раста цена, који се прелио на цене хране, би остао у економији. И у том случају би оне државе које су ограничиле цене деривата, за економију урадиле бољу ствар.</p>
<p><!--<box box-left 49721255 media>-->Али, ако сукоб у Персијском заливу потраје, чеп који инфлаторног духа држи у боци ће да излети и инфлација ће морати да се прелије. При том, у условима када се цене деривата држе ограниченим тражња за горивом се не смањује, што на крају све може да утиче на инфлацију и инфлаторна очекивања. Зато ММФ јесте у праву када каже да ове мере морају бити циљане, односно да јефтиније гориво треба да добију само они који имају мање приходе.</p>
<p>И то јесте легитимно питање за представнике власти у Србији. А легитимно питање за ММФ је како да знамо да у условима слободног формирања цена деривата инфлација на крају за грађане Србије неће бити већи трошак.</p>
<p>Без обзира на то што креатори економске политике покушавају да преливање последица сукоба у Персијском заливу спрече ограничењем цена деривата, смањењем акциза и ослобађањем залиха, ђаво из Ормуза долази по своје. Само је питање када, колико и коме узима, а коме даје.</p>
<p>Као у песми коју је за Ану Николић компоновао Дамир Хандановић, а коју је приликом обиласка бензинских пумпи у Србији пуштала министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић – „Ђаво је ноћас опет у граду, дошао је по своје“.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 24 May 2026 16:57:03 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087454/inflacija-i-gorivo-u-srbiji-ko-dobija-a-ko-gubi-kad-djavo-iz-ormuza-dodje-po-svoje.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/4/22/17/23/579/5360783/thumbs/12579802/thumb1.jpg</url>
                    <title>Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087454/inflacija-i-gorivo-u-srbiji-ko-dobija-a-ko-gubi-kad-djavo-iz-ormuza-dodje-po-svoje.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/4/22/17/23/579/5360783/thumbs/12579802/thumb1.jpg</url>
                <title>Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје</title>
                <link>http://oko.rts.rs/ekonomija/5087454/inflacija-i-gorivo-u-srbiji-ko-dobija-a-ko-gubi-kad-djavo-iz-ormuza-dodje-po-svoje.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

