<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>OKO :: Музика</title>
        <link>http://oko.rts.rs/muzika/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://oko.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>OKO :: Музика</title>
        <link>http://oko.rts.rs/muzika/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/4303707/teska-je-muzika-koju-je-tocak-slao-vremenu-i-prostoru-cetiri-skice-za-portret-radomira-mihailovica.html</link>
                <description>
                    Године 1971. у Крагујевцу, Радомир Михаиловић Точак је са бубњаром Слободаном Стојановићем Кепом и басистом Зораном Милановићем основао групу Смак. Остало је легенда. А легенда је сачињена од много малих прича. Ово су неке од њих.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/15/22/55/445/6049940/thumbs/14415892/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића" title="Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49687635 embed>--></p>
<p>Не волим музику, не тражим да је слушам, али радо бих да чујем приче о гитаристи званом Точак. Ко зна шта је истина од оног што се прича и пише о њему! Будио је жице које су будиле њега и од толиких буђења све се претворило у сан.</p>
<p>Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору, више се о њој прича него што се слуша. Музика, музика, али ријечи које је изговорио... </p>
<h4 style="text-align: center;">1.</h4>
<p>Једног дана, лежао је на поду и свирао, свирао...  Његова жена је вриснула, а Точак је и даље свирао. Жена је вриштала, а Точак је свирао, и као да се женина вриска уклапала у композицију... </p>
<p>Дохватила је Точка за рамена: „Устани! Убиј га! Узми папучу и убиј чудовише!“ И показала је на длакавог паука на зиду. </p>
<p>„Нисам ја његова смрт“, рекао је Точак. И наставио да свира.</p>
<p><!--<box box-center 49687644 embed>--></p>
<h4 style="text-align: center;">2.</h4>
<p>Неког дана, неке године, Точак је престао да свира. Један минорни поета из наше хемисфере, тровач, имао је огромну моћ убјеђивања. Мрзео је све људе, нарочито је мрзео остварене умјетнике. Он је убиједио Точка да ће отићи у легенду само ако остави музику. </p>
<p>„Само ако оставиш гитару, скренућеш пажњу на оно што си свирао“, говорио је минорни поета.</p>
<p>Точак је ћутао. Али тровач га је тровао...</p>
<p>Кап по кап, и Точак је оставио и музику и жену. Распала се његова група Смак, а Точак је гитару предао подруму и пауцима.</p>
<p><!--<box box-center 49687650 embed>--></p>
<h4 style="text-align: center;">3.</h4>
<p>Оставши без музике и без жене, Точак није остао сам. Купио је неколико медицинских енциклопедија и читао их сваког јутра као новине, а поподне и увече читао би књиге о шаху и памтио легендарне партије.</p>
<p>Напамет је знао многа отварања од Аљехина до Фишера. Играо је сам са собом, заправо сам против себе. Играо је увијек црним фигурама против бијелих, али тако што је склањао бијелог краља са шаховске табле и, на тај начин, одузео себи сваку могућност за побједу.</p>
<p>Десет година је играо, десет година губио од себе. </p>
<p><!--<box box-center 49687656 embed>--></p>
<h4 style="text-align: center;">4.</h4>
<p>Обрео се у Чикагу, шетао авенијама и гледао. Ушао у велику продавницу музичких инструмената. Нека цура испробавала је гитару, покушавала да достигне неке тонове... Точак је замолио цуру, узео гитару из њених руку и засвирао након десет година...</p>
<p>Купци су оставили инструменте, пришли су Точку, гледали га и слушали. Трајало је то неколико минута. Били су очарани. Точак је спустио гитару и кренуо према вратима. Власник продавнице зауставио је Точка.</p>
<p>„Част ми је што сте ушли у моју продавницу... Узмите гитару, то је поклон за вас.“</p>
<p>„Не, хвала... није ми потребна.“ </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 16 Nov 2026 20:09:14 +0100</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/4303707/teska-je-muzika-koju-je-tocak-slao-vremenu-i-prostoru-cetiri-skice-za-portret-radomira-mihailovica.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/15/22/50/692/6049934/thumbs/14415868/thumb1.jpg</url>
                    <title>Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/4303707/teska-je-muzika-koju-je-tocak-slao-vremenu-i-prostoru-cetiri-skice-za-portret-radomira-mihailovica.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/10/15/22/50/692/6049934/thumbs/14415868/thumb1.jpg</url>
                <title>Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/4303707/teska-je-muzika-koju-je-tocak-slao-vremenu-i-prostoru-cetiri-skice-za-portret-radomira-mihailovica.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087930/sta-se-culo-na-42-beogradskom-dzez-festivalu-viteska-pravovernost-i-subverzivni-ideali.html</link>
                <description>
                    Београдски џез фестивал је у свом управо окончаном 42. издању, у организацији Дома омладине Београда и под слоганом „Ушће џеза“, надмашио сва предвиђања. Доказао је да се савремени џез тиче свих нас. Класици џеза оживели су овде заједно са својим блуз учитељима, својом соул и рок децом, својим унуцима панкерима, хип хоперима и електроничарима, као и са исконским етничким дамарима Индије, Шпаније, Пољске, Италије, Португалије...
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/30/19/59/159/5990495/thumbs/14257711/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали" title="Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49730737 media>-->Изложен бројним искушењима, пред којима се уосталом непрестано налази свака угледна уметничка манифестација ма где у свету, решен да сагледа себе у пресеку дуге личне историје, али и да актуелним постигнућем достојанствено испрати путању оне креативне стреле што води ка будућности, Београдски џез фестивал је у свом управо окончаном 42. издању (21-24. октобар), у организацији Дома омладине Београда и под слоганом „Ушће џеза“, надмашио сва предвиђања.</p>
<p>Доказао је да се савремени џез тиче свих нас.</p>
<p>Класици џеза оживели су овде заједно са својим блуз учитељима, својом соул и рок децом, својим унуцима панкерима, хип-хоперима и електроничарима, као и са исконским етничким дамарима Индије, Шпаније, Пољске, Италије, Португалије...</p>
<p>Кроз укрштања са другим музичким формама, Београдски џез фестивал је из дана у дан, као на отвореном часу, демонстрирао како џез и даље има потентност која му омогућава да са лакоћом и оштрицом коментарише цео свет око себе.</p>
<p>Но, оно што је најдирљивије и најсмелије, оно што уздиже наш локални понос, јесте чињеница да су домаћи уметници – можда први пут од обнављања Фестивала 2005. године – са супериорним разлогом и задивљујућим подвигом стали раме уз раме са највећим џез ствараоцима данашњице. И показали своје магнетичне и опасне џез зубе, између којих су се могле видети древне џез реликвије и субверзивни идеали, витешко џез правоверје на једној страни, но истовремено и самоникло трагање за властитим утемељењем на оној другој. Сасвим налик Одисеју, чврсто привезаном за катарку, док га сирене опојно заводе шареном лажом могућих поп компромиса.</p>
<p>Е па, ово је било баш бескомпромисно.</p>
<p><!--<box box-left 49730707 media>--></p>
<h4><strong>Гладни лавови џеза </strong></h4>
<p>Уводно вече 42. Београдског џез фестивала (21. октобар) у Великој сали Дома омладине Београда отворио је Нонет Владимира Николовa, старог фестивалског знанца, који нас је својим најновијим ауторским делом не само изненадио, већ и помало запрепастио. Николовљев избор наших врхунских џез музичара средње и млађе генерације, као одлука да буду укључени у његов овогодишњи живи БЏФ подухват, показује не само префињен укус, већ и ванредну осетљивост за сарадњу једног вишег реда.</p>
<p>Николовљева композиција „Пре ратa“, између свих других, поседује тако управо онај омамљујући пулс који одушевљава слушаоца и разноси га у парампарчад. То је механизам подивљалих машина што се отимају контроли, апаратура виолентна, а ипак толико заносна.</p>
<p>Овде труба Ивана Радивојевића у екстази призива Мајлса Дејвиса, клавирски шкриљци Саве Милетића отржу се из гротла инструмента попут кише просутих драгуља, гитара Владимира Николова саопштава нам жарке идеје многим електричним језицима, док контрабасиста Милан Николић упреда наше мисли и сновиђења својим прстима у инструмент. Да и не помињемо Луку Игњатовића на алт саксофону, Кристијана Млачака на тенор саксофону, невероватног Ђорђа Кујунџића на баритон саксофону и бас кларинету, као и младог Матију Еветовића на тромбону.</p>
<p>Једном речју – гладни лавови џеза, нахраниће се овим комплексним јестивом.<!--<box box-left 49730690 embed>--></p>
<h4><strong>Спиритуално чудо љубави </strong></h4>
<p>Блуз дива Ана Поповић, са својим америчко-италијанским бендом, доноси пак високу звучну категорију за себе (21. октобар). Давно беше када нас је блаженопочивши Џејмс Блад Алмер (1940-2026) у <em>Погону</em> (данас сала <em>Американа</em>) 2006. године на БЏФ-у повео у само срце блуза својом беспоговорно мушком џез-блуз визијом. Отуда је било сасвим природно да се, макар 20 година касније, Београдски џез фестивал присети личне блуз традиције и ода почаст најуспешнијем светском блуз уметнику са ових простора – величанственој Ани Поповић.</p>
<p>Шта рећи о овој рођеној звезди? Само толико да се из Београда храбро запутила право у постојбину блуза, те у Сједињеним Државама остварила каријеру поштоване ауторке, гитаристкиње и певачице. Када Ана, носећи о пасу гитару на којој доминира њено исклесано име, између својих перфектних сола свеједно пронађе времена да протресе прстима косу и успут поправи фризуру, ви у исти мах угледате и мајсторицу свирке и изузетно привлачну даму, која вам за тили час исприповеда сопствени животни пут кроз древна блуз предања, изнедривши однекуд ипак насмешено врело оптимизма и у најсетнијим сторијама.</p>
<p>Њена „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=MtzBhs9lnfM">Dwell on the Feeling</a>“ као да доноси болно сећање на Џенис, још једну белу девојку која је померала границе блуза пре више од пола века. Џенис није свирала гитару, али би вероватно баш овако исто то чинила.</p>
<p><!--<box box-left 49730732 embed>-->Анино љубавно писмо Лос Анђелесу у нумери „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=sXzg8LDKN0o">California Chase</a>“, са својеврсном критичком оштрицом, опомиње на сијасет заблуделих душа и можда заувек изгубљених судбина у великом граду, док „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=vH3kEa2kQFo">Slow Dance</a>“ призива у снази израза великанку Лусинду Вилијамс.</p>
<p>Ако већ њена „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=loxQk3CfGOk">Dance to the Rhythm</a>“ лансира публику до плафона, онда нам завршна „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=aQzOCmsULcM">Sisters and Brothers</a>“ приноси на дар спиритуално чудо љубави међу свим људима, на које нас музика – по мудрим речима саме Ане Поповић – стално изнова подсећа.</p>
<p>Треба само имати слуха да се у заглушујућој вреви садашњице овај крхки гласић поново јасно чује.</p>
<h4><strong>Протекло је сво злато дана </strong></h4>
<p>Тино Тракана наредне вечери (22. октобар) са поносом изводи своју италијанску репрезентацију на Велику сцену 42. Београдског џез фестивала. Као и у случају дувачке секције Ане Поповић, и сада уживамо у пуном сјају италијанске свирачке вештине и природности израза. Изузетан млади бубњар Филипо Сала и разиграни контрабасиста Ђулио Корини у својој међуигри плету мреже звукова и ритмова као позадину бујног џез растиња овог бенда.</p>
<p>Њихов „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=vod4EoxESXM">Surf on Neptune</a>“, са незамисливим оргуљским инструментом у уснама и рукама Масимилијана Милезија, заиста очарава. Нумера „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=9ZOgWZYj0fg">Gufo“</a>, и дословно птичјим језиком испевана, са хумором и задивљујућим виртуозитетом блиста на тему како произвести музику од свега доступног, док је Ђуфреова композиција „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=eRKkYO5qEis">The Train and the River</a>“, филигранска квинтесенција америчке културе. Траканин <em>Panorchestra</em> доноси у својој скупној момачкој свирци данас толико ретку, једру жустрину и јединствено хипнотичко умеће Апенина.<!--<box box-left 49730774 media>--></p>
<p>Али, апсолутно ништа не може да се пореди са Робом Мазуреком у наставку исте вечери и његовим Chicago Underground Duom, са бубњаром Чедом Тејлором у друштву (22. октобар). Попут помахниталог племенског ди-џеја, Мазурек нас без паузе засипа врућим ритмовима и крицима своје пиколо трубе, те неком врстом божићне чегртаљке, па чак на врхунцу и извесне (чаробне) фруле, док нас Тејлор распамећује у једном паралелном колосеку збиље, нарочито када свира неку врсту успаванке на својој мбири.</p>
<p>Ово је – сада то сасвим сигурно знамо – била тек прва од неколико одушевљавајућих рок субверзија на овогодишњем Београдском џез фестивалу. Мазуреков наступ више је него ишта налик неком имагинарном перформансу иконе <em>no wave-</em>a Џејмса Ченса, још једне у вечност одбегле звезде авангардног панк џеза.</p>
<p>Док запева извесну индијанску песму, ратничку и сетну у исти мах, Роб Мазурек делује као какав откачени научник који не престаје да се поиграва својом цврчећом апаратуром, испоручујући јој наше експлодиране мозгове и уши као гориво. Диктатура његовог ритма ипак нас – са чудноватим примесама европске меланхолије – подсећа на то како је дефинитивно протекло све оно Траклово „злато дана“. Баш зато, Мазурекова музика испоставља се најзад као романтична и људски душевна, уз све практиковање неустрашиве драматичности. Овакав звук би вероватно и Душан Којић Која стварао и радо свирао данас...</p>
<p><!--<box box-left 49730705 media>--></p>
<h4><strong>Младић с трубом </strong></h4>
<p>Наш Иван Радивојевић наредне вечери (23. октобар) представља свој Квартет, са тенор саксофонистом Растком Обрадовићем као гостом. Тема његовог другог албума који се овом приликом публици даје на увид јесу – губици, али расан звук трубе и преплављујућа раскош састава сведоче много више о човековој снази да превазиђе сваки животни изазов, него о евентуалној парализи потиштености.</p>
<p>Иван Радивојевић, онај је младић с трубом који плени својом деликатном џез фантазијом. Оволико импресиван занос заиста нисмо са сцене Велике сале Дома омладине Београда чули још од дана Виџеја Ајера на овом истом месту 2013. године.</p>
<p>У Радивојевићевом квартету, генијалан клавирски допринос Андреје Христића са потресним и ониричним акордима, дискретан али далековид контрабас Бориса Шаиновића, мајсторско подрхтавање комплета бубњева под чиграстим дејствима Богдана Ђурђевића, те аутентична братска џез емоција Растка Обрадовића, ганули су нас до сржи и подигли на ноге.</p>
<p><!--<box box-left 49730696 media>--></p>
<p>Но, труба Ивана Радивојевића јесте коначно оно што додаје истинску моћ појединачним рукотворинама окупљених пријатеља. Његова бриљантна ауторска и интерпретативна експертиза светлости, наде и враћања људског бића праизвориштима смисла постојања, обележила је овогодишњи Београдски џез фестивал на најузвишенији начин.</p>
<h4><strong>Ода радости </strong></h4>
<p>Само мало касније, суочићемо се са запањујуће новом, самосвесном свирачком верзијом тенор саксофонисте Џејмса Брендона Луиса – у Београду обожаваног још од првог фестивалског сусрета 2015. године – са пост-хардкор легендама Фугази и виртуозним херојем гитаре Ентонијем Пирогом у друштву (23. октобар). Реч је о супер-групи The Messthetics и њиховом беспоговорном зиду звука, преко којег Луис изводи своје врлудаве импровизације без имало пардона.</p>
<p>Но, главно откриће овог експлозивног судара музичких титана представља управо гитариста Пирог, који својом гитаром кује и раскива коња по Месецу, док тутњећа ритам секција бенда Фугази (Џо Лели бас и Брендан Канти бубњеви) обезбеђују патину и звучно узлетање својим алтернативним педигреом.</p>
<p><!--<box box-left 49730713 media>--></p>
<p>Крици и кикоти саксофона, победоносне бравуре гитаре и мудри земљотреси баса и бубња – каква је само ово свепрожимајућа манифестација рок ослобођења била, какав само праштећи набој авангардног панка из идеала који још никада досад нисмо чули.</p>
<p>Hüsker Dü, Pearl Jam и Џон Фрушанте, сви заједно помешали су се у овој интензивној експедицији по историји најмодернијег звука нове ере. Права ода радости и оно најближе што ћете врхунском џез-гранџу икад прићи.</p>
<h4><strong>Медитативна потрага  </strong></h4>
<p>Португалски пијаниста Жоао Пауло Естевес да Силва уводи нас својим квартетом у завршно вече 42. Београдског џез фестивала (24. октобар). Са њим долази и медитативна џез потрага, спроведена поврх до танчина проживљених клавирских исказа и брундања супериорног контрабаса Родрига Кореие.</p>
<p>Далеко изнад, саксофон Џулијана Аргуељеса исписује са чедношћу сећања на свет из којег смо одавно изгнани, док Жозе Салгеиро дистингвираним цвокотањем својих бубњева растерују сваку запарложеност, чинећи звук не тегобнијим од таквог богатства вибрација, већ напротив, прозрачнијим, бистријим, лаганијим.</p>
<p><!--<box box-left 49730714 media>--></p>
<p>Полифона свирка João Paulo Esteves da Silva Quarteta племенито пружа Аријаднине кончиће тонова сваком члану, из руку оног другог, да би на врхунцу сви заједно радосно тумарали кроз лавиринте идеја, у отменој еуфорији инстинктивне музике тренутка. Њихово маштовито сценско савезништво враћа веру у џез као звук мисаоности и ретке лепоте.</p>
<p>Бестелесни пев клавира, слобода неслућених пространстава бубњева, јецаји фолклора у контрабасу и свечани ход саксофона, само су део џез чаробњаштва са којим се одавно нисмо сусрели на сцени Велике сале Дома омладине Београда.</p>
<h4><strong>Психоделија сада</strong></h4>
<p>Али, како је само мало касније Marquis Hill Blacktet Revisited (24. октобар) надмоћно објавио своју магију, која се не да упоредити ни са чим што сте могли чути још од времена великих џез просветитеља.</p>
<p>Маркиз Хил и његови камаради божићним звонцима и сићушним перкусијама започињу свој метафизиком обрубљен концерт, испод којег нам се све време, кроз снимке што паралелно теку као тонски темељ, приближава опасан хук природе који никаква сила више не може зауздати. Хилов упорни остинато на труби сустиже се овде са репетицијама других чланова састава, усложњавајући се и распадајући као у каквом слушном калеидоскопу, те започињући велику музичку церемонију након које готово да не преостаје ништа даље да се чује у џезу.</p>
<p><!--<box box-left 49730717 media>--></p>
<p>Овде је реч о апстрактној уметничкој музици неухватљивих структура и огромне снаге. Хилова труба ошамућује слушаоца својим дирљивим етидама, које су све само не пука гимнастика. Птичји цвркути и клокот воде, подлога су за занесеног генија на гитари Емануела Мајкла, који као да изнова, сам за себе ствара Бетовенову <em>Пасторалну симфонију</em>, док контрабасиста Џунијус Пол не престаје да задивљује својим солилоквијумима, а бубњар Џонатан Пинсон громовито закива ритмове.</p>
<p>У овој тоталној психоделији садашњице, нови и све неочекиванији звуци непрестано врве, са намером да остану ту заувек, као несвакидашњи поклон изненађеном и наједном пробуђеном човеку.</p>
<p>Реч је о филозофији идиосинкратичног џез израза, која у себе укључује целокупно наслеђе блуза и новог соула, али и оригиналне експерименте Кептејна Бифхарта. Хипноза, магија и комплетна афроамеричка традиција на једном месту – од блуза до хип-хопа. Без икаквог претеривања, Маркиз Хил могао би се испоставити као Сан Ра данашњег џеза.</p>
<p>Било је то до кости разоткривајуће, дирљиво финале великог фестивалског издања, за које смо имали више него дораслу и изузетно бројну публику.<!--<box box-left 49730681 entrefilet>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 31 Oct 2026 12:18:33 +0100</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087930/sta-se-culo-na-42-beogradskom-dzez-festivalu-viteska-pravovernost-i-subverzivni-ideali.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/30/19/30/69/5990489/thumbs/14257687/thumb1.jpg</url>
                    <title>Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087930/sta-se-culo-na-42-beogradskom-dzez-festivalu-viteska-pravovernost-i-subverzivni-ideali.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/30/19/30/69/5990489/thumbs/14257687/thumb1.jpg</url>
                <title>Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087930/sta-se-culo-na-42-beogradskom-dzez-festivalu-viteska-pravovernost-i-subverzivni-ideali.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087920/24-karatni-rok-sa-ploce-da-capo-grupe-love-neopevani-heroji-velikog-rokenrol-praska.html</link>
                <description>
                    Пре шест деценија, 1966. године, објављено је нeколико албума који су одредили историју рокенрола и популарне културе 20. века. У петом наставку приче о шест кључних плоча објaвљених те године говоримо о албуму „Da Capo“ групе Love, неопеваних хероја тадашњег великог рокерског Биг бенга. На овој плочи сјединили су се психоделија, барокни поп, џез, латино музика и прото-панк.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/27/15/57/72/5978131/thumbs/14221680/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска" title="24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49730522 media>-->Највећи фан групе Love кога знам завршио је музичку академију у Београду. Стављам овај податак на почетак текста о њиховој лонгплејки „Da Capo“ да бих нагласио комплексност и рафинман музике коју су свирали. Поред уобичајене страсти према року, за потпуни ужитак у песмама бенда Love потребна је и извесна софистицираност која често није својствена просечном конзументу. Не ради се о елитизму – Love музика је 24-каратни рок – већ о квалитету и комплексности који су повезани са талентом Артура Лија, лидера бенда, и његових рокерских сабораца.</p>
<p>Албум „Da Capo“ је други у дискографији бенда. Подаци о његовом изласку се разликују. Неки кажу да је изашао у новембру 1966. године. Други кажу да је то било у марту следеће године. За потребе овог текста прихватили смо први термин.</p>
<h4><strong>Поверљиво из ЛА</strong></h4>
<p>Love су ултимативни рок бенд Лос Анђелеса. Потичу из дела града у чијем је центру чувени Sunset Strip. Настали су у исто време кад и The Byrds, Buffalo Springfield, The Doors, The Mamas And The Papas. Многи се слажу да су Love, уз The Doors, The Byrds и X, најбољи рок бенд који је град анђела изнедрио. Love су „неопевани хероји великог рокерског Биг бенга 1966. године“, написао је Макс Бел, један од најбољих рок новинара. Данас их се сећају по њиховом трећем албуму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=cPbNpIG8x_s&list=PLHIX5OHxFh7ElIuW_QrCP7dcNPLlj6of2">„Forever Changes“</a> који је ремек-дело барокне психоделије.</p>
<p><!--<box box-left 49730524 media>-->Просечан „слушач“ рок музике на овим просторима није био упознат са музиком овог бенда. Она није, из разлога који ће се видети у тексту који следи, досезала до „наших обала“. Love нису имали хитове у класичном значењу те речи. Наше радио-станице – које су биле једини извор информација о рок музици – нису емитовале њихове песме.</p>
<p>Као пасионирани конзумент рок штампе виђао сам име тог бенда ту и тамо. Име њиховог лидера Артура Лија сам уочио и схватио да се ради о неком талентованом и необичном момку.</p>
<p>Касније сам имао прилике да чујем понеку њихову песму. Најупечатљивија је била њихова верзија песме <a href="https://www.youtube.com/watch?v=QuQwf6iS4aA&list=OLAK5uy_lwJZkj3E6sqQmd_ixmRKONC71VLYyQLYU&index=10">„Hey Joe“</a>. Све се, међутим, задржало на поређењима са верзијама Џимија Хендрикса и The Byrds. Нисам се озбиљније бавио њиховом музиком.</p>
<p>Тек много година касније, кад је компанија „Rhino“ издала бокс-сет „Love Story 1966-1972“, постао сам, што се каже, у пуном капацитету свестан музике бенда Love. Било је то 1995. године. Отада сам уназад истраживао музику ове екипе. Схватио сам да је њихова музика била онај делић који ми је недостајао у рокерској музичкој слагалици шездесетих година.<!--<box box-center 49730530 embed>--></p>
<h4><strong>Сцена из клуба „Ciro’s“</strong></h4>
<p>Потребно је оштро и вично перо, као оно којим је писао Рејмонд Чендлер, да би се описало време и околности у којима је Артур Ли средином шездесетих година у „граду греха“ – како је Лос Анђелес крстио Грем Парсонс – основао бенд Love. Уместо тога, ево једног никад снимљеног филмског призора.</p>
<p>Средина марта 1965. The Byrds свирају у клубу „Ciro’s“. То место је четрдесетих и педесетих година било стециште глумачке елите. Хемфри Богарт, Мерлин Монро, Клерк Гејбл, Лана Тарнер и други ту су проводили време. У шездесетим клуб су преузели рокери.</p>
<p>Елем, The Byrds свирају. На сцени је и њихов специјални гост из Њујорка Боб Дилан. Његова песма „Mr. Tambourine Man“ за неку недељу постаће велики хит за The Byrds.</p>
<p>У препуном клубу, у публици су Рај Кудер и Таџ Махал. У то време овај тандем је оснивао бенд Rising Sons. Негде у њиховој близини могу се видети двојица тамнопутих момака у необичним костимима. Један од њих је имао само једну мокасину, панталоне украшене нитнама и носио је шарене наочаре. То је Артур Ли. Поред њега је Џони Еколс. Они су другари из обданишта у Мемфису. Животни пут њихових родитеља довео их је у Лос Анђелес. Клиначко пријатељство из Мемфиса настављено је и у „граду греха“. Артур и Џони имају заједнички рок бенд Grass Roots.</p>
<p><!--<box box-left 49730534 media>-->Док The Byrds свирају свој јединствени фолк-рок који ће их промовисати у један од највећих рок бендова у историји ове музике, Артур и Џони упознају Брајена Маклина. Брајен је припадао најужем кружоку око The Byrds. Ради се о плавокосом Аполону, ултимативног васповског изгледа – неки микс Роберта Редфорда и Питера Фонде.</p>
<p>Он је изданак холивудске аристократије. Отац му је најтраженији холивудски архитекта. Пројектовао је виле за Елизабет Тејлор, Дина Мартина и ту екипу. Брајен је најближи пријатељ Џека Николсона и први дечко Лајзе Минели. „Купао се у базенима најексклузивнијих резиденција у Холивуду.“ И поред тих околности Брајен није успео на аудицији за The Monkees.</p>
<p>Промућурни Артур капира да би прикључивање Брајена Маклина бенду Grass Roots допринело популарности. „Групи девојке The Byrds би пошле за Брајеном“, рекао је Џони Еколс у једном интервјуу. На паркингу испред клуба Артур предлаже Брајену да се прикључи његовој рок групи. Овај прихвата понуду и то је почетак приче о бенду Love.</p>
<p>Grass Roots су, наиме, променили име у Love. Био је то почетак хипи ере. Љубав је била у ваздуху.<!--<box box-left 49730537 media>--></p>
<h4><strong>Црно, бело и психоделично</strong></h4>
<p>Love су одмах постали велика рокерска атракција Холивуда. Најчешће су свирали у клубовима „Brave New World“ и „Bido Lito’s“, касније и у легендарном „Whisky A Go Go“.</p>
<p>Глас о њиховој свирци далеко се чуо. Доспео је до Њујорка и до Џека Холцмана, власника дискографске куће „Elektra“. Он је хтео да своју фирму, која је била оријентисана ка фолк музици, преоријентише ка року. Пропустио је да склопи уговор са бендовима The Byrds и Lovin’ Spoonful. Друге компаније су биле брже.</p>
<p>Кад је чуо о холивудском бенду Love који има спектакуларне наступе у тамошњим клубовима, Холцман је сео у авион и отишао у Лос Анђелес. Тамо је у загушљивој, знојавој атмосфери препуног клуба „Bido Lito’s“ – „било је као у паклу“, рекао је Холцман – први пут чуо Артура Лија и његову екипу.</p>
<p><!--<box box-left 49730545 media>--></p>
<p>У својим мемоарима <em>Follow The Music</em> Холцман је написао да је клуб изгледао као „Црна рупа Калкуте, само што се овде плаћала карта“. „Црна рупа Калкуте“ је био чувени затвор у којем су у 18. веку били заточени британски војници у Индији.</p>
<p>Назив тог затвора је постао метафора за пренатрпано, клаустрофобично и паклено место. У филму Џона Хјустона „Човек који је хтео да буде краљ“ постоје сцене које отприлике дочаравају атмосферу из тог затвора.</p>
<p>„На сцени су била петорица момака свих боја: црни, бели и психоделични“, сећа се Холцман на страницама својих мемоара. Треба рећи да су Love били први вишерасни рок бенд: Артур Ли и Џони Еколс су били црнци, а остала три члана – Брајен Маклин (ритам гитара и глас), Кен Форси (бас) и Албан Пфистерер (бубњеви) – белци.</p>
<p>„Срце ми је заиграло. Пронашао сам свој бенд“, рекао је Холцман после 30 секунди слушања песме <a href="https://www.youtube.com/watch?v=QuQwf6iS4aA&list=OLAK5uy_lwJZkj3E6sqQmd_ixmRKONC71VLYyQLYU&index=10">„Hey Joe“</a> у извођењу Love. Понудио им је уговор. Они су прихватили.<!--<box box-left 49730562 embed>--></p>
<h4><strong>Први албум</strong></h4>
<p>Први, истоимени албум бенда Love изашао је у марту 1966. године. Продуцирали су га Холцман и Марк Абрамсон.</p>
<p>Понуђена музика је била правоверни рок, бучан, разуздан, базичан и укорењен. Нека врста фолк-рока са гаражном глазуром. Албум је отворила позната песма Берта Бакарака <a href="https://www.youtube.com/watch?v=z7SFpxWpcOw&list=RDz7SFpxWpcOw&start_radio=1">„My Little Red Book“</a>. Песма је у извођењу енглеског бенда Manfred Mann била део саундтрека за филм <a href="https://www.youtube.com/watch?v=rQ0dw6W7ots">„Шта је ново, мачкице?“</a> (What's New, Pussycat?, 1965) за који је сценарио писао Вуди Ален.</p>
<p>Пол Џонс, певач бенда Manfred Mann – иначе фантастичан рок и блуз певач – ту песму је отпевао као врхунски шлагер певач. Онако како би је извео неки југословенски певач на Опатијском фестивалу. Love су направили другачију верзију. Деконструисали су и реконструисали песму. Упростили су јој структуру, поједноставили прогресију акорда, направили гитарски риф, убрзали темпо и нагласили ритам.</p>
<p>Легенда каже да је музичка фигура коју су Love осмислили за своју верзију Бакаракове песме инспирисала Сида Барета и Pink Floyd за њихову чувену нумеру <a href="https://www.youtube.com/watch?v=8DylQaiFL30&list=RD8DylQaiFL30&start_radio=1">„Interstellar Overdrive“</a>.</p>
<p><!--<box box-left 49730551 embed>-->Берт Бакарак није волео како су Love одсвирали његову песму. Био је бесан и љут. Ни његова прелепа супруга Енџи Дикинсон није могла да га смири.</p>
<p>Оригиналне песме Артура Лија су такође занимљиве. То се пре свега односи на баладе <a href="https://www.youtube.com/watch?v=L3T-7J-zPds&list=RDL3T-7J-zPds&start_radio=1">„Signed D.C.“</a> и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=8djYCwXeALk&list=RD8djYCwXeALk&start_radio=1">„A Message To Pretty“</a>.</p>
<p>Прва је потресна, префињена балада инспирисана хероинском зависношћу Дона Конке (Don Conka), првог бубњара бенда Love. Она је на „блатантан начин“, што би рекли млади, плагирана од стране бенда Moody Blues. Њихова најпознатија песма „Nights In White Satin“ неодољиво личи на песму „Signed D.C.“</p>
<p>Песма „A Message To Pretty“ је својеврсни омаж Џину Кларку и његовим интроспективним баладама – <a href="https://www.youtube.com/watch?v=tLHMEf6Ab7o&list=RDtLHMEf6Ab7o&start_radio=1">„Here Without You“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=1-r8XFTeTF4&list=RD1-r8XFTeTF4&start_radio=1">„I Knew I’d Want You“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=ueG3PAngf4E&list=RDueG3PAngf4E&start_radio=1">„Set You Free This Time“</a> – које је изводио са The Byrds.<!--<box box-center 49730557 embed>--></p>
<h4><strong>Екскурс: Сусрет са Хендриксом</strong></h4>
<p>Песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=QuQwf6iS4aA&list=OLAK5uy_lwJZkj3E6sqQmd_ixmRKONC71VLYyQLYU&index=10">„Hey Joe“</a>, која се такође налази на деби албуму бенда Love, подсећа на један занимљив детаљ са почетка рокерске каријере Артура Лија. Он је као деветнаестогодишњи тинејџер написао песму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=AiWjFssz56g&list=RDAiWjFssz56g&start_radio=1">„My Diary“</a> за проминентну ритам-и-блуз певачицу Розу Ли Брукс. Било је то крајем 1964. или почетком 1965. године.</p>
<p>За снимање те песме ангажован је млади, непознати гитариста из Сијетла Џими Хендрикс. Био је то један од првих његових студијских ангажмана. У то време је наступао са бендом Isley Brothers.</p>
<p>Артур Ли је касније тврдио да је он имао кључни утицај на формирање Хендриксовог имиџа и визуелног стила. Говорио је да је ексцентричну одећу и шарене мараме Хендрикс преузео од њега. Не знам да ли је то тачно. Дефинитивно се може прихватити став да су Артур Ли, Џими Хендрикс и Слај Стоун били први Афроамериканци међу рокерима који су фурали хипи моду.</p>
<p>Ко је био први, а ко други је неважно. Њих тројица су створили нову персону на рокерској и контракултурној сцени: црног хипика!</p>
<p><!--<box box-left 49730581 media>-->Животни путеви Лија и Хендрикса укрстили су се још једном. Било је то 1970. године у Лондону. Хендрикс се 17. марта 1970. придружио групи Love на целовечерњој свирци у лондонском студију „Olympic“. Нумера <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Ld5BY5kTCyo&list=PLVoHLI_LXfjhPL3JvEQdcq-YpCPTYQb_D">„The Everlasting First“</a>, снимљена током тог сешна, нашла се на албуму групе Love „False Start“, који је изашао у децембру 1970. године.</p>
<p>Током те заједничке свирке у студију „Olympic“ снимљено је неколико песама. Између осталих и инструментална џем тема под називом „Loon“ и рана верзија Хендриксове нумере <a href="https://www.youtube.com/watch?v=n9g6ngaWNAE&list=RDn9g6ngaWNAE&start_radio=1">„Ezy Ryder“</a>. Ти снимци никад нису официјелно објављени. Bootleg запис под именом <a href="https://www.youtube.com/watch?v=_UUcBIS01-I">„The Jimi Hendrix & Love Studio Sessions“</a> циркулише као посебна аудио драгоценост међу колекционарима ретких снимака.</p>
<p>Те вечери у студију „Olympic“ рођена је идеја о заједничкој групи Хендрикса и Лија која би се звала BAND-AID. Трагична Хендриксова смрт у септембру 1970. спречила је реализацију те замисли.</p>
<p><!--<box box-left 49730567 embed>--></p>
<h4><strong>7 + 7 = ?</strong></h4>
<p>У јулу 1966. године појавио се сингл који је најавио нови албум групе Love. На А-страни била је песма<a href="https://www.youtube.com/watch?v=Hd93aQPKqqc&list=RDHd93aQPKqqc&start_radio=1"> „Seven And Seven Is“</a>. Преко сулуде перкусионистичке канонаде и помахнитале соло гитаре Џонија Еколса, Артур Ли је испаљивао аутобиографске стихове који су били модификовани на надреално-дадаистички начин.</p>
<p>Током прва два минута трајања песме тензија расте невероватном брзином да би кулминирала аудио-снимком експлозије А-бомбе. После детонације следе лагани, кратки блуз пасаж и крај песме.</p>
<p>Никад се нешто тако није чуло. Потпуно нови звук. Док ово пишем пада ми на памет мисао да су ова песма групе Love и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=elPlidNTeog&list=RDelPlidNTeog&start_radio=1">„Psycho Daisies“</a> бенда The Yardbirds још средином шездесетих најавиле панк рок који ће доћи касније.</p>
<p>Песма „Seven And Seven Is“ је дошла до 33. места Билбордове топ-листе. То је најбољи пласман који је неки напев групе Love постигао.</p>
<p><!--<box box-left 49730538 embed>--></p>
<p><strong>Поново од почетка</strong></p>
<p>У новембру 1966. године појавио се други албум бенда Love. Звао се <a href="https://www.youtube.com/watch?v=nQdkjPp5mAE&list=RDnQdkjPp5mAE&start_radio=1">„Da Capo“</a>. То је музички израз који значи „поново од почетка“. Кад музичар стигне до ознаке „da capo“ у партитури, враћа се на почетак композиције и понавља свирање. Као да су овим насловом Артур Ли и екипа наговестили поновни почетак каријере свог бенда.</p>
<p>Нови звук бенда се разликовао од ранијег. Уместо рудиментарног гаражног рока суперпонираног преко базичних фолкерских шема, Love су понудили нешто потпуно другачије. Профињена рок музика прожета елегантним џезерским интерлудијумима налазила се на албуму „Da Capo“. Мелодијски склопови и извођачки манири карактеристични за бродвејске музичке ревије и водвиље, на оригинални и уличарски дрски начин, укрштени су са рокерском осећајношћу и хипи идеалима.</p>
<p>Барни Хоскинс је написао да су се на албуму „Da Capo“ сјединили „психоделија, барокни поп, џез, латино музика и прото-панк“.</p>
<p>Овај опис се односи на А-страну албума. Многи су рекли да је то „најбоља А-страна у историји рок музике“. Б-страна је била и остала контроверзна. Представљала је потпуно изненађење. О томе нешто касније.<!--<box box-center 49730540 embed>--></p>
<h4><strong>Ротчајлд</strong></h4>
<p>У реализацији новог музичког концепта Love су имали велику помоћ Пола А. Ротчајлда. Њега је Холцман ангажовао као продуцента за нови албум. Не постоји ниједан музички жанр, од рудиментарног фолка и блуза до психоделичног рока, у којем Ротчајлд као продуцент нема бар једну велику плочу. Потписао је шест албума групе The Doors, деби албум Тима Баклија, два прва албума The Butterfield Blues Banda, албум „Pearl“ Џенис Џоплин, као и албуме Бони Рејт, међу којима и мој омиљени <a href="https://www.youtube.com/watch?v=k3wPNSLi7uc&list=PLcJylIRB2mp5WI3mnPkr4Y0RC1Z94FAkQ">„Home Plate“</a>. Чарли Џилет, један од највећих рок публициста, рекао је за ту плочу, у чувеној анкети Пола Гамбачинија, да је једна од десет најбољих у васколикој историји рок музике.</p>
<p>Џони Еколс је, у једном недавном интервјуу, изјавио да је члановима групе Love више импоновала чињеница да је Пол Ротчајлд управо изашао из вишемесечног затвора него његова репутација врхунског продуцента. Ротчајлд је наиме 1965. године био осуђен на две до две и по године затвора због поседовања марихуане. Полиција је у његовој кући пронашла око девет килограма мексичке марихуане. После осам месеци пуштен је на слободу.</p>
<p>Џек Холцман га је за време издржавања затворске казне задржао на платном списку. По изласку из затвора доделио му је Love и The Doors као будуће пулене. Такође и двадесетогодишњег Бруса Ботника, хиперталентованог аудио-инжењера, као главног сарадника. Остатак је легенда.<!--<box box-left 49730572 media>--></p>
<h4><strong>А-страна</strong></h4>
<p>На А-страни албума „Da Capo“ налази се шест песама. Све, осим једне (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=2XjcLZ2D-0Q&list=RD2XjcLZ2D-0Q&start_radio=1">„Orange Skies“</a>, аутор је Брајен Маклин), ауторско су дело Артура Лија. Међу њима је и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=f_6TA3S7JeU&list=RDf_6TA3S7JeU&start_radio=1">„She Comes In Colors“</a>, најбоља Лијева песма у каријери. Ричи Атенбергер је на сајту AMG написао да се ради о „запањујућој“ песми, изузетном егземплару „барокног попа са сноликим текстом“. Флаутиста Ти Џеј Кантрели (Tjay Cantrelli) и Албан Пфистерер на харпсикорду су соничну палету ове песме обогатили неочекиваним нијансама. Џони Еколс је рекао да у нумери „She Comes In Colors“ постоје три различите песме које се преливају једна у другу.</p>
<p>Било како било, ова песма је извршила велики утицај. Њен наслов је постао први стих чувене баладе Стоунса „She’s A Rainbow“. Ова позајмица је била на неки начин враћање дуга. Лилијана Роксон је у својој епохалној рок енциклопедији констатовала да Артур Ли представља један од „најзабавнијих парадокса у рок музици“. Написала је: „Артур, који је црнац, пева као Мик Џегер, бели Енглез који је свој стил изградио имитирајући америчке црне певаче.“</p>
<p>Мадона је мелодију ове песме искористила за свој хит „Beautiful Stranger“. Кад су јој неки новинари скренули пажњу на ову сличност, Мадона је изјавила да она никад није чула за бенд Love. Ипак, наследници Артура Лија су успели да преко суда добију ауторски хонорар.</p>
<p><!--<box box-left 49730573 embed>-->У једном скорашњем тексту који прати бокс-сет „LOVE – The Complete Elektra Albums“ легендарни рок публициста Дејвид Фрик је овако описао песме са А-стране албума „Da Capo“:</p>
<p style="padding-left: 30px;">На почетку је тумултуозни џезирани валцер <a href="https://www.youtube.com/watch?v=l5C-vidjW6k&list=RDl5C-vidjW6k&start_radio=1">„Stephanie Knows Who“</a>, следи <a href="https://www.youtube.com/watch?v=RF4-5l2kGbs&list=RDRF4-5l2kGbs&start_radio=1">„Que Vida!“</a> која као да долази са неке психоделичне журке у мексичкој кантини. Иза ње је револуционарна, прото-панк песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Ntnkjw2mDWA&list=RDNtnkjw2mDWA&start_radio=1">„Seven And Seven Is“</a>. Затим следи чудна, неухватљива, минијатурна свита <a href="https://www.youtube.com/watch?v=cEsnmvptAEY&list=RDcEsnmvptAEY&start_radio=1">„The Castle“</a>. (Ова песма је добила назив по напуштеној холивудској вили Беле Лугошија која је била „главни штаб“ бенда Love. То је била сигурна кућа за холивудску контракултурну герилу.) На крају А-стране налази се „профињена ведрина“ инкапсулирана у два минута и 45 секунди колико траје песма „She Comes In Colors“.</p>
<p>Овде треба да се спомене и песма Брајена Маклина <a href="https://www.youtube.com/watch?v=2XjcLZ2D-0Q&list=RD2XjcLZ2D-0Q&start_radio=1">„Orange Skies“</a> у којој су сједињени разни утицаји од бродвејских мјузикала до гитарских фигура Роџера Макгина демонстрираних у песми <a href="https://www.youtube.com/watch?v=cIFCiPVlD8o&list=RDcIFCiPVlD8o&start_radio=1">„Bells of Rhymney“</a> групе The Byrds. Песма има карактеристични лосанђелески „вајб“.</p>
<h4><strong>Б-страна</strong></h4>
<p>На Б-страни албума „Da Capo“ налази се само једна нумера. Ради се о теми <a href="https://www.youtube.com/watch?v=ea7_6p1aUzs&list=RDea7_6p1aUzs&start_radio=1">„Revelation“</a>, блуз/буги егзибицији у трајању од 19 минута. Песма је настала као скраћена верзија 45-минутног студијског џем-сешна под именом „John Lee Hooker“. Пол Ротчајлд и Брус Ботник су ту свирку скратили на 19 минута и под именом „Revelation“ је ставили на Б-страну албума „Da Capo“.</p>
<p><!--<box box-left 49730574 embed>--></p>
<p>Само је Боб Дилан пре Love имао целу страну за једну песму. Било је то на албуму „Blonde On Blonde“ који је изашао у јуну 1966. године. Песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=VQ0HIM7JVrc&list=RDVQ0HIM7JVrc&start_radio=1">„Sad Eyed Lady Of Lowlands“</a>, дужине преко 11 минута, заузима целу страну албума.</p>
<p>Занимљиво је рећи да у књизи <em>Kaleidoscope Eyes – Psychedelic Music from the 1960's to the 1980's</em> аутор Џим Дерогатис износи информацију да је скраћивање сешна „John Lee Hooker“ бенда Love и његово претварање у нумеру „Revelation“ урадио Нил Јанг. То је апсолутно непроверена тврдња. Дерогатис је само наводи као информацију.</p>
<h4><strong>Гангстер или рокер</strong></h4>
<p>„На албуму ’Da Capo’ пронашао сам себе или сам бар посадио семе из кога ћу изникнути овакав какав сам данас“, рекао је Артур Ли у интервјуу који је дао Ленију Кеју. „Од тада па до данас ја сам на том путу. Једном у животу увидиш шта желиш да радиш... и ко желиш да будеш. Ја сам то схватио на албуму ’Da Capo’ и то радим до данас“. У томе је значај овог албума. Један хиперталентовани музичар је на њему пронашао себе и своју музику. Артур Ли, црни дечко који, у белом и ексклузивном Холивуду, трага за својом судбином, прави је рок херој.</p>
<p>Ми који смо тек касније открили музику бенда Love због тога изузетно ценимо албум „Da Capo“. Он је нека врста психоделичне капије кроз коју води пут ка трећем албуму бенда Love <a href="https://www.youtube.com/watch?v=cPbNpIG8x_s&list=PLHIX5OHxFh7ElIuW_QrCP7dcNPLlj6of2">„Forever Changes“</a>. То је ремек-дело рок музике и бриљантни врх њихове каријере. На свим релевантним листама најбољих рок албума „Forever Changes“ је у самом врху.</p>
<p><!--<box box-left 49730579 embed>-->Артур Ли је имао озбиљан криминални досије. Неки су говорили да је он „гангстер који се бавио и рок музиком“. Године 1996. године осуђен је на 12 година робије због неке пуцњаве. Пуштен је после шест година. У једном интервјуу је рекао да је све време у затвору компоновао у глави песме које није могао да сними. Човек који није умео да чита и пише музику на класичан начин шест година је компоновао без инструмента и своје песме чувао у глави.</p>
<p>По изласку из затвора је са члановима бенда Baby Lemonade и Џонијем Еколсом обновио Love. У једном тренутку се преселио у свој родни град Мемфис и с тамошњим музичарима основао нови бенд. Изненада се разболео. Лекари су утврдили да болује од леукемије. Убрзо је умро. Било је то 3. августа 2006. године.</p>
<p>Каријеру бенда Love најбоље је сумирала Лилијан Роксон. Она је написала: „Love су били свуда и многе ствари први урадили. Једино где нису били су топ-листе.“ То је њихов хендикеп. А можда и предност. Њихова музика има дозу ексклузивности. Није се профанисала. Само прави посвећеници знају за њу. Можда је тако и најбоље.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 27 Oct 2026 16:17:32 +0100</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087920/24-karatni-rok-sa-ploce-da-capo-grupe-love-neopevani-heroji-velikog-rokenrol-praska.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/27/15/43/119/5978125/thumbs/14221660/thumb1.jpg</url>
                    <title>24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087920/24-karatni-rok-sa-ploce-da-capo-grupe-love-neopevani-heroji-velikog-rokenrol-praska.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/27/15/43/119/5978125/thumbs/14221660/thumb1.jpg</url>
                <title>24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087920/24-karatni-rok-sa-ploce-da-capo-grupe-love-neopevani-heroji-velikog-rokenrol-praska.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе </title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/4531115/kratka-istorija-pesme-bela-cao-melodija-otpora-i-slobode-.html</link>
                <description>
                    Свашта је стало и свашта се чује у песми „Бела ћао“, која путује ево већ пуних шездесет година од италијанских партизана преко Ива Монтана, Шибе Крвавца, Горана Бреговића и дон Андреа Гала до „Куће од папира“ и даље на све стране, од Јапана до Уругваја, од Тајланда до Шведске, од Ирана до Шпаније, од Русије до Америке.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload/thumbnail/2022/01/05/7651046_61-1.jpg" 
                         align="left" alt="Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе " title="Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49666135 embed>-->Кад смо у <em>Мосту</em> Шибе Крвавца 1969. први пут чули Бориса Дворника – „Заватонија“ – како је заједно са Игором Галом запевао „Una mattina, mi son svegliato... e ho trovato l'invasor“, стихове бесмртне песме <em>Bella ciao</em>, нешто је прошло кроз децу и адолесценте који су расли седамдесетих година, нешто необјашњиво, узбудљиво, као каква струја.</p>
<p>Створена је тада у трену једна од оних тачака рађања будуће колективне меморије, нешто што ће се преносити као део наслеђа једне земље у свом зениту.</p>
<p>„Једног јутра сам се пробудио и затекао окупатора.“</p>
<p>Завојевач, окупатор, да: <em>l'invasor</em> из једне од највољенијих песама наших детињстава, песме на страном језику, из друге, „туђе“ културе. Песме коју смо трајно заволели као своју.</p>
<p>Италијанска песма која позива партизана да пође у одбрану од окупатора и чији је текст већина пре наслућивала него заиста разумела – због чега се она тако јако примила код нас и код толиких? С данашње дистанце, могло би се с мало ироније рећи: из разлога једноставног и у исти мах комплексног. Примила се због необичног, неочекиваног контраста.</p>
<p><!--<box box-left 49730515 embed>-->Навикнуте на тешке народне, динарске напеве којима су гарнирани мучни и натуралистички домаћи ратни филмови, где је све архетипско и стравично па тиме и музика која прати призоре, пленила је радосна лакоћа италијанске песме, чак и кад у завршним стиховима каже „сахрани ме у планини под сенком лепога цвета“.</p>
<p>Њена медитеранска понесеност унутар ионако разиграног, скоро стрипског Шибиног партизанског вестерна, била је као дах олакшања у контексту макабричности државних филмова на задату тему или пак „проблемских“ ратних филмова које су у контроверзама радили црноталасовци.</p>
<p>Кад кажемо „партизански вестерн“, то никако није пејоративни назив, него одредница у односу на остале филмове ратне тематике: „вестерн“ – то значи да смрт на платну и на екрану није права, већ стрипска, стилизована. Она не плаши као смрти представљене у филмским драмама о страшном периоду народноослободилачког рата – у филмовима Жике Павловића<em> Заседа </em>и<em> Хајка, </em>у <em>Три</em> Саше Петровића, Булајићевој <em>Козари</em>, Мутапџићевом <em>Доктору Младену</em>, Бауеровом <em>Не окрећи се, сине...</em></p>
<h4><strong>Добродошле изглобљености</strong></h4>
<p>Тако је и с музиком, и са овом песмом. Фрајерска лакоћа Бориса Дворника који пева <em>Бела ћао</em> – док поставља експлозив! – пре је ишла уз Лија Марвина из <a href="https://www.youtube.com/watch?v=-jYk5u9vKfA" target="_blank" rel="noopener"><em>Wandering Star</em></a>, или британску корачницу из <a href="https://www.youtube.com/watch?v=83bmsluWHZc" target="_blank" rel="noopener"><em>Моста на реци Квај</em></a>, или уз <a href="https://www.youtube.com/watch?v=IguyjzDt_88" target="_blank" rel="noopener"><em>Отписане</em></a> и онај <em>шафтовски</em> аранжман Миће Марковића у потпуном анахронизму вах-вах гитарске педале и соул-дувача у радњи смештеној у 1941, него што би ишла уз <em>На Кордуну гроб до гроба</em> и <em>Нас два брата оба ратујемо</em>.</p>
<p><!--<box box-left 49666140 embed>--></p>
<p>Негде смо можда ипак били, макар делићем, свесни такве измештености, добродошле „изглобљености“, али и не баш потпуне филмске и историјске плаузибилности. У то пак да је неки далматински минер у рату могао лако певати ову пучку италијанску и партизанску песму нисмо имали никакве сумње.</p>
<p>Неизбежан је онда осећај меланхолије кад се сада, након свега, у неумољивој хронологији и проверљивости историјских факата, проучи порекло те песме. Није то она ђерђконрадовска „меланхолија поновног рођења“, него меланхолија побеђених.</p>
<h4><strong>Кратка историја песме</strong></h4>
<p>Мелодија <em>Бела ћао</em> узета је од старог дечјег (!) напева, на модел текста који су певале раднице у пиринчаним пољима италијанског Севера (сетимо се <a href="https://www.youtube.com/watch?v=y68Zl22e_TI" target="_blank" rel="noopener"><em>Горког пиринча</em></a> Ђузепеа Де Сантиса). С промењеним стиховима она јесте била борбена химна неколико одреда италијанских партизана из Ромање, Пијемонта (!), Модене и Болоње, али по истраживању тамошњих етномузиколога и историчара певана је у тако ограниченом географском кругу да је могућност да би песма у рату некако стигла у Југославију, макар и преко наших „гарибалдинаца“, била готово једнака нули. </p>
<p>По свој прилици дошла је другачијим путем, горчим наравно, на штету успомена и племенитих жеља.</p>
<p><!--<box box-left 49692413 embed>--></p>
<p>Песма <em>Бела ћао</em> први пут је продрла у свет тек након рата, и то 1947. из Прага, где је одржан први од „светских фестивала демократске омладине“, који ће своју репризу имати у Будимпешти 1949, а затим у Берлину 1951.</p>
<p>Како је тужна, заправо, ова спознаја. Из садашњице, из нежељеног и касније стеченог знања, може се замислити како се наивни Италијани, заједно с делегацијама других младих, редом западних, левих идеалиста радосно хватају за руке са својим колегама из Прага – чинећи у кругу припадања једно велико, стварно и симболично коло идеала и вере. Исто оно коло из кога се у каснијем величанствено жалобном списатељском захвату и лету индивидуалне слободе откачио Милан Кундера у чувеном одломку <em>Књиге смеха и заборава</em>.</p>
<p>Мотив је то сасвим кишовски. Млади Италијани плешу у име идеала младости и светске револуције, као онда у Шпанији, тридесетих, а не знају да су њихове чешке колеге већ трениране техникама Коминтерне и праћене свевидећим закрвављеним оком из Москве – да су под контролом злог дива који из даљине, из Централе, контролише њихову невиност, узимајући им оно најлепше и најчистије што су донели са собом, сурово и лукаво окрећући то за своје потребе. </p>
<p><!--<box box-left 49692378 embed>--></p>
<h4><strong>Ив Монтан и Јурај Габершчик</strong></h4>
<p>Тешко се било отети од тих идеала, разумљиво је, јер песма је носила са собом отпор као радостан чин, пун животности. Зато је упадљиво да тамо одакле је дошла песма није била снимљена одмах. Заправо јесте, али у оној првој верзији. </p>
<p><a href="https://www.youtube.com/watch?v=sP-7kECZ6Ow" target="_blank" rel="noopener">Ђована Дафини</a>, родом из Мантове, снимила ју је 1962. године за плочу „I Canti Del Lavoro“. Иако је у свом репертоару имала и протестне и антифашистичке песме, као и оне посвећене италијанским анархистима Сантеу Касерију и Саку и Ванцетију, очито да јој партизанска верзија <em>Бела ћао </em>није била позната, па је ову песму снимила у верзији коју је запамтила радећи пре рата као „мондина“, песму о јутарњем одласку на тегобан рад у мочварним пиринчаним пољима, где међу комарцима и инсектима, под паском надзорника наоружаних штаповима троше своју младост и сањају о слободи.</p>
<p>Прву партизанску верзију објавио је исте, 1962. године, легендарни француски шансоњер и глумац <a href="https://www.youtube.com/watch?v=1z7Rs7zyjR4" target="_blank" rel="noopener">Ив Монтан</a>, и сам тосканског порекла, рођен као Иво Ливи. </p>
<p><!--<box box-left 49692389 embed>--></p>
<p>Има нешто у томе да је <em>Бела ћао </em>први снимио такав певач – велемајстор меланхолије. Као да је знао да иза њеног светлог лица тамно сјаји другачији осећај, осећај сломљености и срушених настојања.</p>
<p>На италијанској телевизији, највећем медијском и визуелном узору код нас све до много касније појаве америчких станица, песма је први пут изведена 1963. године. Не у верзији коју је певала Милва, што ће могуће и логично помислити они старији, формирани на италијанској популарној музици те ере.</p>
<p>Извео ју је Ђорђо Габер, „Мистер Г“, кантаутор, театролог, режисер и глумац – и родоначелник савремене италијанске поп-музике.</p>
<p>Габер, јединствена фигура поратне културе Италије, правим је именом био Јуриј Габершчик, пореклом из Горице у Словенији. Свој псеудоним је извео од непромењене словеначке речи „габер“ – по дрвету коју на нашем језику зовемо граб. На кајкавским дијалектима реч је хомоним за „гроб“.</p>
<p><!--<box box-left 49692394 embed>--></p>
<p>Током шездесетих песма ће још неколико пута бити снимљена, али пратећи дискографију, чини се да не само да неће значајно скренути пажњу на себе већ и да ће њена партизанска верзија бити равноправна оној коју су певале италијанске <em>мондине</em>.</p>
<p>Милва ће тако 1965. снимити сингл са обе верзије, и са оном с предратних пиринчаних поља из долине Поа, у којој нема спомена на партизане и окупатора, и са оном <a href="https://www.youtube.com/watch?v=YqEGrMGoXoQ" target="_blank" rel="noopener">партизанском</a>.</p>
<p>Коначна судбина напева као да још није била запечаћена, остајући углавном унутар граница Италије. Све до Шибе Крвавца.</p>
<p>Лако је данас устврдити: тек након Шибиног <em>Моста</em> 1969, филма који је, кажу, продат у свим земљама света, песма започиње свој прави живот. Издања с различитим верзијама ове песме множе ce од почетка седамдесетих, укључујући <a href="https://www.youtube.com/watch?v=qpLJ27__0vA" target="_blank" rel="noopener">кинеску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=aAAIQyZo2zA" target="_blank" rel="noopener">јапанску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=nrK2q0VLIJ0" target="_blank" rel="noopener">немачку</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=dKtF3hkfzfA" target="_blank" rel="noopener">руску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=BFSydoKE40E" target="_blank" rel="noopener">шпанску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=z_Umq8YbuMs" target="_blank" rel="noopener">енглеску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=sMv87OyyuAg" target="_blank" rel="noopener">француску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=JyBZLCcZsN0" target="_blank" rel="noopener">пољску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=QajWc9t8LWQ" target="_blank" rel="noopener">мађарску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=vxfiy8S-XLM" target="_blank" rel="noopener">курдску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=oKVRlzxdeIA" target="_blank" rel="noopener">данску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=2hGorkKqKy8" target="_blank" rel="noopener">норвешку</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=72DOgoUhddk" target="_blank" rel="noopener">финску</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=r4Cp1vjm7eQ" target="_blank" rel="noopener">шведску</a>...</p>
<p>На наш језик није преведена. Није било потребе.</p>
<p><!--<box box-left 49692400 embed>--></p>
<p>Тек касније, са уласком у финиш Хладног рата, слава <em>Бела ћао </em>је тамнела, а онда, чинило се, с падом Берлинског зида, са осталом комунистичком и левичарском реквизитом одбачена на идеолошке бувљаке.</p>
<p>Тим је чудније оно што се са овом песмом дешавало код нас. Док су другде гасила, <em>Бела ћао </em>је код нас нашла начин да се скрије и преживи.</p>
<h4><strong>Културно-уметничко друштво Идијоти</strong></h4>
<p>Ако би се неко питао која је једна суштинска а слабо примећена разлика у односу културе и протока времена седамдесетих и осамдесетих година у Југославији у односу на данас, разлика је ова: оно време је било споро, или се чинило таквим – а брзина је била у догађајима и променама у култури. Тада је шест месеци било дуго време. Данас је обрнуто: време је брзо, а промене у култури кроз дужи период година мале или безначајне. Данас се у десет година не догоди скоро ништа.</p>
<p>То говоримо управо због ове песме.</p>
<p><!--<box box-left 49692406 embed>--></p>
<p>Била је дуго заборављена, осим у џеповима, понеком студентском клубу оних левичара што су левљи од система, или код покојег старог партизана у Далмацији. И у Истри, у југословенској Истри. Песма се учила у вртићима и школама и њен континуитет никада није стао. </p>
<p>Ето баш тамо одакле ће, не случајно, <em>Бела ћао </em>поново кренути на пут. Појавиће се поново као неко мало откровење и као свеж рафал који не убија и који ће у еху постајати све већи и моћнији.</p>
<p>Пулска група КУД Идијоти, скуп часних људи и музичара врло базичног свирачког знања, радника у бродоградилишту и већ тада оматорелих, дугокосих панкера, у свом је још ранијем репертоару имала химничну левичарску песму којом је средином осамдесетих дизала до усијања малобројну али потпуно одану публику. „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=3E16JxafaA0" target="_blank" rel="noopener">Bandiera rossa, la triomfera</a>“, певали су нумеру коју су већ пре њих љубљански <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Uu35HWs6O5Q" target="_blank" rel="noopener">Панкрти</a> обрадили у незаборавној, масивној, моћној, монументалној верзији.</p>
<p><!--<box box-center 45112442 image>--></p>
<p>Иронично, кад су <em>Bandieru rossu </em>однели њеној кући – у италијански град Ређо ди Калабрија, и свирали је 1987. на фестивалу у земљи где је настала, карабињер је изашао на позорницу, концерт је прекинут, избила је туча између неофашиста и левичара и, да човек данас не поверује, међународни дипломатски инцидент.</p>
<p>Заборавило се у међувремену, али <a href="https://www.youtube.com/watch?v=4YGEYcsfAiU" target="_blank" rel="noopener">КУД Идијоти</a> први су који су оживели <a href="https://www.youtube.com/watch?v=hTNrsUe7N4o" target="_blank" rel="noopener"><em>Бела ћао</em></a><em>. </em>Снимили су је и објавили исте 1987. на свом другом синглу „Будимо солидарни с богатима“ – онако како су једино и могли: као панк песму, химничну и без ироније, емотивно и жестоко.</p>
<p>Не тако бројна али битна, срчана публика и неки углавном омладински медији који су бенд волели и хвалили чули су у њој тачно оно што је требало чути, и реаговали тачно како је требало реаговати.</p>
<p>Могао би човек да се опклади да они који су је тада (поново) чули и заволели нису у каснијем ужасу начинили погрешне изборе. Таква је то песма била. </p>
<p><!--<box box-left 49725988 embed>--></p>
<p>Све нам се догодило у међувремену. Песма је најпре деведесетих остала да живи у другим џеповима, аутсајдерским чинило се, код нове генерације младих левичара, углавном по медитеранском делу Европе, и код оних старих, ислужених, погубљених. Тужно је звучала кад би се понекад чула, и овде и тамо, изгубљена у тријумфализму нових победника. Нарочито је овде тужно звучала песма о мртвом партизану. Овде где су попљували, сваки на свој начин, све песме о мртвим партизанима.</p>
<h4><strong>Бреговићев штих</strong></h4>
<p>А имала је и има ова песма и нешто трајно „наше“, та химнична песма (химнична али у молу, може ли словенскије?), са та своја три акорда, два мола и једним дуром. Снагу која и кад песма заспи чини да се као какво митско биће из народне приче, као нека добра неман сакривена у пећини, пробуди кад прође време. Онда када добије знак да треба поново да изађе међу људе и окупи их.</p>
<p>То није ружна и зла аждаја, то није биће деструкције, није „дрекавац“ из оног циничног филма. То је „зверка“ која се јавља у супротним временима – она се буди кад треба поново да се живи.</p>
<p><!--<box box-left 49692408 embed>--></p>
<p>Требало је да прође време, да прође довољно времена да је неко оживи. И није чудо да ју је обрадио онај који увек заокружи, или као први или на крају, како кад, али који увек наткрови и који да задње, у правилу „синтетизујуће“ читање песме, читање у које су уграђена сва њена ранија и будућа читања, као неки музички Хегел.</p>
<p>Ко други него Горан Бреговић. Догодило се да ју је на неком фестивалу одсвирао уживо са италијанском групом <a href="https://www.youtube.com/watch?v=PthvVfLUwSU" target="_blank" rel="noopener">Modena city ramblers</a>, ваљда као једину песму што је знају и једни и други. Изгледа да му се допало, па ју је уврстио у репертоар. Направио је своју верзију.</p>
<p>Отвара је у рубату Мухарем Реџепи Муки, певач Оркестра за свадбе и сахране, Нишлија, наш човек Циганин, с нашим дувачима који не могу никад да се до краја наштимују и с позадинским вокалима Бугарки.</p>
<p>Певач има тежак наш акценат што се у мајестуозном италијанском чује и удара као шака у око. Након строфе, оркестар запали у инструментални део, брзи, за игру, типично бреговићевски, где је он по свом обичају у инструментал убацио дурску модулацију, а таква промена тоналитета, мења одмах и регистар – из трагичког у карневалско, скоро гротескно, у иронијско.</p>
<p><!--<box box-left 49692419 embed>--></p>
<p>Када сам је први пут чуо, није ми се та верзија допала. Мислио сам да Бреговић, као што понекад бива са свима што су најчешће први, овде каска за стварима, да се качи за њих. И да од трагичке песме прави забаву.</p>
<p>И какве везе имају Цигани с тиме?</p>
<p>После сам схватио да је другачије. Да се ради о двоструком дну у песми – о једној поруци за запад, за „странце“, а другој за нас, за преживеле. У Бреговићевој верзији, у њеном нивоу који је нама одавде дат на читање, све оно раније у песми – партизани, бездомници – све је у њој, и Шиба Крвавац, његов суграђанин, и КУД Идијоти, и Цигани.</p>
<p>Он каже: да, карневал, јер карневал је задње уточиште нас који путујемо, а путујемо да бисмо преживели и путујемо јер смо преживели. Некако. Једва. И зато дај да славимо. Не зато што се правимо да се ништа није догодило, него баш зато што знамо све, знамо шта и како се догодило и не можемо још да верујемо да се догодило баш тако. А пошто то знамо, дај да славимо, да играмо, „само да играмо“ – да се у противном не убијемо.</p>
<p><!--<box box-left 49730521 embed>-->Земље немамо, никога немамо, „ми смо људи Цигани“ – и кад нисмо Роми, да простиш. И зато пусти да прави Циганин певач пева <em>Bella ciao</em> својим акцентом, дај да се веселимо јер шта је друго остало. Живи смо! Ови којима певамо ионако нас не знају и не разумеју, ни на Истоку ни на Западу, зато певајмо, себи. Viva la Vida! Живео живот!</p>
<h4><strong>Прича о чвргама и небу</strong></h4>
<p>Колико год мислили да знамо свет, ми га не знамо. И као са толико ствари, кад је <em>Bella ciao</em> поново оживела у Европи, схватили смо да је она „само то“ – европска. Да онај део света који још увек све одређује, онај преко океана, никада није чуо за њу.</p>
<p>А како је она то оживела и тамо? У неколико корака. Најпре у шпанској верзији – Ману Чао ју је снимио 1999. године. Да ли случајно, Ману Чаова верзија песме ca највише прегледа на <a href="https://www.youtube.com/watch?v=O6oR4xK6xe8">Јутјубу</a>, преко пет милиона, има у клипу кадрове из Шибине <em>Партизанске ескадриле</em> – опет је ту прсте умешао неки „нашијенац“.</p>
<p>Песма је од тада полако, на антиглобалистичком таласу, кружила светом у разним изведбама и на разним језицима. Снимиће је, поред осталих, у зачудној верзији и руски Хор „Александров“ (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=jZLHsqOXFkc" target="_blank" rel="noopener">Хор Црвене армије</a>), британски бенд <a href="https://www.youtube.com/watch?v=cAsrZNWfMvY" target="_blank" rel="noopener">Чумбавамба</a> и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=xdkRgCRmS6k" target="_blank" rel="noopener">Анита Лејн</a>, велика љубав Ника Кејва.</p>
<p><!--<box box-left 49692425 embed>--></p>
<p>Године 2014, појавила се песма и у Београду, у тадашњем контексту сасвим неочекивано – на централној прослави 70. годишњице ослобођења Београда, одржане у Сава центру. Реч је била о свечарском игроказу названом „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=NDXmyNzoi-0">Прича о чвргама и небу</a>“, урађеном по сценарију Владимира Кецмановића, у режији Драгана Бјелогрлића и с Мањификовом музиком. У једној сцени тог игроказа, јунак упризорене „приче о малом човеку с великим срцем у великом рату“, пре него што ће отићи у борбу против окупатора, <em>invasora</em>, опрашта се с девојком, испраћен песмом <em>Бела ћао</em>, и то у верзији аргентинског музичара Дијега Морена.</p>
<p>На крају ове приредбе, на позорницу Сава центра попели су се преживели учесници битке за ослобођење Београда октобра 1944. године, сада старци и старице. Био је то дирљив и тужан призор, који је Драган Илић овако описао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Те баке и деке су после много година са поносом могли да подигну главу и поберу заслужена признања. У страху од хистеричног антикомунизма, или етикете 'комуњара', од 2000. су били благо скрајнути и препуштени забораву. Нису морали ништа да кажу, они су своје урадили још пре 70 година, наша је срамота што смо их заборавили... “</p>
<p>Над тим седим главама те вечери лебдела је, ето, и песма <em>Бела ћао</em>, у којој су  Бјелогрлић и Кецмановић седамдесет година касније препознали и њихову младост. </p>
<p><!--<box box-left 49692384 embed>--></p>
<h4><strong>Кућа од папира</strong></h4>
<p>Проћи ће још неколико година док читава „планета Америка“ не сазна за <em>Бела ћао</em>, и то преко Шпаније.</p>
<p>Наиме, телевизијска серија <em>Кућа од папира </em>(<em>Casa de papel</em>) почела је да се емитује маја 2017. на шпанској мрежи Антена 3, да би је убрзо преузео Нетфликс.</p>
<p>Ко год је серију гледао неће негирати да је њен апсолутни врхунац, драматуршки, филмски, глумачки, симболички, онај тренутак кад два лика, сасвим неочекивано, до запањене омаме од јачине ефекта, одједном „пред задњи окршај“ запевају <em>Bella ciao</em>.</p>
<p>Певају је гледајући се у очи – „Професор“ и „Берлин“, два лика која су психолошке, социјалне и карактерне супротности, певају с неким међусобним разумевањем које нам на прву измиче. А онда креће екстрадијегетички глас професионалног тенора, оркестар и хор, с гласовима некако „руским“, или тачније „совјетским“. То је сцена на коју мало ко може да остане равнодушан и да се не најежи. </p>
<p><!--<box box-left 49692431 embed>--></p>
<p>Зашто баш та два лика? Професор је „мастермајнд“ пљачке о којој је реч у серији, али се иза његове прорачунате хладноће, манипулације и асоцијалног геста крије неко други, људскији. С друге стране је Берлин, истински асоцијални тип, хладан, на граници психопатије (ако не и преко ње), криминалац и нихилиста.</p>
<p>У њиховој сцени песма <em>Bella ciao</em> на трен евоцира нешто страховито а изгубљено. Професор је у ствари разочарани идеалиста, анахронизам извучен из правог живота, из стварности – леви интелектуалац типичан за латинске, романске земље, који је као млад човек почео наивну борбу „против империјализма“, а данас је истински згађен стањем које је касни капитализам створио.</p>
<p>„Професоров живот се вртео око једне идеје: идеје Отпора“, рећи ће о њему једна јунакиња серије, „Његов деда, који се борио против фашиста у Италији, научио га је песми и он је научио нас.“</p>
<p><!--<box box-left 49692432 embed>--></p>
<p>Јер <em>Bella ciao</em> подсећа на тај идеал, првобитни, кад су ствари биле још чисте и „невине“ (серија није случајно шпанска, дакле и католичка, где појам <em>невиности</em> има надматеријалну, метафизичку, религиозну компоненту). И зато у тој сцени Професор као да на трен извуче чак и Берлина из цинизма егзистенције, макар накратко, док траје песма, и учини да и он опет „верује да верује“ у нешто што не би било голо насиље, пљачка и нихилизам његовог погледа на свет.</p>
<p>Тих пар минута где се драматуршка и емотивна тензија подиже сваким новим кадром и тоном старе партизанске песме, спада међу најузбудљивије, али и <em>најхуманије </em>телевизијске (филмске) фрагменте снимљене у овом миленијуму.</p>
<p>Тек након ове серије <em>Бела ћао </em>ће стећи глобалну ноту и препознатљивост. Након <a href="https://www.youtube.com/watch?v=7MyJk9yEZF0" target="_blank" rel="noopener">арапске</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=2s3J8raO-AE" target="_blank" rel="noopener">курдске</a>, <a href="https://www.rts.rs/admin/stories/story/%3Ciframe%20width=%22560%22%20height=%22315%22%20mce_tsrc=%22https://www.youtube.com/embed/elYSBWI9WK8%22%20title=%22YouTube%20video%20player%22%20frameborder=%220%22%20allow=%22accelerometer;%20autoplay;%20clipboard-write;%20encrypted-media;%20gyroscope;%20picture-in-picture%22%20allowfullscreen%3E%3C/iframe%3E" target="_blank" rel="noopener">турске</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=FaBCGFu9Wd0" target="_blank" rel="noopener">либанске</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=KoS1groLrMk" target="_blank" rel="noopener">иранске</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=v856xVDeYwI" target="_blank" rel="noopener">тајландске</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GntDBSMj1kM" target="_blank" rel="noopener">х</a><a href="https://www.youtube.com/watch?v=GntDBSMj1kM" target="_blank" rel="noopener">инди</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=rkLNnR5SJ4M" target="_blank" rel="noopener">тeлугу</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=HH4ru32sm0Q" target="_blank" rel="noopener">кашмирске</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Ddm5yNcuHPg" target="_blank" rel="noopener">бурманске</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Epw-v2YzN_0" target="_blank" rel="noopener">непалске</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=HygQaClrSJM" target="_blank" rel="noopener">малајске </a>обраде, песма ће добити и меланхоличну америчку верзију. Од свих људи, отпеваће је, у пратњи Марка Рибота – Том Вејтс.</p>
<p><!--<box box-left 49692436 embed>--></p>
<p>Па ипак, постоји један снимак <em>Бела ћао</em> који је, могуће, наткрилио све остале. Настао је пре тачно десет година, и на некој савршеној имагинарној синглици могао би да заузме Б-страну „мале плоче“ као наличје Бреговићеве циганске верзије, настале исте године.</p>
<h4><strong>Redemption Song из цркве у Ђенови</strong></h4>
<p>Наиме, тада је на такозваним друштвеним мрежама кружио чудесан снимак, направљен обичним мобилним телефоном, баш како данас и настају најмоћнији и најстрашнији снимци. И они најдирљивији.</p>
<p>Дон Андреа Гало, свештеник, пастир црквене општине Свети Бенедикт у Ђенови, завршавајући проповед у Цркви Санта Меса, на крају своје хомилије запевао је, у запањујућем контрасту с местом, <em>Canto della resistenza</em> – „Песму отпора“ како Италијани овим синонимом зову <em>Бела ћао</em>. Запевао ју је срчано, одушевљено, силно потресно, машући неком црвеном тканином као заставом.</p>
<p><!--<box box-left 49692438 embed>--></p>
<p>Многи су по Европи били одушевљени невероватним призором, али само су некадашњи гледаоци-сведоци из нестале, суседне земље могли у томе чути како се ствара значењски лук изнад две нарочите историјске и културне тачке.</p>
<p>У две изведбе исте песме које ће се такнути негде горе, изнад нас, у ваздуху: она прва што је у <em>Мосту</em> уз Бориса Дворника пева Гало – Игор – и друга што је пева Гало – дон Андреа, католички поп, партизан и левичар од најлепше врсте. Читав свој дуги живот провео је помажући сиротињу и презрене, бунио се, поред осталог, против америчких база у Италији.</p>
<p>Овај свештеник је у књизи насловљеној <em>Анђеоски анархист</em> написао: „Не заборављам шта кажу Библија и Јеванђеље. Као што не заборављам шта пише Карл Маркс.“</p>
<p><!--<box box-center 45118916 image>--></p>
<p>Певао је дон Гало <em>Бела ћао</em> у разним приликама, касније су испливали снимци, а једном му се у цркви придружио <a href="https://www.youtube.com/watch?v=5s4FH1gdYEY" target="_blank" rel="noopener">Ђино Паоли</a> (да, онај Арсенов саборац, чију је<em> Окус соли </em>препевао давне 1964). Још једна, последња изведба заокружила је све раније.</p>
<p>Кад је дон Андреа умро 2013, проповед у цркви над одром – 25. маја од свих датума – држао је његов надређени, надбискуп ђеновешки. Није је завршио: док је говорио, пред црквом се подигао спонтани хор.</p>
<p>Стотине су запевале <em>Бела ћао</em> и песма се као талас пренела у цркву – људи унутра прихватили су је и наставили, надгласавши надбискупа који је своју проповед прекинуо.</p>
<p><!--<box box-left 49692443 embed>--></p>
<p>Анђели са осликаних фресака и сени партизана, давни свеци и анархисти, библијски мученици и борци пали за слободу, пружили су једни другима невидљиве руке, спојени у једној песми, у једној идеји и помисли, заједно, вечно, свељудски.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 26 Oct 2026 09:51:46 +0100</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/4531115/kratka-istorija-pesme-bela-cao-melodija-otpora-i-slobode-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload/thumbnail/2022/01/05/7651043_61-1.jpg</url>
                    <title>Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе </title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/4531115/kratka-istorija-pesme-bela-cao-melodija-otpora-i-slobode-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload/thumbnail/2022/01/05/7651043_61-1.jpg</url>
                <title>Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе </title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/4531115/kratka-istorija-pesme-bela-cao-melodija-otpora-i-slobode-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Сто година Чака Берија: С његовом музиком у ушима бољи смо него што јесмо</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087906/sto-godina-caka-berija-s-njegovom-muzikom-u-usima-bolji-smo-nego-sto-jesmo.html</link>
                <description>
                    НАСА је 1977. године у два васионска брода „Војаџер“ послала у свемир низ артефаката овоземаљске културе, уметности и науке, који би требало да неким евентуалним свемирцима у космичком бескрају представе нашу цивилизацију. Поред слике здања Таџ Махала, дијаграма људског ДНК, музике Бетовена и Моцарта, место је нашла и песма Чака Берија „Johnny B. Goode“. Ако би неки свемирац покушао да на основу Беријеве песме детектује цивилизацију из које она потиче, вероватно би закључио да „Johnny B. Goode“ долази са неке срећне планете. У том погрешном закључку лежи и главни квалитет Беријеве музике. С њом у ушима сви смо бољи него што стварно јесмо. Некако смо симпатични. Као Ума Турман и Џон Траволта кад у Тарантиновом филму „Pulp Fiction“, у антологијској филмској сцени, играју уз звуке Чакове песме „C’est La Vie (You Never Can Tell)“.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/20/16/20/397/5953546/thumbs/14155555/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Сто година Чака Берија: С његовом музиком у ушима бољи смо него што јесмо" title="Сто година Чака Берија: С његовом музиком у ушима бољи смо него што јесмо" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49730332 media>-->Кад једног дана будем срео Чака Берија, испричаћу му како сам због његових песама заволео рок музику. Гимназијска је то прича. Верујем да ће му се допасти. Читав његов рокерски универзум саграђен је од средњошколских догодовштина. Овако је то било:</p>
<h4><strong>Школски дани</strong></h4>
<p>Школско звоно, слично оном које звони у Беријевој песми „School Day“, зазвонило је: Ринг, ринг!!! Ускоро се на вратима учионице појавила млада професорка музичког васпитања. У рукама је, поред школског дневника, имала и нарамак сингл-плоча. Иза ње је ишао школски фамулус. Носио је грамофон. Први гимназијски час музичког васпитања могао је да почне.</p>
<p>Професорка је укључила грамофон, извадила плочу из омота, ставила је на грамофонски тањир, спустила ручицу на винил... и онда се десило чудо. Френетични певач је запевао: „Just let me hear some of that Rock and roll music“.</p>
<p>За два и по минута, колико је трајала та песма, моје мождане вијуге су се окренуле на другу страну, све дотадашње синапсе биле су спржене и поништене. Нерви су се повезали на нов начин. Кад се песма завршила, нисам био исти онај клинац као кад је песма почела. Постао сам другачији.</p>
<p>Устао сам, пришао катедри и прочитао на плочи име извођача. Писало је: The Beatles. Песма се звала „Rock And Roll Music“. Испод наслова песме, у загради, писало је име аутора: Chuck Berry.</p>
<p>Касније сам открио да је то отпевао Џон Ленон. Ни данас ми није јасно како је могуће певати с толико енергије и елана.</p>
<p><!--<box box-left 49730279 embed>-->Тај час музичког васпитања био је најбољи и најважнији школски и факултетски час којем сам присуствовао. Више сам научио за та два и по минута, колико је трајала Беријева песма, него за свих деветнаест година редовног школовања.</p>
<p>Некако у исто то време у нашем малом граду гостовали су чувени радио-певачи. Тако се звала та професија. Концерт је био на градском стадиону. Као специјални гости наступали су Ладо Лесковар и Зафир Хаџиманов, студенти Академије за позориште, филм, радио и телевизију. Тако се звао данашњи ФДУ. Њих двојица су се тек били вратили из Сједињених Држава. Били су тамо на екскурзији са Академијом. Имали су прилике да чују нову музику. Нешто од тога уврстили су и у свој репертоар. Зафир и Ладо озбиљно су се бавили певањем.</p>
<p>Том приликом, на градском стадиону једне српске паланке, средином шездесетих година 20. века, Ладо Лесковар је отпевао песму „Memphis, Tennessee“. Био је то врхунски догађај за мене. Ништа тако полетно, заводљиво, магично нисам чуо уживо. Било је то невероватно ролање кроз паланачку ноћ. Мемфис у Тенесију био је место где сам хтео да будем. Никад, додуше, нисам стигао тамо. Није то ни важно. Важна је перспектива. Касније сам сазнао да је аутор и ове песме Чак Бери.</p>
<p><!--<box box-left 49730285 embed>-->Верујем да ће Чак Бери бити задовољан кад чује ове две скаске. Можда ће ми, у складу са својим карактером, затражити неку кинту као хонорар за позитивни утицај који су његове песме извршиле у мом случају. Кит Ричардс, највећи поштовалац и познавалац Беријеве музике – Чак је у Китовом животу као нека очинска фигура – често је говорио о његовом тешком и цицијашком карактеру.</p>
<h4><strong>Радио</strong></h4>
<p>Кад сам постао радио-водитељ, често сам емитовао песме Чака Берија. У различитим извођењима, оригиналним или такозваним обрадама. Било је и емисија које су се искључиво бавиле Беријевим песмама. Две су сачуване.</p>
<p>Једна је била у оквиру серијала „Доле на углу“ на Радију Б92. Један лик ми је пре неколико година поклонио њен снимак.</p>
<p>Емисија је емитована 25. 5. 2014. године. Повод је била награда „Polar“ коју је Чак добио те године. Додељује се у Шведској. То је нека врста Нобелове награде у области популарне музике. Основао ју је Стиг Андерсон, менаџер и издавач квартета ABBA.</p>
<p>Шведски краљ је уручује лично. Због болести Чак Бери није могао да дође на доделу. Уместо њега, награду је примио гитариста Дејв Едмундс.</p>
<p><!--<box box-left 49730320 embed>-->У првом делу емисије емитовао сам десет најбољих Беријевих песама по избору редакције рок магазина MOJO. Биле су то следеће песме, рангиране од десете до прве и најбоље:</p>
<ul>
<li>10. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=ZLV4NGpoy_E&list=RDZLV4NGpoy_E&start_radio=1">Sweet Little Sixteen</a></li>
<li>9. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=JgW6s8FPm_w&list=RDJgW6s8FPm_w&start_radio=1">Come On</a></li>
<li>8. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=cK6MElklfvM&list=RDcK6MElklfvM&start_radio=1">Promised Land</a></li>
<li>7. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=DbcCHz1tJrk&list=RDDbcCHz1tJrk&start_radio=1">You Can’t Catch Me</a></li>
<li>6. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=qIRw9_oyVqc&list=RDqIRw9_oyVqc&start_radio=1">Brown Eyed Handsome Man</a></li>
<li>5. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=VSE9qfafuY4&list=RDVSE9qfafuY4&start_radio=1">Memphis, Tennessee</a></li>
<li>4. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=YaT5JplqDbk&list=RDYaT5JplqDbk&start_radio=1">No Particular Place To Go</a></li>
<li>3. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=DwBnL1Kk9-k&list=RDDwBnL1Kk9-k&start_radio=1">Maybellene</a></li>
<li>2. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=lcGMo-o8PCQ&list=RDlcGMo-o8PCQ&start_radio=1">Roll Over Beethoven</a></li>
<li>1. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=D4-ARU1Ikm0&list=RDD4-ARU1Ikm0&start_radio=1">Johnny B. Goode</a></li>
</ul>
<p>У наставку смо слушали ове песме у другим верзијама. Слушали смо The Beatles, The Rolling Stones, Faces, Mountain и друга велика имена рок музике како изводе најбоље Беријеве песме. Идеја је била да се покаже веза између Берија и рок музичара који су средином шездесетих година прошлог века грунули на музичку и друштвену сцену и преузели ствар у своје руке. Плејлиста је била добра илустрација тезе да музика Чака Берија представља мост који је повезао различите ере и жанрове, односно пасарелу изнад социјалних и класних баријера.</p>
<p><!--<box box-left 49730290 embed>--></p>
<p>Три године касније, неколико дана после Беријеве смрти, на Радио Београду 2, у оквиру серијала „Неонска дуга“, направио сам меморијалну емисију. У првом делу емисије емитовао сам 15 оригиналних Беријевих песама. У другом делу сам одсвирао десет песама других извођача за које је један еминентан скуп стручњака за рок музику утврдио да су настале под великим Чаковим утицајем.</p>
<p>На тој плејлисти Neonske duge нашли су се The Beatles (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=BRX9CoClfaQ&list=RDBRX9CoClfaQ&start_radio=1">„Come Together“</a>), The Beach Boys (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=vsDKMkPCOeA&list=RDvsDKMkPCOeA&start_radio=1">„Surfin’ U.S.A.“</a>), Fleetwood Mac (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=jPW9yn8KCww&list=RDjPW9yn8KCww&start_radio=1">„Albatross“</a>), Motörhead (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=E4tgMdkd1ok&list=RDE4tgMdkd1ok&start_radio=1">„(I Won’t) Pay Your Price“</a>), T. Rex (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=FApi-kFFqUI&list=RDFApi-kFFqUI&start_radio=1">„Jeepster“</a>), Dr. Feelgood (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=_O_B3PW9o8I&list=RD_O_B3PW9o8I&start_radio=1">„All Through The City“</a>) и други. Нашло се место и за The Rolling Stones и њихову фабулозну верзију Беријеве песме <a href="https://www.youtube.com/watch?v=wAKWDPkcHg0&list=RDwAKWDPkcHg0">„Little Queenie“</a> са лајв албума „Get Yer Ya-Ya's Out“.</p>
<p>У оквиру ове меморијалне емисије „Неонска дуга“ емитована је и песма „Стој Џони“ у извођењу бенда Томи Совиљ и Његове Силуете. Та чињеница даје овој емисији прерогатив изузетног догађаја. Томијева верзија је вероватно најбоља српска обрада неке Беријеве песме. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=1m2MKGicp_g&list=RD1m2MKGicp_g">Партибрејкерси </a>су касније преузели овај препев и имали велики хит с њим.</p>
<p><!--<box box-left 49730314 embed>-->Ова емисија Neonska duga емитована је 26. 3. 2017. године на Радио Београду 2. Још увек се налази на сајту те радио-станице. Ово је <a href="https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/2675845/neonska-duga---rokenrol-magazin-zikice-simica.html?fbclid=IwY2xjawVD4jJleHRuA2FlbQIxMQBwZG9mBWJyaWQRMWluZlVyT2xvVjdRNUtFTmFzcnRjBmFwcF9pZBAyMjIwMzkxNzg4MjAwODkyAAEeyPK5OyZP72m3wCHSo_9cMBr5AqrgxPW05y2eDx1Qt4kzOSrXbP-_U3ZmXV8_aem_0iIWu0Fst4B2FaxjEb2wdQ">линк</a> који води ка њој:</p>
<h4><strong>Прва Беријева лонгплејка</strong></h4>
<p>У овој емисији у великој мери коришћена је прва Беријева лонгплејка <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GRSYFXhAl1A&list=PLKxz1SUkyH_FXfFByxcwUI_JtF_t9H0Y9">„After School Session“</a>, коју је компанија „Chess“ издала 1957. године. Браћа Чес, Лионард и Фил, избеглице из Пољске, основали су у Чикагу фирму „Chess Records“. Издавали су блуз плоче. Беријева лонгплејка била је прва плоча „Chess Recordsa“ која није била искључиво блуз. На њој се налазила рокенрол музика.</p>
<p>Мади Вотерс, који је уз Хаулина Вулфа био главни адут компаније „Chess“, препоручио је Чака Берија власницима куће. На задњој страни омота лонгплејке, између осталог, пише: „Избором песама за овај албум настојало се да се на најбољи могући начин прикаже колико је Чак разноврстан и свестран извођач“. Могло би се рећи да је мисија испуњена.</p>
<p><!--<box box-left 49730329 embed>-->Податак да је на свим песмама са албума „After School Session“ бас свирао Вили Диксон посебно је занимљив. Бери и Диксон су очинске фигуре рокенрола. Њихове песме уграђене су у темеље ове музике. The Beatles и The Rolling Stones свирали су Берија. Cream, Led Zeppelin и Jeff Beck Group свирали су Диксонове напеве. На ушћу ова два тока подигнута је велика, велелепна рокенрол палата.</p>
<p>Још једно име са омота прве Беријеве лонгплејке привлачи пажњу. Реч је о пијанисти Џонију Џонсону. Он је био поуздани сарадник Чака Берија током целе његове каријере. Кит Ричардс најбоље објашњава улогу и значај који је Џони имао у Чаковој музици:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Кад сам пре много година први пут чуо плоче Чака Берија, прво што сам желео да сазнам било је ко је тај тип који пева ‘Johnny B. Goode’. Друга ствар била је ко свира тај јебени клавир. На омотима плоча у то време није било тих података. Ијан Стјуарт, пијаниста Стонса на почетку каријере, утврдио је 1962. године да се пијаниста зове Џони Џонсон. Оно што ме је одушевљавало у Џонијевој свирци био је тај елегантни ток и начин на који је подржавао Чакову гитару и звук целог бенда. Кад сам са Џонијем радио на филму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=qsIlpTuWBQw">‘Hail Hail, Rock And Roll’</a>, схватио сам колико је он био важан за Чакове ране плоче и колико је, на један фин и дискретан начин, утицао на Чака“.</p>
<p><!--<box box-left 49730310 embed>-->У тачност Китових речи можете се уверити слушајући било коју песму Чака Берија. Није згорег чути ни Џонијев албум <a href="https://www.youtube.com/watch?v=HCG1JAxYUnw&list=PLSZL2ojsBFBeCUWQIy1hrsUVNvDWrhi14">„Johnnie B. Bad“</a> из 1991. године. Кит Ричардс, Ерик Клептон и чланови бенда NRBQ прате Џонија на том албуму.</p>
<h4><strong>Будућност или космос</strong></h4>
<p>Сцена из Земекисовог филма „Повратак у будућност“, у којој Мајкл Џеј Фокс на некој средњошколској игранци свира „Johnny B. Goode“, знаменита је. Мајкл је дошљак из будућности који је случајно, захваљујући временској машини ћакнутог професора којег игра Кристофер Лојд, доспео на ту игранку педесетих година 20. века. Док он свира „Johnny B. Goode“, један ученик одлази до телефона и зове свог ујака Чака, говорећи му: „Ујка Чак, ево музике за којом си трагао“.</p>
<p>Идеја је била да се каже да су музика Чака Берија и његова најславнија песма дошле из будућности. Зоран Симјановић је у свом тексту поводом Беријеве смрти, који је објавила „Политика“, написао да је Беријева музика дошла из још већих просторних и временских даљина. Дошла је из космоса.</p>
<p><!--<box box-left 49730296 embed>--></p>
<p>С том тврдњом у вези је мој сан од прошле ноћи. Сањао сам како Чак Бери, у белом оделу, са гитаром око врата, попут оног сурфера из Карпентеровог филма „Тамна звезда“, карактеристичним „пачјим ходом“ кружи по васиони.</p>
<p>Ово сновиђење донекле је повезано и са чињеницом да је НАСА 1977. године у два васионска брода „Војаџер“ послала у свемир низ артефаката овоземаљске културе, уметности и науке. Они би требало да неким евентуалним свемирцима у космичком бескрају представе нашу цивилизацију. Поред слике здања Таџ Махала, дијаграма људског ДНК, музике Бетовена и Моцарта, место је нашла и песма Чака Берија „Johnny B. Goode“.</p>
<p>Ако би неки свемирац покушао да на основу Беријеве песме детектује цивилизацију из које она потиче, добио би сасвим погрешну слику о овој бедној долини плача. Вероватно би закључио да „Johnny B. Goode“ долази са неке срећне планете, где доминирају радост и оптимизам, чији су житељи ведри и пријатељски расположени једни према другима.</p>
<p><!--<box box-left 49730306 embed>--></p>
<p>У том погрешном закључку лежи и главни квалитет Беријеве музике. С њом у ушима сви смо бољи него што стварно јесмо.</p>
<p>Некако смо симпатични. Као Ума Турман и Џон Траволта кад у Тарантиновом филму „Pulp Fiction“, у антологијској филмској сцени, играју уз звуке Чакове песме „C’est La Vie (You Never Can Tell)“.</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 21 Oct 2026 10:52:33 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087906/sto-godina-caka-berija-s-njegovom-muzikom-u-usima-bolji-smo-nego-sto-jesmo.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/20/16/39/561/5953522/thumbs/14155543/thumb1.jpg</url>
                    <title>Сто година Чака Берија: С његовом музиком у ушима бољи смо него што јесмо</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087906/sto-godina-caka-berija-s-njegovom-muzikom-u-usima-bolji-smo-nego-sto-jesmo.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/20/16/39/561/5953522/thumbs/14155543/thumb1.jpg</url>
                <title>Сто година Чака Берија: С његовом музиком у ушима бољи смо него што јесмо</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087906/sto-godina-caka-berija-s-njegovom-muzikom-u-usima-bolji-smo-nego-sto-jesmo.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Приче из Келна уочи 42. Београдског џез фестивала: Тешка историја, лепота живљења и џез мисија</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087888/price-iz-kelna-uoci-42-beogradskog-dzez-festivala-teska-istorija-lepota-zivljenja-i-dzez-misija.html</link>
                <description>
                    Џез је, не заборавимо, важан медијум и оруђе грађанских слобода. Слободе да носиш своју расу, религију, порекло, преференцију ма које врсте, укратко, да будеш оно што јеси и то јасно ставиш до знања и штавише покажеш – на неком метафизичком реверу, посред лица и на сав глас. 
Џез раскош на Европској џез конференцији, недавно одржаној у Келну, изврсно се уклопила са привидним тиховањем града на обали Рајне. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/17/13/26/653/5942473/thumbs/14126371/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Приче из Келна уочи 42. Београдског џез фестивала: Тешка историја, лепота живљења и џез мисија" title="Приче из Келна уочи 42. Београдског џез фестивала: Тешка историја, лепота живљења и џез мисија" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49729970 media>-->Европска џез мрежа (<a href="http://www.europejazz.net/">Europe Jazz Network</a>,EJN) својим конференцијама сваке године осветли неке нове градове Старог континента. Након Хелсинкија (2014), Будимпеште (2015), Вроцлава (2016), Љубљане (2017), Лисабона (2018), Новаре (2019), Талина (2021), Софије (2022), Марсеја (2023), Гента (2024) и Барија (2025), нова џез откровења за нова поколења ове године су представљена на џез конференцији одржаној у немачком Келну, на обалама Рајне, од 24. до 27. септембра.</p>
<h4><strong>Диван је кићени Келн </strong></h4>
<p>Иако званично има преко милион становника, Келн у првом сусрету – и у сваком следећем уосталом – делује заправо као изузетно миран и тих град. Његова пространства умеју да задиве око, али одјек присуства његових житеља као да остаје баршунасто прикривен. Притом се не може рећи да се грађани Келна, и мноштво туриста који га непрестано походе, устручавају да говоре, ходају, смеју се, возе и видљиво егзистирају на његовим гигантским улицама.</p>
<p>Само некако волшебно изостаје данас превладавајућа хистерија и нервоза урбаног живља, (мало)бројни аутомобили на коловозу скоро да не производе ни најмању буку, грађани махом преферирају бицикл или електрични ромобил као превозно средство, о трамвајима и готово нечујним аутобусима да и не говоримо, док се музика из мноштва разноликих ресторана кроз улазна врата разлива напоље увек љупко пригушена...</p>
<p>Другим речима, има звукова, али не сметају. Чуло слуха их региструје, али га они не угрожавају. Сијасет их је истовремено, али се не претварају у несносну какофонију.<!--<box box-left 49729964 media>--></p>
<p>Читав тај научнофантастични спокој – барем за нас са већ подразумевано громког, брдовитог Балкана – преноси се и на природу. Нема, речју, узнемирујућег кричања птица и излуђеног псећег лавежа, који све више постају градска свакидашњица. Као да се и фауна и флора на овој уљудној људској тачки приклањају радо тој нирвани, уживајући и саме у благом жамору, шуму, жубору, шапату... све самим уху угодним стањима живе и неживе материје, којима не пада ни на крај памети да прекораче неучтиву границу ка галами, ту очигледно црвену линију у прећутном договору свега и сваког ко у Келну обитава.</p>
<p>Макар то било и привремено.</p>
<p>Јер, истог часа и такорећи неосетно, и ви сами приволите се драге воље еуфоничном свету овог древног града који памти хиљадугодишта, али је паралелно и сасвим модерно стециште рафиниране популарне културе.</p>
<p>Тишину у току дана разбија само понеко бајковито звоно, укључујући и она са чувене Келнске катедрале, која заиста чудесно одјекују, лечећи свачију душу, чак и ако са религијом нипошто немате иоле значајније везе. Усхићење које се моментално осети на први титрај те небеске музике сфера тешко је описати речима. Спиритуално искуство, то свакако јесте, само – иако по свему масовно – оно у исти мах остаје и потпуно лично, јер свако за себе даље контемплира о чему год, лебдећи на ткању властите симфоније овоземаљског битисања.<!--<box box-left 49729966 media>--></p>
<p>Плус тај невероватан ваздух који опија плућа готово заборављеном свежином и неочекиваном прохладношћу, и то и по најтоплијем дану – а Келн је био више него пријатно сунчан крајем септембра – дозвољавајући оку да запањујуће бистро продре погледом далеко, као кроз нетом пребрисан кристални свод под сунцем.</p>
<p>Мало патетично, али свратите зато у Келн да се напрасно распилавите. Није патетика ништа лоше када се човек нађе на овако нормалном месту, које и даље и те како има своје фрикове по улицама – што свеједно уредно чекају да се упали зелено светло на пешачком прелазу, као и своје дивље младе, што се суботом увече окупљају у великим бројевима за заједничким столом испред кафића, или запоседају углиће паркова и скверова, делећи међу собом храну и „фриц-колу“ (<em>fritz-kola</em>), старији и понеко пиво.</p>
<p>Не фали, дакле, нимало разбарушености граду Келну, па из њега ипак долазе један од највећих музичких визионара 20. века Карлхајнц Штокхаузен, као и група <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Kw8TcDsW-bc&t=2s">Can</a>, узданице славног <em>краутрока. </em>Једино, што уметничка фантазија овде није саможиво дречећа, већ мудро усредсређена на ствар.<!--<box box-left 49729940 media>--></p>
<h4><strong>Пирати Еделвајса </strong></h4>
<p>А још много раније, поткрај 1930-их, одавде стижу и херојски Пирати Еделвајса (Рунолиста). Према званичним досијеима Гестапоа, реч је о преко 3.000 келнских тинејџера, идентификованих као противници нацистичког режима. У стварности, они су били одважне девојчице и дечаци који су смело показивали зубе државној нацистичкој омладини, промовишући слободу изражавања и животног стила, те одводећи своје припаднике у природу и на путовања да их изолују од партијске индоктринације и, насупрот стегама терора, тако им пруже прилику да буду оно што јесу – слободни људи што пркосе ограничењима слободног кретања.</p>
<p>Музика је играла важну улогу у њиховој култури, а провоцирали су режим џезом и свингом, који их је сматрао „дегенерисаном музиком“. Прави претходници хипика и панкера у исти мах.</p>
<p>Но, временом су појединци међу Пиратима постали још радикалнији спрам Хитлерових званичника. Пљачкали су војне логоре, набављали оружје и експлозив, учествовали у партизанским активностима и нападали нацистичке прваке. Одговор је био страшан – рације, притвори са понижавајућим бријањем главе, викенд затвори, поправне школе, радни и концентрациони логори, кривична суђења.<!--<box box-center 49729950 media>--></p>
<p>Шеф локалног Гестапоа, убијен током напада на складиште оружја, био је једна од жртава Пирата Еделвајс. Гестапо и СС су зато 10. новембра 1944. године јавно, код железничке станице<span style="font-size: 16px;"> <span style="font-family: Google Sans, Arial, sans-serif, Noto Color Emoji; margin: 0px; text-decoration: #0a0a0a; border-bottom: 0px #0a0a0a;" data-sfc-cp="" data-sfc-root="ep" data-epip="" data-complete="true" data-processed="true"><span class="" style="font-family: Google Sans, Arial, sans-serif, Noto Color Emoji; margin: 0px; text-decoration: #0a0a0a; border-bottom: 0px #0a0a0a;" data-sfc-cp="" data-sfc-root="c" data-ved="2ahUKEwiXn7SA4LmXAxU44wIHHUI9A3oQ0fERegYIAAgTEAE" data-complete="true" data-processed="true" data-sfc-inited="2"><span class="iNqyIf" style="font-family: Google Sans, Arial, sans-serif, Noto Color Emoji; margin: 0px; text-decoration: #0a0a0a; border-bottom: 0px #0a0a0a;" data-sfc-cp="" data-sfc-root="ep" data-epip="" data-complete="true" data-processed="true" aria-owns="action-menu-parent-container">Келн-Еренфелд,</span></span></span></span> обесили тринаесторо вођа Групе Еренфелдер, међу којима су били и шесторица малолетних келнских Пирата. Данас се испод железничког моста Еренфелд, у Бартоломаус-Шинк-Штрасе, налази спомен-плоча из 1986. године и мурал уметничке групе <em>Капетан Бордерлајн</em> из 2010, који обележавају њихово страдање пред групом од 400 посматрача.</p>
<p>Келн је био и један од најтеже бомбардованих градова у Немачкој током Другог светског рата, чији се број становника до 1945. смањио за чак 95%, махом због евакуације у рурална подручја. Савезници су на град испустили 44.923,2 тоне бомби и скоро га у потпуности уништили. Међутим, град Келн, основан у првом веку нове ере као римска колонија – <em>Colonia Claudia Ara Agrippinensium</em>, одакле потиче и његов назив, обновљен је генералним планом реконструкције архитекте Рудолфа Шварца, која је трајала од 1947. чак до 1990-их.</p>
<p>Без обзира на овакву повест града Келна, искакање из шаблона на овом достојанственом европском чворишту није повод да неко скреће на себе пажњу ма каквом бучном самодопадношћу. Људи у себи паметно расуђују, али у свакодневном понашању негују сопствени животни стил. Боје града су мирне и блиставе, одражавајући живот по мери човека; његова здања изазивају страхопоштовање, а уметност је – закон.<!--<box box-left 49729945 media>--></p>
<h4><strong>У музеју Лудвиг </strong></h4>
<p>Настао пре 50 година, тачније 1976, захваљујући поклон-колекцијама уметничких дела адвоката Јозефа Хаубриха и „чоколадног магната“ Петера Лудвига по коме и носи име, Музеј Лудвиг у Келну познат је по импресивној збирци изабраних остварења модерне уметности: поп-арта, апстрактне уметности и надреализма, као и експресионизма, класичног модернизма, руских авангардиста, дадаиста и бројних радова Пабла Пикаса. Нова зграда музеја отворена је недалеко од Келнске катедрале 1986. (још једна годишњица!), а у њој је смештена и Келнска филхармонија.</p>
<p>Сусрет са изузетним делима познатих стваралаца из најнепосредније близине, без икакве сумње је узбудљиво искуство. Пространства Музеја Лудвиг доводе вас током вишечасовне шетње од Оскара Кокошке и знамените <em>арт брут</em> уметнице Урсуле Шулце-Блум (Ursula Schultze-Bluhm), преко Пикаса и Далија, до Ендија Ворхола, Роберта Раушенберга и Ива Клајна, те фотографских записа неких од изузетних личности попут Љиље Брик у Москви 1978. ауторке Евелин Рихтер (Evelyh Richter), али и извесне панкерке Хајке што најпре позира у пуном генерацијском сјају испод кожне јакне 1983. испред објектива Кристијане Ајслер (Christiane Eisler), а три године касније и као помало утучена мајка са бебом. Тако пролазе панк снови... бар на ове две фотографије.</p>
<p>Музеј Лудвиг тако је базен идеја, трансцендентална жижа сусрета Марсела Дишана, Мена Реја и Франсиса Пикабије са сваким новим посетиоцем из ма ког дела света. Изложена лепота обара с ногу и дословно. Потребни су вам уистину многи следећи дани да се барем само по површини загребе и процесуира оволика историјска и стваралачка дивота, фантазија људског ума и мистериозна непознаница инстинкта.<!--<box box-left 49729958 media>--></p>
<h4><strong>На европској џез конференцији </strong></h4>
<p>Европска џез конференција у најкраћем би се могла описати као Џез универзитет у сталној експанзији. Панели, дискусије, радионице, предавања, изузетни концерти – сви они заједно служе изоштравању стваралачког мишљења и сагледавању проблема нашег малог, помахниталог света, са пажњом и поштовањем. Могло би се рећи да је свако ново конференцијско издање својеврсни тренутак истине, и то не само у вези са важећом филозофијом џез жанра, већ у много значајнијој мери у вези са филозофијом живота сваког џез активисте.</p>
<p>А џез је, не заборавимо, важан медијум и оруђе грађанских слобода. Слободе да носиш своју расу, религију, порекло, преференцију ма које врсте, укратко, да будеш оно што јеси и то јасно ставиш до знања и штавише покажеш – на неком метафизичком реверу, посред лица и на сав глас.</p>
<p>Џез раскош изврсно се овог септембра уклопила са привидним тиховањем града Келна. Подстицали су једно друго до обостраног одушевљења. Сви комплименти нашим келнским џез домаћинима.<!--<box box-left 49729956 media>--></p>
<p>Ова конференција подсети нас сваки пут и на то да џез музичар није забављач, већ мислилац. Свестан стања у друштву, невоља и неправде, али и могућности да се надмаше крхке кулисе тренутних околности – снагом надахнућа и служењем музици без остатка. Управо зато, Европска џез мрежа стално изнова отвара питање како да одговориш све бруталнијим угризима судбине, али искључиво као сањар и посвећеник, ошинут муњом генија.</p>
<p>Мајлс Дејвис, рођен пре тачно стотину година, можда је у данашњици најмоћније оличење улоге џез уметника у морално посрнулом друштву. Данас би их требало на стотине да нас спасу од кобних заблуда грамзивости и похлепе технологизираног света.</p>
<p>Европска џез конференција зато увек нуди вредности са оштрице ножа – поново се сусрећемо са прошлогодишњом звездом Београдског џез фестивала, британским супер-пијанистом Александром Хокинсом (Alexander Hawkins) као говорником, легендарном Роз Ригби (Ros Rigby) као подстицајном ауторком пројекта узбудљивих радионица овом приликом, на којима се бритко размењују мишљења и деле мукотрпно стечена знања директора фестивала и промотера кроз године и деценије, као и узбудљивом композиторком и пијанисткињом Олгом Резниченко (Olga Reznichenko) што својим сјајним триом шири вибрације дефинитивног великог џез формата.<!--<box box-center 49729954 embed>--></p>
<p>Предвођена фантастичним италијанским тимом – који чине Франческа Ћеретани (Francesca Cerretani), Ђамбатиста Тофони (Giambattista Tofoni) и Стефано Цукјати (Stefano Zucchiatti) – Европска џез мрежа (ЕЈН) опстаје као модеран светионик овог жанра у изазовним временима. Теме које конференција доноси сваке године погађају директно у срж тренутка, не затварајући очи пред новим друштвеним и стваралачким околностима широм планете, толико различитим од оних џез прапочетака, једном давно у Њу Орлеансу.</p>
<p>Дугачак је пут од тада прешао данашњи џез, а може се повремено учинити како најтежа искушења тек предстоје. Дочекајмо их зато спремни! Можда већ на 42. Београдском џез фестивалу овог октобра.</p>
<h3 style="text-align: center;"><span style="color: #ff0000;">***</span></h3>
<h2><strong>Шта се не сме пропустити на 42. Београдском џез фестивалу </strong></h2>
<p><!--<box box-center 49729991 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Београдски џез фестивал, члан Европске џез мреже, ове године у свом 42. издању под слоганом „Ушће џеза“ ("Jazz Confluence“) одржаће се од 21. до 24. октобра 2026. у Дому омладине Београда, поново доносећи врхунски програм и представљајући најактуелније токове савременог џеза. Београдску публику очекује 13 концерата истакнутих светских уметника, међу којима препоручујемо следеће:</em></p>
<h4 style="padding-left: 30px;">21. октобар<strong>:<br /></strong><strong>Ана Поповић (Србија/САД) </strong></h4>
<p>Ово је први пут да БЏФ као главна звезда отвара уметник из Србије, и то дама која свира блуз. Праћена својим америчким бендом, славна Ана Поповић данас је светска атракција и уз то један од најуспешнијих поп аутора и музичара свих времена са ових простора. Свој педесети рођендан прославиће са публиком у свом родном граду, у кући у којој је њена каријера и почела.<!--<box box-left 49729997 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;">22. октобар<strong>: <br />Chicago Underground Duo – Rob Mazurek & Chad Taylor (САД) </strong></h4>
<p>Чувена авангардна постава из Чикага делује још од 1997, увек доносећи нова истраживања у области високе импровизације, која сваки пут одушеве чак и публику која није навикла на овакав звук. Мазурек на корнету и Тејлор на удараљкама, на сваком свом наступу и буквално отварају нове музичке светове пред нама.<!--<box box-left 49729974 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;">23. октобар<strong>: <br />The Messthetics and James Brandon Lewis (САД) </strong></h4>
<p>Сензационалан сусрет ритам секције састава Фугази, легенардног пост-хардкор панк и алтернативног рок бенда из Вашингтона, са најбољим џез саксофонистом данашњице, Џејмсом Брендоном Луисом (р. 1983), иначе драгим гостом београдске публике и открићем фестивала још од првог сусрета 2015. Експлозивни музички садржај одуваће све предрасуде како је џез музика нешто што не може да вас натера да скочите на ноге.<!--<box box-left 49729979 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;">24. октобар<strong>: <br />Marquis Hill Blacktet Revisited (САД) </strong></h4>
<p>Трубач Маркиз Хил (р. 1987) представник је нове чикашке школе и припадник средње џезерске генерације која управо сада долази надомак светске доминације. Његов лирски звук надахнут је подједнако хип-хопом, R&B-јем, чикашким хаусом и нео-соулом, дајући нам увид право у срце најмодернијих размишљања у коме смеру будући џез треба да иде.</p>
<p><!--<box box-left 49729985 embed>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 24 Oct 2026 17:44:47 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087888/price-iz-kelna-uoci-42-beogradskog-dzez-festivala-teska-istorija-lepota-zivljenja-i-dzez-misija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/15/11/30/83/5932386/thumbs/14102338/thumb1.jpg</url>
                    <title>Приче из Келна уочи 42. Београдског џез фестивала: Тешка историја, лепота живљења и џез мисија</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087888/price-iz-kelna-uoci-42-beogradskog-dzez-festivala-teska-istorija-lepota-zivljenja-i-dzez-misija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/15/11/30/83/5932386/thumbs/14102338/thumb1.jpg</url>
                <title>Приче из Келна уочи 42. Београдског џез фестивала: Тешка историја, лепота живљења и џез мисија</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087888/price-iz-kelna-uoci-42-beogradskog-dzez-festivala-teska-istorija-lepota-zivljenja-i-dzez-misija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Аутентична креативност у дигитално доба: Сања ли вештачка интелигенција бољу музику</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087872/autenticna-kreativnost-u-digitalno-doba-sanja-li-vestacka-inteligencija-bolju-muziku.html</link>
                <description>
                    Џорџ Орвел својевремено је у незаборавном ремек-делу „1984“ писао о машини која ће правити „лошу музику за масе“, и о томе како ће Партија на вечној власти такође намерно неговати јефтину књижевност, таблоиде и порнографију као средства за контролу јавности. Стари визионар нам је тако наметнуо врло савремену почетну тачку за промишљање проблема шта је аутентична креативност у дигитализованом окружењу, те о природи медија данас. Посебно у доба све већег уплива вештачке интелигенције у популарну музику, као и све друге „креативне индустрије“.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/11/14/58/344/5916958/thumbs/14061366/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Аутентична креативност у дигитално доба: Сања ли вештачка интелигенција бољу музику" title="Аутентична креативност у дигитално доба: Сања ли вештачка интелигенција бољу музику" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49729774 media>-->О чему је то тачно писао Џорџ Орвел док је фатално усамљен од 1946. до 1948. састављао свој бесмртни роман о тоталитаризму, седећи болестан од туберкулозе на рушевној фарми на шкотском острву Јура?</p>
<p>У „1984“, Орвел описује механички уређај зван <em>версификатор</em> <em>(versificator)</em> ког Партија (Ingsoc) користи за аутоматско стварање музике и књижевности, без икаквог људског стваралачког доприноса. Орвел објашњава како се упечатљиве, шаблонске песме које се емитују у јавности „компонују без икакве људске интервенције, на инструменту познатом као версификатор“. Концепт ове музике и стихова које ствара машина, осмишљава подсекција партијског Одељења за музику. Њена сврха је стварање јефтине, бесмислене забаве – у књизи генерално назване „проле-храна“ (енг. „prolefeed“) – осмишљене тако да радничку класу (пролетере) емотивно заокупи, умири и учини политички безопасном. </p>
<p>Овим се заувек  осигурава да уметност не садржи никакве оригиналне мисли нити субверзивне теме, чиме се становништво одржава у стању пасивности и постаје лако за управљање (упоредити са радом Strategic Programming одељења на Spotify, што већ десетак година пласира вештачки направљен музички садржај под именом „Perfect Fit Content“ (Више у овом <a href="https://agelast.io/kultura/zasto-chill-lounge-ili-cooking-mix-spotify-plejliste-treba-da-nas-brinu/">тексту</a>. Напомена: Spotify данас дистрибуира 40% светске музичке понуде).<!--<box box-left 49729675 media>--></p>
<p>Орвел даље потанко описује оно што<em> версификатор</em> производи као „ужасно смеће” – иако изузетно ефикасно, кад је у питању крајњи циљ: контрола друштвених процеса. Једна конкретна песма настала помоћу машине, под именом „Била је то само безнадежна маштарија“ („It was only a hopeless fancy“) – у том свету постаје огроман хит... Упечатљива мелодија која се не може избацити из главе и која одјекује улицама Лондона док је пролетери певају, обављајући рутинске, механичке послове. Сви се сећамо те слике.</p>
<p>Тривијална литература се на сличан начин истовремено масовно штанцује помоћу „машина за писање романа“ („novel-writing machines“). Партија такође користи аутоматизоване процесе за стварање сензационалистичких новина, хороскопа и порнографије, намењених масама. Аутоматизацијом сваке врсте уметности, Орвелов дистопијски режим осигурава потпуну контролу и обезбеђује да се ниједан појединачни људски израз, опасна филозофска идеја или политичка побуна, ни случајно не провуку у културни простор.</p>
<p>Преживели, контролисани медији, служе само за безопасно чулно подстицање.<!--<box box-left 49729681 embed>--></p>
<h4><strong>Била је то само безнадежна маштарија</strong></h4>
<p>Све описано већ се било десило – видели смо то у нацистичкој Немачкој, као и у стаљинистичком Совјетском Савезу – Орвел је мапирао будућност која се већ одиграла, само је домислио њене крајње последице у контексту убрзаног хладноратовског технолошког развоја средстава контроле и принуде. Будући да су се та средства у међувремену додатно развила у дигиталном добу, за нас је остало питање – шта ће бити у будућности која се још није десила? Да ли је могуће да ћемо, захваљујући напретку индустрије предвођене вештачком интелигенцијом, бити изручени на милост и немилост још тоталитарнијим концептима друштва, какве нисмо могли ни да замислимо?</p>
<p>Сви знаци да се управо то дешава већ су одавно ту. Медији који служе само за чулно подстицање, какве је описао велики књижевник, сада су сви медији – они који се представљају као забавни и они који се представљају као информативни. Чини се да и једни и други постоје искључиво да би нам пренели емотивну стимулацију, која треба да нас усмери ка одређеном пожељном понашању, а не било какво аутентично искуство.</p>
<p>Нигде се то не види боље него у процесу производње артефаката савремене популарне културе, оних који би требало да нам гарантују садржајну забаву, каткад и морално окрепљење. Први показатељи претварања поп музике у њен неаутентични пандан већ су међу нама.</p>
<h4><strong>Једне сомотске вечери </strong></h4>
<p>Средином 2025. на интернету се појавила група по имену The Velvet Sundown. Нико није знао тачно кад и како. Сајт бенда наводио је као чланове особе по имену Гејб Фароу, Лени Вест, Мајло Рејнс и Орион „Рио“ Дел Мар. Њихов стил, који спаја психоделију и фолк-рок из седамдесетих година, брзо је привукао пажњу.<!--<box box-left 49729687 media>--></p>
<p>The Velvet Sundown објавили су три албума за само три недеље. До почетка јула, број њихових месечних слушалаца на Spotify-ју премашио је милион. Поређења ради, та цифра позиционирала је овај састав изнад 99,7% свих независних извођача на овој платформи. Но, једино што се на почетку поуздано знало о њима било је следеће: бенд је имао верификовану страницу на платформи за стримовање музике Spotify – и то би било све. Ниједан од четворице наведених музичара нигде није дао интервју, нити је имао лични профил на друштвеним мрежама, а није се могао наћи никакав писани извештај о њиховим наступима уживо, још мање снимак.</p>
<p>Без турнеје. Без медијске кампање. Без буџета велике издавачке куће. Само једна кратка биографија, три албума и четири лица бенда – који заправо није постојао – и милионска слушаност. Да ли је то нови модел каријере у поп музици?</p>
<p>Ситуацију је додатно закомпликовала бизарна вест коју је објавио кључни амерички музички магазин  „Rolling Stone“: портпарол бенда признао је да су све нумере The Velvet Sundown креиране уз помоћ  алата за вештачку интелигенцију под називом <em>Suno</em> – да би исти часопис убрзо затим обзнанио како је сам  портпарол заправо измишљен. Наиме, човек који се представио као Ендру Фрелон демантовао је претходно обраћање јавности, тврдећи да је реч о смишљеној подвали медијима – у саопштењу публикованом на Spotify страници бенда (као њиховом једином званичном извору информација), појавила се Фрелонова објава по којој група „нема никакве везе са наводном ПР особом, нити поседује било какве доказе који би потврдили њено постојање“. Такође је наведено да је и налог на платформи X, који се представљао као званични канал за комуникацију – лажан.<!--<box box-left 49729674 embed>--></p>
<p>Резултат: број слушалаца на месечном нивоу износио је 1,5 милиона  јула 2025. године, кад је притисак јавности да се открије истина на крају приморао The Velvet Sundown да ажурирају своју биографију и признају употребу вештачке интелигенције. У званичном опису групе од тада стоји: „пројекат синтетичке музике вођен људском креативном визијом, при чему су композиција, вокал и визуелни елементи креирани уз помоћ вештачке интелигенције.“ Тако су званично признали да је реч о маркетиншком пројекту заснованом на вештачки направљеној музици: људи су водили целу операцију, али АИ је креирала све остало.</p>
<p>До дана данашњег нисмо сазнали ко се крио иза The Velvet Sundown.</p>
<p>Новинарско истраживање једино је потврдило чињеницу да је овај пројекат повезан са платформом <em>Suno</em>, што користи генеративну АИ технологију за креирање комплетних музичких нумера са вокалом и инструменталном пратњом, на основу задатог упутства. Они који се га покренули очигледно су добро знали како да дођу до бољег алгоритма него просечан<em> indie </em>бенд, а да притом не потроше ни долар на промоцију – и остварили су огромну посету. Да ли је то била само демонстрација моћи новог програма, ефектно представљеног целом свету?<!--<box box-left 49729692 media>--></p>
<p>Професорка Џина Неф са Универзитета у Кембриџу у то време је изјавила: „Прича о пројекту ’The Velvet Sundown’ одражава наш страх од губитка контроле над вештачком интелигенцијом, и указује на то колико је важно заштитити информације на интернету.“ Ед Њутон-Рекс, оснивач организације „Fairly Trained“ која се залаже за то да компаније које развијају вештачку интелигенцију поштују права аутора, истакао је овом приликом: „Управо то је оно што је од почетка бринуло уметнике – реч је о систематској крађи идеја, која се представља као поштена конкуренција на музичком тржишту.“</p>
<h4><strong>Вештачка интелигенција као оживљени „Велики брат“ </strong></h4>
<p>Испоставило се да је Орвел, некако успут, у „1984“ разоткрио и инхерентну потенцијалну тоталитарност поп културе, онако како се она производи на Западу (о чему Лајбах, иначе, пева током целе каријере).</p>
<p>У Орвеловом делу <em>версификатор</em> се појављује као машина дизајнирана да синтетички производи песме и сентименталне стихове, без учешћа људи. Његова сврха није никакво уметничко изражавање, него  културна производња гигантских, индустријских размера – испуњавање простора бескрајним, једнократним потрошним садржајем, како би се заокупила пажња и обликовала перцепција.<!--<box box-left 49729698 embed>--></p>
<p>То заиста опасно подсећа на савремене генеративне музичке системе засноване на вештачкој интелигенцији као што је <em>Suno</em>. Иако се технологије разликују, основно питање које покрећу је исто: шта се дешава када музику у великим количинама почну да производе машине, које се очигледно више не руководе људским искуством?</p>
<p>Орвелов <em>версификатор</em> масовно је производио клишеизиране песме за масе, ослањајући се на најприземније емоције код своје публике. <em>Suno</em> користи софистицирани програмски тренинг на огромним корпусима музике коју су створили људи, како би научио вештачку интелигенцију да креира композиције по жељи – обично врло једноставне. Крајњи резултат је сличан као код <em>версификатора</em> – програм је, наводно, у стању да избаци милионе музичких нумера дневно, што је немогућ ниво производње у било којој економији заснованој на човековим способностима. Постало је бесконачно лако правити и избацивати музику на тржиште, те смисао понуђеног више није битан – што је управо оно о чему је Орвел говорио.</p>
<p>Када се култура може произвести тренутно, свако изражавање постаје симулација истинског изражавања. Крајњи циљ <em>версификатора</em> – обесмишљавање аутентичне људске уметничке активности и сведочења о својој егзистенцији – постигнут је захваљујући вештачкој интелигенцији.<!--<box box-left 49729704 embed>--></p>
<p><em>Версификатор </em>је довео у питање ауторство као такво, на исти начин на који то ради и <em>Suno</em>. Иза <em>версификатора</em> није стајао никакав скривени песник, људи нису били предвиђени да утичу на његов рад, они су били одсутни из процеса стварања. Исто је и са <em>Sunom</em>: ако АИ систем трениран на милионима композиција произведе нову нумеру, ко је њен прави аутор? Њега заправо нема. Производ <em>Suna</em> је имитација музике које су људи некад давно створили – то је „музика“ одсуства људи. Ова дилема око ауторства доводи у питање наше уврежене културне и правне претпоставке о томе шта значи стварати музику, и уводи нас у нови свет у коме „стварање“ музике више није привилегија појединаца. Шта више, музику данас не мора ни да ствара човек.</p>
<p><em>Версификатор </em>је, такође, стандардизовао музику, баш као и <em>Suno</em>: производио је садржај који је био емоционално предвидљив – пријатан, свима познат и потпуно безбедан. Музички системи засновани на АИ, показују истоветну тежњу ка прављену просечних композиција, које никог не узнемиравају и личе на нешто што сви воле да слушају. Крајњи резултат јесте компетентно сервирана нумера, која нема непредвидљивост и идиосинкратичност резервисану за уметност створену људском руком. Ни Орвела није бринуло то што ће машинска култура бити лоша – колико то што ће бити безлична.</p>
<p>Ово поређење између <em>версификатора</em> и <em>Suno</em> обележава садашњи цивилизацијски тренутак, у коме технологија доводи у питање ауторство и стваралаштво, какве смо до сад знали. Орвел је одавно упозоравао како неумитно долази свет у којем ће машине производити бескрајне количине културних садржаја, без учешћа људи. Тај свет је, очигледно, коначно стигао. Данашње горуће питање јесте, међутим: може ли друштво да интегрише генеративне системе АИ на начин који ће сачувати посебност људског израза, уместо да га утопи у безличну алгоритамску масу? Или та тема више никог не интересује?<!--<box box-left 49729734 embed>--></p>
<p>Када културна продукција постане потпуно индустријализована, чист квантитет почиње да потискује значење и смисао. Уколико милиони синтетичких дигиталних нумера преплаве платформе за слушање музике – као што се већ дешава на великим сервисима за дистрибуцију – појединачни људски исказ постаје теже уочљив, чак и ако човекова креативност наставља да постоји. Орвел је замишљао будућност у којој ће машина у потпуности заменити песника и композитора. Наш основни проблем сада је: како осигурати да се – чак и у ери вештачке интелигенције – људски глас ипак чује.</p>
<p>Али, употреба вештачке интелигенције отворила је могућност радикално негативног развоја догађаја, и та сенка више никад неће престати да се надвија над нама... Пре свега, више није сигурно да је иком потребан аутентичан људски глас. Коначно, не смемо заборавити ни да ти исти АИ програми могу све време да нас прате и анализирају наше понашање.</p>
<h4><strong>Домети краја</strong></h4>
<p>Домети вештачке интелигенције данас у музици обухватају све фазе стваралаштва – од идеје до дистрибуције. Технологија је еволуирала од једноставних алата за помоћ, до система који самостално генеришу комплетне, професионално продуциране песме.<!--<box box-left 49729716 embed>--></p>
<p>За потребе овог текста, питали смо саму вештачку интелигенцију да учествује, пописујући и објашњавајући своје тренутне могућности у области музике – ево шта смо добили као одговор:</p>
<p><strong><em>Кључне области и тренутни домети:</em></strong></p>
<p><strong>Генерисање комплетне музике –</strong> <em>АИ алати креирају аудио снимке, вокале и текст на основу текстуалног описа (промпта). </em></p>
<p><strong>Клонирање и синтеза гласа –</strong> <em>Технологија верно реплицира гласове познатих извођача или ствара потпуно нове вокале. </em></p>
<p><strong>Паметна продукција и микс – </strong><em>Софтвери аутоматски балансирају фреквенције, уклањају шум и раде мастеринг песама. </em></p>
<p><strong>Сепарација извора звука</strong> <strong><em>–</em></strong><em>  АИ прецизно раздваја вокале, бубњеве и инструменте из већ завршеног аудио снимка.</em></p>
<p><strong>Персонализоване препоруке</strong> <strong>– </strong><em>Алгоритми анализирају навике слушалаца и креирају ултра–индивидуализоване  плејлисте на стриминг </em>сервисимa<em>.</em></p>
<p><strong><em>Упоредни преглед водећих АИ алата:</em></strong></p>
<p><strong>Suno </strong></p>
<p><em>Генерисање комплетних песама. Прави готове нумере са вокалима и аранжманом на основу текста. </em></p>
<p><strong>Udio </strong></p>
<p><em>Креирање музике високе верности. Изузетно квалитетна текстура звука и напредна контрола жанрова. </em></p>
<p><strong>LALAL.AI </strong></p>
<p><em>Раздвајање аудио канала (stem splitting). Изолује вокал, бас, бубањ или клавир из било ког аудио снимка. </em></p>
<p><strong>Landr </strong></p>
<p><em>Аутоматски мастеринг. Финализује микс и прилагођава гласноћу индустријским стандардима. </em></p>
<p><strong>Stable Audio </strong></p>
<p><em>Генерисање звучних ефеката и матрица. Идеалан за амбијенталну музику, битове и позадинске звуке.</em></p>
<p>Већ из овог списка могућности АИ програма, постаје јасно да се човеково стваралаштво повлачи све дубље у позадину, и да све мање има директне везе са оним што заиста чујемо кад слушамо данашњу музику.<!--<box box-left 49729739 embed>--></p>
<h4><strong>Наш проблем</strong></h4>
<p>За сад је, недвосмислено, музика коју прави вештачка интелигенција – имитација музике.</p>
<p>Али проблем није у томе, него што је данашња публика очигледно више него задовољна сваком имитацијом живота која јој се понуди, па и имитацијом музике. Нови потрошачки модел заправо намеће нови културни модел, у коме аутентичност више није потребна.</p>
<p>И зато не питајте где је нестао рокенрол и зашто више није онолико друштвено важан као некад – није проблем у рокенролу, него у публици која више не може да га схвати нити прихвати. Сувише је људски.</p>
<p>Дигитална дистрибуција је велики нивелатор, кроз њу избија просечност укуса стотина милиона слушалаца, који немају никакве захтеве од музике.<!--<box box-left 49729744 embed>--></p>
<h4><strong>Смрт популарне музике </strong></h4>
<p>Провала употребе вештачке интелигенције у „креативним индустријама“ само заокружује процес отуђивања од нас самих и наших стварних животних потреба. Зато панично тражимо друштво, макар фиктивно, било где на интернету.</p>
<p>Друштвене мреже (или можда пре анти-друштвене мреже), као што су Facebook и X, сурово експлоатишу наш порив да припадамо заједници. Тражећи пажњу, ми упадамо у намерно постављену замку – сасвим добровољно учествујемо у том искоришћавању и употреби наше интиме за рекламирање свега и свачега, дајући наше податке свакоме, и то у доба кад се такве информације сматрају сувим тржишним златом. Нема бољег савременог примера како се култивише социјализација у смеру профитабилности.</p>
<p>Генерација деце већ је одрасла уверена да је потрошачко понашање једини могући облик егзистенције. Виде и они да им нешто фали, али више немају ни име за оно што им недостаје, а камоли реалан осећај како би живот са неким дубљим смислом могао да изгледа. Њима је све производ: религија, уметност, културне традиције. Једини облик комуникације са њиховим садржајима је конзумација. Добродошли у свет корисника, у коме нико више није аутономна личност, него постоји онолико колико може да комуницира и онолико колико може да троши.<!--<box box-left 49729745 embed>--></p>
<p>На тој тачки се распао обичан, свакодневни морал, који је држао скупа међуљудске односе све до сад. Одатле сва ова бахатост, осионост и агресивност коју примећујемо подједнако на улици док се сударамо са другим пешацима што више и не гледају у нас забављени екранима својих мобилних телефона док на ушима држе слушалице, једнако као и у светској спољној политици, у којој нико више не слуша никог другог и сви нон-стоп тврде да су само они у праву.</p>
<p>Ово је нови модел друштвености, који нагласак ставља на појавност и перформативност, а не на смислени садржај. Зато нам се преко њега нуде и дистрибуирају искључиво „лаки“ садржаји који се уклапају у образац брзе потрошње. Музика која се прави за дељење на мрежама потпуно одговара овом клишеу површности и необавезности, која не окупира нашу пажњу превише, него је ту искључиво да би креирала угодан амбијент.</p>
<p>Управо би „угодна амбијенталност“ требала да буде судбина поп музике у доба вештачке интелигенције. Поп музика средине 21. века постаје део собног комфора. Ван те улоге она и не постоји.</p>
<p>Коначан резултат убрзане дигитализације друштвених односа је пред нама: ми смо сами себи укинули потребу за смисленим садржајем, па нам самим тим више није потребна ни уметност која би га преносила. Још мање нам је потребна уметност као људско сведочанство о нашим све испразнијим егзистенцијама.<!--<box box-left 49729757 embed>--></p>
<p>Вештачка интелигенција функционише као човеково огледало. Хранимо је подацима и утисцима, да бисмо добили свој одраз. Кроз њу, коначно остајемо сами са собом. Сами у том дереализованом осећају да владамо светом, пошто смо га прво свели на свој свет. АИ нам омогућава да не видимо више свет онакав какав јесте, него искључиво онакав какав ми желимо да видимо и доживимо.</p>
<p>Музика која се прави за такав свет, више нема капацитет да нам подари самоспознају.</p>
<p>Музика – као уметнички и људски чин – зато ником више није неопходна. Култура зато ником више није неопходна.</p>
<h4><strong>Неаутентичан снег </strong></h4>
<p>У овом новом свету у коме све више живимо, аутентичност је не само прецењена него и превазиђена. Деца сутрашњице неће више за њу марити. Зашто би и марила кад могу да буду шта год хоће, јер им се нуди толико многих идентитетских маски иза којих могу да се скрију? Данашњи свет своди се на представу, глуму егзистенције, током које се одвија стваран физички живот. Ко боље глуми – боље пролази.<!--<box box-left 49729673 embed>--></p>
<p>Сувишно је рећи колико је рокенрол генерација била супротстављена оваквим тенденцијама које су постојале и у њено доба, само су се онда звале – <em>малограђанштина</em>. Данас, кад је тоталитарна малограђанштина са својим бесомучним нон-стоп фолирањем освојила цео свет преко интернета, јасно је да једна ствар није више потребна: људска аутентичност. То је једна ствар која се не може предвидети, па зато ни подвести под алгоритам, а самим тим ни продати тако да се приход може испројектовати. Сувише је непредвидљива. Не може се ни одглумити. Зато и није више потребна глобалном друштву и поништава се где год се појави.</p>
<p>Стога је потребно одвојити нас од сваког директног искуства са светом око нас. То је друштвени смисао вештачке интелигенције.</p>
<h4><strong>Први бизнис модел без нас </strong></h4>
<p>Друштвене мреже су нас одвеле већ довољно далеко од директног, непосредног, спонтаног искуства међуљудских односа, и свеле на беду емотикона.</p>
<p>Музика која се шири посредством друштвених мрежа, прилагођена је артифицијелности комуникације на овим првим „социјалним машинама“ – том новом ентитету чија сврха постојања је креирање друштвене протезе – вештачке замене за стварни друштвени живот и интеракцију. Стварајући кроз Фејсбук, Инстаграм и ТикТок каналисани и мерљиви отисак друштвеног живота, успели смо да социјални инжењеринг подигнемо на висок ниво предвидљивости и самим тим и маркетабилности.</p>
<p><!--<box box-left 49729763 media>--></p>
<p>Музика данашњице зато постаје један део симулакрума постојања друштва, његов клизни елемент, који нам даје илузију садржајности комуникације и привид доживљаја. Таква је и музика која се данас прави – све је површнија и плошнија, једнодимензионална, без дубине: нови идеал поп музике јесте да буде потпуно предвидљива.</p>
<p>Ако нам то још увек није јасно: аутентичност у музици за масовну употребу данас је одавно превазиђено питање. Она није више потребна.</p>
<p>У судбини музике, као и сваке друге оригиналне уметности која више није потребна, видимо и своју судбину. Као и обично, ту уочавамо назнаке будућег развоја догађаја и за саму људску расу.</p>
<p>Медијски интегрисано друштво било је само предигра за свет у коме нас неће бити. Нови бизнис модел који се гради на основу АИ, у потпуности искључује људе кад год сметају остварењу већег профита.<!--<box box-left 49729722 embed>--></p>
<h4><strong>Оригинал више не постоји </strong></h4>
<p>Концепт вештачке интелигенције несумњиво почива на намери да се човек замени сложеном имитацијом људских функција. Оне у тоталу никад неће бити људско биће, али ће се понашати као човек. Више од тога нам неће бити ни потребно у будућем свету, у коме ће човек и тако бити растављен на своје основне функције: метаболизам, репродукција, потрошња – то је формула опстанка појединца у блиском футуру.</p>
<p>У дигиталном свету, и те функције су растављене на 1 и 0.</p>
<p>Атомизација свега људског сада је потпуна.<!--<box box-left 49729728 embed>--></p>
<p>Од ње почиње нова цивилизацијска парадигма: она у којој је могуће направити идеалну копију. Свака дигитална копија, наиме, у длаку је истоветна са „оригиналом“, који самим тим губи својства оригинала. У онтолошком смислу, то значи да оригинал више не постоји – теоретски свако од нас може бити копиран у милион копија, уколико је то потребно.</p>
<p>Пошто оригинал више не постоји, све је на продају.</p>
<p>Пошто је све на продају, производи се све више копија.</p>
<p>Вештачка интелигенција зато није ништа друго него високо усавршена алатка за менаџмент друштва које је до краја и по дубини дигитализовано, те ново производно средство створено за максимизацију профита на до сад неслућеном нивоу.<!--<box box-left 49729685 embed>--></p>
<h4><strong>Добро и зло </strong></h4>
<p>Али у свету у коме постоји вештачка интелигенција, мора постојати и вештачка глупост, бар као могућност. Јер никад није било да је на овом свету постојала само памет – увек је била праћена истом количином глупости.</p>
<p>И све ми се нешто чини да нам будућност неће кројити никаква вештачка интелигенција, него иста таква, вештачка глупост. Са свим својим грешкама.</p>
<p>Ево оне највеће.</p>
<p>На овом месту ћу се сетити свог доброг старог професора Бошка Поповића, са предмета Психологија личности на Катедри за психологију Београдског факултета – увек је говорио да му се чини како сва релевантна научна сазнања указују на то да је потреба за разликовањем добра и зла урођена код човека, и да је то оно што нас одваја од животињског света.<!--<box box-left 49729751 embed>--></p>
<p>Можемо ли за вештачку интелигенцију рећи да разликује добро од зла? Или чак да јој је уопште потребно да разликује добро од зла?</p>
<p>На који начин онда она заслужује да доноси било какве одлуке које се тичу човека?</p>
<p>На који начин онда она заслужује да замени човека?</p>
<p><em>Напомена: овај текст написан је уз прећутно одобравање вештачке интелигенције. </em></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 13 Oct 2026 15:39:57 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087872/autenticna-kreativnost-u-digitalno-doba-sanja-li-vestacka-inteligencija-bolju-muziku.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/11/15/58/454/5917018/thumbs/14061358/thumb1.jpg</url>
                    <title>Аутентична креативност у дигитално доба: Сања ли вештачка интелигенција бољу музику</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087872/autenticna-kreativnost-u-digitalno-doba-sanja-li-vestacka-inteligencija-bolju-muziku.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/11/15/58/454/5917018/thumbs/14061358/thumb1.jpg</url>
                <title>Аутентична креативност у дигитално доба: Сања ли вештачка интелигенција бољу музику</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087872/autenticna-kreativnost-u-digitalno-doba-sanja-li-vestacka-inteligencija-bolju-muziku.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087858/lift-za-trinaesti-sprat-rokenrola-ploca-koja-je-otvorila-vrata-psihodeliji.html</link>
                <description>
                    Оно што музику са албума „The Psychedlic Sounds Of 13th Floor Elevators“ чини изузетном и јединственом већ шездесет година јесте чињеница да она и без свог психоделичног багажа функционише савршено. Глас Рокија Ериксона, који је завијао као трансилванијски вук, ношен треперавим звуцима тестије у коју је дувао Томи Хол и гитарским минијатурама Стејсија Сатерленда, није само отварао врата перцепције. Он је, истовремено, трасирао пут у срце рокенрола.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/3/10/34/981/5887676/thumbs/13980355/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији" title="Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49729530 media>-->Сад ми се чини да сам долазећи на овај свет са собом донео предиспозицији за музику Рокија Ериксона и његовог бендa The 13th Floor Elevators. Мој први овоземаљски плач је вероватно личио на Рокијев крик.</p>
<p>Верујем да је тако било из једног простог разлога. Кад сам први пут чуо Рокија и Елеваторсе њихова музике ме није изненадила. Имао сам утисак да је знам од раније. Песме су ми биле познате, имена чланова бенда такође. Њихов хит „You’re Gonna Miss Me“ је у два минута и двадесет пет секунди сажео сва моја рок искуства и одговарајуће преференције.</p>
<p>После сам у неком интервјуу прочитао Рокијеву изјаву у којој каже да су му најсрећнији тренуци у животу били кад му је у Остину неки продавац плоча поклонио три лонгплејке Јардбердса у замену за потпис на албуму „The Psychedelic Sounds Of 13th Floor Elevators“. Мени, као највећем фану Јардбердса са ове стране Дрине, та изјава је много значила. Говорила је о сличности афинитета и свему оном што следи из једне такве чињенице.</p>
<p><!--<box box-left 49729543 embed>-->Пре неку годину у једној опскурној лондонској продавници плоча један тинејџер је купио први албум Елеваторса. Продавац га је погледао и упитао: „Да ли знаш шта си купио?“ Дрчни клинац је набусито одговорио: „Знам, LP плочу“. „Не, момче, купио си реликвију. То што држиш у руци је религијски артефакт. То је знамење једне вере и једног убеђења“, одговорио је продавац. Клинац је слегао раменима, окренуо се и отишао. Продавац је остао замишљен и забринут.</p>
<p><strong>SEX</strong></p>
<p>Кад смо у Лондону да останемо још мало у том граду. На лондонској адреси 430 Kings Road, Chelsea, почетком седамдесетих година прошлог века, Вивијан Вествуд и Малколм Мекларен су отворили бутик под именом SEX. То место је врло брзо постало састајалиште младе генерације урбаних одметника и отпадника.</p>
<p>Вивијан и Малколм су младу екипу која је „блејала“ у бутику упознавали са ситуационистичким идејама о улози уметности у друштвеним збивањима. Из тих дружења изродио се панк рок. У бутику SEX су основани Sex Pistols.</p>
<p><!--<box box-left 49729532 media>-->Марко Пирони, редовни учесник на тим сесијама и каснији басиста у бенду Adam & The Ants, 2003. године направио је компилацију <a href="https://www.youtube.com/playlist?list=PLowrZST-846wsUkNSur_qus32E6caSJI8">„SEX: Too Fast To Live Too Young To Die“</a>, на којој представио 20 најважнијих песама из џубокса бутика SEX. Та музика је служила као катализатор који је омогућио брзо и лако прихватање радикалних идеја које су заговарали Вивијан и Малколм.</p>
<p>„Мрзео сам стару музику колико и нову, али ове плоче су звучале потпуно различито. Била је то музика одбачених прављена за одбачене“,  рекао је Пирони.</p>
<p>Једна од песама која се налази на његовој компилацији значајна је за текст који следи. Ради се о нумери <a href="https://www.youtube.com/watch?v=D2kEl9TVmp0">„You’re Gonna Miss Me“</a>. Она се у џубоксу бутика SEX налазила у оригиналној верзији бенда The Spades. Био је то бенд којем се Роки Ериксон придружио пошто је, због дуге косе коју није хтео да скрати, избачен из средње школе. Било је то 1965. године.<!--<box box-left 49729516 media>--></p>
<h4><strong>Мапа и/или територија</strong></h4>
<p>У то време улицама Остина ходао је један несвакидашњи лик. Звао се Томи Хол. Напустио је студије филозофије и психологије на тексашком универзитету. Заносио се идејом да оснује рок бенд који ће му послужити као средство за промоцију његових филозофских и свакаквих других ставова.</p>
<p>Томи Хол је иначе био под великим утицајем америчког филозофа пољског порекла Алфреда Коржибског. Делио је његов став да је људско сазнање ограничено језиком и нервним системом. Хумана индивидуa нема директан однос са светом који је окружује. Остварује га преко представа које стварају језик и нервни систем.</p>
<p>Најлакше је ово објаснити помоћу једног примера који Коржибски наводи. Он је, наиме, изнео став да „мапа није исто што и територија коју представља“. Хтео је да каже да поток представљен на мапи није онај који „румено тече“ на некој територији. На мапи је картографска представа потока. Исто тако је и у свакодневном сазнању. „Поток“ је само реч која репрезентује онај прави који постоји у природи, на одређеној територији изван нас. Поток који видимо није онај који тече. То је самo визуелна сензација коју твори наш нервни систем. Са светом око себе комуницирамо преко посредника које стварају језик и нерви.</p>
<p><!--<box box-left 49729520 media>-->Томи Хол је сматрао да може да дође до директне комуникације између човека и спољашње реалности. Да би се то остварило требало би, по њему, конзумирати халуциногене дроге. Дериват лизергичне киселине LSD-25 био је одлично средство за остваривање те врсте комуникације.</p>
<h4><strong>Име бенд</strong><strong>a</strong></h4>
<p>Томију Холу, надобудном филозофу и будућем рокеру, допао се глас певача из групе The Spades. Мислио је да дечко има глас и наступ који може да буде веома успешан у ширењу радикалног филозофског учења. С том намером је основао бенд којем је дао име The 13th Floor Elevators.</p>
<p>Поред Рокија и Томија у бенду су били тројица дођоша из Порт Артура – гитариста Стејси Сатерленд, бубњар Џон Ајк Волтон и басиста Бени Турман. У Порт Артуру су заједно свирали у бенду Lingsmen.<!--<box box-left 49729526 media>--></p>
<p>The 13th Floor Elevators је било необично име за бенд. Многи су се питали шта то значи. Постоји неколико теорија. Једна каже да је тринаести спрат непостојеће место. У то време, у конзервативном и сујеверном Тексасу, у високим зградама није постојао 13. спрат. После спрата број 12 долазио је четрнаести спрат или спрат 12А. Број 13, као баксузна нумера која доноси несрећу, није употребљаван. Ако се прихвати ово објашњење, онда би име бенда означавало лифт који носи на непостојеће место. То је некако било у складу са Холовим основним науком.</p>
<p>Друга теорија је говорила да се број 13 односи на слово М, које је тринаесто у енглеском алфабету. Слово М је прво у речи „марихуана“. Хол и његова екипа из бенда су били пасионирани конзументи те траве. И ова теорија је у складу са Холовим учењем и значају који је придавао употреби дроге.</p>
<h4><strong>Значење речи</strong></h4>
<p>Песмом „You’re Gonna Miss Me“ је започела каријера The 13th Floor Elevatorsа. У јануару 1966. године она је била на А страни њиховог првог сингла. У октобру исте године је била на позицији А1 њихове дебитанске LP плоче „The Psychedlic Sounds Of 13th Floor Elevators“. </p>
<p><!--<box box-left 49729544 embed>-->Рокијев примални крик имплантиран на сам почетак песме, који као да долази из дилувијалног мрака, из времена пре времена, наговестио је основне контуре музике који је Томи Хол намеравао да изводи са својим Елеваторсима. <em>Bona fide</em> гаражни рок, базичан и укорењен, у којем су се славили енергија и аутентичност, био је повезан са халуцинираном реалношћу коју је доносила употреба деривата лизергичне киселине.</p>
<p>Реч „psychedelic“ из назива деби албума Елеваторса била je релативно нова у то време. Ту реч је први употребио британски психијатар Хемфри Осмонд 1956. године. Он је истраживао дејство мескалина и ЛСД-а на људски мозак. Сматрао је да дотадашњи термини за халуцинантна стања које су те материје изазивале нису адекватни.</p>
<p>У једном писму Олдосу Хакслију, кога су такође занимале те ствари, употребио је нову реч. Написао је: „To fathom Hell or angelic / Just take a pinch of psychedelic.“ У слободном преводу то изгледа овако: „Да продреш у пакао или узлетиш анђеоски, узми само мало психоделика“. </p>
<p><!--<box box-left 49729550 embed>-->Етимолошки гледано, Осмонд је спојио две грчке речи у једну: реч „psyche“, што значи „душа“, или „ум“, и реч „delos“ што значи „откривање“. Тако да би реч „психоделик“ могла да се односи на нешто што има способност да „открије душу или ум“.</p>
<h4><strong>Омот</strong></h4>
<p>Музика бенда The 13th Floor Elevators је меланж гаражног рока и психоделичног звука. То је аргонаутска авантура, нека врста одисеје, током које се на таласима правоверног гаражног звука плови ка пределима који су из дубине времена стигли у људски мозак и ту се притајили у областима до којих свест не допире.</p>
<p>Кад узмете у руке прву лонгплејку Елеваторса две ствари вам упадну у очи. Прво, омот плоче. То је креација локалног остинског графичког дизајнера Џона Кливленда. Шарени вртлог форме и слова изгледао је као барјак на челу психоделичне армаде.</p>
<p><!--<box box-left 49729538 media>-->Кливленд је више био пријатељ бенда него прави дизајнер. Цепао је карте на првом наступу Елеваторса. Дизајнирао је бизнис карту бенда и плакате за свирке. Направио је чувену декорацију са пирамидом и оком на бас бубњу Елеваторса.</p>
<p>Омот за деби албум Елеваторса је пионирски примерак психоделичне уметности. Кливлендов рад на визуелном идентитету бенда The 13th Floor Elevators збио се неколико месеци пре него што су Вес Вилсон и екипа промовисали психоделични дизајн у Сан Франциску.</p>
<p>Постоје експерти који сматрају да је Кливлендов омот за први албум Елеваторса најзначајнији рад те врсте. Са омотима за албуме <a href="https://www.youtube.com/watch?v=YH7Z23xtmfg">„Disraeli Gears“</a> групе Cream, који је дизајнирао Мартин Шарп, и оним за албум <a href="https://www.youtube.com/watch?v=MwTV23pBm_U">„Piper At The Gates Of Dawn“</a> групе Pink Floyd, који је урадио Вик Синг, чини свето тројство психоделичног дизајна омота грамофонских плоча. </p>
<p><!--<box box-left 49729552 embed>-->Друга ствар која привлачи пажњу на омоту албума „The Psychedelic Sounds Of...“ је мали филозофски трактат на задњој страни. У њему је Томи Хол изнео своје филозофске ставове. Једном давно сам писао о том Холовом саставу (<em>Ритам</em>, јануар/фебруар 1991. године):</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Аристотел је<strong>,</strong> како пише на омоту прве плоче састава The 13th Floor Elevators, организовао људско знање вертикално, у одвојене и неповезане категорије – наука, религија, рад итд. Аристотел се бавио идентификацијом објеката, а не односом између њих. Последица овакве концепције спознаје света, на којој почива западна цивилизација, јесте ограничена способност човека да у једном тренутку може да сазна и спозна само једну ситуацију, један догађај. Може ли се људско знање организовати хоризонтално и на тај начин уживати у благодетима спознаје целокупности живота, природе и света?“</p>
<p>Немам шта да додам. <!--<box box-center 49729556 embed>--></p>
<h4><strong>Песме</strong></h4>
<p>Једанаест песама које чине деби албум Елеваторса објашњавају поједине аспекте Холовог филозофског учења. Уз наслов сваке песме иде и кратка филозофска експликација њеног садржаја. Ево неких примера.</p>
<p>За песму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=MU33gsdjHgo">„Roller Coaster“</a> пише: „(Песма) описује откривање новог правца и сврхе човековог живота, кретање у том правцу и резултате који из тога произилазе.“</p>
<p>За нумеру <a href="https://www.youtube.com/watch?v=9C0VqnLvtJM">„Reverberation (Doubt)“</a> се каже: „Одјекивање или реверберација је корен сваке неспособности да се човек носи са својом средином. Сумња изазива негативне емоције које се шире попут одјека и ометају сваку конструктивну мисао. Ако човек учи и организује своје знање на прави начин – уз савршено међусобно повезивање (знања) – он нема потребу да осећа сумњу или колебање.“</p>
<p><!--<box box-left 49729562 embed>-->Песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=OAnN_AgZRJ4">„Through The Rhythm“</a>: „...показује последице примене старог система и све оно што из њега проистиче. Нови систем представља велики еволутивни корак за човека. Нови човек посматра старог човека онако како је стари човек некада посматрао мајмуна“, док песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=jaFSzw2fX80">„Monkey Island“</a>: „...изражава стање човека који је управо открио да више не припада старом свету...“.</p>
<p>Песме Елеваторса су брзе, месмеричке, трипозоидне. Воде, што би рекао онај уклети рокер из Клуба 27, на другу страну. Звуче као флота васионских бродова на путу ка бескрају и оном што је иза тога. Филозофска инфраструктура имплантирана у њих лако се конзумирала захвaљујући сјајном извођачком умеће бенда.</p>
<p>Роки Ериксон, седамнаестогодишњак са викиншком гривом, певао је са страшћу и енергијом сибирског шамана. Његов глас је трасирао пут ка екстази. Он је певао као да му живот од тога зависи. На сцени је изгледао као протагониста неког Теслиног експеримента. Као да су га окруживале муње и електричне варнице. </p>
<p>„Роки је гласом откидао главе публици“, рекао је Били Гибонс из бенда ZZ Top. Он је као клинац био редован на концертима Елеваторса.</p>
<p><!--<box box-left 49729564 embed>-->Рокијев глас у комбинацији са хипнотичким звуцима које је Томи Хол производио на амплификованом крчагу (<em>amplified jug</em>) претварали су рок концерт у религијски чин. Публика и извођачи су славили „отцепљење од стварности“ и трипозоидни марш у онострано и заумно.</p>
<p>Тестија у коју је дувао Томи Хол је елемент традиционалне америчке музике. Традиција такозваних „jug“ бендова је дуга. Датира са почетка 20. века. Музичари из тих бендова су користили, поред правих инструмената, и ствари које су се употребљавале у свакодневном животу – даску за прање веша, есцајг  и керамички крчаг за воду (сличан нашој тестији), звани џаг (<em>jug</em>).</p>
<p>Томи Хол је амплификовану верзију џага укључио у звук Елеваторса. Вешто дувајући у тај крчаг производио је треперави звук који је прожимао музику бенда и увећавао њен хипнотички потенцијал.</p>
<p><!--<box box-left 49729570 embed>-->Гитариста Стејси Сатерленд је као „стоички астронаут“ стондирао на сцени. Био је непокретан и одсутан али је његова гитара вијала Рокијев глас и Томијеву тестију по нестварним, лизергичним орбитама.</p>
<p>Ритам тог халуцинираног вртлога одређивала је убитачна ритам секција. Бил Бентли, рок публициста који је организовао два „трибјут“ албума посвећeних Рокију Ериксону и Елеваторсима и који је као тинејџер био редован на њиховим свиркама, рекао је да је бубњар Елеваторса свој посао радио са „агилношћу октопода“ и да је с толиком снагом ударао у бас бубањ да је претила опасност да ће та справа одлетети са сцене право у публику. Басиста који је личио на карипског гусара је повремено прилазио микрофону и испуштао, барабар са Рокијем, прималне крике који су се под утицајем музике и психоделика претварали у степениште за небо.</p>
<p>Сва та чудеса, музичка и психоделична, које су Елеваторси изнели на сцену, творила су „свети звук“ овог бенда, како је ту соничну творевину назвао Пол Драмонд. Он је написао неколико књига о 13th Floor Elevatorsima.<!--<box box-left 49729573 embed>--></p>
<h4><strong>Двосмислености и алузије</strong></h4>
<p>Међу песмама које чине деби албум Елеваторса издваја се нумера <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Odm5xwz2xEs">„Splash 1“</a>. Ради се фолк-рок балади са деликатним психоделичним преливима. Коаутори песме су Роки Ериксон и Клементајн Хол, супруга Томија Хола.</p>
<p>Експликација са омота албума каже да ова песма „описује сусрет са особом која зрачи суштином трагања ('the essence of the quest'). У тренутку сусрета између две такве особе долази до изливања топлине и разумевања, као да су пријатељи целог живота“…</p>
<p>Постоје две приче о настанку песме. Једна каже да је Роки седео и гледео у Клемнтајн. У једном тренутку је узео папир и написао почетна два стиха: „I’v seen your face before / I’ve known you all my life“. Пошто није знао како да настави текст замолио је Клемнтајн да га заврши. Она је то урадила. У једном интервју је рекла да је тексту „додала“ психоделичне конотације. То се нарочито односи на песничку слику неонске светлости која се прелива између двоје људи.  </p>
<p><!--<box box-left 49729577 embed>-->Други кажу да су почетни стихови настали док је Роки био загледан у лице Џенис Џоплин. Познато је да су Роки и Џенис били у пријатељским односима. Рокијев певачки стил је утицао на Џенис. Постајала је идеја да се Џенис придружи Елеваторсима. Уместо тога она је напустила Тексас и отишла у Калифорнију, тачније у Сан Франциско и... остало је легенда.</p>
<p>Нису све песме на албуму „The Psychedelic Sounds Of...“ дело чланова бенда. Три нумере – „You Don’t Know“, „Kingdom Of Heaven“ и „Monkey Island“ – носе потпис Пауела Сент Џона (Powell St. John). Ради се о пиониру психоделичне цивилизације, блиском пријатељу Томија Хола, Џенис Џоплин и Рокија Ериксона из најранијих тексашких дана. Сент Џон је психоделични евангелиста и тврдокорни верник контракултуре. Током свог дугог живота (умро је 2021, имао је 81 годину) практиковао је све могуће алтернативне стилове живљења. Шест његових песама су изводили Елеваторси.</p>
<p>Џенис је такође певала његове нумере (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=KH5YjqNs-78">„Bye, Bye Baby“</a>), Боз Скегс исто тако (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=umuZp4I1PZ0">„I’ll Forever Sing the Blues“</a>) као и Даг Сем са својим квинтетом (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=GzcAWI0801o">„You Don’t Know“</a>).  </p>
<p><!--<box box-left 49729582 embed>-->Пауел Сент Џон је 1967. године основао бенд Mother Earth у којем је певала Трејси Нелсон, најбоља америчка непозната рок певачица. Написао је велики број песма за овај бенд.</p>
<p>Једном приликом, говорећи о својим песмама са првог албума Елеваторса, Пауел Сент Џон је рекао: „Идеја је била да се у речи упакује што је могуће више значења. Игре речима, двосмислености, опскурне референце, бизарне слике... све је било дозвољено. Желео сам да направим стихове које човек мора пажљиво да слуша, и који могу да се тумаче на више различитих начина. Двосмисленост и алузија били су суштина целе игре.“</p>
<h4><strong>„Turn on, tune in, drop out“</strong></h4>
<p>Музика Елеваторса, „ужасавајућа у својој моћи“ како је рекао Питер Бак из групе REM, представља „страшни плов“ преко мора халуциногених киселина, кроз „пурпурну маглу“, ка непознатим обалама са оне стране разума и свести. Нико се није, у васколикој историји рок музике, са таквом одлучношћу дрзнуо на ту експедицију.</p>
<p>Велику су цену Елеваторси платили за своју дрскост. Донкихотовски јуриш на систем има своју цену. Систем је узвратио. Хапшени су, осуђивани, затварани, прогањани више него иједан бенд у историји рок музике. Смештани су у затворе и луднице.</p>
<p><!--<box box-left 49729588 embed>--></p>
<p>Роки је 1969. године смештен у специјалну психијатријску установу „Rask“, предвиђену за азилирање душевно оболелих криминалаца. Ту је провео три године. Томи Хол се, заједно са Пaуелом Сент Џоном, изгубио у лагумима контракултралног подземља. Стејсија Сатерленда је убила супруга из пиштоља током неке свађе. Ортакиња Џенис је завршила угушена у сопственом избљувку. И тако даље, и томе слично..</p>
<p>Остала је величанствена музика Елеваторса као сведочанство о покушајима унутрашње револуције („inner revolution“). Она се заснивала на убеђењу да се права револуција одвија у глави појединца променом перцепције, свести и односа према стварности, а не само променом друштвених и политичких институција. Веровало се да ће се са променом свести променити и реалност. Парола Тимотија Лирија „Turn on, tune in, drop out“ била је идеја водиља.</p>
<p>Оно што музику са албума „The Psychedlic Sounds Of 13th Floor Elevators“ чини изузетном и јединственом је чињеница да она и без психоделичног багажа функционише савршено. Глас Рокија Ериксона, који је завијао као трансилванијски вук, ношен треперавим звуцима тестије у коју је дувао Томи Хол и гитарским минијатурама Стејсија Сатерленда, није само отварао врата перцепције. Он је, истовремено, трасирао пут у срце рокенрола. Тако је било некад. Тако је и данас.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 3 Oct 2026 11:30:57 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087858/lift-za-trinaesti-sprat-rokenrola-ploca-koja-je-otvorila-vrata-psihodeliji.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/3/10/53/833/5887754/thumbs/13980373/thumb1.jpg</url>
                    <title>Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087858/lift-za-trinaesti-sprat-rokenrola-ploca-koja-je-otvorila-vrata-psihodeliji.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/9/3/10/53/833/5887754/thumbs/13980373/thumb1.jpg</url>
                <title>Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087858/lift-za-trinaesti-sprat-rokenrola-ploca-koja-je-otvorila-vrata-psihodeliji.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Титоистички удар Марка Брецеља: Сваки човек има свој блуз</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5085607/titoisticki-udar-marka-brecelja-svaki-covek-ima-svoj-bluz.html</link>
                <description>
                    Пре пола века на музичку позорницу ступио  је један од најоригиналнијих и најсамосвојнијих аутора југословенске популарне музике, Марко Брецељ. Његов деби „Коктел“, објављен 1974. године, представљао је тек пролог за оно што ће уследити наредне године – албум „Пљуни истини у очи“ групе Булдожер, после кога на музичкој сцени почивше државе ништа више неће бити исто. Брецељ ће и након одласка из Булдожера четири године касније, све до смрти 2022, остати какав је био на почетку: пркосан, разбарушен и духовит, у свакој прилици подижући глас против свега што је сматрао да води прогресивној дебилизацији друштва. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2024/4/25/14/56/780/2740090/thumbs/5406687/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Титоистички удар Марка Брецеља: Сваки човек има свој блуз" title="Титоистички удар Марка Брецеља: Сваки човек има свој блуз" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49727117 media>--></p>
<p>Mарко Брецељ је први пут умро 21. јула 2021. Скоро сви словеначки медији пренели су тада вест о његовој смрти. Како то обично бива, следили су изрази жаљења и позваних и непозваних, опроштаја у медијима и на друштвеним мрежама. Било је и оних који су после ове вести одахнули.</p>
<p>Али истог тог дана Брецељ је устао из мртвих и дао низ постхумних интервјуа, како их је назвао, у којима је обелоданио један од својих уметничких перформансa, ударајући шамар добром делу јавности.</p>
<p>Наравно, Брецељ се није повампирио, мада се од њега и то могло очекивати. Тог јулског дана планирано је отварање мултимедијалне изложбе Злате Војнић Кортмиш и Данила Милошева, „на којој ће бити изложени посмртни остаци Марка Брецеља“, како је стајало у најави послатој медијима. Без икакве провере медији су објавили вест да је Брецељ умро.</p>
<p>За тих неколико сати постхумног живота Брецељ је уживао у постигнутом. Исте вечери у интервјуу за <em>Радио Штудент</em> рећи ће: „Размера овог пожара била је толико драстична јер ме неки људи воле, а неки не, па су обе групе вест о мојој смрти шириле једнаким интензитетом.“</p>
<p><!--<box box-center 49689919 media>--></p>
<p>Успут се наругао новинарима, али и готово целој јавности, говорећи да људи апсолутно ништа дубље не разумеју или, још горе, прочитано погрешно разумеју, саветујући цинично да се направи специјална ватрогасна јединица која ће гасити пожаре на друштвеним мрежама.</p>
<p>Тако је, налик Пиранделовом јунаку романа <em>Покојни Матија Паскал</em>, Брецељ успео да види своју смрт, али и опроштаје с њим. Али то је био само један од многих перформанса које је Брецељ у свом животу „приредио“ својој околини. </p>
<h4><strong>Рани радови</strong> </h4>
<p>Марко Брецељ је рођен у Сарајеву 30. априла 1951, у мешовитој породици. Мајка му је била Српкиња, а отац Словенац пореклом из околине Марибора. Породица се недуго по његовом рођењу сели у Словенију тражећи бољи живот. Иако прилично окруњено, нешто је остало од богатства његовог деде, који је пред рат био један од најбогатијих Словенаца у Марибору.</p>
<p>Тако ће Брецељ детињство провести у овом граду, где се његова мајка Бранка запослила као учитељица у основној школи, а отац као професор физике.</p>
<p><!--<box box-left 49680685 embed>--></p>
<p>Једна од првих слика коју памти из детињства је мајчино учење школских лекција напамет сваке вечери јер још увек није добро говорила словеначки. Доцније ће Бранка Брецељ остати упамћена као једна од најбољих мариборских учитељица.</p>
<p>Такав је био и његов отац, познавалац страних језика, захваљујући чему је преко десет година провео у Африци, где је као учесник хуманитарних мисија предавао у школама.</p>
<p>Рана искуства из младости, скопчана са каснијим сазревањем али и породичним пореклом, од Брецеља ће направити убеђеног Југословена, што ће остати до смрти. У једном од <a href="https://vreme.com/kultura/ne-izvinjavam-se/">последњих интервјуа</a>, који је дао Зорици Којић и Драгану Амброзићу, рекао је:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Генетски и културни мешанац јединац, одгојен као Југословен, дан-данас осећам се као део још постојећег, али нестајућег културног простора Југославије. Ову данас тако пљувану, уништену државу сматрам за далеко најсветлији период у хисторији свих народа који су живели у њој.“</p>
<p><!--<box box-left 49680667 embed>--></p>
<p>Иако одраста у складној породици просветних радника, школовање му не иде од руке. Добија укоре због силних неподопштина. Говорио је да је један од првих перформанса у животу био онај када је убедио другове да од школских сведочанства направе папирне авионе које ће бацати по школским просторијама.</p>
<p>Сећајући се те младалачке побуне, Брецељ ће је деценијама касније поновити када папирним авионима буде „гађао“ амбасаду Сједињених Америчких Држава у Љубљани. </p>
<h4><strong>Душа и он</strong> </h4>
<p>Први литерарни кораци Марка Брецеља су песме које је написао о партизанској борби, а први музички у квартету The White Negroes, у ком изводи црначке духовне песме.</p>
<p>Првобитно уписује студије географије на Универзитету у Љубљани, да би доцније прешао на студије физике. Ни на једним се неће дуже задржати. Заправо, од његових студија ће једино остати песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=8RLr02KE9G8">„Алојз Валчек“</a>, коју је посветио свом професору математичке физике Алојзу Кодреу, тада страху и трепету љубљанских студената, иначе пиониру научне фантастике у Словенији и преводиоцу дела Реја Бредберија и Дагласа Адамса. </p>
<p><!--<box box-left 49680679 embed>--></p>
<p>Године 1974. започиње музичку каријеру. Наступа као виолиниста у трију Крик, али жели да постане кантаутор. Пријављује се на Суботички фестивал на ком ће извести песму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=1zA16svXSwM">„Duša in jaz“</a> („Душа и ја“), и то захваљујући подршци Бојана Адамича. </p>
<p>Већ током првог наступа  шокира публику, мада је то овог пута било ненамерно. Пожелевши да му коса за концерт буде плава, одлази код фризера, али догодио се пех. Уместо плаве, коса је испала зелена, што већи део публике није добро прихватио. Ипак, песма добија награду стручног жирија, која му отвара врата музичке индустрије.</p>
<p>Исте године објављује албум <a href="https://www.youtube.com/watch?v=-nvH2jHK6sk&list=PLg01xQALOG71tfGKRkziluDuCaBZvgEUy">„Коктел“</a>, који ће доживети солидне тираже и признања критике. Све текстове и музику за песме на албуму Брецељ је сам написао, а аранжмане је радио заједно са Бојаном Адамичем, чији је оркестар одсвирао већину композиције.</p>
<p><!--<box box-left 49689916 embed>-->Музички деби Брецеља прилично се разликује од његове доцније каријере. Налик популарним шансоњерима тог времена, он комбинује џез и блуз музичке елементе који заједно са његовим крајње специфичним вокалом и зачудним текстовима творе један од најзначајнијих албума југословенске популарне музике.</p>
<p>О „Коктелу“ је музички критичар Миха Штамцар написао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Брецељов специфични пуцкетави вокал, уз звуке гудачких и дувачких инструмената, донео је мноштво евергрина… Већ на овом албуму препознајемо назнаке циничног Брецељовог црног хумора...“</p>
<p>Песма са албума <a href="https://www.youtube.com/watch?v=cSgcHOSBVP0">„Škandal v rdečem baru“</a> постала је тренутни хит, a за ову плочу Брецељ ће добити награду „Седам секретара СКОЈ-а“. Године 2012, у великом избору музичара и критичара, „Коктел“ је проглашен за један од десет најзначајнијих албума словеначке музике свих времена.<!--<box box-center 49680831 media>--></p>
<h4><strong>Пљуни истини у очи</strong></h4>
<p>Почетком 1975. године придружује се музичкој групи Седам светлосних година, коју је водио Борис Беле, а у њој још свирали  Борут Чинч, Андреј Вебле, Урош Ловшин  и Стефан Јеж, и која ће ускоро променити назив у Булдожер. Брецељ ће наредне четири године бити певач у бенду и са Борисом Белеом аутор песама.</p>
<p>Један од првих наступа Булдожер је имао у Загребу, где их публика одушевљено прихвата. Још битније, добили су позив од Југотона да сниме деби албум. Ипак, група се одлучила за ПГП РТБ.</p>
<p>Невоље одмах почињу. Побуњенички дух групе, отворено исмевање тадашњег политичког уређења, али и стихови који говоре о дрогама и сексу, напослетку и сам назив плоче <a href="https://oko.rts.rs/muzika/4691662/podsecanje-na-prvi-album-buldozera-i-besmrtne-pouke-marka-brecelja-koliko-gluposti-covek-moze-da-izdrzi-ako-ide-peske.html">„Пљуни истини у очи“</a> доводе до проблема. Први тираж већ одштампане плоче повучен је из продаје под паском непримерене представе портрета Јосипа Броза Тита на омоту албума. Плоча ускоро излази са новим омотом, а повучени постаје колекционарски раритет.</p>
<p><!--<box box-left 49680826 embed>-->Иако је комплетан тираж албума распродат, друго издање ПГП неће хтети да објави.</p>
<p>Иста ситуација је и са следећим албумом Булдожера <a href="https://www.youtube.com/watch?v=VYM7WkoW6uA">„Забрањено плакатирати“</a>, који ће после силних перипетија тек 1977. објавити друга музичка кућа, љубљански Хелидон, и која ће бити оцењена као „једна од најбољих плоча југословенског рокенрола, дело за сва времена чија дрска снага неспутаног сарказма и сад разноси наивног слушаоца кад се суочи са њом први пут“.</p>
<p>Група ће 1979. снимити и музику за филм <a href="https://www.youtube.com/watch?v=zLV_N8zk9fA&list=OLAK5uy_nyKZPR3CuzWI-aJ8zqesKZV8u6iZKtkjY">„Живи били па видјели“</a>, редитеља Бруне Гамулина и Миливоја Пухловског, за који ће бити награђена „Златном ареном за музику“ Пулског фестивала.</p>
<p>Албуме Булдожера прате бројни наступи на којима група шокира публику. Тако је Брецељ на бину излазио са запаљеном косом, неретко у инвалидским колицима, поготово када је изводио песму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=FPWPOl_QubA">„Yes My Baby, No“</a>, са завршним рефреном „I don’t want to be paraplegic, baby“, која је изазвала реакције људи са инвалидитетом који су, наводно, ову песму доживели као изругивање.</p>
<p><!--<box box-left 49680658 embed>--></p>
<p>Како је Брецељ рекао, то никако није била намера групе, већ покушај да се искаже бунт целе једне генерације против тадашњег друштвеног и политичког уређења, или, прецизније, бунт против „стања прогресивне дебилизације друштва“, како је то формулисао <a href="https://oko.rts.rs/muzika/4691662/podsecanje-na-prvi-album-buldozera-i-poruke-marka-brecelja-koliko-gluposti-covek-moze-da-izdrzi-ako-ide-peske.html">Драган Амброзић</a>. Овај бунт ће обележити и друге наступе и перформансе Булдожера, међу којима су и они у којима се на сцени „убијају“ чланови бенда, а Брецељ се појављује обучен као есесовац.</p>
<p>Булдожер са Брецељем је искрчио пут бројним новоталасним групама које ће ускоро ступити на сцену, као Шарлу Акробати, Електричном оргазму, Панкртима, Лајбаху, чији ће чланови у интервјуима то често и истицати.</p>
<h4><strong>Десант на Рт Добре наде</strong> </h4>
<p>Након непуне четири године у бенду, Брецељ из Булдожера одлази 1979, а група наставља са Борисом Белеом као фронтменом. „Отишао сам на маргину фокуса јавне пажње и ту се четрдесет година сасвим добро осећам“, рећи ће једном.</p>
<p>Након Булдожера, Брецељ 1981. објављује сингл <a href="https://www.youtube.com/watch?v=xvtKOxBy-jw">„Парада / Мајмуни / Тротоари“</a>, затим са песником Иваном Воларичем Феом наступа као дуо <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Z_tWvTrHJ3M">Златни зуби</a>. Године 1983. оснива бенд Marjanov čudni zajec с којим 1985. снима албум <a href="https://www.youtube.com/watch?v=CZAfK2NJO5Y">„Svinjam dijamante“</a>, две године потом с бендом Javna vaja издаје касетни албум <a href="https://www.youtube.com/watch?v=i8q1XliGABQ">„Десант на Рт Добре наде“</a>, да би затим, с групом Javna Dvaja, 1991. објавио и албум <a href="https://www.youtube.com/watch?v=29W3EROcre0"><em>„</em>Moje krave molznice<em>“</em></a>. С групом Strelnikoff 1994. снима CD <a href="https://www.youtube.com/watch?v=G3iG0SBzmTc&list=OLAK5uy_lwA1Q3VxQ_eUCKr891ffehePNgTUDgfrw&index=2">„Hojladrija * Svinjarija * Diareja * Gonoreja“</a>. </p>
<p><!--<box box-left 49680690 embed>--></p>
<p>Ипак, његов самостални уметнички рад никада није доживео славу какву је Брецељ имао као део поставе Булдожера. Свесно одбијајући улазак у музички мејнстрим, славу и новац, Брецељ ствара крајње чудновату тродеценијску музичку каријеру. </p>
<p>Почетком осамдесетих насељава се у Копру, где ће у наредним деценијама водити тамошњи Културни центар, који 1991. добија званични назив Омладински, културни, социјални и мултимедијални центар, и који ће временом постати култни простор и место наступа бројних југословенских уметника и музичара.</p>
<p>На <a href="https://www.youtube.com/watch?v=hrezhERZJo0">својим наступима</a> готово никада није изводио песме Булдожера. Није желео да живи од старе славе, како је говорио. На почетку концерта би знао да одмах каже колики је хонорар добио за наступ и колико су организатори „опељешили“ публику. Неретко је на концерте доносио вино које је сам производио како би почастио публику и ускратио део зараде организаторима.</p>
<p>Једном приликом је дошао на идеју да „наплати“ свој таленат. Наиме, како је причао, није било у реду да музичари без икаквог талента зарађују милионе, а да он буде сиромашан, па је естрадни харач као својеврсну разлику у талентима покушао да наплати од бројних музичара. Једино је нешто новца добио од Арсена Дедића.</p>
<p><!--<box box-left 49680851 embed>--></p>
<p>Иако је написао на десетине песама, које су и од стране књижевне критике окарактерисане као вредне, никада их није сабрао у формату књиге.</p>
<h4><strong>На вест о смрти Јосипа Броза Тита</strong></h4>
<p>Себе је називао циничним трубадуром. То је можда највидљивије у његовој песми „Свуда људи, свуда заставе“, написаној 1980. године након смрти Јосипа Броза Тита, која ће доцније попримити сасвим друго значење.<!--<box box-center 49680652 entrefilet>--></p>
<p><!--<box box-center 49680651 embed>--><!--<box box-center 49680646 entrefilet>--><!--<box box-center 49680663 embed>--></p>
<h4><strong>Човек пева после рата</strong></h4>
<p>Распад Југославије Брецељ види као потпуну катастрофу. Иако се за време постајања СФРЈ нештедимице борио против окошталих политичких структура, често бивајући цензурисан и скрајнут, упоређујући старо и ново време, једном приликом је рекао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Данас је систем софистициран и свемоћан, а некада је био груб и отворено рестриктиван. Већина људи данас мисли да доживљава раздобље слободе и демократије... Ја не мислим да је то слобода изражавања, односно д‌еловања. Сада је пуно теже успети ако си млад уметник него што је то било у моје време. Пуно је теже изразити свој осећај и своју истину пљунути у лице јавности него што је то било пре двадесет и пет година, у она црна времена једноумља.“ </p>
<p>У интервјуима је говорио да је период од Народноослободилачке борбе до распада Југославије било најбоље време за људе на овим просторима које се више никада неће поновити.</p>
<p><!--<box box-center 49680654 media>--></p>
<p>Био је један од првих музичара који је након распада Југославије посетио Србију, 1996. године, покушавајући да , како је говорио, пружи допринос обнављању југословенског културног простора. У једном разговору је рекао: „Моја домовина је цео овај простор. Љубитељи држава су направили своје државе у Хрватској, Србији, БиХ, Словенији, Македонији, Црној Гори... А ја нисам љубитељ држава, ја сам љубитељ културног простора и сарадње међу људима.“ </p>
<p>Против новог уређења и капитализма почиње да се бори „меким тероризмом“, како га је назвао, оснивајући почетком деведесетих „Друштво пријатеља умереног напретка у границама закона“ по угледу на Јарослава Хашека. На челу овог удружења, доцније и организације „Акација“, кандидовао се за посланика на свим локалним изборима у Копру од почетака вишестраначја у Словенији. Никада није освојио већу подршку у граду, али се на то цинично освртао говорећи да му на сваким изборима расте популарност, тако да очекује да ће једноставном математичком прогресијом власт освојити негде око 2100. године. На последњим изборима на којима је учествовао 2018. добио је нешто мање од 2 процента гласова.</p>
<h4><strong>Шта то радиш, булдожеру један?</strong></h4>
<p>Током својих „мекотерористичких“ акција Брецељ је извео низ „напада“ на структуре моћи, међу којима су најпознатији његови „атентати“ на словеначке политичаре, које је гађао комадићима вате угураним у дуваљку или случај када је у Копру „киднаповао“ групу америчких маринаца да би их убеђивао у пацифистичке ставове.</p>
<p><!--<box box-left 49680657 embed>-->Некада је меки тероризам прелазио и у тврђу варијанту. Желећи да искаже протест против превеликог утицаја цркве у друштву, Брецељ је умотавао црквена звона у тканине како би се она тише чула, због чега је један римокатолички свештеник физички насрнуо на њега. Последњих година одјекнуо је и његов перформанс којим је указивао на последице антиимигрантске политике, и то тако што се намерно посекао на жилет-жицу постављену на словеначким граничним прелазима, показујући колико је она заправо опасна.</p>
<p>Брецељ је посебно био у рату са дугогодишњим градоначелником Копра због спорења око износа помоћи Културном центру који је водио све до 2015. Кад год би га у граду видео, Брецељ је падао на колена пред градоначелником, иронично представљајући однос власти и уметника као однос некадашњих феудалних господара и њихових слуга. </p>
<p>Последње године живота му је обележила сарадња са чувеним редитељем <a href="https://oko.rts.rs/kultura/4240049/pozoriste-u-kosmosu-smisao-postgravitacione-umetnosti-dragana-zivadinova.html">Драганом Живадиновим</a>. У представи <a href="https://www.osmoza.si/node/2178"><em>Изрека</em> </a>Брецељ је изводио своје песме и ступао у интеракцију са публиком.</p>
<p>Словеначки редитељ Јанез Бургер је 2013. године о његовој вишедеценијској каријери снимио документарни филм <a href="https://www.youtube.com/watch?v=o2yW_hzC32Q">„Priletni parazit ali kdo je Marko Brecelj“</a> („Времешни паразит или ко је Марко Брецељ“).</p>
<p><!--<box box-left 49680665 embed>-->Последњу велику (пост)југословенску турнеју имао је 2015, када је у Београду, Сплиту, Сарајеву, Љубљани и Марибору снимао мјузикл <a href="https://www.youtube.com/watch?v=hXkejWtwyaA">„Бројање у јесен“</a>, пародију филма и мјузикла „Цвећа у јесен“, насталих по истоименом делу <a href="https://oko.rts.rs/istorija/5084501/zaboravljeni-prijatelj-ivan-tavcar-kajzarov-sin-slovenacki-klasik-gradonacelnik-ljubljane-biciklista-i-karadjordjevicevac.html">Ивана Тавчара</a>. Критичан према свим национализмима на југословенском простору, говорио је: „Постојање и развој критичке свести у бившим југословенским земљама данас су очигледно угроженији од прашума Амазоније.“ </p>
<h4><strong>Друга смрт Марка Брецеља</strong></h4>
<p>Његова креативност и пркос оставили су велики траг у југословенској и словеначкој култури XX и XXI века. С друге стране, његова разбарушеност и неконвенционалност је довела до тога да га један део словеначке јавности посматра као менталног болесника, а није мањкало ни оних који су његово стваралаштво видели као анахрони израз његове поражене генерације која није успела да се снађе у новом времену.</p>
<p>Маја 2015. Брецељ је у испред београдског биоскопа „Звезда“ извео <a href="https://bljesak.info/kultura/flash/biti-sarkastican-prema-titu-je-in/118382">перформанс </a>„Штафета старости – Грешнику и симболу за рођендан”. „Последњих пет месеци сам сваке вечери читао о Петој непријатељској офанзиви, где је било много жртава“, рекао је Брецељ тада. „Зато сам се фотографисао са сликом Јосипа Броза Тита и књигом <em>Сутјеска</em>“. Испод једне од фотографија написао је: „НОБ и социјализам били су велике истине.“</p>
<p><!--<box box-center 49701255 media>--></p>
<p>Иако се последњих годинa борио са тешком болешћу, и даље је стварао, провоцирао, борио се против окошталости система који се само наизглед променио.</p>
<p>Када је 2021. направио перформанс фингирајући сопствену смрт, последњи пут се наругао свима у лице, али и смрти самој. Када је шест месеци касније, 4. фебруара 2022, стварно умро, медији су ту вест прво добро проверили, па је тек онда пренели.   </p>
<p>Цинични аманет који је оставио генерацијама које долазе гласи:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Будуће генерације морају да мисле да је наше садашње друштвено уређење најправедније. Или, још боље, не треба да себи уопште постављају непотребна питања и губе време на мозгање. Боље да се млади људи викендима забављају, а за недељу нека вредно похађају заглупљујуће школе, где ће се лепо припремити за тлаку и дозволу да возе колица по све већим тржним центрима. Амен!“</p>
<p>  <!--<box box-left 49680823 entrefilet>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 25 Oct 2026 10:57:52 +0100</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5085607/titoisticki-udar-marka-brecelja-svaki-covek-ima-svoj-bluz.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2025/1/17/21/16/42/3763613/thumbs/8296913/thumb1.jpg</url>
                    <title>Титоистички удар Марка Брецеља: Сваки човек има свој блуз</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5085607/titoisticki-udar-marka-brecelja-svaki-covek-ima-svoj-bluz.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2025/1/17/21/16/42/3763613/thumbs/8296913/thumb1.jpg</url>
                <title>Титоистички удар Марка Брецеља: Сваки човек има свој блуз</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5085607/titoisticki-udar-marka-brecelja-svaki-covek-ima-svoj-bluz.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5086789/balada-o-vladimiru-visockom-prekinuti-let-hamleta-sa-taganke.html</link>
                <description>
                    Француска глумица, певачица и књижевница Марина Влади преминула је у 88. години живота. Рођена као Катрин Марина де Пољаков-Бајдаров, Марина Влади је током шездесетих и седамдесетих година прошлог века била једно од најпознатијих лица европског филма. На Канском филмском фестивалу 1963. године је добила награду за најбољу глумицу за улогу у италијанској комедији „Брачни кревет“. Успех је остварила и као певачица, са својим сестрама снимила је два албума под уметничким именом „Сестре Пољаков“. „Читавог живота је била ангажована – од рата у Алжиру, преко Манифеста 343+, до борбе за права миграната без регулисаног статуса и права на становање“, написали су њени синови на вест о смрти Марине Влади. Њен живот је обележила и љубав са Владимиром Висоцким, култним совјетским песником и глумцем. Венчали су се 1969, Марина се преселила у Москву, где је остала све до преране смрти Висоцког 1980. године. О њиховом односу написала је књигу „Владимир или заустављени лет“, која је касније адаптирана за позориште. Укупно је објавила десетак књига, међу којима су и њени мемоари „24 слике у секунди“. Поводом смрти Марине Влади, подсећамо на текст Радмиле Станковић „Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке“.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2025/6/24/9/33/141/4263090/thumbs/9740369/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке" title="Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p style="padding-left: 30px;"><!--<box box-left 49708352 media>-->„Сви ми у неком периоду свог живота страдамо од гласина... Неколико пута сам већ био сахрањен, неколико пута сам одлазио, неколико пута био у затвору, казне су биле толике да би ми требало још сто година живота да их одлежим... Једна девојчица из Новосибирска ме је питала: 'Је ли истина да сте ви умрли?' Ја јој кажем: 'Не знам.'“</p>
<p>Такo је на једном свом концерту причао Владимир Семјонович Висоцки.</p>
<p>Позориште му је било занат, а поезија страст. Био је човек који је у неслободи остварио слободу која је многима остала недостижна. Глумац чији је Хамлет у Позоришту на Таганки постао једна од прекретница у позоришној историји СССР-а. Песник који је написао 800 и отпевао 600 песама. Који је као Јесењин певао <em>грлом и срцем</em>, и чија смрт је лично погодила грађане читавог Совјетског Савеза. Био је <a href="https://www.youtube.com/watch?v=VX6qKhgs1ig"><em>Душа лошег друштва</em></a>, како је сам певао. Обожавано биће од кога је у земљи само космонаут Јуриј Гагарин био вољенија личност 20. века, говориле су руске анкете из 2010. године. Постхумно је постао власник новооткривене планете између Марса и Јупитера, заведене у међународном каталогу планета под бројем 2374 и названe „Владивисоцки“.</p>
<h4><strong>Дама у црном</strong></h4>
<p><em>Умирао је</em> неколико пута, како је говорио. Године 1969. године преживео је клиничку смрт због пуцања крвног суда у грлу. Погрешно је, уместо морфијума, ушприцао у себе нешто после чега је једва преживео.</p>
<p><!--<box box-center 49708448 embed>--></p>
<p>Учинило се да је умро и 25. јула 1979. године на концерту у Бухари. Пао је на сцени, инјекцијом у срце враћен је у живот. Када је дошао к себи, супрузи, глумици Марини Влади је рекао: „Видиш да јој нисам потребан, тој тајанственој дами у црном. Ни мени се не жури да се упознам с њом.“</p>
<p>Зависност од наркотика и проблеме с алкохолом преточио је у стих: „Ја у грло, у вене отров себи убацујем“. Према распрострањеној верзији, за морфијум се везао средином 1970-их, када је патио од јаких болова у бубрезима. По казивањима блиских, наркотици су га вадили из најтежег пијанства. У инјекцијама морфијума видео је начин да се избави од алкохолне зависности, не признајући да је нови пут да стигне до <em>полусвести</em> кудикамо опаснији од алкохола.</p>
<p>Зависност није успевао да савлада. Како се приближавала Олимпијада у Москви 1980. године, у СССР-у се морфијум није могао набавити, па је песник користио доступни аналог – вотку у комбинацији с кокаином.</p>
<p><!--<box box-center 49708477 embed>--></p>
<p>О његовом проблему с наркотицима, Марина Влади је сведочила у аутобиографској причи <em>Владимир или прекинути лет</em>:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„По криминалном наговору једног пријатеља, ти си први пут сам себи убризгао морфијум: физички бол након језиве пијанке није ништа у поређењу са психичким мукама. Осећање пропасти, грижа савести, стид преда мном, нестају као у чаролији: морфијум све брише из меморије... Неколико месеци си себе обмањивао. Да не би подлегао искушењу да се напијеш, ти директно прелазиш на морфијум. Неко време ти се чини да си пронашао магично решење. Но, дозе се повећавају и ти ни сам не осећаш како све дубље падаш у стравично ропство. Гледано споља, то је сасвим неприметно и ти мање-више настављаш нормалан живот. Затим постаје све теже... Претвара се у кошмар, живот одлази корак по корак, ампула за ампулом, без патњи, полако – утолико је све страшније. А најстрашније је то што сам ја пред тим новим непријатељем потпуно немоћна.“</p>
<p>Песников блиски пријатељ Валериј Јанклович се сећао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Много сам причао с Волођом о томе. Рекао ми је: 'Ти ниси био на Западу, а тамо сви креативни људи то раде. То стимулише креативност. Ја то не злоупотребљавам, тек толико да одржим форму. И то ми помаже'.“</p>
<p><!--<box box-left 49708358 embed>--></p>
<p>Трећег јула 1980. Висоцки се појавио у Љуберецком градском дворцу културе. Лоше се осећао, али је одржао двочасовни концерт, уместо планираних сат и по.</p>
<p>Осамнаестог јула последњи пут се појавио на сцени Театра на Таганки у својој животној улози Хамлета. Прича се да је тада једва одиграо представу до краја. Следећа је била заказана за 27. јул.</p>
<p>Двадесет трећег јула, здравље Владимира Висоцког се нагло погоршало.</p>
<p>„Волођино стање је било ужасно. Било је јасно да треба употребити активнија дејства, да се спасе било којим средствима, или одустати од сваке помоћи. Уопште, било које дејство било је прилично опасно, али другог излаза није било. Одлучили смо да му га дамо. Али његови пријатељи су рекли да је то велика одговорност, и да без сагласности родитеља то не треба радити. И договорили смо се да ћемо Волођу узети 25. јула. Био је у врло лошем стању, али није се имао утисак да умире“, речи су лекара хитне помоћи Леонида Суљповара.<!--<box box-center 49708575 embed>--></p>
<h4><strong>Прекинути лет</strong></h4>
<p>Последњи дан живота Владимира Висоцког био је 24. јул. Мотао се по стану, стењао, не налазећи себи место, био је практично у несвесном стању. У неком тренутку пришао је Јанкловичу и рекао: „Знаш, данас ћу умрети!“</p>
<p>Нешто касније Јанклович је позвао доктора Анатолија Федотова, личног лекара Висоцког, и замолио га да га одмени. Доктор је причао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Дао сам му инјекцију таблете за спавање... Сат, два... Волођа је још увек патио... Онда је утихнуо. Помислио сам: заспао је... А ја сам дошао из смене, уморан, измучен. Прилегао сам и заспао, вероватно око три сата. Пробудила ме је нека злослутна тишина, као да ме је неко цимнуо. И полетим код Волође! Зенице раширене, реакције на светлост нема. Покушам вештачко дисање, а усне већ хладне. Касно. Између три и пола пет ујутру наступио је престанак рада срца, последица инфаркта.“</p>
<p><!--<box box-left 49708344 media>-->Песник је преминуо у свом стану у Малој Грузинској улици у Москви, 25. јула 1980. Имао је само 42 године и шест месеци. Према званичној верзији, умро је од јаке срчане инсуфицијенције, која је могла да буде последица дугогодишњег алкохолизма, али исто тако и преморености и стреса. На инсистирање оца, Семјона Владимировича Висоцког, обдукција није обављена, што је био разлог неколико верзија смрти, међу којима је најраспрострањенија – срчана инсуфицијенција и конзумирање алкохола у комбинацији са седативима.</p>
<p>Попут многих уметника који су предосетили своју смрт, Висоцки је то описао:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>И одоздо и одозго – мучим се између<br /></em><em>Да ли да побегнем горе, или да пробушим доле?<br /></em><em>Наравно, да испливам и не изгубим наду,<br /></em><em>А затим да се латим посла и чекам визу.</em></p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Изнад мене је лед – заломи га и тресни!<br /></em><em>Сав сам у зноју, као орач за ралом.<br /></em><em>Теби ћу да се вратим, као бродови из песме,<br /></em><em>Памтећи све, чак и старе стихове.</em></p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Мање ми је од пола века – тек четрдесет и нека,<br /></em><em>Жив сам, дванаест година тобом чуван.<br /></em><em>Ја имам шта да отпевам пред Свевишњим,<br /></em><em>Имам чиме да се оправдам пред њим...</em></p>
<p>Била је то последња песма Владимира Висоцког. Исписао ју је на <a href="https://philzav.livejournal.com/500427.html">полеђини разгледнице</a> 11. јула 1980. и дао је Марини Влади пред свој одлазак из Париза. Њихов последњи растанак. Претходних дванаест година биле су године љубави.<!--<box box-center 49708301 media>--></p>
<h4><strong>Испраћај </strong></h4>
<p>Владимир Семјонович је умро у јеку Олимпијских игара у Москви. Совјетске власти су покушавале да на сваки начин вест о његовој смрти сакрију. О томе да је земља изгубила великог песника и глумца сведочила су само два невелика некролога у новинама <em>Вечерња Москва</em> и <em>Совјетска Русија</em>, и скромно обавештење изнад шалтера Театра на Таганки: „Умро је Владимир Висоцки.“ Писало је још и да сви који су купили карте за представу <em>Хамлет</em> заказану за 27. јул 1980. могу да их врате и добиће назад свој новац. Нико није вратио карту, сачували су је као реликвију. Легенда каже да се наредних година ту и тамо у Москви код дилера могла купити понека позоришна улазница са датумом 27. јул, и то по цени ретке поштанске марке. </p>
<p>После неколико дана, због објаве вести о смрти Висоцког, уредник <em>Вечерње Москве </em>био је смењен. </p>
<p>Опроштај с песником 28. јула у згради Театра на Таганки претворио се у упечатљиво исказивање дубоке љубави према уметнику који је био званично непризнат, а у народу обожаван. </p>
<p><!--<box box-center 49708326 embed>--></p>
<p>Сахрана је била истог дана. Стотине хиљада људи који су дошли да се опросте с песником препунили су улице престонице где су се тих дана одржавале Летње олимпијске игре. Људи су масовно одлазили са стадиона да би присуствовали сахрани. Неки су носили магнетофоне са којих се орио Волођин глас...</p>
<p>Марина Влади је мужевљевом пријатељу Вадиму Туманову казала: „Вадиме, видела сам како су сахрањивали принчеве, краљеве, али овако нешто нисам никада видела!...“</p>
<p>Волођин син Никита касније је причао да никада не може заборавити дан сахране свог оца и колико је много било људи у чијим се очима читала туга због губитка. У већини цвећара у Москви тог дана није остало ни цвета, све је покуповано. </p>
<p>Иако је огроман број људи дошао да се опрости, није било никаквих скандала. Ред за сандуком с песниковим телом протегао се на десет километара.</p>
<p><!--<box box-left 49708306 media>--></p>
<h4><strong>На песниковом гробу</strong></h4>
<p>Висоцки је сахрањен на Вагањковском гробљу. Његов гроб се налази код самог улаза десно, целе године је прекривен цвећем.</p>
<p>Совјетска власт је хтела да oн буде сахрањeн негде даље, ван централног градског гробља. Марина Влади у својој књизи описује:<!--<box box-center 49708411 entrefilet>--></p>
<p><!--<box box-left 49708311 media>--></p>
<p>Пет година касније, у јесен 1985, на гробу је подигнут споменик који је израдио скулптор Александар Рукавишњиков. На монументу је приказан песник како покушава да се ослободи окова обавијених око његовог тела. Висоцки је приказан с гитаром, а коњске главе иза његових леђа подсећају на крила. Као основа за споменик послужила је чувена песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=4dg6XaFdJbE"><em>Коњи ћудљиви</em></a>. Споменик одражава његово стремљење ка слободи и симболише узлет, сувише рано прекинут – објашњавали су они који су га изгласали. Пре свега отац, мајка и деца. На цокли споменика тако и пише: „Од родитеља и синова.“</p>
<p>А Марина Влади је записала:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Управо сам сазнала да је споменик постављен. Од тада се изнад твог гроба уздиже безобзирна позлаћена статуа, симбол социјалистичког реализма – то јест оно од чега се теби за живота повраћало. Пошто је она висока скоро два метра, ти крај ње изгледаш као патуљак љутитог лица са гитаром уместо грбе, који је са свих страна окружен коњским њушкама. То је наказно, не уклапа се и једноставно је смешно... Висоцки је био песник и глумац, а не херој Совјетског Савеза, и ратоборна скулптура коју су родитељи изабрали биће у супротности са његовим ликом.“</p>
<h4><strong>Волети земљу</strong></h4>
<p>Владимир Висоцки био је у народу најпопуларнији и најомиљенији песник на крају совјетске епохе. Његов препознатљив промукли глас и карактеристичан чкиљећи поглед знао је цео Совјетски Савез. На његовим концертима су плакале девојке и медаљама окићени ветерани, на његове представе се ишло као на љубавни састанак. Био је и остао феномен који обједињује људе различитог узраста, порекла, имовинског стања и образовања. Феномен који траје до данас.</p>
<p><!--<box box-center 49708402 embed>--></p>
<p>Наслеђе Висоцког не мери се само количином написаних стихова, песама и снагом одиграних улога. Висоцки је већи од својих књига и филмова, он је постао део културног кода мислећег руског човека. Својим стваралаштвом, Владимир Семјонович је за многе формирао, и наставља да формира морално-духовне оријентире и грађанску позицију човека часног и искреног. И вођеног есенцијом патриотизма. Зато га је било тешко, немогуће, замислити као дисидента-емигранта, попут многих великана тадашњег Совјетског Савеза.</p>
<p>Као петнаестогодишњи ученик осмог разреда, 1953. године, своје прве стихове посветио је крајње неједнозначној фигури – Јосифу Висарионовичу Стаљину, и то поводом његове смрти. Та песма, <a href="https://www.culture.ru/poems/19251/moya-klyatva-pervyi-stikh"><em>Моја клетва</em></a>, сачувана је захваљујући његовој мајци која ју је одштампала на зидним новинама државне установе у којој је радила. Последњи стих гласи: „Име Стаљин ће нам сјати, као вечно сунце и вечна звезда.“</p>
<p>У једној <a href="http://interesno.cc/article/20124/hochu-i-budu-vysockijj-otvechaet-na-voprosy-ankety">анкети из 1970.</a> као најзначајнију историјску личност навео је Владимира Иљича Лењина, уз Гарибалдија. Песникови пријатељи су тврдили да је тиме исказивао поштовање поменутим историјским фигурама, али не зато што је он сâм био продукт совјетског система, већ зато што је пре свега био – патриота. </p>
<p><!--<box box-center 49708570 media>--><!--<box box-center 49708574 entrefilet>--></p>
<p>Када је Никита Сергејевич Хрушчов, који је владао СССР-ом после Стаљинове смрти, октобра 1964. пао са власти,  позвао је Висоцког у дачу поред Москве где је живео. Песник је отишао с гитаром и са жељом да добије одговор на питање зашто је први секретар Комунистичке партије и премијер Совјетског Савеза две године раније онако брутално напао <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%A5%D1%80%D1%83%D1%89%D1%91%D0%B2%D1%8B%D0%BC_%D0%B2%D1%8B%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B8_%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2">изложбу авангардних уметника</a> у московском Мањежу.</p>
<p>Хрушчов га је дочекао са колачима и хладном вотком. Њега је занимало како Висоцки пише песме о рату кад није ратовао; мора да су му људи који су били на фронту пуно причали о томе. Песник му је објашњавао да то не иде тако, Хрушчов се чудио.</p>
<p>Када га је после доста пића Висоцки питао за инцидент на изложби, Никита Сергејевич му је је признао: „Мене су преварили! Нису ми објаснили, ја се уопште нисам разумео у сликарство, ја сам сељак! И уопште, мени су рекли да су сви они педери!“</p>
<p><!--<box box-center 49708363 embed>--></p>
<h4><strong>Рани јади</strong></h4>
<p>Владимир Висоцки родио се у Москви 25. јануара 1938. године у породици Нине Максимовне, девојачко Серјогине, и Семјона Владимировича Висоцког. Име је добио у част деде по очевој линији, Владимира (Волфа) Висоцког, рођеног у Белорусији, сина дувача стакла који је успео да заврши три факултета Кијевског института „Д. С. Кротченко“: правни, економски и хемијски.</p>
<p>Године 1915, Волф Шљомович Висоцки оженио се Дебором Овсејевном Бронштајн која му је подарила два сина, Алексеја и Семјона. Годинe 1926. песникови деда и бака преселили су се у Москву. Волф је променио име и постао Владимир, а Дебора је себе почела да зове Ирином. Владимир Висоцки своје јеврејске корене није истицао.</p>
<p>После школе Волођин отац Семјон уписао се на Политехнички техникум везе и недуго пре него је дипломирао упознао се с Нином Серјогином, која је радила у хотелу „Интурист“ као преводилац за немачки. </p>
<p><!--<box box-center 49708481 embed>--></p>
<p>Нинин отац, деда Владимира Висоцког по мајчиној линији, Максим Иванович Серјогин, дошао је у Москву из Тулске области и велики део живота радио је као портир. Бака, Јевдокија Андрејевна, посветила се бризи о мужу и деци: два сина и три кћери. Семјон Владимирович и Нина Максимовна венчали су се 1937. године. После закључења брака, младенци су се уселили у једну собу у заједничком, комуналном стану у Првој Мешчанској улици.</p>
<p>Према сећањима Нине Максимовне, сина Владимира је родила у 9 сати и 40 минута изјутра, 25. јануара 1938. године. Муж јој је био на службеном путу и није могао да је сачека из породилишта.</p>
<p>Прве три године живота будући песник проживео је у <em>комуналки</em> с родитељима. Године 1941. Семјон Владимирович је позван на фронт, а Нина Максимовна и мали Волођа упутили су се у евакуацију на Урал, одакле су се вратили након две године.</p>
<p><!--<box box-left 49708376 media>--></p>
<p>На фронту је песников отац срео Јевгенију Степановну Лихалатову, која је радила у Главној управи путева НКВД-a, и заљубио се у њу. У комунални стан у Првој Мешчанској улици Семјон Висоцки се није вратио, његов нови дом постао је стан Јевгеније Лихалатове у Великој Каретној улици. Нина Максимовна је након развода наставила живот удавши се за професора енглеског језика Георгија Михајловича Бартоша. Волођин очух, алкохоличар, није се ни трудио да буде пријатан у опхођењу с њим.</p>
<p>Семјон Владимирович је био веома забринут због окружења у којем је живео његов син. Испрва није успевао да га узме од мајке, aли 1946. године, након судског решењу, Волођа је прешао код оца и његове жене Јевгеније Степановне коју је звао „мама Жења“. Жења је била Јерменка фине источњачке лепоте. Волођу је одмах заволела. Није имала деце и Волођа ће остати мажени јединац.</p>
<p>После годину дана заједничког живота, сво троје су отпутовали у Немачку, где је Семјон био службено премештен. Настанили су се у градићу Еберсвалде, где се налазио гарнизон совјетске окупационе војске и школа у којој су учила деца совјетских војних лица. Ту је Волођа примљен у пионире. Почео је и да похађа часове клавира, а отац и Жења поклонили су му хармонику. Живео је у добрим условима, лепо одевен, маћеха је спремала разноврсна укусна јела. Како је то тада било далеко од живота његових вршњака у домовини!</p>
<p><!--<box box-center 49708557 media>--></p>
<p>Идила је трајала до 1949. године, када је Семјон Владимирович добио нову дужност у Кијеву. Одлучили су да Јевгенија Степановна и Волођа не пођу с њим већ да се врате у Москву, где би Волођа кренуо у средњу школу.</p>
<p>И поред удобности очеве куће, ране године Висоцког обележиле су никад добри односи између разведених родитеља, најпре очухово пијанство, а онда очеве придике и његова потоња хвалисавост да је он својевремено био велики глумац у локалној драмској дружини, па је Волођа од њега наследио таленат.</p>
<p>Танано биће у младим годинама није имало с ким да разговара, морало је само да слуша. Марина Влади ће ту његову тугу одрастања сублимирати у једној реченици: „Све мирише на лицемерје и вотку.“</p>
<p>Тек касније је схватила: „Због свега тога – оца, мајке, ситуације, изгнанства – ти си већ са тринаест година почео да се опијаш.“</p>
<p><!--<box box-left 49708381 embed>--></p>
<h4><strong>Лоповска лирика</strong></h4>
<p>Године 1955. Владимир Висоцки је завршио 186. мушку средњу школу, добивши диплому у којој је писало да је из пет предмета имао оцену <em>одличан</em>, а из девет <em>добар.</em> Исте године, под очевим притиском, уписао се на Московски инжењерско-грађевински факултет. Требало му је пола године да схвати како не жели да троши време за овладавање професијом за коју нема намеру да веже свој живот. Узео је документа са факултета и почео да се припрема за упис на Позоришну академију. На такву одлуку увелико је утицало тадашње окружење младог Висоцког.</p>
<p>Млади филмски режисер јерменског порекла Левон Кочарјан (1930-1970), добар Владимиров пријатељ, доселивши се у кућу у Великој Каретној улици у Москви, организовао је ту нешто налик на затворени клуб у коме су се скупљали песници, писци и глумци. Међу њима су били Андреј Тарковски, Василиј Шукшин, Едмонд Кеосајан и Јуриј Гладков.</p>
<p>Шеснаестогодишњи Владимир био је један од најмлађих у том друштву. Добио је надимак <em>Шванц</em> (реп, на немачком), јер је као реп ишао за старијим друговима којима његово друштво није сметало; сматрали су га равним себи.</p>
<p><!--<box box-left 49708386 embed>-->Један од пријатеља из овог друштва, Анатолиј Утевски, касније се запослио у полицији и позивао је Висоцког, као <em>човека од поверења,</em> да ради с њим. Тада се Владимир заинтересовао за свет криминалаца. Анализа психологије преступника довела га је до мисли да нису сви <em>клијенти</em> криминалног одсека у души друштвени олош, већ да многе грађане који потпадају под преступнике на то терају животне околности. Та тема ће у будућности бити лајтмотив „блатне“ (лоповске) лирике Висоцког.</p>
<p>Године 1956. Владимир је постао студент прослављене Позоришне академије, Школе-студија МХАТ (Московски Художествени Академски Театар). Професоре су прилично бринуле особености његовог гласа, о чему сведочи сачувани записник са заседања катедре, датиран 5. новембра 1956. године. У документу је о Владимировим вокалним способностима карактеристику дала професоркa Саричева. По мишљењу искусног педагога за сценски говор, студент Висоцки је поседовао „рђав и веома непријатан глас“. Саричева је претпостављала да је храпавост гласа Висоцког последица неког органског недостатка.</p>
<p><!--<box box-left 49708393 embed>--></p>
<p>На последњој години студија Владимиров професор Павел Владимирович Масаљски приметио је да иако његов студент нема чист глас, он тај недостатак сјајно компензује својим уметничким умећем и способношћу да <em>осети</em> улогу.</p>
<p>И касније, многи су се бавили анализом гласовних способности Владимира Висоцког. Марк Захаров је казао да је управо такав његов глас у великој мери утицао на формирање Висоцког и као уметника и као песника. Јер, ако би његов глас био другачији, другачије би биле и његове улоге, другачији би били његови стихови и песме, другачији би био и он сам.</p>
<h4><strong>На даскама Театра на Таганки</strong></h4>
<p>Када је 1960. завршио академију са дипломом драмског и филмског глумца, по распореду је добио место у Московском драмском позоришту „А. С. Пушкин“. Ту је играо четири године, да би почетком 1964. године доспео код Јурија Петровича Љубимова, директора тек основаног московског Театра на Таганки, кога ће од тада ословљавати са „Шефе“.</p>
<p>Овај театар ће постати „острво слободе у неслободном свету“, где ће се Висоцки и Љубимов годинама надгорњавати у маестралној игри глуме и режије, игри која се окончана тек Волођином смрћу и последњом <em>Шефовом режијом </em>– Љубимов је у Театру на Таганки „режирао“ опроштај хиљада људи од Висоцког и забранио званичним ораторима улазак у салу.</p>
<p><!--<box box-center 49708424 embed>--></p>
<p>У својој књизи сећања, Љубимов је у поглављу посвећеном свом најмилијем глумцу написао: „Пастернак, Ахматова и Висоцки су својим стиховима изазивали више од одушевљења. Они су будили љубав.“</p>
<p>А почело је тако што га је Љубимов одабрао да замени једног глумца који се разболео, у улози Другог бога у Брехтовој представи <a href="https://www.youtube.com/watch?v=x9a8pkE6oik"><em>Добар човек из Сечуана</em></a>, којом је 23. априла 1964. године и отворен Театар на Таганки.</p>
<p>Љубимов је од самог почетка знао и за нездраве склоности глумца, али није могао да утиче на њега. Волођа га је обожавао, али га се помало и плашио. Био му је други отац. Марина Влади их је у својој књизи насликала с љубављу:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Он тебе воли као талентованог сина, с којим је, истина, било много брига. Ви се у послу допуњавате, и гледање ваших проба за мене представља прави ужитак. Обојица сте заводљиви и такмичите се у шарму. Повремено експлодирате, објашњавате се љутито гестикулирајући, и у тренутку се чини да ће сваког часа доћи до туче, али ви се ипак никад не вређате.“</p>
<p><!--<box box-center 49708460 media>--></p>
<p>Почетком 1965. године у Театру на Таганки одржана је премијера представе <a href="https://www.youtube.com/watch?v=rW_9acE8X5Q"><em>Антисветови</em></a> коју је поставио Јуриј Љубимов по делима песника Андреја Вознесенског.</p>
<p>У једном даху, на особени начин, Висоцки је изговарао те стихове правећи смислене паузе које су чиниле да гледаоцу замире срце у очекивању тренутка кад ће глумац поново проговорити. </p>
<p>Специјално за Волођу, Вознесенски је написао стихове <em>Песме акина</em> која је први пут изведена на сцени Театра на Таганки. Касније ће <a href="https://www.youtube.com/watch?v=eagZIGltBPU"><em>Песму акина</em></a> (<em>акин</em>, народни певач код Киргиза) уметник изводити на сваком свом концерту.</p>
<p>Гротескна представа <em><a href="https://www.youtube.com/watch?v=O0oGGAflVP8">Десет дана који су потресли свет</a>, </em>постављена по истоименој књизи Џона Рида, први пут је на Таганки изведена 1965. године и одмах је постала класик. У њој је Висоцки играо неколико улога: Александра Керенског, војника, морнара-стражара, младог разузданог анархисту...</p>
<p><!--<box box-center 49708533 embed>--></p>
<p>Управо захваљујући овој представи он је стекао славу као певач. Многи људи су долазили на представу само да би чули његов необичан глас, који је некада, од стране неких професора Школе-студија МХАТ, био оцењен ка рђав и непријатан.</p>
<p>У тој представи Висоцки је извео и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=1fBNwDFLRBQ">своју песму</a> коју је написао за улогу белог официра и која почиње стихом: „У парчиће се разлетела корона, нема државе, нема ни трона.“</p>
<p>Значајним се сматрају и улогe које је Висоцки много година играо на сцени Театра на Таганки: <a href="https://www.youtube.com/watch?v=OgoRoIqdRFg">Галилеја</a> у Брехтовом комаду <em>Галилејев живот</em>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GzcoTKR8zvM">Хлопуше </a>у драмској поеми Сергеја Јесењина <em>Пугачов</em>, и песника <a href="https://www.youtube.com/watch?v=DpIL76AsXyw">Владимира Мајаковског</a> у спектаклу <a href="https://www.youtube.com/watch?v=jwxDkobGOB0"><em>Слушајте!</em></a>. Последња улога коју је одиграо била је улога <a href="https://www.youtube.com/watch?v=4tWIkNttKBE">Свидригајлова</a> у <em>Злочину и казни.</em></p>
<p><!--<box box-left 49708528 embed>--></p>
<h4><strong>Хамлет у Београду</strong></h4>
<p>Па ипак, кад се каже Театар на Таганки, мисли се на Љубимова и на његову представу <em>Хамлет</em>. Улогу Хамлета Владимира Висоцког многи сматрају најбољом од свих позоришних улога које је одиграо, а неки критичари су чак говорили да је његов Хамлет најбољи од свих Хамлета икада одиграних на позоришној сцени. </p>
<p>Почетак рада на овој представи, међутим, није обећавао. Измучен и добрано изнервиран због његове неодговорности и пијанчења, Шеф је одабрао још једног глумца да игра Хамлета, па Висоцки 25. маја 1970. пише Марини:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Љубимов је позвао глумца 'Савременика' (позорише 'Савременик' су за време Хрушчовљевог <em>отопљавања </em>основали дипломци школе студија МХАТ Олег Јефремов, Игор Кваша, Олег Табаков, Јевгениј Јевстигнејев... Идеја је била да се развију принципи игре које су успоставили Станиславски и Немирович-Данченко, прим. Р.С) да паралено са мном проба улогу. Наравно, мене то нервира, јер је проба удвоје немогућа – ту нема довољно времена ни за једног глумца. Кад се кроз извесно време вратим у позориште, разговарaћу са <em>шефом</em> и, ако он не промени свој став, одбићу да играм и, вероватно, отићи из позоришта. То јесте веома глупо, јер већ годину дана прижељкујем ту улогу, и промишљам како се то може одиграти... Ја, наравно, разумем Љубимова – ја сам више пута изиграо његово поверење и он више не жели да ризикује, али... управо сада, када сам сигуран да не постоји више никакав ризик, за мене је та вест тешка. Но, добро – видећемо.“</p>
<p><!--<box box-left 49708396 embed>--></p>
<p>Љубимов му је још једном опростио. Објаснио је:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Сматрао сам да човек који пише поезију и уме прекрасно да изрази толико много дубоких мисли, да је тај човек способан да проникне у разноврсне сложене конфликте: светоназорне, филозофске, моралне и врло личне, људске проблеме којима је Шекспир обременио свог јунака.“</p>
<p>После годину дана играња <em>Хамлета</em>, Висоцки ће написати песму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=lcKf_UYZfX0"><em>Мој Хамлет</em></a>. Познаваоци су тврдили да се у њој очитује Љубимовљево читања Шекспирове трагедије.</p>
<p>Чудесну сценографију за <em>Хамлета </em>радио је сценограф Давид Боровски, Волођин пријатељ, тако да је ова представа била дело тројице великана – Љубимова, Висоцког и Боровског. Представа почиње тако што се из дубине појављује Хамлет са гитаром, а све време је на сцени огромна, строга завеса од природне нефарбане вуне, прљаво сиве боје, која се њише на све стране. Завеса се кретала по сцени, симболизујући надличне трагичне силе, судбину и смрт. Она је буквално постала још један лик у драми, за њу је глумац могао да се ухвати, да се умота, да се сакрије у њој, да се игра с њом. Од ње се није могло побећи. На сваком извођењу представе Висоцки је губио три и више килограма.</p>
<p><!--<box box-left 49708398 embed>--></p>
<p><em>Хамлет</em> Театра на Таганки је игран и у Београду, на <a href="https://www.youtube.com/watch?v=FHMZz8o4atc&list=PLFNZ8SHmft-NEfnbsybcPkpoBRyYN3_05&index=1">Битефу 1976.</a> и победио. А мало је недостајало да београдска публика не види Висоцког.</p>
<p>Наиме, две недеље пред долазак, Љубимов је позван у Министарство културе где му је речено да Висоцки не може на пут, али да држава нема ништа против да га замени неки други глумац кога редитељ изабере. Љубимов је то готово са усхићењем прихватио и рекао да му је довољно само четрнаест дана да с министром културе увежба Хамлета, па ће министар да замени Висоцког! Шта је пресудило, могло се само нагађати, али после овог разговора Волођи је ипак дозвољено да дође у Београд.</p>
<p>Премијера <em>Хамлета</em> одржана је 29. новембра 1971. године, последње извођење представе одиграно је 18. јула 1980. године.</p>
<p>Гертруду у <em>Хамлету</em> играла је Ала Демидова (1936), која је после Волођине смрти казала: „Тек након што је отишао, одједном сам схватила колико ми је значио као партнер. Био је изузетан глумац, посебно у својим последњим годинама, онај који је владао публиком буквално магнетизирајући ваздух око себе.“</p>
<p><!--<box box-left 49708324 media>--></p>
<p>Љубимов је тешко преболео његову смрт:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Као да је неко лансирао живи метеор, гађао њиме... Пролетео је нашим небом, запевао и изгорео, не желећи ништа, не узимајући ништа. Имао је само једну страст – не узимати него давати, давати, поклањати. Људима. Његова способност да даје, да се даје... била је феноменална.“</p>
<p>Након смрти Висоцког, Љубимов је режирао представу њему у част, али су му је власти забраниле. </p>
<h4><strong>На филму</strong></h4>
<p>На великом платну Висоцки се први пут појавио још као студент, 1959. године, са малом улогом у филму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=faqBuxIynnI"><em>Вршњаци</em></a>. Одиграо је још четири-пет непримећених улога, да би прву славу филмског глумца побрао после филма <em><a href="https://www.youtube.com/watch?v=rjDI-pX3JIQ">Вертикала</a>, </em>двојице младих режисера Станислава Говорухина и Бориса Дурова.</p>
<p>У тој причи о групи алпиниста који се спремају да савладају следећу висину, Висоцки је одиграо улогу везисте који је сакривао од другова упозорење о приближавању олује.</p>
<p><!--<box box-left 49708371 embed>--></p>
<p>У том филму су први пут зазвучале његове песме <a href="https://www.youtube.com/watch?v=1gTZVVtuM88"><em>Овде вам није равница</em></a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=veo889NOILw"><em>Опроштај с планинама</em></a> и песма која је одмах постала омиљена у народу, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=tsUcaGyjLyw"><em>Песма о пријатељу</em></a>, која се може упоредити с легендарном композицијом Жоржа Брасанса<a href="https://www.youtube.com/watch?v=wk4NPukvnIM"><em> Chanson pour l'Auvrgnat</em></a>.</p>
<p>Следи улога у филму Кире Муратове <a href="https://www.youtube.com/watch?v=XaBwxpPdXVs"><em>Кратки сусрети</em></a>, затим изузетна појава у „отаџбинској филмској уметности“, остварењу <a href="https://www.youtube.com/watch?v=JRtUMp1M24U"><em>Интервенција</em> </a>Генадија Полока, а онда и улога у филму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=_PxNkb5-YII"><em>Четврти</em></a>, снимљеном према комаду Константина Симонова. Висоцки је успео да генијално прикаже лик слабог човека у коме се још назире искра поштења. Улога новинара који је случајно дознао опасну информацију и неспреман је да поступи по савести, сматра се једном од најсложенијих у филмографији Висоцког.</p>
<p>За милионе људи у Совјетском Савезу, Висоцки је ипак највише остао запамћен као Глеб Жеглов у данас култном совјетском филму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Kxkmm4Jelfo"><em>Место сусрета се не сме променити</em></a> режисера Станислава Сергејевича Говорухина (1936-2018), снимљеном 1979. године по роману <em>Ера милосрђа </em>браће Вајнер.</p>
<p><!--<box box-left 49708472 embed>--></p>
<p>Без обзира што је лик Жеглова у књижевном делу двадесетпетогодишњак, Говорухин није видео у тој улози никог другог осим Висоцког, па је изменио сценарио узимајући у обзир глумчеве године, који је у тренутку почетка снимања већ напунио четрдесет.</p>
<p>Била је то његова последња филмска улога.</p>
<h4><strong>Црногорцима</strong></h4>
<p>Један свој филм, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=s8Knn9ti4BY"><em>Једини пут</em></a> редитеља Владимира Павловића, снимљен у југословенско-совјетској копродукцији и приказиван код нас под насловом <a href="https://www.youtube.com/watch?v=IoQzRchfjas"><em>Оковани шофери</em></a>, Висоцки је снимио у Црној Гори.</p>
<p>Прича почива на аутентичним догађајима из 1944. године, а редитељ је совјетском глумцу понудио да изабере улогу.</p>
<p><!--<box box-center 49708335 embed>--></p>
<p>Висоцки је за филм написао четири песме, од којих је <a href="https://www.youtube.com/watch?v=yWqRie2B-m0&list=PL1_vFs4gwRZ_hJ0GpLAmF79Ip-tiLJSC1&index=83">једна ушла у филм</a>. А о својој улози је говорио са лаком иронијом:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Играм једног од окованих возача. Моја улога је потпуно без речи, без иједне речи, али са песмама. Раније сам одбијао да певам у филму, али сад мислим – зашто не, ако постоји таква платформа са великом публиком. Певам своје песме и играм малу улогу, улогу са смрћу, како бих могао да снимам пет дана... Да певам, умрем и завршим.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Због овога сам отишао у Југославију. Снимали смо у Црној Гори на врло занимљивом местима... Црна Гора је 1904. године објавила рат Јапану... И још увек је у рату са Јапаном. Таква је то земља. Писао сам тамо песме о Црногорцима јер ми Пушкинове ловорике нису давале мира. Он је написао: 'Црногорци, какво племе...' Сад сам и ја писао стихове о Црној Гори.“</p>
<p><!--<box box-left 49708330 embed>-->Тридесет година касније, у октобру 2004. године, у Подгорици је, у близини Миленијумског моста, откривен споменик Владимиру Висоцком, поклон града Москве, на коме је уклесана последња строфа песме <em>Црногорци</em>:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Ја жалим у животу овом,</em><br /><em>што немам коријена два,</em><br /><em>што другом домовином мојом</em><br /><em>не зовем Црну Гору ја.</em></p>
<p>Бронзана подгоричка статуа приказује Висоцког како стоји на постољу с једном руком у ваздуху и с гитаром у другој руци. На постаменту се поред фигуре налази бронзана лобања, подсећање на Волођиног Хамлета. Статуу је дизајнирао руски вајар Александар Таратинов, који је радио и споменик Александру Пушкину у Подгорици.<!--<box box-center 49708438 media>--></p>
<h4><strong>Глас невољених</strong></h4>
<p>Колико год био цењен као глумац и обожаван као Хамлет, Висоцког су највише волели као извођача сопствених песама. У седамдесетим годинама прошлог века његови концерти су изазивали невиђено узбуђење.</p>
<p>Волођа је држао 50 концерата годишње, а простор за наступ су му давали разни институти и домови културе. Неки хроничари су дошли и до бројке од укупно 1.500 концерата за живота, од којих су многи одржани у тзв. андерграунд просторима, тамо где се власт није питала.</p>
<p>Јер, Владимир Висоцки је као песник био практично полузабрањен. Руска песникиња Бела Ахмадулина, која је јавно подржавала совјетске дисиденте, једном приликом је питала важног совјетског културног делатника зашто се не штампају песме Владимира Висоцког, а овај јој је одговорио: „Само преко мене мртвог!“</p>
<p><!--<box box-left 49708389 embed>--></p>
<p>Одраз живог живота у песмама Висоцког брзо је дошао у противречност са идеолошким поставкама совјетског система.</p>
<p>Томе сведоче наслови чланака у <em>Совјетској Русији</em>, <em>Комсомолској правди</em> и другим издањима из 1968: „Брже од вируса грипа шири се епидемија простачких песама“, или „Висоцки пева о алкохоличарима и у њихово име“.</p>
<p>Јавна кампања против његових песама била је гласна и моћна. <em>Правда</em> је критиковале глумца који „промукло нариче дивље лоповске песмице и наслађује се лоповским жаргоном“; у <em>Тјуменској правди</em> Висоцког су назвали „извођачем прљавих и простачких песамуљака“ и „фалсификованих речитатива уз два-три отрцана акорда“; <em>Совјетска Русија</em> објавила је текст о песмама Висоцког „које се вечерима врте по капијама“, а у којима се „под видом уметности приказује се малограђанштина, вулгарност, неморал: Висоцки пева у име алкохоличара, кажњеника, преступника, порочних људи и недовољно вредних“.</p>
<p><!--<box box-left 49708424 embed>--></p>
<p>На све то, песник и самоуки музичар је рекао:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Ја свирам веома примитивно, често слушам замерке на мој рачун због тога. Та примитивизација је намерна: специјално правим упрошћавање ритма и мелодије да би то одмах улазило мојим гледаоцима не само у уши, него и у душе, и да мелодија не смета прихватању текста.“</p>
<p>Прву гитару је добио на поклон од родитеља за седамнаести рођендан и сам је научио да свира. У почетку је изводио песме из <em>лоповског циклуса</em> у лењинградском кафеу „Молекула“, а после годину дана у Институту руског језика.</p>
<p>Временом су се географија и репертоар концерата проширили, певао је на факултетима и у домовима културе, али и у планинарским домовима и рударским окнима.</p>
<p><!--<box box-left 49708406 embed>--></p>
<p>Био је већ познат када је открио неког њему непознатог песника, дошао кући са књижицом његових стихова преведених на руски и викао: „Ово је превршило сваку меру! Замисли, тај тип, тај Француз – све ми је отео! Он пише као ја, ово је чисти плагијат!“ Није се добро осећао када му је Марина открила да је тај Француз живео и писао у 19. веку, а зове се Артур Рембо!</p>
<p>Године 1975. у зборнику <em>Дан поезије</em> била је објављена његова песма <em>Очекивање се продужило –</em> то је била једина песма Висоцког штампана за његовог живота у Совјетском Савезу. То је било недовољно да се званично призна за песника, а да буде члан Савеза писаца није могао да буде, јер није имао у штампи објављене радове.</p>
<p>Поред песама, Владимир Семјонович је написао и неколико приповедака и сценарија, и дело <em>Роман о девојкама</em> које је пронађено у песниковој заоставштини после његове смрти.</p>
<p><!--<box box-left 49708440 embed>--></p>
<h4><strong>Волођине жене</strong></h4>
<p>Прва жена Владимира Висоцког била је Изолда Жукова, коју је упознао за време студија у Школи-студију МХАТ-а. Она је била на последњој години, а Волођа на трећој. Била је већ удата, али заљубљеном Волођи то није сметало. Двадесет петог априла 1960. одржала се једноставна, али весела свадба. Убрзо је Иза остала у другом стању, а мама Висоцког је примила ту вест непријатељски. Због стреса у позадини скандала са свекрвом, девојка је имала побачај.</p>
<p>Када је Изолда добила понуду од позоришта у Ростову на Дону и прихватила је, Владимир је путовао из Москве да би се видели, али убрзо су до Изе дошли гласови о томе да глумица Људмила Абрамова чека дете са Висоцким. Након развода 1965, Изолда је задржала Волођино презиме. То презиме носи и њен син Глеб, чији је отац муж из Изолдиног другог брака. Умрла је 2018. године.</p>
<p>Владимир Висоцки и Људмила Абрамова започели су романсу на снимању неке драмe, а венчали су се тек 1965. године, када је њихов млађи син Никита напунио годину дана. Старији Аркадиј већ је имао две и по. Брак је кратко потрајао.</p>
<p>Висоцки се 1967. упознао са француском глумицом Марином Влади. Људмила је видела да се сваким даном њен муж све више удаљава од ње, и 1968. је поднела захтев за развод.</p>
<p><!--<box box-left 49708417 embed>--></p>
<p>Када су Марина Влади и Владимир Висоцки у децембру 1970. стали пред матичара, обома је то био трећи брак. Она је из претходних имала три сина, он два. Матичар је у чуђењу рекао: „Шест бракова, петоро деце и то дечака! Да ли сте сигурни у своја осећања? Да ли сте размотрили озбиљност оваквог корака? Надам се да сте овог пута о свему добро размислили.“</p>
<p>Тада су се већ две године забављали, и остали су заједно до његове смрти. Додуше, сама Марина признаје у својој књизи, Висоцки је на крају имао и другу поред ње, звала се Оксана Афанасова, била је студенткиња од осамнаест година у тренутку када је он имао четрдесет.</p>
<p>Живот са Волођом славна француска глумица је описала у својој књизи <em>Владимир, или прекинути лет</em>, коју је објавила седам година после његове смрти (у српском преводу је објављена у издању Задужбине „Петар Кочић“ из Бањалуке).</p>
<p>На књигу су највише примедби имали родитељи Висоцког. Марина им је на то одговарила да они, и кад су живели са њим, никада нису видели свог сина онаквим какав он јесте, никада га нису волели због онога што је радио, већ су од њега правили оно што су они хтели да буде.</p>
<p><!--<box box-left 49708414 media>--></p>
<p>И када је преминуо као славан и вољен песник, када су видели да је колона људи на сахрани била дуга десет километара, његов отац је одлучивао о споменику и величини гробног места, јер је хтео да и он ту буде сахрањен, на би ли му постхумно припао део синовљеве славе, говорила је Марина Влади. А његова мајка је <em>заслужна</em> што је нестало хиљаду и по Марининих љубавних писама и стотине њених телеграма упућених вољеном Волођи.</p>
<h4><strong>Пут у Париз</strong></h4>
<p>Били су шест година заједно и четири године у браку, када је Висоцки добио визу и први пут отишао у Париз. Страховао је да ли ће му власти дозволити одлазак из земље. Говорио је Марини да Пушкин никада није могао да оде у иностранство јер му то цар Николај I није дозвољавао, иако су имали лични контакт.</p>
<p>За Волођин пут у Париз био је заслужан генерални секретар Комунистичке партије Француске Жорж Марше (на тој функцији је био од 1972. до 1994. године), који је интервенисао код Леонида Брежњева, генералног секретара Комунистичке партије СССР-а. Марина ће рећи да је Волођа имао више среће од Пушкина.</p>
<p><!--<box box-left 49708349 embed>--></p>
<p>У књизи је описала љубав свог мужа према овом руском великану:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Једини песник чији портрет стоји на твом радном столу – јесте Пушкин. Једине књиге које ти чуваш и с времена на време прелиставаш, јесу књиге Пушкина. Једини човек кога ти цитираш напамет, јесте Пушкин. Једини музеј у који ти одлазиш – јесте Музеј Пушкина. Једини споменик на који ти носиш цвеће, јесте споменик Пушкину. Једина посмртна маска коју ти држиш на столу – јесте маска Пушкина.“</p>
<p>У Француску су отишли њеним колима, а у Паризу му је све било доступно захваљујући њеним пријатељима, њеној репутацији и лудачкој жељи да сви виде за каквог се посебног уметника удала.</p>
<p>Чим су дошли, одвела га је да гледају <em>Тимона Атињанина</em> Питера Брука. Били су одушевљени, и после чудесне представе која је трајала више од три сата остали су на дружењу са глумцима. Висоцки је на молбу Питера Брука импровизовао концерт у празном позоришту. Колеге су га слушале, а да се нису ни померили. Енглезу Питеру Бруку, сину јеврејских емиграната из Летоније, пошле су сузе.</p>
<p><!--<box box-left 49708586 embed>--></p>
<p>Волођа је узбуђен рекао Марини: „Први пут сам певао на западу. Видиш, то је сасвим могуће. Мене су с пажњом слушали!“</p>
<p class="box-center">У Паризу је Висоцки снимио своју прву инострану плочу, имао солистички концерт у Елизе-Монмартру и отпевао неколико песма на великом концерту у Сен Денију, спектаклу у част јубилеја, 70 година од оснивања листа <em>L</em><em>’</em><em>Imanite.</em></p>
<p class="box-center">Када се Висоцки појавио на бини сам с гитаром у руци, на травњаку је било 200 хиљада људи који су очекивали рок групу. Дочекали су га звиждуци, а онда је он почео да говори, пева <em>Лов на вукове</em>.</p>
<p class="box-center">Полако, све се утишало. Испраћен је овацијама.<!--<box box-center 49708408 embed>--></p>
<h4><strong>У Америци</strong></h4>
<p>Када га је Марина водила у Америку, није се добро осећао. Али обрадоваће га сусрет са Мишом Барешњиковим, који је Марини и њему дао свој стан на располагање док су у Њујорку.</p>
<p>Гостовао је у емисији CBS-а <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Mq6iRjEVS6g"><em>Шездесет минута</em></a>. Тада неприкосновени ТВ водитељ Дан Радер питао га је зашто не остане у Америци, а он му je одговорио:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Зар да напустим Русију? Зашто? Ја нисам дисидент, ја сам уметник. Ја баратам речима, мени су потребни моји корени, ја сам песник. Без Русије, ја сам ништа. Без народа за који пишем, ја не постојим. Без публике која ме обожава, не могу да живим. Без љубави ја се гушим. Али, без слободе – ја умирем.“</p>
<p>Викиликс је 2014. године објавио садржај депеше званичника америчког Стејт департмента, у којој стоји да је у тој емисији Висоцки приказан као „пример званично толерисаног неслагања у Совјетском Савезу“.</p>
<p><!--<box box-left 49708468 embed>--></p>
<p>Амерички познаваоци совјетских прилика тврдили су да је влада у Кремљу могла бити задовољна интервјуом за CBS, јер је Висоцки показао да „ако дисидент може да оде на Тахити и да наступи у Америци, онда ствари не могу бити тако лоше по њега у његовој домовини!“</p>
<p>Приватно, Висоцки се све више осећао креативно и лично окованим у Совјетском Савезу, рекао је у једном документарном филму о њему писац и дисидент Василиј Аксјонов (1932-2009). Навео је и да су га Марина и Волођа посетили у кући изван Москве и да му је песник тада рекао: „Не могу више да издржим овде, гушим се!“</p>
<p>Док су били у Њујорку, Милош Форман их је позвао на пробу <em>Косе</em> коју управо почиње да снима. У студију Метро Голдвин Мајера у Лос Анђелесу упознао је Дина де Лаурентиса, гледао је Роберта де Нира и Лајзу Минели који су ту пробали сцену за <em>Њујорк</em>, <em>Њујорк</em>. Де Ниро је одиста свирао саксофон, а Лајза је упутила пожудан поглед Висоцком док је пролазио са Марином.</p>
<p><!--<box box-left 49708431 media>--></p>
<p>Био је на вечери код Мајка Медавоја, тада веома моћног холивудског продуцента, сина украјинско-руских Јевреја, и ту је као зачуђено дете узвикивао имена људи са којима је требало да се упозна: Рок Хадсон, Пол Њумен, Грегори Пек... Размажени славом, били су пристојни када им га је домаћин представио као славног глумца, песника и певача, и позвао га да им покаже своје умеће.</p>
<p>А он, фолк херој антиестаблишмента далеко oд холивудског гламура, певао је о лицемерју и апсурдима који су обележавали свакодневни живот у Совјетском Савезу, о гулазима и трагичној невољи оних који су осуђени на пропаст. Холивудски крем је те ноћи био уједињен у аплаузу за занимљивог Руса, који је сутрадан у једној препуној универзитетској сали одржао концерт који је трајао пуна два сата.</p>
<p>У Њујорку је Висоцки био одушевљен Бродвејем, а доживео је велико признање када је Јосиф Бродски позвао Марину и њега код себе кући, на источњачки ручак који је сам спремио. Бродски се дивио богатим и често сленгом испуњеним стиховима Висоцког, и рекао му да гитара поткопава њихову поезију.</p>
<p><!--<box box-left 49708428 media>--></p>
<p>На растанку му је поклонио своју нову збирку песама са посветом, показујући велико уважавање за његов рад. Висоцком је бар на тренутак било лакше што га звaничници руске поезије Јевтушенко и Вознесенски не признају за озбиљног песника.</p>
<p>Марина и Волођа путовали су затим у Италију, Мексико, посетили Тахити у јужном Пацифику, као гости на свадби Марининог претходног мужа. У августу 1976. су боравили заједно на Светом Стефану у Црној Гори, где је Висоцки снимао <em>Једини пут</em>.</p>
<p>Марина Влади описује бројне догађаје са тих путовања, али не пропушта да каже и како су се у повратку на граници руски цариници, његови обожаватељи, сликали с њим и пуштали их преко реда. Када је хтео да увезе „мерцедес“ какав је тада имао само Леонид Брежњев, одржао је цариницима неколико концерата, и дозволили су му. Пре тога, иначе, слупао је неколико аутомобила.</p>
<p><!--<box box-left 49708339 embed>--></p>
<p>Године 1980. Владимир Висоцки је замолио Јурија Љубимова да му допусти одсуство из Театра на Таганки на годину дана. У то време је планирао да ради на филму <em>Зелени фургон</em> као редитељ и коаутор сценарија. Почетак снимања није доживео.</p>
<p>Руски Боб Дилан, како су га звали на Западу, за Русе је вољени Волођа и данас култна личност. За оне који су га добро познавали, био је човек који је читавог живота глумио лудило, настојећи да тиме прикрије дубоки унутрашњи немир.  Веровао је само публици која га је разумела и постојао је само на сцени.</p>
<p>И у страсним љубавима са женама које је волео.</p>
<p> </p>
<p>____________</p>
<p> </p>
<h2><strong>Неколико песама Владимира Висоцког</strong></h2>
<p style="padding-left: 30px;"> <br /><!--<box box-left 49708537 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;"><strong><a href="https://www.youtube.com/watch?v=VX6qKhgs1ig">Био сам душа лошег друштва</a> <br /></strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Био сам душа лошег друштва <br /> И могу ти рећи ово: <br /> Моје име и презиме <br /> Одлично су знали у КГБ-у.</p>
<p style="padding-left: 30px;">У мене је била заљубљена цела улица <br /> И цела Савеловска станица. <br /> Знао сам да је тако <br /> Али нисам обраћао пажњу на то.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Био сам свој човек код уличних разбојника <br /> Као и код џепароша, <br /> И начелник милиције Токарев <br /> Ноћима није спавао због мене.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Никад у животу нисам се мучио <br /> И досађивао у беспослици — <br /> Али једном је нека курва, цинкарош, <br /> Дојавио па су ме укебали.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Начелник је био сасвим фин, <br /> Само што ме је стално звао на испитивања, <br /> А ја сам му увек љубазно <br /> И врло скромно говорио:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Не носим никога на души, <br /> Нисам искушавао судбину, <br /> Спавао сам увек спокојно — <br /> И све вас из милиције сањао у гробу!“</p>
<p style="padding-left: 30px;">И није било никаквог одлагања, <br /> И изрекли су ми пресуду, <br /> И добио сам све по закону — <br /> Плус још пет година ми је израдио тужилац.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Мој адвокат је молио да се сажале <br /> Указујући на моју веселу нарав, <br /> Али је тужилац тражио најстроже <br /> И мислим да је био у праву.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Отад се угасила моја активност <br /> И мој живот је постао досадан — <br /> Зашто да будем душа друштва <br /> Кад оно уопште нема душу!<br /><br /><!--<box box-left 49708539 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;"><strong><a href="https://www.youtube.com/watch?v=4dg6XaFdJbE">Хировити коњи</a></strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Дуж урвине, над понором, по самоме рубу<br /> Своје коње бичем шибам, гоним, терам...<br /> Ваздуха ми мало: пијем ветар, гутам маглу —<br /> Осећам са смртним усхитом да пропадам...</p>
<p style="padding-left: 30px;">Сачекајте, коњи, боље је успорити —<br /> Не дајте се бичем натерати!<br /> Али допали су ми коњи хировити:<br /> Нисам доживео, нећу ни допевати!</p>
<p style="padding-left: 30px;">Коње ћу да напојим, песму ћу да довршим —<br /> Барем на тренутак још на рубу ћу да стојим.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Пропашћу — ко перце однеће ме ураган,<br /> Одвући ће ме по снегу галопом у ништа.<br /> Коњи моји, пређите на корак полаган —<br /> Продужите ми пут до последњег уточишта!</p>
<p style="padding-left: 30px;">Сачекајте, коњи, боље је успорити —<br /> Бич, камџију немојте слушати!<br /> Али допали су ми коњи хировити —<br /> Нисам доживео, нећу ни допевати!</p>
<p style="padding-left: 30px;">Коње ћу да напојим, песму ћу да довршим —<br /> Барем на тренутак још па рубу ћу да стојим.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Стигосмо: у госте Богу нема закашњења —<br /> Ал’ откуд да тако злобно певају анђели?!<br /> Ил’ се то звоно заценило од звоњења,<br /> Ил’ то ја псујем коње што су тако јурили?</p>
<p style="padding-left: 30px;">Сачекајте, коњи, боље је успорити —<br /> Застаните мало — бар на један дан.<br /> Али допали су ми коњи хировити...<br /> Ако не доживех — барем да допевам!</p>
<p style="padding-left: 30px;">Коње ћу да напојим, песму ћу да довршим,<br /> Барем на тренутак још на рубу ћу да стојим…<br /><br /></p>
<p style="padding-left: 30px;"><!--<box box-left 49708541 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;"><strong><a href="https://www.youtube.com/watch?v=ugLSMThdZkI">Моjа циганска (ништа није како треба)</a></strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">У сну — жуте ватре,<br /> И ja у сну стењем:<br /> „Сачекај, сачекај —<br /> Jутро je паметније!“</p>
<p style="padding-left: 30px;">Али и ујутру је све како не треба,<br /> И нема весеља:<br /> Или пушиш на празан стомак,<br /> Или пијеш због мамурлука.</p>
<p style="padding-left: 30px;">У крчмама — зелени столњаци<br /> И беле салвете.<br /> Раj за сиротињу и бадаваџије,<br /> А мени je — као птици у кавезу.</p>
<p style="padding-left: 30px;">У цркви — смрад и полумрак,<br /> Ђакони пале тамјан...<br /> Не, ни у цркви није тако,<br /> Није тако како треба.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Ja — на гору журно,<br /> Да нечег не буде —<br /> На гори је јова,<br /> А под њом је вишња.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Кад би се падина прекрила плишом —<br /> Било би ми лепше.<br /> Кад би се макар нешто...<br /> Али све je како не треба.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Ja — пољем низ реку:<br /> Свуд светло — али нема Бога!<br /> У чистом пољу различци,<br /> Далек пут ме чека.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Дуж пута — густа шума<br /> Са бабарогама<br /> А на крају тог пута<br /> Губилишта са секирама.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Негде коњи плешу у такту,<br /> Нерадо и монотоно.<br /> Дуж пута је све како не треба,<br /> А на крају — поготово.</p>
<p style="padding-left: 30px;">И ни црква, ни крчма —<br /> Ништа није свето!<br /> Не, пријатељи — ништа није како треба!<br /> Ништа није како треба...<br /><br /><!--<box box-left 49708546 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;"><strong><a href="https://www.youtube.com/watch?v=ZElw2LPHQl8">Не волим</a></strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Не волим кад су о смрти теме —<br /> Од живота никад нисам уморан.<br /> Не волим било које време<br /> Кад веселе песме не певам.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Мрштим се од хладног цинизма,<br /> У занос не верујем и нећу<br /> Да други чита моја писма<br /> Преко рамена ми вирећи.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Не волим када неко вређа<br /> Или када се прекида разговор.<br /> Не волим када пуцају с леђа<br /> А ни пред лицем пушчани отвор.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Не волим интригу и сплетку,<br /> Црва сумње ни почасти иглу,<br /> Или — кад иду грубо уз длаку,<br /> Или кад вуку гвожђем по стаклу.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Мрска ми је ситост безбедна —<br /> Боље је и кад откажу кочнице.<br /> Мрзим што је поштењу пала цена<br /> И што му бацају увреде у лице.</p>
<p style="padding-left: 30px;">А када видим сломљена крила<br /> Не осећам жалости, заиста:<br /> Не свиђа ми се слабост као ни сила<br /> Jедино ми жао распетог Христа.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Не волим да будем кукавица,<br /> Мрско ми је кад невине туку.<br /> Не волим кад ми се краду до срца,<br /> Још мање кад ми стају на муку.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Не волим мањеже ни арене:<br /> У њима се може све изгубити.<br /> И ако стижу велике промене —<br /> Никад их нећу ја заволети!<br /><br /><!--<box box-left 49708551 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;"><strong><a href="https://www.youtube.com/watch?v=sirYi358GM4">Бродови</a></strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Бродови се задрже у луци — а онда опет на пут —<br />Али се и враћају кроз непогоде...<br />Неће проћи ни пода године — и ја ћу се вратити —<br />Да бих опет отишао на пода године.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Враћају се сви — осим најбољих пријатеља,<br />Осим највољенијих и најпреданијих жена.<br />Враћају се сви — осим оних који су најпотребнији —<br />Ja не верујем у судбину, а у себе — још мање.</p>
<p style="padding-left: 30px;">А хтео бих да верујем да то није тако,<br />Да ће спаљивање бродова ускоро изићи из моде.<br />Ja ћу се, наравно, вратити — са пријатељима и са маштама,<br />Ja ћу наравно, отпевати — неће проћи ни пола године.<br /><br /></p>
<p style="padding-left: 30px;"><!--<box box-left 49708549 embed>--></p>
<h4 style="padding-left: 30px;"><strong><a href="https://www.youtube.com/watch?v=F6eDyPJMDAo">Мостови изгореше...</a></strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Мостови изгореше, реке непрегазне,<br /> Гурање, тесноћа — све глава за главом.<br /> И затворене су све капије излазне,<br /> И пут je само један — за гомилом.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Са спареним коњима, свиклим на запрегу,<br /> Како je тесан свет пружајући доказ,<br /> Гомила иде по затвореном кругу,<br /> И круг je велик, и померен путоказ.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Под кишу пала, растекла се палета,<br /> Коњ се из галопа у чудан корак дао,<br /> Нема тона ни ритма, мириса ни цвета,<br /> И кисеоник je из ваздуха нестао.</p>
<p style="padding-left: 30px;">И неће прекинути то наше кружење<br /> Ничије безумље нити надахнуће.<br /> А да ли je то уопште вечно кретање,<br /> Пут вечног напретка — или пут у беспуће?</p>
<p style="padding-left: 30px;">  </p>
<blockquote>
<div style="padding-left: 60px;">(Превод: Андриј Лаврик; из књиге: Владимир Висоцки, <em>Био сам душа лошег друштва</em>, Светови, Нови Сад, 1997)</div>
</blockquote>
<p> <!--<box box-left 49708483 entrefilet>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 26 Sep 2026 09:03:14 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5086789/balada-o-vladimiru-visockom-prekinuti-let-hamleta-sa-taganke.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2025/6/24/9/12/355/4263095/thumbs/9740390/thumb1.jpg</url>
                    <title>Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5086789/balada-o-vladimiru-visockom-prekinuti-let-hamleta-sa-taganke.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2025/6/24/9/12/355/4263095/thumbs/9740390/thumb1.jpg</url>
                <title>Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5086789/balada-o-vladimiru-visockom-prekinuti-let-hamleta-sa-taganke.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087812/pesme-iza-ogledala-vesticijeg-doba-donovanovi-snovidjajni-filmovi-za-slepe.html</link>
                <description>
                    Донован је за своје песме говорио да су „филмови за слепе људе“. Музику је доживљавао као саундтрек за те филмове. Његова артистичка понуда била је измештена из реалности и ситуирана у неке пределе који су наликовали на оне које су се видели на сликама прерафаелита. Костиме који су носили протагонисти његових песама као да је дизајнирао Обри Бирдсли. Албум из 1966. „Sunshine Superman“ је Донованов magnum opus.  На њему је објављена једна од најутицајних Донованових песама, „Season Of The Witch“. Та песма отворене структуре, посебне атмосфере и несвакидашње поетске имажинерије, мистична и утварна, променила је ток рок музике. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/13/14/31/576/5806805/thumbs/13768199/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе" title="Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49728403 media>-->Порука је била јасна и недвосмислена: „Умро је М. Сахрана је у петак. Чекамо те.“ Кад сам стигао имао сам <em>déjà vu</em> доживљај. Тужни испраћај ме подсетио на сцене из филма „Велика језа“ Лоренса Касдана. Екипа која је делила заједничке гимназијске и студентске дане окупила се да испрати ортака који је кренуо на пут без повратка. Стајао сам са стране и ћутао. Одједном до мене долетеше стихови:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>When I look out my window<br /> Many sights to see<br /> And when I look in my window<br /> So many different people to be<br /> That it’s strange, so strange.</em></p>
<p>Препознао сам глас Џули Дрискол и органу Брајана Огера. Препознао сам и Донованову песму „Season Of The Witch“. Окренуо сам се лево-десно да видим одакле музика долази. Ништа се није видело. Само скрушени људи који гледају у земљу. Брзо се пипнух за уши да проверим да нисам заборавио слушалице. Нисам... И онда се сетих.<!--<box box-center 49728376 embed>--></p>
<h4><strong>Нокаут </strong></h4>
<p>Јануар 1971. године. Распуст између трећег и четвртог семестра. Дошао сам из Београдa код родитеља. У комшилуку, 100 метара даље, живео је мој гимназијски друг М. Отишао сам код њега. Он је са колегиницом са факултета учио за неки испит на Машинском. Ја сам се ту нешто мувао, како то већ раде провинцијалци кад оду на студије у Београд.</p>
<p>Причао сам им о Њупорт џез фестивалу, Атељеу 212, Фесту, утакмицама на Маракани, кошарци у новобеоградској хали. Онда је М. устао и рекао: „Да чујеш што сам снимио добру ствар са радија.“ Пришао је магнетофону, притиснуо дугме и кренула је Донованова песма „Season Of The Witch“ у извођењу бенда Julie Driscoll, Brian Auger & The Trinity.</p>
<p>Доживео сам класичан нокаут. Никад нешто слично нисам чуо. Осам минута дуги, мистични, онострани, психо-блуз, спорог, тешког, хипнотичког ритма, са виртуозном органом чији су звуци „окренули завртањ“ више пута. Глас певачице, која је звучала као најбоља Морганина ученица, носио је целу ствар у небеса и пакао истовремено. Било је то вртложно кретање које ме је прогутало као живи песак.</p>
<p>Са том песмом у глави сам испратио М, мог ортака, брата, друга и пријатеља, на пут без повратка.</p>
<p><!--<box box-left 49728392 embed>--></p>
<h4><strong>„Ухвати ветар“</strong></h4>
<p>Песму „Season Of The Witch“ знао сам од раније. Још кад се појавила на албуму „Sunshine Superman“ шкотског трубадура Донована. Било је то 1966. године. И то је један од албума који је дефинисао моју релацију са рок музиком. Истовремено то је „први психоделични албум у историји рок музике“, како кажу уважени хроничари. На овој лонгплејки из 1966. године Донован се преметнуо од фолк трубадура у апостола психоделије. Реч „Sunshine“ из назива албума односи се на ЛСД пилулу.</p>
<p>Чини се да је Донован био предодређен за ту трансформацију. Он је, наиме, у раном узрасту оболео од дечије парализе због чега се његово одрастање разликовало од друге деце у Глазгову. Због тешкоћа са ходањем морао је да носи протезу којa му није дозвољавала да јури за крпењачом по разрованим улицама послератног Глазгова. Усамљеност и издвојеност су га учинили интроспективнијим и сензитивнијим. Био је предестиниран за промотера алтернативних облика живљења и сазнања.</p>
<p>Почетни, трубадурски период Донованове каријере, обележен је двема песмама – <a href="https://www.youtube.com/watch?v=IgqoJLJ30D">„Catch The Wind“</a> и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=kHNDSid77WY">„Colours“</a>. Били су то егземплари традиционалне британске фолк музике прилагођени новој рокерској осећајности. Обе нумере су биле велики хитови 1965. године.</p>
<p><!--<box box-center 49728386 embed>--></p>
<p>Под именом „Ухвати ветар“, песма „Catch The Wind“ је нашла место и на првој ЛП плочи „Твој рођендан“ Зорана Мишчевића и Силуета која је изашла 1966. године. Препев на српски језик је урадио члан бенда Миомир „Крака“ Петровић.</p>
<p>Вртело се то на гимназијским журкама. Енигматичне кривине женског тела упознали смо са Доновановом песмом у ушима.</p>
<h4><strong>Дилан и Донован</strong></h4>
<p>У то време Донован је често довођен у везу са Бобом Диланом. Говорило се да је он британска верзија америчког трубадура. У рокументарцу „Don’t Look Back“, који је Д. А. Пенебејкер снимио 1965. године током Дилановог боравка у Лондону, Донован има важно место.</p>
<p><!--<box box-left 49728428 media>--></p>
<p>Они који су боље упућени у збивања иза сцена приказаних у филму, кажу да Дилан није подносио Донована. Кад му је пијани Алан Прајс, са флашом текиле у левој и флашом вискија у десној руци, рекао да Донован боље свира гитару од њега, Боби је одговорио: „Мрзим тог лика.“</p>
<p>Остаје забележено да су Донован и Ален Гинзберг на патосу Диланове хотелске собе исписали текст песме „Subterranean Homsick Blues“ на картонским таблама које Дилан разбацује у чувеном снимку направљеном у прљавом сокаку иза лондонског хотела „Savoy“. Пенебејкер је то снимио 8. маја 1965. године. Пажљиви посматрач може да уочи Алена Гинзберга и Боба Нојвирта као стоје са стране и разговарају.</p>
<p>Песма „Wight Is Wight, Dylan is Dylan, Viva Donovan!“ француског хипи шансоњера Мишела Делпеша је музичко сведочанство о времену када су двојица минстрела довођени у везу.</p>
<p><!--<box box-left 49728398 embed>-->Велики успех ове песме и тираж од преко милион примерака 1969. године, говори о значају који су ова двојица трубадура имали у контракултурним збивањима тих година. Дилан и Донован су били означени синтагмом „протестни певачи“. Бунили су се против оног што јесте и заговарали нешто друго што би требало тек да дође.</p>
<h4><strong>Метаморфоза у студију Еби роуд</strong></h4>
<p>Донованова метаморфоза, од фолк трубадура који је уз акустичну гитару и усну хармонику изводио наивне и умилне песме у фолк маниру, у психоделичног минстрела, започела је албумом <a href="https://www.youtube.com/watch?v=9OGUO3Oc84I&list=PLL-NbN8uTOihUvmYNHVj7eqep_ddtm_ne">„Sunshine Superman“</a>. На њему се налази вртоглави, калеидоскопски амалгам необичних, неухватљивих звукова. Донованова артистичка преобразба успешно је спроведена захваљујући музичком продуценту Микију Мосту.</p>
<p>Песме које је Донован презентовао Микију разликовале су од оних које су чиниле уобичајену музичку понуду у то време. У њима су се мешали џез, блуз, фолк, рок, класична музика и езотерична поезија. Донован је говорио да би хтео да их одсвира на инструментима који нису били уобичајени у рок арсеналу.</p>
<p><!--<box box-left 49728416 embed>-->Суочен са несвакидашњом музичком понудом Мики Мост је предложио: „Ако хоћеш ову музику да свираш и да користиш акустични бас, електрични бас, паганске бубњеве, харпсикорд, електричну гитару, и тамбуру... онда нам треба аранжер.“</p>
<p>Мики је у својој екипи имао двојицу хиперталентованих аранжера, Џона Камерона и Џона Пола Џонса. Овај први је урадио аранжерски посао на албуму „Sunshine Superman“, а овај други, касније басиста Цепелина, аранжирао је следећи Донованов албум „Mellow Yellow“ (1967).</p>
<p>Крајем 1965. године и почетком 1966. Донован, Мики Мост и екипа сешн музичара је у Еби Роуд студију снимила пет песама. Три су се нашле на албуму „Sunshine Superman“: <a href="https://www.youtube.com/watch?v=aQ85RXDlB9U">„Legend Of A Girl Child Linda“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=TGdNT6VxPKQ">„Bert’s Blues“</a> и насловна.</p>
<p>Кад их је чуо у коначној верзији Мики Мост је рекао аутору: „Ово је одлично. ’Sunshine Superman’ ће бити велики хит.“ Онда је додао, будући да је знао да се Донован интезивно дружи са Полом Макартнијем: „Немој ово случајно да показујеш Полу. Он је као сунђер. Све упија.“</p>
<p><!--<box box-left 49728404 embed>--></p>
<p>Донован га није послушао. Годину и по дана касније је изашао албум Битлса „Sgt. Pepper“ који, ако се посматра из перспективе коју је Мики Мост наговестио, представља детаљну разраду идеја представљених на Доновановој плочи. Сам Донован, у интервју који је дао магазину „Uncut“ 9. маја 2005. године, каже да је свестан сличности али да верује да су Џорџ Мартин и Битлси сами дошли до своје музике.</p>
<p>Изјава Џорџа Харисона у којој каже: „’Бели албум’ никад не би звучао као што звучи да није било Донована“, можда најбоље изражава утицај звука који су Донован, Мост и екипа створила на албумима „Sunshine Superman“ и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=IQNBQI3UDag&list=PLzIH6o8uUs-1SFmbi4htZkJ0emHNYY-3Q">„Mellow Yellow“</a>.</p>
<h4><strong>Линда, Берт и Џими</strong></h4>
<p>Два имена из назива песама снимљених у Еби Роуд студију – Линда и Берт – односе се на конкретне персоне. Линда је Линда Лоренс, Донованова супруга и муза. Већина песама са албума „Sunshine Superman“ је о њој и за њу, рекао је Донован у једном интервјуу за „Гардијан“.</p>
<p><!--<box box-left 49728412 embed>-->Линда је као тинејџерка била у вези са Брајаном Џонсом из Ролингстоунса. Као шеснаестогодишња девојчица родила му је сина Брајана Џулијана Џонса. Брајан је тројици својих синова, са различитим партнеркама, дао средње име Џулијан. Урадио је то из поштовања према џез музичару Кенонболу Едерлију чије право име је било Џулијан.</p>
<p>Берт из песме „Bert’s Blues“ је шкотски музичар Берт Џенш. Његов гитарски стил и статус великог заводника и миљеника жена импресионирао је млађаног Донована. И на албуму „Mellow Yellow“ налази се једна песма посвећена Џеншу. Зове се <a href="https://www.youtube.com/watch?v=S6Y5WP1eu-w">„House Of Jansch“</a>. Берт је током своје фантастичне, вишедеценијске каријере гитарском жицом повезао фолк музику, битнички светонaзор и блуз.</p>
<p>Многи Бертово презиме, због његовог германског порекла, изговарају као Јенш. Остаје међутим забележено да је Берт себе представљао као Џенш.</p>
<p><!--<box box-left 49728410 embed>-->Податак да је Џими Пејџ свирао електричну гитару у насловној нумери, такође, није за занемаривање. Пејџ је, пре Јардбирдса и Цепелина, био веома тражени сешн музичар. Мики Мост и Шел Талми, најпознатији рок продуценти из тог периода, врло често су користили његове услуге. Пејџова каријера сешн музичара је изузетно богата. Његова гитара може да се чује на плочама највећих бендова са почетка рок ере. The Kinks, The Who, Them, Lulu, The Pretty Things и други, користили су Пејџове услуге.</p>
<p>Сенка коју је песма „Sunshine Superman“ бацила је дугачка. О њеној дужини најбоље говоре обраде које су у годинама које су уследиле направили еминентни рокери (Husker Du, Мелба Мур, Рики Ли Џонс). Ни џезери нису били имуни на ову нумеру. Свирали су је Габор Сабо, Рој Бад, Лес Макен и други.</p>
<h4><strong>Метаморфоза у Холивуду</strong></h4>
<p>Преосталих седам песама које се налазе на албуму „Sunshine Superman“ снимљене су почетком 1966. године у CBS студију у Холивуду. Доновану су асистирали амерички сешн музичари међу којима су се издвајали гитариста Шон Филипс и бубњар Еди Хох.</p>
<p><!--<box box-left 49728422 embed>-->Том приликом, крајем априла и почетком маја 1966. године, снимљена је једна од најутицајних Донованових песама, „Season Of The Witch“. Та песма отворене структуре, посебне атмосфере и несвакидашње поетске имажинерије, мистична и утварна, променила је ток рок музике. Ко год се окупао у киселој психоделичној реци која тече кроз ову нумеру није више био исти. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GU35oCHGhJ0">„Season Of The Witch“</a> постала је полазна тачка за најнеочекиваније музичке авантуре.</p>
<p>Њена популарност, потврђена бројним обрадама – изводили су је сви, од <a href="https://www.youtube.com/watch?v=sWVF8R8Sfno&list=RDsWVF8R8Sfno&start_radio=1">Ала Купера и Стивена Стилса</a> до <a href="https://www.youtube.com/watch?v=zA4OjrpVsiY&list=RDzA4OjrpVsiY&start_radio=1">Лане Дел Реј</a> – заснивала се на безбројним могућностима које је нудила. Свирајући „Season Of The Witch“ рок музичари су стизали у пределе које нису могли ни да замисле. У појединим верзијама ова песма се доима као монолог или сцена из неке Шекспирове драме о вилењацима и вештицама, у другима је она халуцинантна психоделична ескапада, у трећим је химна која слави ургентност, бунтовност и авантуристички дух рок музике.</p>
<p>„Утицај песме 'Season Of The Witch' је дуговечан зато што омогућава џемовање, и то не само блуз и латино џем, него врло модерно џемовање“, рекао је Донован. „Веома сам поносан што сам створио форму која омогућава другим бендовима да истражују, експериментишу и руше правила.“</p>
<p><!--<box box-left 49728475 embed>-->Параноидна глазура наговештена стиховима:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>When I look over my shoulder<br /> What do you think I see?<br /> Some other cat lookin' over<br /> His shoulder at me</em></p>
<p>у комбинацији са сценама преузетим из Керолове „Алисе у земљи чуда“ и свеопштом запитаношћу шта се то збива, веома успешно приказује позицију у којој су се промотери контракултуре и демоностратори нових бихејвиоралних образаца налазили у то време.</p>
<p>Кроз песму провејава и стрепња коју су психоделични аргонаути имали због неизвесности коју је носило лизергично триповање. Познати енглески рок публициста Џон Севиџ је рекао да је ова песма „ремек-дело контролисане претње“ и да у њој „ЛСД не представља бекство већ суочавање са последицама“.</p>
<p><!--<box box-left 49728470 embed>-->Лукави Мики Мост, претњама и уценама, изборио се код ригидних аудио инжeњера у CBS студију да појачало за бас гитару током снимања нумере „Season Of The Witch“ буде „одврнуто на 11“. То је учинило да звук тог инструмента буде доминантан. Бас гитара звучи као тешки кораци којима протагониста ове песме залази из кулиса стварности и одлази у свет несвесног и оностраног, несигуран да ли је на правом путу.</p>
<h4><strong>Трансцендентална медитација</strong></h4>
<p>Песму „Season Of The Witch“ Донован и Дејвид Линч редовно су изводили на сеансама трансцендеталне медитације (ТМ) које су држали широм света. ТМ је облик медитације који је ширио индијски учитељ Махариши Махеш Јоги.</p>
<p>Линч је основао фондацију (David Lynch Foundation) чији је циљ био промоција овог начина медитирања. Донован је био важан фактор у том пројекту. Био је ангажован у „музичком крилу“ Линчове фондације.</p>
<p><!--<box box-left 49728462 embed>--></p>
<p>„Донован је песник, спиртуални истраживач. То се чује и види у његовим песмама, текстовима, инструментацији, животном стилу, у свему што ради. Путовали смо заједно по свету и ширили идеју о ТМ користећи Донованове песме“, рекао је Дејвид Линч.</p>
<p>Нумере <a href="https://www.youtube.com/watch?v=IQvZrD0FAtg">„The Trip“</a> и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=IAK7RRFPyWE">„The Fat Angel“</a>, са албума „Sunshine Superman“, такође су биле део Линч-Донован сеанси. У њима је на сликовит и маштовит начин приказан Донованов сусрет са Летом љубави, Калифорнијом и тамошњом рокерском аристократијом.</p>
<p>Боб Дилан у костиму Лудог шеширџије и девојка која као да је дошла из Фелинијевих филмова су међу протагонистима тих песама. Стрип суперхероји Супермен и Зелени фењерџија праве им друштво. Духови анархичног психолога Тимотија Лирија и чаробњака Мерлина лебде изнад њих док они трипују, у друштву краља Артура и Гинерве, ка „психоделичној колиби“ Маме Кас у кањону Лорел.<!--<box box-center 49728370 embed>--></p>
<h4><strong>Филмови за слепе</strong></h4>
<p>Донован је за своје песме говорио да су „филмови за слепе људе“. Музику је доживљавао као саундтрек за те филмове. Његова артистичка понуда била је измештена из реалности и ситуирана у неке пределе који су наликовали на оне које су се видели на сликама прерафаелита. Костиме који су носили протагонисти његових песама као да је дизајнирао Обри Бирдсли.</p>
<p>Донованова музика ме подсећа на поезију Георга Тракла. Ова тврдња је дубиозна али је, што би се рекло, аутохтона. Као што је Тракл у својим песмама уз сваку именицу стављао неки леп придев и тако чинио целу ствар чулном и визуелно богатом – „тамни гусар у сланом мору туге“ – тако је и Донован украшавао своје песме разноразним сновиђењима, халуцинацијама и бајковитим сликама из прошлих времена. Плави звуци и љубичасте риме чине Донованову музику.<!--<box box-left 49728479 media>--></p>
<p>Албум „Sunshine Superman“ је Донованов <em>magnum opus</em>. Од фолкерског наслеђа кренуо је даље. Запутио се кроз молекуле лизергичне киселине ка оном што је иза ствари и илузија. Из музике презентоване на овом албуму изашао је acid-folk бенда Pentangle, вилински, бајковити фолк-рок тандема Tyrannosaurus Rex, интимна и тужна музика Ника Дрејка.</p>
<p>Бели бицикл Алберта Хофмана се у Доновановим песмама претворио у калеидоскопски дирижабл којим се пловило 50.000 миља дубоко и осам миља високо. Тамо негде, иза седам гора и седам мора, на шареној пољани, чека ме мој пријатељ и брат М, да му се придружим у бескрајној турнеји кроз простор и време које смо делили.</p>
<p> </p>
<h4 style="text-align: center;">***</h4>
<p> </p>
<h3 style="text-align: center;"><strong>Пет најбољих обрада песме „Season of the Witch“</strong></h3>
<h4><strong>Julie Driscoll, Brian Auger & The Trinity (Open, Polydor, 1967)</strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Прва и најбоља верзија по мом мишљењу. Споријег темпа од оригинала са органом уместо електричне гитаре, као доминантним инструментом. Џез елементи су песми дали битнички ореол. Све је то било у складу са мод поткултуром из које су потекли Брајан и Џули.<!--<box box-center 49728380 embed>--></p>
<h4><strong>Al Kooper & Stephen Stills (Super Session, Columbia, 1968)</strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Рокерски најмоћнија и најславнија верзија. Мајк Блумфилд, који је са Купером започео пројект „Super Session“, изненада је демисионирао. Да ствар не би пропала Купер је позвао Стилса у помоћ. Њих двојица, заједно са угледним сешн музичарима, међу којима је био и бубњар Еди Хох, који је свирао и на оригиналној Доновановој верзији, нумеру „Season Of The Witch“ претворили су у ванвременску химну психоделичног блуз-рока.<!--<box box-center 49728445 embed>--></p>
<h4><strong>Richard Thompson (Crossing Jordan Soundtrack, Sony, 2003)</strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Ако бисмо рок музику схватили као уметничку форму, онда је Томпсонова верзија Донованове песме најбоља. Песма звучи као неки Шекспиров сонет у којем се апокалиптично и судбоносно прожимају са оностраним и демонским. Френетични делови Томпсонове интерпретације излазе из оквира рок музике и прелазе у сфере античке трагедије.<!--<box box-center 49728448 embed>--></p>
<h4><strong>Terry Reid (Bang, Bang You’re Terry Reid, Epic, 1968)</strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Ова је заборављена верзија, као уосталом и цела каријера Терија Рида. Ради се о једном од најбољих рок певача у историји. Његова френетична, рокерски разуздана интерпретација, дала је песми оргазмичку снагу која као цунами руши све пре собом.<!--<box box-center 49728451 embed>--></p>
<h4><strong>Joan Jett & The Blackheads (Naked, JVC, 2004)</strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">Џоан је у складу са чињеницом да рокенрол тече кроз њене вене отпрашила Донованову песму. Волео бих да чујем уживо ову верзију. Верујем да би се вртео као омађијани дервиш и да би заборавио сва срања око мене. Џоан је открила и ослободила рокерски потенцијал ове нумере.<!--<box box-center 49728454 embed>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 13 Sep 2026 15:27:54 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087812/pesme-iza-ogledala-vesticijeg-doba-donovanovi-snovidjajni-filmovi-za-slepe.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/13/14/6/418/5806811/thumbs/13768253/thumb1.jpg</url>
                    <title>Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087812/pesme-iza-ogledala-vesticijeg-doba-donovanovi-snovidjajni-filmovi-za-slepe.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/13/14/6/418/5806811/thumbs/13768253/thumb1.jpg</url>
                <title>Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087812/pesme-iza-ogledala-vesticijeg-doba-donovanovi-snovidjajni-filmovi-za-slepe.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“:  Звук ствари које ће доћи</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087770/o-realnom-i-nemogucem-slusajuci-album-rolingstonsa-aftermath-zvuk-stvari-koje-ce-doci.html</link>
                <description>
                    „The Rolling Stones нису рок група – они су начин живота“, написао је једном приликом њихов менаџер Ендру Луг Олдем. Ту изјаву потврђује музика са албума „Aftermath“. Песме које су свирали Стоунси биле су више од музике. Говориле су о новим вредностима, начинима, схватањима, о новом стилу. Њихове песме нису знале за „сапун и воду“, како је написала Лилијана Роксон. Биле су прљаве и масне, као да су ишчупане из блата велике делте или покупљене са штрокавих чикашких плочника. Имиџ Стоунса – питорескна мешавина моде карипских гусара, провинцијских дендија, егзотичних набоба и циркуских артиста – био је изазован колико и њихова музика. Били су то нови костими за ново доба.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/4/17/48/819/5772246/thumbs/13678402/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“:  Звук ствари које ће доћи" title="О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“:  Звук ствари које ће доћи" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49727510 media>-->И даље је 40 целзијуса. Са <a href="https://oko.rts.rs/muzika/5087706/revolverske-sale-lenona-i-makartnija-sezdeset-godina-ova-ploca-se-vrti.html">Битлса</a> сам прешао на Ролингтоунсе. Интензивно слушам њихов албум <a href="https://www.youtube.com/watch?v=QAszapI0unE&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=1">„Aftermath“</a>. Још једна велика плоча из 1966. године. Успут сам схватио да је то „нулта година“ и кад је у питању мој однос према рок музици. Велике плоче из 1966. су дефинисале ту релације.</p>
<p>Док су наши родитељи били на партијским састанцима, зборовима бирача и радних људи и седницама радничких савета, ми – тинејџери и гимназијалци из шездесетих – као она деца у причи „Чаробни фрулаш“, пратили смо рок звуке. Зачарани смо ишли ка Недођији која се крила у мелодијским и ритмичким склоповима песама које смо волели. Музика са албума „Aftermath“ је најбољи музички скор за ту авантуру.</p>
<h4><strong>Шездесете</strong></h4>
<p>„The Rolling Stones нису рок група – они су начин живота“, написао је једном приликом њихов менаџер Ендру Луг Олдем. Ту изјаву потврђује музика са албума „Aftermath“. Песме које су свирали Стоунси биле су више од музике. Говориле су о новим вредностима, начинима, схватањима, о новом стилу. Њихове песме нису знале за „сапун и воду“, како је написала Лилијана Роксон у својој фабулозној енциклопедији. Биле су прљаве и масне, као да су ишчупане из блата велике делте или покупљене са штрокавих чикашких плочника.</p>
<p>Имиџ Стоунса – питорескна мешавина моде карипских гусара, провинцијских дендија, егзотичних набоба и циркуских артиста – био је изазован колико и њихова музика. Били су то нови костими за ново доба.</p>
<p><!--<box box-left 49727443 embed>-->Хрватски књижевник Горан Трибусон је у роману „Полагана предаја“ (Знање, 1984), једном од најбољих из ex-Yu књижевности који се бави Стоунсима и шездесетим година прошлог века, овако описао то време:</p>
<p style="padding-left: 30px;">„Шездесете. Отворене границе и импортна роба. Beatles, Rolling Stones, Dylan, Reed, Doors. Па Кенеди, Че Гевара, Лумумба, Марлон Брандо, Цибулски... Па руски војници који се у августовским врућинама хладе плзењским пивом. Дубчек и Палах који гори. Џинс, дуге косе, беџеви, и дјеца цвијећа. Дрога перорална, интравенозна и рецимо: назална! Па сви смо против рата у Вијетнаму, па живио мртав Мартин Лутер Кинг, па сексуална револуција, Коса, Калкута, па натегни кога можеш... аутостоп. Па онда нова љевица, студентски  покрет, Кон-Бендит, Дучке и Бено Онезорг! Онда још on-the-road филмови, Крамбови дрски стрипови, GEF, IFSK, па андерграунд култура и још сто тисућа заједничких пиздарија!“</p>
<h4><strong>Игла и плоча</strong></h4>
<p>Кад грамофонска игла падне на плочу „Aftermath“ прво што се зачује је стих: „What a drag it is getting old“. Јован Ристић је, у својој књизи „Песме са црне планете“ (Сумрачна башта Press, 2026), то превео као „Старити је баш гњаважа“.</p>
<p><!--<box box-left 49727438 embed>-->Ова парола је увод у прву песму „Mother’s Little Helper“. Она говори о суморном и једноличном животу периферијских домаћица. Једина утеха у клоаки у коју им се живот претворио је била „мала жута пилула“ валијума.</p>
<p>„Мик и Кит су певали о стварима које су се дешавале око њих“, рекао је менаџер Ендру Луг Олдем, које био и продуцент албума „Aftermath“. „О свакодневном животу. Њихове песме одражавају свет око њих.“</p>
<p>За разлику од Реја Дејвиса, лидера групе Кинкс, који се бавио истом тематиком и при томе имао разумевање за живот својих родитеља, надајући се да ће њихов свет „малих продавница и порцуланских шоља“ бити сачуван, Стоунси су другачије гледали на ствари. Њихова музика „деструктивног тона, арогантног стила и апокалиптичног извођења“ причала је другу причу. Није ту било романтике ни носталгије. Цинизам, сарказам, подсмех и отворена побуна су доминирали.</p>
<p>Албум „Aftermath“ је прва плоча Стоунса на којој су све песме дело ауторског тандема Џегер/Ричардс. Дијапазон је врло широк. У музичком смислу иде од гаражног блуза (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=DnJKCo3MtYM&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=8">„High And Dry“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Mrfh6tY0M0c&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=5">„Doncha Bother Me“</a>), преко елизабетанских мадригала (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=MhDp63Z-IJI&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=3">„Lady Jane“</a>), до одличних поп напева (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=pXP1MSFwMnc&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=9">„Out Of Time“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=BE3gTaRTzRA&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=12">„Take It Or Leave It“</a>) и песама савршене текстуре које спадају у сам врх стваралаштва бенда (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=pexjkpqob0A&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=4">„Under My Thumb“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=QPRBHn3798k&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=6">„Goin’ Home“</a>).<!--<box box-center 49727495 media>--></p>
<h4><strong>Екскурс </strong><strong>I</strong><strong>: Брајаново житије</strong></h4>
<p>Док слушам албум „Aftermath“ пада ми на памет мисао да јe на тој плочи Брајан Џонс остварио велики утицај на звук бенда.</p>
<p>Поред Џегера, Ричардса, Вотса и Вајмена, Брајан Џонс је био члан оригиналне поставе Стоунса. На његов оглас 2. маја 1962. године у музичким новинама „Jazz News“ та екипа се и окупила.</p>
<p>Дејвид Мичел је у роману „Utopia Avenue“ (Лагуна, 2021) овако описао Брајана Џонса: „Kацига жуте косе, кошуља боје лимете и љубичаста кравата.“</p>
<p>Џонсов имиџ, који је сам створио, дефинисао je многе модне трендове тих година. Зоран Мишчевић, најреспектабилнији српски рокер из тог периода, био је пука Џонсова реплика. Знам то из прве руке. Два пута сам био на свиркама бенда Силуете. Мишчевић је био њихов фронтмен.</p>
<p>Џонс је био мултиинструменталиста и блуз пуриста. Био је незгодан тип. Искључив, свадљив, киван и огорчен. Нарцистичке црте су доминирале његовим карактером. „He was far too fucked up in his mind“, изјавио је Мик Џегер за покојног Брајана Џонса.</p>
<p><!--<box box-left 49727449 media>-->Пол Џонс, Брајанов интимус из пионирских рокерских дана и потоњи певач у бенду Manfred Mann (он је отпевао њихов Nо.1 хит „Pretty Flamingo“), је рекао: „Брајан је патио од једноумља и искључивости, Али је знао да свира. У то време нико није боље свирао од њега.“</p>
<p>Од првог јавног наступа Стоунса 21. јула 1962. године у Марки клубу у Лондону па до албума „Aftermath“, и даље све до „Let It Bleed“ (1969), јаз између Брајана и осталих чланова бенда био је све дубљи и шири. Песме које је стварао тандем Џегер-Ричардс нису биле по укусу Брајана Џонса.</p>
<p>На концерту у Минхену 1965. године Брајан је изненада, током извођења нумере <a href="https://www.youtube.com/watch?v=hyu-gY1xcns">„Satisfaction“</a>, почео да свира тему из цртаних филмова о морнару Попају. На тај начин је хтео да изрази свој презир према тој песми и музичкој оријентацији коју су наметнули Џегер и Ричардс.</p>
<p>Анита Паленберг, немачка глумица, која је две године била у вези са Брајаном Џонсом, после једног физичког обрачуна током боравка у Мароку утеху је потрaжила у загрљају Кита Ричардса. Тај инцидент је још више покварио односе у бенду. Брајан је био изолован, а његов музички утицај маргинализован.</p>
<p><!--<box box-left 49727458 media>-->Почетком јуна 1969. године Џегер, Ричардс и Вотс посећују Брајана Џонса у његовој кући у Кочфорду. Том приликом му саопштавају да га не желе више у бенду. Узгред, та сеоска кућа је у прошлости припадала А.А. Милну, творцу Вини Пуа. Непотребна информација, мада никад се не зна.</p>
<p>Сутрадан, 9. јуна 1969, Брајан Џонс је објавио да више није члан бенда The Rolling Stones. Као разлог наводи чињеницу да су им се „музички путеви“ разишли.</p>
<p>Неколико недеља касније, у ноћи између 2. и 3. јула 1969. године, Брајан Џонс је нађен мртав на дну базена у својој сеоској кући. Дежурни мртвозорник је, на основу обдукционог налаза који је говорио o великој присутности алкохола и дроге у телу покојника, прогласио смрт за несрећни случај.</p>
<p>Много година касније Френк Торогуд, грађевински предузимач чија екипа је изводила радове на Брајановом котиџу, на самртној постељи изјавио је да је он убио (удавио) Брајна Џонса.</p>
<p>Филм редитеља Стивена Вулија „Stoned“ из 2005. године прати ту причу. Има сцена у којој Торогуд дави Брајана у базену. Остали чланови Стоунса никад нису поверовали у причу о убиству. Њихов став је отприлике: „Зашто би неко уопште убио Брајана. Он је био таква будала.“</p>
<p>Џегер, Ричардс, Вотс и Вајмен му никад нису опростили што је на почетку каријере тајно узимао хонорар већи за пет фунти. Брајан се, наиме, у то време представљао и као менаџер бенда.</p>
<p><!--<box box-left 49727460 embed>-->На крају филма „Stoned“ има сцена у којој Том Килок – познат и као Том Кистоун, фактотум (возач, телохранитељ, дилер, фиксер за све проблеме) у екипи која је опслуживала „највећи рокенрол бенд на свету“ – и Брајан Џонс разговарају. Том каже Брајану: „Твој проблем, Брајане, је што никад ниси срећан.“</p>
<p>Брајан му одговори: „Срећан сам ја Томе. Само срећа је... тако досадна.“</p>
<h4><strong>Екскурс </strong><strong>II</strong><strong>: Концерт у Хајд парку</strong></h4>
<p>У међувремену су Стоунси најавили велики бесплатни концерт у Хајд парку за 5. јул 1969. године. Хтели су публици да представе свог новог гитаристу. Двадесетогодишњи Мик Тејлор, који је претходно свирао у бенду Џона Мејла, одабран је као замена за Брајана Џонса.</p>
<p>Два дана пре концерта стигла је вест о Брајановој смрти. Планирани догађај добио је нови смисао. Уместо промоције новог гитаристе, концерт је постао опроштај од Брајана. Пре почетка музичког дела Мик Џегер је прочитао две строфе, 39. и 52, из Шелијеве поеме „Адонис“. Шели је ову елегију написао поводом смрти песника Џона Китса.</p>
<p><!--<box box-left 49727473 media>-->У преводу професорке Ранке Куић (П. Б. Шели, „Поезија“, Завод за издавање уџбеника, 1964) ове строфе гласе:</p>
<p style="padding-left: 30px;">39.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Он није премин’о, он више не спава –</em><br /><em> из сна о животу сад се лако буди –</em><br /><em> не мучи се више; то нас мучи страва,</em><br /><em> у визије бурне дух нам настран блуди;</em><br /><em> нашег ума стреле, све уз занос луди,</em><br /><em> бацамо на многе утваре без крви. –</em><br /><em> Као леш у гробу, нама труну груди:</em><br /><em> бол нас грчи, троши, а рој нада врви</em><br /><em> у живом нам телу баш као и црви.</em></p>
<p style="padding-left: 30px;">52.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Остаје тек Једно, а Много је сена; -</em><br /><em> вечито је сунце а сенке не трају;</em><br /><em> животно је кубе к’о стакла шарена</em><br /><em> што вечности белој многу боју дају,</em><br /><em> све док Смрт их косом не смрска на крају. –</em></p>
<p>Последње стихове из 52. строфе Мик није прочитао. Кад је завршио читање, пуштено је 3.500 белих лептира који су одлетели у „невидљиви ваздух“ у потрази за изгубљеном душом Брајана Џонса.</p>
<p><!--<box box-left 49727468 embed>-->The Rolling Stones су своју свирку започели обрадом песме Џонија Винтера „I’m Yours And I’m Hers“. Занимљиво је објашњење за тај чин. Неки кажу да су то урадили из поштовања према Брајану Џонсу. Та Винтерова ствар је била његова омиљена песма последњих дана.</p>
<p>Други кажу да је то била Џегерова идеја. Том песмом, карактеристичног наслова, он се, како кажу, обратио својим двема девојкама: манекенки Џин Шримптон и певачици Марши Хант. Мик је увек био вицкаст у таквим стварима.</p>
<p>Концерту у Хајд парку присуствовало је око пола милиона људи. Поред Стоунса наступили су и састави Third Ear Band, Family, Alexis Korner’s New Church, The Battered Ornaments и други.</p>
<p>Најважније је, међутим, да је то био први велик наступ бенда King Crimson. Први албум овог бенда, „In The Court Of Crimson King“, изаћи ће тек неколико месеци касније, у октобру 1969.</p>
<p>Роберт Фрип и његова екипа из King Crimson су тад извели песме које ће касније имати култни статус у свету рок музике – <a href="https://www.youtube.com/watch?v=7OvW8Z7kiws&list=OLAK5uy_lY68w8b_pM7njGpMl3nLZ8yGBaCGgDi4U&index=6">„21st Century Schizoid Man“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=7MZWWyYFPGA&list=RD7MZWWyYFPGA&start_radio=1">„Epitaph“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=UlKrH07au6E&list=RDUlKrH07au6E&start_radio=1">„I Talk To The Wind“</a> и друге – и које ће им донети репутацију највећег и најбољег бенда такозваног прогресивног рока.<!--<box box-left 49727478 embed>--></p>
<h4><strong>На путу ка Гимназији</strong></h4>
<p>Албум „Aftermath“ је оставио снажан утисак на мене и екипу с којом сам се дружио. Били смо гимназијалци. Наслов албума била је лозинка по којој смо се препознавали и разликовали од других.</p>
<p>Мени су се нарочито допале три песме: „Under My Thumb“, „Lady Jane“ и „Out Of Time“. Пут од Улице Авијатичара Петровића до Гимназије прелазио сам са њима у глави. Да ме је неко зауставио и питао: „Шта радиш?“, рекао бих му: „Слушам Стоунсе“.</p>
<p>Квалитети песме „Under My Thumb“, која спада у сам врх Џегер/Ричардс стваралаштва, врло често се превиђају. Мизогинија и мушки шовинизам који доминирају текстом преузимају примат. И песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=aK5uZeeMFFk&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL">„Stupid Girl“</a> са истог албума је сличног садржаја. Џегер је својевремено рекао да су текстови за ове песме његова реакција на низ лоших и погрешних веза кроз које пролазио у то време.</p>
<p>У музичком смислу песма „Under My Thumb“ је ремек-дело. Неко је за њу написао: „То је уметничко дело, а не политички програм.“<!--<box box-center 49727482 embed>--></p>
<p>Брајан Џонс је, свирајући маримбу, обојио песму неочекиваним бојама и релаксирао звук бенда. Као контрапункт Џегеровом рокерском браваду, да не кажем курчењу, то је увећало заводљивост ове нумере.</p>
<p>Мик Џегер је једном рекао да је Брајан Џонс био „колориста“ у бенду. Необичним звуцима на разним инструментима учинио је да базично блузерски звук бенда добије нове нијансе. Кит Ричардс је једном изјавио да је Џонс могао на било којем инструменту који му допадне шака у року од 10-15 минута да одсвира нешто лепо и сувисло.</p>
<p>Тај Џонсов талент дошао је до изражаја на албуму „Aftermath“. У песми „Lady Jane“, која представља изненађујући излет у свет елизабетанске музике, Брајан Џонс је свирао дулчимер. Неки кажу да му је тај инструмент поклонио Ричард Фарина (видети део о Фарини у тексту о <a href="https://oko.rts.rs/lat/muzika/4338947/rijanon-gidens-nina-simon-naseg-doba-folk-supernova-slomljenog-srca-i-uzdignute-glave.html">Ријан Гиденс</a> на овом порталу). Звук дулчимера, заједно са харпсикордом који је свирао Џек Ниче, у комбинацији са чосеровским енглеским који је у тој песми рабио Џегер, подигли су месмеричка својства те нумере.</p>
<p><!--<box box-left 49727428 embed>-->Док смо омађијани слушали „Lady Jane“, ту фантастичну химну у којој су сједињени прошлост, садашњост и будућност популарне музике, нисмо знали шта се дешава и којим путем треба кренути даље. Слатка конфузија нас је прожела. Елизабетанска претенциозност, психоделична заводљивост и адолесцентна анксиозност, како је једном рекао Мајкл Ђира из Swansa, помешани су у правим размерама у овој нумери.</p>
<p>Свака песма са албума „Aftermath“ је прича за себе. Али причати о песмама је као „плесати о архитектури“. Узалудан посао. Ипак морам да споменем још 2-3 песме са ове лонгплејке.</p>
<p>„Out Of Time“ је мени можда и најдража. Постоје људи који су некако „изван времена“. Као да су дошли из прошлости, будућности, из других временских зона. Често себе доживљавам тако. Често сам и неким девојкама говорио: „Baby, baby you’re out of time.“ Постоје три верзије ове песме. Прва, па самим тим и оригинална, она је са албума „Aftermath“.</p>
<p><!--<box box-left 49727429 embed>-->Ову песму је у исто време кад се појавио албум „Aftermath“ снимио и познати енглески певач <a href="https://www.youtube.com/watch?v=nWBSmfZTi4s&list=RDnWBSmfZTi4s&start_radio=1">Крис Фарлоу</a>. Продуцент је био Џегер. Песма је у Крисовој верзији постигла леп успех. Догурала је до Nо. 1 позиције 28. јула 1966. године. И дан-данас важи за једну од најбољих обрада Џегер/Ричардс композиција.</p>
<h4><strong>У црно обојено</strong></h4>
<p>Америчко издање албума „Aftermath“ се поприлично разликује од енглеског. „Paint It Black“, једна од најпознатијих и најбољих песма из читавог Стоунс опуса, отвара то издање. Кит Ричардс је у једном интервју у магазину „Uncut“ рекао да је то „циганска песма“, да има мађарско-румунско-бугарски призвук.</p>
<p>Стоунси нису знали како да поступају са овом нумером све док једном приликом Бил Вајмен није одсвирао одговарајућу бас фигуру на педалама студијске органе. Добро погођени темпо, који у анализи ове песме посебно наглашава Буч Виг, и употреба ситара од стране Брајана Џонса, учинили су да песма оживи.</p>
<p>Источњачки филинг, мрачан Џегеров текст и пропулзивни рад на бубњевима Чарлија Вотса били су у складу са, у то време актуелним, занимањем за Далеки Исток и тамошњу филозофију. Многи сматрају да је „Paint It Black“ најмрачнија песма која се нашла на врховима топ листа.</p>
<p><!--<box box-left 49727432 embed>-->На крају овог делимичног приказа песма са албума „Aftermath“ треба споменути и нумеру <a href="https://www.youtube.com/watch?v=QPRBHn3798k&list=PLjb5kMzP2zok_TwUZbbPl8-1UlIEAYERL&index=6">„Goin’ Down“</a>. То је најдужа песма у читавој дискографији Стоунса. Траје 11 минута и 35 секунди. Ради се о блуз фантазмагорији коју у то време нико није снимио. Можда, евентуално, Butterfield Blues Band. Овом нумером су Стоунси срушили све баријере и сва правила у свету популарне музике. Небо је било једина граница за „највећи рокенрол банд на свету“.</p>
<h4>***</h4>
<p>„Кад сам први пут чуо Битлсе купио сам перику. Кад сам први пут чуо The Rolling Stones, почео сам да се дрогирам“, рекао је Мајкл Ђира. Ова изјава, која је у складу са ауторовим предилекцијама, одлично илуструје разлику између свеопштих миљеника Битлса и дрских Стоунса.</p>
<p>Абразивна мешавина блуза, ритам-и-блуза, соула, уличне филозофије, дрских опаски, мизогиније, мангупског шарма, рокерске ургентности и отворених сексуалних алузија, у комбинацији са до тада невиђеном сценском презентацијом којом су доминирали Џегеров неуморни „мајмунски плес“, Китова дијаболична кореографија и Брајанова романтичарска загонетност, чинили су музичко-сценску понуду која је наговештавала ново време и дефинитивну промоцију генерације чија парола је била: „Будимо реални, захтевајмо немогуће“.</p>
<p><!--<box box-left 49727504 embed>--></p>
<p>А онда је дошла ’68. година и песме <a href="https://www.youtube.com/watch?v=BUt0dZXPFoU&list=RDBUt0dZXPFoU&start_radio=1">„Street Fighting Man“</a> и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Jwtyn-L-2gQ&list=RDJwtyn-L-2gQ&start_radio=1">„Sympathy For The Devil“</a>, као коначни саундтрек за оно што се дешавало на улицама Париза, Београда, Прага.</p>
<p>Контракултурна, шездесетосмашка „гибања“, која су се разбила о хриди малограђанске ускогрудости и капиталистичке префриганости, била су наговештена музиком са албума „Aftermath“. Тако ми се чини.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 8 Sep 2026 10:40:02 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087770/o-realnom-i-nemogucem-slusajuci-album-rolingstonsa-aftermath-zvuk-stvari-koje-ce-doci.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/4/17/4/418/5772360/thumbs/13678420/thumb1.jpg</url>
                    <title>О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“:  Звук ствари које ће доћи</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087770/o-realnom-i-nemogucem-slusajuci-album-rolingstonsa-aftermath-zvuk-stvari-koje-ce-doci.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/8/4/17/4/418/5772360/thumbs/13678420/thumb1.jpg</url>
                <title>О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“:  Звук ствари које ће доћи</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087770/o-realnom-i-nemogucem-slusajuci-album-rolingstonsa-aftermath-zvuk-stvari-koje-ce-doci.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Револверске шале Ленона и Макартнија: Шездесет година ова плоча се врти</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087706/revolverske-sale-lenona-i-makartnija-sezdeset-godina-ova-ploca-se-vrti.html</link>
                <description>
                    У рок свету, који је славио „истоветност свих ствари“, албум „Revolver“ се појавио као магична музичка кутија чији звуци су отворили мистериозну „девету капију“ иза које се налазио непознати музички универзум. Ко је једном закорачио у тај свет више није могао да се врати. И данас, 60 година касније, „Revolver“ фасцинира квалитетом понуђене музике, оригиналношћу идеја, лепотом песама и авантуристичким духом. „Револверске шале“ чупаваца из Ливерпула успоставиле су нове стандарде који одређују правце и трендове којима се популарна и рок музика крећу. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/16/22/32/567/5701850/thumbs/13491818/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Револверске шале Ленона и Макартнија: Шездесет година ова плоча се врти" title="Револверске шале Ленона и Макартнија: Шездесет година ова плоча се врти" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49726345 media>-->Већ данима, на плус 40 целзијуса, слушам албум Битлса <a href="https://www.youtube.com/watch?v=l0zaebtU-CA&list=PLycVTiaj8OI9QBZWsldja1JJwsIO-2xtY">„Revolver“</a>. Шездесет је година од његовог објављивања. Изашао је 5. августа 1966. године. Могао бих као Галилео Галилеј да узвикнем: „Eppur si muove!“ И даље се окреће!</p>
<p>Мислим да тај узвик, који је иначе у складу са правим значење наслова који носи албум – реч „револвер“ не односи се на ватрено оружје већ на чињеницу да пластична плоча мора да се врти да би емитовала музику – најбоље одражава ванвременску природу овог дела.</p>
<h4><strong>Нови звучни свет</strong></h4>
<p>Чупавци из Ливерпула су на лонгплејки „Revolver“ – реч „албум“ је ушла у употребу тек крајем шездесетих – представили нови звучни свет. Сви поп параметри су на овој плочи померени. Аудио техника и манипулација њоме постали су важни конституенти нове музике, на исти начин као што су то мелодија, добра песма, лепо певање. Студио у коме се снима постао је легитимни „члан“ бенда.</p>
<p>За само 33 месеца Битлси су се преметнули од „yeah yeah yeah“ бeнда из песме „She Loves You“ у соничне Прометеје који су у популарну музику донели нов звук. Није их више занимала „студијска симулација живих наступа“. Уместо тога стварали су ново звучно окружење.</p>
<p><!--<box box-left 49726414 media>--></p>
<p>„Једва да постоји покоји тон који би могао да се одсвира уживо“, написао је апропо музике и песама са албума „Revolver“ Ијан Макдоналд у књизи „Револуција у глави – песме Битлса и шездесете“ (Clio, 2012).</p>
<p>Одувек сам се питао како се то догодило? Колико су у тој метаморфози учестовали сами чланови бенда? Колико је то „заслуга“ студијског особља: инжењера, техничара, сниматеља и целе екипе из Еби роуд студија?</p>
<p>Дуго сам мислио да су Битлси до новог звука на албуму „Revolver“ дошли захваљујући продуценту Џорџу Мартину (видети текст <a href="https://oko.rts.rs/lat/muzika/5087202/peti-bitls-i-njegova-ostavstina-sto-godina-od-rodjenja-dzordza-martina.html">„Пети Битлс“</a> на овом порталу) и тинејџеру Џефу Емерику који је радио као аудио инжењер на снимању албума.</p>
<p>Међутим, да би се разумела сонична метаморфоза Битлса мора да се уведе још једна персона драматис. То је Ијан Сомервил.<!--<box box-center 49726331 media>--></p>
<h4><strong>Beat Hotel</strong></h4>
<p>Педесетих година прошлог века на адреси 9 Rue Git-le-Couer у париској Латинској четврти налазио се безимени, трећеразредни, јефтин хотел. Амерички битници су открили то место. Користили су га као своје париско боравиште.</p>
<p>У њему су становали Ален Гинзберг, Грегори Корсо, Брајон Гајсин, Џек Керуак, Питер Орловски. У њему је живео и Вилијам Бароуз заједно са својим љубавником Ијаном Сомервилом.</p>
<p>Грегори Корсо је тај објект назвао Beat Hotel. Под тим именом остао је упамћен до данас. Хотел је срушен 1963. године и на његовом месту је изграђено модерно здање Relais Hotel du Vieux Paris. У његовом ентеријеру чува се успомена на славну битничку прошлост.</p>
<p><!--<box box-left 49726325 embed>-->Вилијам Бароуз је у том здању, уз помоћ Брајона Гајсина – „Брајон Гајсин је једини човек кога ценим“, говорио је Бароуз – развио своју „cut-up“ технику књижевног деловања. Под тим поступком се подразумевала пракса да се један или више текстова исеку маказама на много делова па се онда ти делови насумично поново склапају. На тај начин се разбија логика приповедања и остварују чудне везе између речи.</p>
<p>Бароузов геј партнер Ијан Сомервил је дошао на идеју да „cut-up“ продукте пребаци у аудио формат. Помоћу два „Ухер“ магнетофона, Сомервил и Бароуз су реализовали ту замисао. Могућности су биле бескрајне. Користили су снимке уличне буке, саобраћаја, случајних разговора, пуштали магнетофонску траку у контра смеру, убрзано и успорено. То су комбиновали са Бароузовим читањем „cut-up“ текстова.</p>
<p>После много година заједничког живота у Паризу и Тангеру, Бароуз и Сомервил су се разишли. Средином шездесетих година Сомервил се уселио у кућу коју је у Лондону изнајмио Ринго Стар. Ту је направио свој аудио студио.<!--<box box-left 49726339 media>--></p>
<h4><strong>Лондон</strong></h4>
<p>Пол Макартни и Вилијам Бароуз су били једини корисници тог простора: Бароуз преко дана, а Макартни током ноћи. Понекад су се преклапали. У једном интервју 1995. године Бароуз се сећа тог времена и сусрета са Полом Макартнијем.</p>
<p>„Нас тројица (Бароуз, Макартни и Сомервил) проводили смо много времена у разговору о могућностима које нуди магнетофон. У то време Пол је радио на својој песми<a href="https://www.youtube.com/watch?v=9EqMmGlTc_w&list=RD9EqMmGlTc_w&start_radio=1"> ’Eleanor Rigby’</a>. Ијан би га снимао. Видео сам и чуо како песма настаје“, причао је аутор „Голог ручка“.</p>
<p>Током сусрета са Сомервилом Пол се посебно интересовао за справу коју су звали „Dreamachine“. То је нека врста собног стробоскопа који је производио ејдетске визуелне стимулусе. Многи су искуства с том машином поредили са ЛСД доживљајима.</p>
<p><!--<box box-left 49726357 media>-->Док је Пол са високо подигнутим антенама урањао у лондонски артистички и интелектуални свет спреман да учи, напредује и мења се, његов креативни ортак Џон Ленон је имао сасвим другу путању. Био је подозрив према лондонском интелектуално-уметничком кружоку. „Све су то јебени интелектуалци и факултетлије“, говорио је. Имао је негативан став према радикалним уметничким праксама. Позната је његова изјава „Авангарда је француска реч за срање“.</p>
<p>Са високо подигнутим баријерама према спољњем свету, затворен у свом новом лондонском апартману, Џон Ленон је кренуо на унутрашње путовање. Уз помоћ ЛСД пилула залазио је иза лица, у унутрашње пределе, откривао неке светове за које није ни знао да постоје, долазио до необичних сазнања и неочекиваних увида. Читао је Ничеа, чије име није знао да изговори, како сведочи књижар који му је продао прву књигу овог филозофа. Књига „Психоделично искуство“ Тимотија Лирија и Ричарда Алперта, „психолога-одметника с Харварда“, била му је водич кроз лизергичне трипове. „Тибетанска књига мртвих“ такође.</p>
<p>Лична и уметничка комплементарност Ленона и Макартнија доживела је пуну афирмацију на албуму „Revolver“. С једне стране је био Пол Макартни, суперталентовани музичар који зна шта је лепа мелодија и добра песма. С друге Џон Ленон, нервозни, цинични, намћорасти лик који је персонификовао нови „доживљаја света“ и „себе-у-свету“. Не само да је оличавао, већ је те своје назоре умео да претвори у незаборавне песме.</p>
<p><!--<box box-left 49726403 media>-->Пол је, дружећи се са Сомервилом, овладао новом техником студијског деловања у процесу снимања звука. Његова нова вештина била је у складу са Леноновом психоделично-аргонаутском авантуром. Унутрашња путовања и одговарајућа открића водила се га ка новој музици и новој врсти песме којој је требало пронаћи звук.</p>
<h4><strong>Празнина</strong></h4>
<p>„Иза немирног струјања животне енергије налази се крајња стварност – Празнина“ („Beyond the restless flowing electricity of life is the ultimate reality – The Void“). Ова реченица из Лиријеве књиге нас коначно доводи до албума „Revolver“.</p>
<p>Битлси су 6. априла 1966. године у Еби роуд студију започели снимање албума. Почетак је обележио рад на песми „Void“. Ова нумера ће променити име у <a href="https://www.youtube.com/watch?v=m4BuziKGMy4&list=RDm4BuziKGMy4&start_radio=1">„Tomorrow Never Knows“</a>, којом се завршава „Revolver“. То је уједно и најзначајнија песма на овом албуму. Музика је претворена у соничну палету најразличитијих звукова, иначе неуобичајени у дотадашњој музичкој пракси.</p>
<p><!--<box box-left 49726355 embed>-->Професор Александар С. Јанковић са ФДУ је у књизи „Дуг и кривудав пут – Битлси као културни артефакт“ (Red Box, 2009) написао да је нумера „Tomorrow Never Knows“ претежно Ленонова песма за чију je текстуру, која је чини јединственом, најзаслужнији Пол Макартни. Макартни је, у складу са праксом из Сомервиловог студија, користио разноразне иновације као што су лупови, семплови, пуштање траке уназад, убрзано и успорено. Ленонова жеља да се у студио доведу тибетански свештеници и да он звучи као далај лама који на врху планине чита молитву, испуњена је тако што је његов глас пропуштен кроз „Лесли“ појачало. Тако је добијен ротирајући вокални ефекат.</p>
<p>Недавни гост Београда Вејн Којн, лидер састава Flaming Lips, рекао je за ову песму да је „чудно небеско брујање“ („strange heavenly rumble“). Кад би је разложили на појединачне звукове од којих је направљена, схватили би да то није уобичајени музички материјал.</p>
<p>Карактеристичан звук бубњева у овој песми добијен је захваљујући младалачком ентузијазму деветнаестогодишњег сниматеља Џефа Емерика. Он је у Рингов бас бубањ угурао стари вунени џемпер, а микрофоне око бубњарског комплета разместио на другачији начин од оног прописаног у Еби роуд студију. Тако добијен звук је компримовао. Никад више, мада су многи покушавали, није добијен такав звук бубњева.</p>
<p><!--<box box-left 49726368 embed>-->Могло би се рећи, мада има више кандидата, да је „Tomorrow Never Knows“, како би рекао Пол Велер, најпсиходеличнија песма икад снимљена. Колекционари ретких рок снимака још увек трагају за митском, двадесет минута дугом, првом верзијом ове песме под именом „The Void“. То је психоделични Свети Грал. Траже га по опскурним продавницама ретких снимака, полицама давно затворених студија, на бувљим пијацама широм планете, у добро чуваним приватним колекцијама.</p>
<h4><strong>14 песама</strong></h4>
<p>На албуму „Revolver“ налази се укупно 14 песама. Дијапазон је изузетно велики. Почев од снажне наративне нумере као што је <a href="https://www.youtube.com/watch?v=9EqMmGlTc_w&list=RD9EqMmGlTc_w&start_radio=1">„Eleanor Rigby“</a>, која је у тематском смислу потпуна новост у Макартнијевом опусу.</p>
<p>Ова песма о усамљености, болести и смрти карактеристична је и по томе што је Битлси нису одсвирали. Гудачки октет који је ангажовао Џорџ Мартин је то урадио. Битлси су певали: Пол главни вокал, а Џон и Џорџ пратеће вокале. Аранжман је урађен под снажним утицајем филмских скорова Бернарда Хермана које је радио за филмове „Психо“ Алфреда Хичкока и „Фаренхајт 451“ Франсоа Трифоа.</p>
<p><!--<box box-left 49726352 embed>-->Не репертоару су биле и три песме Џорџа Харисона – <a href="https://www.youtube.com/watch?v=gMdcE8jdz70&list=RDgMdcE8jdz70&start_radio=1">„Taxman“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=iCs9goFpiQ0&list=RDiCs9goFpiQ0&start_radio=1">„Love You To“</a> и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=ja7P5890yIM&list=RDja7P5890yIM&start_radio=1">„I Want To Tell You“</a>.</p>
<p>Ова прва је такозвана „протестна“ песма, која је говорила о великим порезима које је тадашња лабуристичка влада на челу са премијером Харолдом Вилсоном увела музичарима. У тексту ове песме своје место је нашао и лидер конзервативаца Едвард Хит. Најзанимљивији податак је да је познату соло деоницу на гитари одсвирао Пол Макартни.</p>
<p>Песма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=iCs9goFpiQ0">„Love You To“</a> представила је Харисона као великог љубитеља и доброг зналца индијске музике. Да би се добио прави, одговарајући звук били су ангажовани свирачи из Азијског музичког круга из северног Лондона.</p>
<p>Марго Прајс – Лусинда Вилијамс за 21. век – рекла је да је, кад је први пут чула ову песму, доживела „трансцедентално искуство“. Била је пребачена у другу димензију. Источњачки, индијски музички склопови су постали оруђе за пребирање по подсвести једне WASP девојчице.</p>
<p><!--<box box-left 49726372 embed>-->Посебно месту на албуму „Revolver“ заузима песма „Yellow Submarine“. То је песма која „пршти иновативношћу и коју је немогуће не волети“. Веселог, клиначког угођаја, она међу тешким, комплексним песмама у којима се пева о смрти, делује као весели интермецо.</p>
<p>Професор Јанковић је, у већ споменутој књизи, избројао чак пет песама са албума „Revolver“ које за тему имају смрт: „Eleanor Rigby“, „Love You To“, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=NZOBWYHgZjw&list=RDNZOBWYHgZjw&start_radio=1">„She Said She Said“</a>, „Taxman“ и „Tomorrow Never Knows“.</p>
<p>И <a href="https://www.youtube.com/watch?v=hgJ7dmr_ysU&list=RDhgJ7dmr_ysU&start_radio=1">„For No One“</a>, обележена фабулозним солом Алана Сивила на француском рогу, уз неке еуфемизме инклинира ка тој теми.</p>
<h4><strong>Рецепција</strong></h4>
<p>Албум „Revolver“ је сјајно прихваћен од стране рок критике. У „Mелоди мејкеру“ је писало да је то плоча која је преокренула правац у коме се кретала популарна музика. Други су говорили да је то „запањујућа колекција песама“ која се не може класификовати јер нема претходника. Никад тако нешто раније није постојало.</p>
<p><!--<box box-left 49726376 embed>--></p>
<p>Рецензија у „Гардијану“ имала је наслов „Thinkig Pop“, што би се могло превести као „Поп који мисли“. Аутор текста је тврдио да су Битлси показали да поп музика може бити у исто време „популарна, непосредна и уметничко-интелектуално амбициозна“.</p>
<p>Ипак, у мору панегирика, са ове и оне стране Атлантика, издвојио се један значајан негативан глас. Реј Дејвис, лидер бенд The Kinks, уз Ленона и Макартнија вероватно најталентованији енглески аутор рок песама, у тексту који је објавио у то време популарни музички часопис „Disc And Music Echo“, рекао да је албум „Revolver“ потпуни промашај. Наслов текста је гласио „То је, стварно, гомила ђубрета“ („Really, it’s a load of rubbish“). Текст је објављен 30. јула 1966, неколико дана пре официјелног изласка албума.</p>
<p>Дејвис је правио разлику између старих Битлса, које је волео, и нових експерименталних са албума „Revolver“, који нису били по његовом укусу.</p>
<p><!--<box box-left 49726369 embed>--></p>
<p>За песму „Yellow Submarine“ је написао да је „гомила ђубрета“, за <a href="And%20Your Bird Can Sing">„And Your Bird Can Sing“</a> да уопште не личи на Битлсе. Није има милости ни за главне песме на албуму. За „Eleanor Rigby“ је рекао да Битлси звуче као клинци који желе да удовоље својој наставници музичког, а за „Tomorow Never Knows“ је саркастично претпоставио да је „продуцент Џорџ Мартин био везан за тотем“ и онеспособљен за деловање током њеног снимања.</p>
<p>По Дејвисовом укусу су само три песме: <a href="https://www.youtube.com/watch?v=L-OEnyBwHrE&list=RDL-OEnyBwHrE&start_radio=1">„I’m Only Sleeping“</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=R9ncBUcInTM&list=RDR9ncBUcInTM&start_radio=1">„Good Day Sunshine“</a> i <a href="https://www.youtube.com/watch?v=6VcfBh3hWO4&list=RD6VcfBh3hWO4&start_radio=1">„Here, There and Everywhere“</a>.</p>
<p>За ову прву каже да је „најбоља песма на албуму“, и то зато што подсећа на старе Битлсе. Занимљиво је рећи да је Макдугал у својој књизи написао да је ова Ленонова песма, иначе обележена иновативном соло деоницом на гитари пуштеном уназад, била „под утицајем“ Дејвисових песама <a href="https://www.youtube.com/watch?v=N8LFXEfbxdw&list=RDN8LFXEfbxdw&start_radio=1">„Well-Respected Man“</a> и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=stMf0S3xth0&list=RDstMf0S3xth0&start_radio=1">„Dedicated Follower Of Fashion“</a>. Макдугал, такође, претпоставља да су на Ленона имале утицај и две лондонске позоришне представе рађене по роману „Обломов“ руског писца Гончарова.</p>
<p><!--<box box-left 49726378 embed>-->Овај Дејвисов текст говори о генерацијском и естетском сукобу унутар британског рока. Такође и о чињеници да један тако талентован и музикалан човек као што је лидер Кинкса може потпуно погрешно да чује неке ствари. Експерименти Битлса са електроником, индијском музиком, новим звуком и студијом су били велики изазов за многе.</p>
<h4><strong>Омот</strong></h4>
<p>У складу са музиком забележеном на лонгплејки „Revolver“ био је и омот плоче. Њега је, на позив Џона Ленона, урадио стари пријатељ Битлса из хамбуршких дана Клаус Вурман.</p>
<p>Клаус је био школовани сликар-графичар и талентовани басиста. Захваљујући познанству са Битлсима уметничку срећу је потражио у Енглеској. Једне вечери почетком лета 1966. године, док је седео у кади у свом лондонском стану, зазвонио је телефон. Његова девојка Кристина се јавила на телефон и принела му слушалицу. „Тражи те неки Џон“, рекла је.</p>
<p>„Можеш ли да урадиш омот за наш следећи албум, Клаусе?“, био је директан Ленон. Вурман, који се у то време бавио музиком – свирао је бас гитару у бенду Manfred Mann – био је запоставио своје сликарске активности. Ипак је пристао. Не можеш да одбијеш Џона Ленона, зар не?</p>
<p><!--<box box-left 49726384 embed>-->Сутрадан се нашао у Еби роуд студију. Преслушавао је песме са новог албума. Био је фасциниран новим звуком својих ортака које је упознао у Хамбургу, у четврти Ст. Паули, стецишту проститутки, гангстера и морнара. „Били су потпуно авангардни“, присећао се Вурман у једном интервју из 2006. године. „Мислио сам да и омот мора да буде такав, да дизајн буде у складу са музиком.“</p>
<p>Вурман се латио туша и пера и нацртао портрете чланова Битлса по сећању. Највише проблема је имао са ликом Џорџа Харисона. Његово лице је био најтеже нацртати. „Због тога сам исекао очи и уста из новина и налепио их преко цртежа.“</p>
<p>На папиру формата А2 Клаус је своје цртеже спојио са фотографијама Битлса. Минуциозно, у графичком смислу, нацртана коса чланова бенда је била интегративни фактор. Она је све делова колажа спојила у целину. Клаус Вурман је и своју фотографију убацио на омот. Види се као вири из косе Џорџа Харисона.</p>
<p><!--<box box-left 49726348 media>--></p>
<p>Тај рад је однео у офис Џорџа Мартина. Поред Мартина и чланова бенда био је присутан и Брајен Епстајн, менаџер Битлса. Клаус је развио папир. Присутни су гледали и ћутали. Први је проговорио Макартни. Њему се свидела фотографија на којој седи на клозетској шољи. Развила се дискусија. Мартин је био против те фотографије. Сматрао је да јој није место на омоту плоче. Његово мишљење је уважено.</p>
<p>У једном тренутку је проговорио Епстајн, са сузама у очима: „Клаусе, ово је тачно оно што нам треба. Хвала ти.“ Наставак ове приче је легенда.</p>
<p>У споменутом интервју Клаус Вурман је рекао да се дуго није знало где се налази његов оригинални рад на А2 формату. Каже да је у међувремену сазнао где је. Није хтео да открије локацију, али је рекао да се рад налази на сигурном месту и да је добро чуван. „Срећан сам због тога“, закључио је.</p>
<p>Омот за албум „Revolver“ је аутентично ликовно ремек-дело. У складу је са ставом да је ликовна уметност, захваљујући омотима грамофонских плоча, изашла из галерија, музеја и приватних колекција у јавни простор и постала доступна најширим масама.</p>
<p><!--<box box-left 49726393 media>-->У великој галерији психоделичних LP омота ово дело Клаус Вурмана заузима посебно место. Тевтонска прецизност и дисциплина, у комбинацији са европским рафинманом, ово дело, које подсећа на графике Обрија Бирдзлија, учиниле су јединственим. Оно стоји као антипод свим оним психоделичним творевинама које су обележени јаким и богатим колоритом, фантастичним призорима и необичним визуелним модификацијама.</p>
<p>Вурман је свирао бас гитару на највећим хитовима бенда Manfred Mann – чак и на <a href="https://www.youtube.com/watch?v=klWzVuxdygg&list=RDklWzVuxdygg&start_radio=1">„Mighty Quinn“</a>, No.1 хиту из 1968. године и вероватно најбољој обради Диланове песме у историји рок музике. Свирао је и на Концерту за Бангладеш и на Леноновој епохалној песми „Imagine“. Ипак, место у рок историји је обезбедио омотом који је урадио за албум „Revolver“.</p>
<h4><strong>***</strong></h4>
<p>У рок свету, који је славио „истоветност свих ствари“, албум „Revolver“ се појавио као магична музичка кутија чији звуци су отворили мистериозну „девету капију“ иза које се налазио непознати музички универзум. Ко је једном закорачио у тај свет више није могао да се врати. И данас, 60 година касније, „Revolver“ фасцинира квалитетом понуђене музике, оригиналношћу идеја, лепотом песама и авантуристичким духом. „Револверске шале“ чупаваца из Ливерпула успоставиле су нове стандарде који одређују правце и трендове којима се популарна и рок музика крећу.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 17 Aug 2026 10:01:13 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087706/revolverske-sale-lenona-i-makartnija-sezdeset-godina-ova-ploca-se-vrti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/16/22/13/582/5701844/thumbs/13491791/thumb1.jpg</url>
                    <title>Револверске шале Ленона и Макартнија: Шездесет година ова плоча се врти</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087706/revolverske-sale-lenona-i-makartnija-sezdeset-godina-ova-ploca-se-vrti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/16/22/13/582/5701844/thumbs/13491791/thumb1.jpg</url>
                <title>Револверске шале Ленона и Макартнија: Шездесет година ова плоча се врти</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087706/revolverske-sale-lenona-i-makartnija-sezdeset-godina-ova-ploca-se-vrti.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Уз Мадонин нови албум на њен 68. рођендан: Феминистичке исповести на плесном подијуму </title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087702/uz-madonin-novi-album-na-njen-68-rodjendan-feministicke-ispovesti-na-plesnom-podijumu-.html</link>
                <description>
                    Мадонина нова плоча, са својим старинским електро-зовом у дискотеку, уводи вас изнова у свет где ћете искусити исту ону чулност, очараност бојама и ритмовима, префињену еротичност и заносно ослобођење као у исконским данима заједничке људске игре. Ниједна Лејди Гага, Сабрина Карпентер, Били Ајлиш, Тејлор Свифт, Лорд или Росалија, не би постојале без своје претходнице Мадоне. Данас, 16. августа, напунила је 68 година.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/16/14/31/116/5700854/thumbs/13489027/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Уз Мадонин нови албум на њен 68. рођендан: Феминистичке исповести на плесном подијуму " title="Уз Мадонин нови албум на њен 68. рођендан: Феминистичке исповести на плесном подијуму " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49726308 embed>--><!--<box box-left 49726229 entrefilet>-->Мадона Луиза Вероника Чиконе – рођена 16. августа 1958. у маленом градићу Беј Сити у америчкој држави Мичиген – шире позната као Мадона, већ преко четири деценије дословно хара универзумом популарне музике. Злобно проглашавана за баку још са својих тридесет и пет („Calm down, Grandma!“, Smash Hits 1993), ова данас 68-годишња дива најновијим албумом под називом<a href="https://www.youtube.com/watch?v=D1GhE7fp32A&list=RDD1GhE7fp32A&start_radio=1"> „Confessions II“</a> (Warner) и даље стаје на црту чак и двоструко млађим колегиницама.</p>
<p>Да ли је Мадона збиља својеврсна „света девица“ новог доба, како њено право име то сугерише, или је реч о пуком маркетиншком трику, али са солидним спиритуалним упориштем у хришћанству, јудаизму, хиндуизму, будизму, исламу и чему год што је проучавала – остаје да се евентуално у будућности разазна. Но, једно је сигурно: у мору новопридошлих претенденткиња на музички престо последњих деценија, Мадона је још увек закон!</p>
<p>Иако је своју каријеру озбиљно започела још 1982, у овом делу планете вероватно сви смо је први пут угледали и постали је и те како свесни тек на Live Aid-у 1985. године.</p>
<p><!--<box box-left 49726288 embed>--></p>
<p>Тог 13. јула, наступајући на стадиону „ЏФК“ у Филаделфији, приказала нам се као самосвесна и оштроумна девојка са већ поприличном дозом личне озлоглашености, шокантне за оно доба у најмању руку, пошто је – да не заборавимо – <em>Riot grrrl </em>покрет тек требало да се деси, и то много година касније.</p>
<p>Да није плиткоумна поп субрета, доказала је придруживши се истом приликом саставу Thompson Twins у извођењу контроверзне песме Битлса <a href="https://www.youtube.com/watch?v=c_KNArtcc9k&list=RDc_KNArtcc9k&start_radio=1">„Revolution“</a>. Но, и без тога, Мадона је на Live Aid-у деловала као неко ко тачно зна шта ради и на сцени и ван ње.</p>
<p>Месец дана касније удала се за тада веома перспективног глумца Шона Пена. Следствено томе, нашла се забележена и у књизи Чарлса Буковског <em>Холивуд</em>, а и приватно су се с њим сретали током Пеновог одушевљеног дружења са славним књижевником, премда изгледа уопште не на превелику Букову радост.<!--<box box-center 49726296 embed>--></p>
<h4><strong>У материјалистичком свету</strong></h4>
<p><!--<box box-left 49726235 entrefilet>--></p>
<p>Вратимо ли се корак унатраг, морамо се данас сложити да је још давне 1984, Мадона јасно и гласно захтевала мушко поштовање за себе и све оне колегинице које ће тек доћи, те самим тим и за сваку другу саборкињу – из њеног родног града уосталом потиче и угледна сифражеткиња Мери Лидија Доу – и то у оквиру већ веома материјалистички предзначене популарне културе и животне свакодневице. Штавише, њена ондашња, по својој бриткости готово па џеклондоновска критика себичног капитализма у песми „Material Girl“, за којег се до тада већ испоставило да никада неће процветати оном слободом, једнакошћу и братством из чувеног поклича Француске револуције – <em>liberté, égalité, fraternité ou la mort!</em> – спојила се са назирућим променама у свету Хладног рата: <em>гласношћу</em> Михаила Горбачова и његовом убрзано стижућом <em>перестројком</em>. А ни <em>Црни понедељак</em>, глобални пад берзе 1987, ни пад Берлинског зида 1989. нису били предалеко.</p>
<p>У улози „материјалисткиње“ из песме, дала је нови оријентир свим младим женама које су дошле након ње – само ако освојимо материјалну сферу, односно средства за производњу, контролисаћемо сопствену судбину – и зато је највећим делом своју каријеру сама водила. Можда је Мадона својим припадањем соју одважне њујоршке отпадничке фауне заиста успевала да нањуши нове ветрове у години Џорџа Орвела, али не само оне непосредно будуће. Јер, не живимо ли сви дефинитивно сада у Мадонином материјалистичком свету? И још горе! </p>
<p><!--<box box-center 49726276 embed>--></p>
<h4><strong>У патријархалном свету</strong></h4>
<p><!--<box box-center 49726244 entrefilet>-->Субверзивна у основи, али још увек донекле прикривеног радикалног елана, Мадона се тек припремала да постане адвокат свих тинејџерки које се налазе пред темељним животним изазовима. Албум „True Blue“ из 1986. године тако је поново узбудио духове постављајући тему непланиране девојачке трудноће у први план, као и суочавање протагонисткиње са тешком одлуком да се буде искрен са собом и својим телом пред увреженим уверењима заједнице којој припадаш.</p>
<p>Пркосно одбијајући да се стиди због онога што је упропастило многе генерације њених сапатница у прошлости, Мадонина јунакиња промовише став да ће повезаност са истински блиским особама спасити сваку посрнулу девојку од осуде друштва. Побуна против патријархата окончава се у очевом прихватању девојчицине одлуке. Барем у видео-споту за песму „Papa Don't Preach“.</p>
<p>Што се тиче религије која те спутава и плаши свеприсутном кривицом у теби, чак и пре него што било шта згрешиш – пред Мадоном је у том смислу био стварно дуг и мукотрпан пут.</p>
<p><!--<box box-center 49726278 embed>--></p>
<h4><strong>У расистичком свету</strong></h4>
<p><!--<box box-left 49726248 entrefilet>--></p>
<p>Своју битку за једнакост свих људи на овом свету, са специјалном осетљивошћу за оне унапред поражене и одбачене – због боје коже, сексуалне преференције, исповедања мањинске вере, болести и сличних стигми, а заправо пре свега због новчаног оскудевања у свету који се клања искључиво богатима, ма какве биле њихове „стигме“ – Мадона је започела још 1989. на албуму „Like a Prayer“, у чијој је насловној песми једном за свагда проглашен тријумф правде за све „дежурне кривце“.</p>
<p>Мадона је и овде храбро искорачила пре свих, као бела жена која своје обожавање Бога и у исто време афроамеричког младића, уводи у сферу сензуалности, не устручавајући се да обзнани истину, чак и када је за њу потребно још много више личне смелости од признавања тинејџерске трудноће. Религиозна екстаза повезана је овде са огољавањем женске сексуалности, што у црквеном ентеријеру видео-спота данас не делује вулгарно, већ врхунски рањиво.</p>
<p>Није црни светац из спота толико узбудио душебрижнике, нити Мадонин деколте, односно алузије на одређене љубавне технике, већ разоткривање сазнања да глупе и бездушне забране доводе до празних живота, у којима више не поседујеш своје људско достојанство као најмању загарантовану вредност дату самим рођењем. О томе је говорила Мадона, а не о тек пукој међурасној романси и још једном подметању злочина <em>црнчуги</em> који се згодно задесио на лицу места. Птица ругалица друштва још једном је објавила своје присуство, на ужасавање лажних чистунаца.</p>
<p><!--<box box-center 49726282 embed>--></p>
<h4><strong>У мизогином свету</strong></h4>
<p><!--<box box-left 49726260 entrefilet>--></p>
<p>Чак и када нам се чинило да је само јурила своју фасцинираност Мерилин Монро, Мадона је сведочила огромном болу у свету обичних људи из којег је и сама потекла. Сугестија да се треба препустити сопственој машти и да ће снови отворити нова врата на плесном подијуму, где није важно да ли си црн или бео, дечак или девојчица, јер у сваком случају постајеш звезда властитог живота – учинили су вероватно више добра него било који приручник самопомоћи.</p>
<p><!--<box box-center 49726286 embed>--></p>
<p>Мадонина револуционарна фаза свакако није исцрпљена кроз неколико наведених примера, али је можда и најимпресивнија јер сеже у време када обнаженост, секс, странпутице девојаштва уз игнорисање контроле рађања, као и проглашавање женског задовољства централном тачком односа двоје људи, али и универзума у исти мах – најблаже речено нису били прихватљиви.</p>
<p>Бијући сама своје битке, са супружницима или без њих, Мадона и дан-данас доказује како жена уме, може и зна да мисли и одлучује, подиже децу, ради пуно радно време, а да и даље скреће на себе пожудне погледе.</p>
<p>То је можда уврнута врста феминизма, са којим можете да се слажете или не, да се њиме безгранично опијате или га баш напротив одбацујете као увредљив и површан, али се питања која Мадона сваки пут покреће на тај начин отварају и допиру до кругова и генерација до којих можда не успевају да стигну ни најокорелији политичари.<!--<box box-center 49726292 embed>--></p>
<h4><strong>Исповести са плесног подијума</strong></h4>
<p><!--<box box-left 49726264 entrefilet>--></p>
<p>Ма колико је славили или блатили, Мадона – постоји. На вашем и њеном приватном плесном подијуму. И најновији албум „Confessions II“ – познат такође као „Confessions on a Dance Floor: Part II“ – доноси топле исповести ове обичне необичне девојке, чији је романтични партнер једном давно био и Жан-Мишел Баскијат, али која је волела Лу Рида, Најла Роџерса и Дејвида Бирна, те старе добре Њујорчане њене младости, за чијом галаксијом је пловило њено уметничко надахнуће, отргавши се током те јединствене одисеје у правцу сопствене стваралачке звезде.</p>
<p><!--<box box-left 49726270 embed>--></p>
<p>Мадона потврђује да њена наводна опсценост с почетака каријере никада није изгубила на човекољубљу. Нова плоча, са својим старинским електро-зовом у дискотеку, уводи вас изнова у свет где ћете искусити исту ону чулност, очараност бојама и ритмовима, префињену еротичност и заносно ослобођење као у исконским данима заједничке људске игре.</p>
<p>Ниједна Лејди Гага, Сабрина Карпентер, Били Ајлиш, Тејлор Свифт, Лорд или Росалија, не би постојале без своје претходнице Мадоне, а свакако јој Рошин Марфи, па и Кајли Миног, дугују и званично и незванично несумњиво много.</p>
<p>Мадонина музика на новом албуму враћа нас на ону стару дилему која се тиче дефинисања људскости у актуелним временима: да ли оруђа могу да еволуирају до равноправног партнера и чак се покажу супериорнијим у односу на људски род; да ли су жене упорније и издржљивије, будући да на себи однекуд носе кривицу и стид због самог свог постојања; треба ли да одбацимо напредак у име својих успомена на онај природнији, сировији свет, свеједно пун наде усред хаоса који се претећи надвијао; налазимо ли своје уточиште коначно увек у љубави?</p>
<p><!--<box box-left 49726298 media>-->Премда Мадона не изговара наглас ове недоумице, њен „Confessions II“ протиче као уснули солилоквијум Моли Блум из завршнице Џојсовог „Уликса“. Тај Молин низ рефлексија једнако оглашава тријумф женства над бесмисленим мушким ратовањем колико и Мадонине красне песме. Оне су модерне, али и чудновато анахроне. Пролазе колонама стварних људи, које је Мадона познавала, волела, изгубила, поново пронашла у новостеченој мудрости зреле даме и опростила се с њима памтећи их заувек, налик ономе када њен бивши супруг Шон Пен – на врхунцу филма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=wsIybRQaDE4">„Дрво живота“</a> Теренса Малика – хода неком надреалном плажом, сусрећући у болном разумевању људе из своје прошлости, укључујући и себе самог.</p>
<p>Сјајна си Мадона, срећан рођендан Мадона.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 16 Aug 2026 15:53:13 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087702/uz-madonin-novi-album-na-njen-68-rodjendan-feministicke-ispovesti-na-plesnom-podijumu-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/16/13/14/268/5700788/thumbs/13488811/thumb1.jpg</url>
                    <title>Уз Мадонин нови албум на њен 68. рођендан: Феминистичке исповести на плесном подијуму </title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087702/uz-madonin-novi-album-na-njen-68-rodjendan-feministicke-ispovesti-na-plesnom-podijumu-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/7/16/13/14/268/5700788/thumbs/13488811/thumb1.jpg</url>
                <title>Уз Мадонин нови албум на њен 68. рођендан: Феминистичке исповести на плесном подијуму </title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087702/uz-madonin-novi-album-na-njen-68-rodjendan-feministicke-ispovesti-na-plesnom-podijumu-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Магично путовање накрај ноћи с групом Таксидомун: Саундтрек за најлепши филм о Београду</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087647/magicno-putovanje-nakraj-noci-s-grupom-taksidomun-saundtrek-za-najlepsi-film-o-beogradu.html</link>
                <description>
                    Да, и нама је, некада давно, било досадно у огољеном циничном материјализму, иза кога није постојало ништа вредно откривања. Никакве страсти нити обећања открића није било у свету седамдесетих, што се убрзано срозавао у празнину где се обртао још само новац, а никакве идеје нити осећања. Tuxedomoon долазе одатле. Из потребе да се препозна мистерија и тајновитост у свакодневници. Оно од чега је била саткана добра стара романтична фантастика, од Поа до надреалиста.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/28/20/15/112/5631319/thumbs/13311228/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Магично путовање накрај ноћи с групом Таксидомун: Саундтрек за најлепши филм о Београду" title="Магично путовање накрај ноћи с групом Таксидомун: Саундтрек за најлепши филм о Београду" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49724972 media>--><!--<box box-left 49724970 entrefilet>-->Неке светске групе су код нас популарне и стално нам се враћају, без обзира колико продају плоча на тржишту. Из неког разлога, постале су део наше културе.</p>
<p>И док је за случајеве као што су феномен популарности и сталног успешног враћања The Prodigy или Ника Кејва у наше крајеве сразмерно лако наћи објашњење – пре свега, ради се о ауторима који су врло мерљиво  популарни широм света – случај америчког новоталасног састава Tuxedomoon веома је посебан.</p>
<p>Уз још необичнији култ њима пријатељске групе The Residents, ово је један од оних необичних доказа како смо као култура способни да препознамо и подржимо врхунске уметнике, чак и кад објективно долазе са маргине музичке сцене. То на неки начин говори и о томе да ова средина збиља има потенцијал алтернативног светског центра, као што смо увек и веровали.</p>
<p><!--<box box-center 49724974 embed>--></p>
<p>Још увек неисписана историја значајних гостовања страних музичара у нашим крајевима бележи да су Tuxedomoon наступали у Београду пред пуним локалним салама – једном СКЦ-a и три пута Дома омладине Београда после 2000. године (овај потписник је сваки пут био организатор).</p>
<p>И мада су се званично растали 2017. – након што је преминуо Питер Принсипал, члан групе скоро од оснивања – недавно су преостали оснивачи, Блејн Л. Рајнингер и Стивен Браун, одржали ексклузиван концерт у Великој сали Дoмa омладине (26. мај 2026).</p>
<p>Током трочасовног програма, понудили су нам понаособ сваки по око сат времена музике углавном са њихових соло албума, да би се права ствар десила на крају, кад су Блејн и Стивен изашли заједно са пратећим музичарима и одсвирали получасовни сет саткан од Tuxedomoon класика, кога ће сви присутни дуго памтити.</p>
<p>Тог тренутка се пред нама као дух указала најранија верзија групе Tuxedomoon, она из седамдесетих, коју никад раније нисмо видели, као и нико други у Европи.</p>
<p><!--<box box-left 49725054 media>--></p>
<h4><strong>Футуристички <em>noir </em></strong></h4>
<p>Цела прича о нашој вези са Tuxedomoon почела је још 1980. године, када се о њима појавио први текст у магазину <em>Џубокс</em>. Три су аутора редовно пратила групу The Residents, а потом и Tuxedomoon, као и целу продукцију авангардне калифорнијске издавачке куће Ralph Records: Драган Кремер, Предраг Буца Поповић и Саша Ракезић (касније светски познати <em>underground </em>стрип цртач Александар Зограф).</p>
<p>Да није било њиховог ингениозног открића овог света чудака са саме ивице популарне културе и систематског праћења рада ових антихероја, тешко да би ико у бившој Југославији чуо за поменуте саставе.</p>
<p>Била су то времена „новог таласа“ и веровали смо како је сасвим природно да ту, иза ћошка, постоје најфантастичнији бендови у свемиру. Зато је било потпуно природно да у наш микро-свет са лакоћом уђу тотално откачени <a href="https://www.youtube.com/watch?v=sV9CbKFmiKY&list=RDsV9CbKFmiKY&start_radio=1">The Residents</a>, у фраковима и са очним јабучицама уместо глава, те Tuxedomoon, који су се сликали само са леђа.</p>
<p>У то време је мој добри друг из гимназије, кога музика није толико интересовала, некако добио из Америке на поклон деби албум Tuxedomoon – <a href="https://www.youtube.com/watch?v=-3nIOoZXlvg&list=PLo-CVFFA0DtUKei73ZDTakefyt0QbcXNe">„Half-Mute“</a> (1980). Нисам много пута у животу искусио тај осећај да у првом сусрету са нечијом музиком помислим како је то музика будућности, музика <em>каква ће бити</em>.</p>
<p><!--<box box-left 49724980 embed>--></p>
<p>Нешто загонетно, зачарано и заводљиво скривало се у овом албуму, чега већ тад није било нигде око нас. Његова фантазија ме је обузела. Имао је специфичну кинематографичност – свака песма била је као сцена из неснимљеног филма.</p>
<p>Упечатљиви искази као што су: „Give me new noise, give me new affection / Strange new toys from another world“, или: „I need to see more than just three dimensions / Stranger than fiction, faster than light“ (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=JmK5axOO62o&list=RDJmK5axOO62o&start_radio=1">„What Use?“</a>), учинили су га албумом за памћење. Обавијала га је мистериозна меланхолија какву од тада нисам срео.</p>
<p>Како сам се касније враћао тој малој и драгој плочи, постао сам сигуран да је минималистичка уметност која се дешавала на њој била резултат озбиљног моралног промишљања света од стране њених стваралаца. Нешто је на „Half-Mute“ деловало као отворен позив на авантуру учествовања у његовом поновном прављењу. Позив који је још увек отворен.</p>
<p><!--<box box-left 49725077 embed>-->Плочу „Half-Mute“ су потписали Tuxedomoon у класичној постави: Стивен Браун (р. 1952) – главни вокал, алт и сопран саксофон, кларинет, клавијатуре, синисајзери, ритам машина; Блејн Л. Рајнингер (р. 1953) – рецитација, виолина, гитара, бас гитара, клавијатуре, синтисајзери, ритам машина; те Питер Докерт (под уметничким псеудонимом Питер Принсипал, 1954-2017) – бас гитара, гитара, синтисајзери, ритам машина.</p>
<p>Већ сâм преглед инструмената показује склоност ка „анти-рокерској“ естетици, дубоко утемељеној у ишчашеној величини једног Капетана Бифхарта, панку, савременој класичној, електронској и филмској музици.</p>
<p>У бенд потом улази Винстон Тонг, перформанс уметник и певач, који својим излуђеним гласом прогоњеног проклетника додаје још једну димензију футуристичког <em>noira </em>у кабаре сенки Tuxedomoon.</p>
<p>Следеће издање <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Ygtpf9sFJHg&list=PLnklCy7Psc3Wf2EiNqexVglaNTA6aZyK4">„Desire“</a> (1981) било је зато тријумф озбиљног електро-попа: овде су ударени темељи музичког израза ког ће убрзо затим прославити Eurythmics, Depeche Mode и Yello.</p>
<p><!--<box box-left 49724992 embed>--></p>
<p><a href="https://www.youtube.com/watch?v=S42ZhwvtHbA&list=RDS42ZhwvtHbA&start_radio=1">„Jinx“</a> је постао композиција која се тражи чак и у емисијама типа „Фонтана жеља“ на Студију Б, док су насловна нумера, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=71XqSL4r8UE">„Victims of the Dance“</a> и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=8JgIA1qNOVU&list=RD8JgIA1qNOVU&start_radio=1">„Incubus (Blue Suit)</a>“ постали својеврсни класици. Утицај на пристижуће генерације је огроман.</p>
<p>Но, долазак Реганових година узео је свој данак у бруталном чишћењу непожељних елемената из Калифорније која се спремала за Олимпијске игре у Лос Анђелесу 1984. – велики број клубова је затворен, радио станице су контролисане, иначе скромне могућности за рад <em>undeground</em> стваралаца биле су све суженије.</p>
<p>Tuxedomoon су се преселили у Брисел, одакле су наставили каријеру подржану издавачком кућом Crammed Disc, која је објавила њихова следећа три LP пројекта: <a href="https://www.youtube.com/watch?v=-b_HAnQt6uc&list=PL4n5A_aptrv0gZ30N6FvpUZ-BbZBnv3J4">„Holy Wars“</a> (1985), <a href="https://www.youtube.com/watch?v=_BS2gVmL2vM&list=OLAK5uy_m2MlOiY8C5SoCf1PQ5ZX5z2E8YquFPX7k&index=2">„Ship of Folls“</a> (1986) и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=CEIfDU8zlnc&list=PLfd4Kfk_pul7ghfVBq_0xpn7tSxl961Ud">„You“</a> (1987).</p>
<p>Славни редитељ Вим Вендерс је у то време изабрао Tuxedomoon песму <a href="https://www.youtube.com/watch?v=p4ZXNlSl8tg&list=RDp4ZXNlSl8tg&start_radio=1">„Some Guys“</a> за <em>soundtrack</em> свог ремек-дела <a href="https://www.youtube.com/watch?v=HuVXyBWBQDk&list=RDHuVXyBWBQDk&start_radio=1">„Небо над Берлином“</a> (1987).<!--<box box-center 49725079 embed>--></p>
<h4><strong>Кабаре на крају Југославије</strong></h4>
<p>Након преласка на Стари континент, уследио је њихов први сусрет са широкогрудим балканским сензибилитетом који се десио кроз нашу Марију Ранков, познату продуценткињу авангардних музичких и театарских пројеката – управо она им је великодушно и спретно нашла скроман први смештај у Бриселу, чим су тамо стигли 1981. године.</p>
<p>Како су сиромашни амерички музичари освојили њене симпатије није познато... Но, радило се о утицајној менаџерки са базом у Паризу, која је у годинама које су долазиле, током осамдесетих, пресудно утицала на тамошњу каријеру Митра Суботића Субе (UNESCO награда за пројекат <a href="https://www.youtube.com/watch?v=V0k9GX5UFEc&list=RDV0k9GX5UFEc&start_radio=1">„In the Moon Cage“</a> и стипендија за студијско путовање у Бразил), а потом и Горана Бреговића деведесетих и касније (сценска поставка и либрето за игроказе „Марго, успомене несрећне краљице“, те „Кармен са срећним крајем“).</p>
<p>Из тог времена потиче и једна чаробна фотографија насмејане, младе и још непознате Маргите Маги Стефановић, коју је децембра 1981. забележио њен тадашњи момак Срђан Вејвода у станчићу у Паризу, где је тад живео: на зиду се јасно види леп велики плакат Tuxedomoon.</p>
<p><!--<box box-left 49725001 embed>-->Немогуће је не запазити, такође, како је Рајнингера у саставу ове групе током осамдесетих привремено заменио Иван Георгиев, мултиинструменталиста рођен у Белгији, касније познати композитор филмске музике – очигледно пореклом из нашег региона.</p>
<p>И мада су у тој деценији Tuxedomoon свирали у нама блиском иностранству – у Бечу 1985, где су прави фанови путовали да их гледају (а међу њима и будући владика Јован Ћулибрк) – Стивен Браун и Блејн Рајнингер први пут су се појавили у бившој Југославији тек кад су били позвани у Загреб 1990, да компонују музику за представу „Seven Years of Sorrow“ младе позоришне редитељке Александре Саше Турјак (много касније појављује се као помоћница редитеља у холивудској продукцији филма „Умри други пут“ („Die Another Day“) из серијала о Џејмсу Бонду, те партнерка познатог новозеландског редитеља Лија Тамахорија).</p>
<p>Том приликом, 29. маја 1990, десио се и наступ оглашен као „Steven Brown (ex-Tuxedomoon)“ у тамошњем СКУЦ-у (Студентски културно-умјетнички центар).</p>
<p>Музика из поменуте театарске продукције објављена је 1992. под именом <a href="https://www.youtube.com/watch?v=EZeJznOUNlE&list=PLYfedjczsGQAGoHxVAJjjyH7Tv2vpmdoG">„Croatian Variations“</a> за италијанску кућу Musica Sonori.</p>
<p><!--<box box-left 49725026 embed>-->Екатарина Велика из Београда, Луна и La Strada из Новог Сада, те SexA из Загреба, са поштовањем су Tuxedomoon наводили међу важним инспирацијама. Идоли на „Одбрани и последњим данима“, те ријечки Параф у другом, дарк-електро-поп делу своје каријере, као и љубљанска Boghesia – очигледно су слушали и примењивали њихове идеје.</p>
<p>Притом, Стивен Браун је често и отворено наводио дубоке симпатије за политички и историјски експеримент назван Југославија, наводећи у интервјуима како се ради о ретком позитивном идеолошком примеру омогућавања креативне слободе и заједничког рада уметницима.</p>
<p>Након учесталих, рекло би се редовних концерата у Београду у 21. веку, свакако до сада најнеобичнији сусрети на овдашњим просторима десили су се недавно у Пакрацу, Хрватска, у чијим су Владичанским дворима бесплатне соло концерте одржали <a href="https://www.youtube.com/watch?v=DEXOgDVd6Bo">Стивен Браун</a> (2022. и 2026) и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=xUEZs1lrFt4">Блејн Рaјнингер</a> (2025).</p>
<p><!--<box box-left 49725030 embed>--></p>
<p>На овај последњи – Блејнов соло деби на територији бивше Југославије – дошли су гости од Словеније до Македоније, са посебно проминентним званицама из Загреба и Београда. Мало је рећи да је владика Јован Ћулибрк, који тамо столује, био прави домаћин на овом граничном подручју између светова. </p>
<h4><strong>Извесна уклетост </strong></h4>
<p>За Tuxedomoon се везује следећа важна историјска чињеница – они су били међу оним истински визионарским пионирима, који су крајем седамдесетих година прошлог века погурали популарну музику ка високој уметности, кроз креацију „art rocka“ као новог поджанра.</p>
<p>Међу првима су интегрисали визуелну уметност са музичким наступом – на свој начин су укрстили видео уметност, перформанс и креирање посебних маски за чланове групе, третирајући своје концерте од почетка као мултимедијалне догађаје. Томе је помогла чињеница да је Стивен Браун и сам дошао из експерименталне позоришне групе и комуне „The Angels of Light“ из Сан Франциска, те што је Блејна Рајнингера упознао на течају за компоновање, где су се обојица интересовали за електронску музику, тада још увек на самом почетку.</p>
<p><!--<box box-left 49725022 embed>-->Сада можемо поуздано тврдити да су Tuxedomoon, по својим коначним дометима и историјској јединствености, неоспорно велики авангардни уметници у области популарне музике, без обзира колико им због неуједначеног тока каријере то никад није било довољно признато.</p>
<p>Није лако описати шта је то што чини Tuxedomoon тако посебним, али њихов култ траје широм света већ скоро 50 година и не гаси се. Штавише, као да га захваљујући чарима интернета млађи тек откривају. И њима недостаје магија у свакодневном животу, као што је и нама пре пола века.</p>
<p>Да, и нама је, некад давно, било досадно у огољеном циничном материјализму, иза кога није постојало ништа вредно откривања. Никакве страсти нити обећања открића није било у свету седамдесетих, што се убрзано срозавао у празнину где се обртао још само новац, а никакве идеје нити осећања. Tuxedomoon долазе одатле. Из потребе да се препозна мистерија и тајновитост у свакодневници. Оно од чега је била саткана добра стара романтична фантастика, од Поа до надреалиста.</p>
<p><!--<box box-left 49725024 embed>-->Дирљиво је да су остали на тој мисији толико дуго. Још је дирљивије да смо их у томе следили тако дуго.</p>
<p>И заиста, кад слушате најуспелије комаде које су потписали Tuxedomoon, иза њих непогрешиво наслућујете нешто што вири, што је неочекивано, нешто што долази из друге димензије, из другог света. Из нас.</p>
<h4><strong>Брехтовски поп-кабаре </strong></h4>
<p>Магија градских сенки које парају неонска светла нигде није била боље испричана и са таквим познавањем теме као код њих. Они су губитници нових урбаних простора, хладних и отуђених, људи који живе у унапред изгубљеној будућности. Из њихових нумера цуре све преваре и издаје испразног света хипермодерности, у коме постоје још само новост и брзина, а и оне не стварно. Света кога данас већ увелико преузима вештачка интелигенција, да нам га више никад не врати.</p>
<p><!--<box box-left 49725037 embed>--></p>
<p>Све оно што нам се десило и што ће се тек десити у нашем напору да убрзамо свет и обликујемо га до краја по свом обличју – Tuxedomoon су већ видели и опевали. Уклети футуристички <em>noir </em>песници, чија је главна тема људска изгубљеност у беспућу модернизације, дигитализације и лажне друштвене умрежености, поете које су виделе овај наш садашњи урушени свет пре него што је био рођен. И зато су још увек толико савремени.</p>
<p>Вредно је приметити да упркос систематској деконструкцији композиције, све њихове нумере садрже бар трагове мелодије, чинећи их комуникативним за сваку публику. Неугасла потреба за мелодијом у општем распаду, код њих је једнака жељи за смислом у животу. Зато је њихова музика ретко човекољубива и на страни појединца који се бори за опстанак. И баш зато у њој има места за нас.</p>
<p>То је брехтовски поп-кабаре у коме играмо и ми. <!--<box box-center 49725068 embed>--></p>
<h4><strong>Принудни вагабунди</strong></h4>
<p>Tuxedomoon су настављачи велике традиције америчких уметничких избеглица у Европи. Откако су се пробили – они сами су углавном живели као принудни вагабунди. Каријера им је стално била некако на ивици, али су је одржали на достојанственом нивоу, производећи сваких неколико година нешто смело у свом стилу, што је књигу Tuxedomoon увек допуњавало новим страницама, те је она из године у годину полако постајала све дебља.</p>
<p>Сама судбина чланова групе Tuxedomoon речито наликује на судбине свих оних уметника који су увек изнова морали да се боре за прилику да своју уметност пренесу даље. И они су храбро, и мимо сваке логике спољашњег света, настављали и настављали да граде свој паралелни фантастични универзум.</p>
<p>Зато нема и не може бити краја музичкој делатности под ознаком Tuxedomoon. Свака нова епизода је органски продужетак исконске приче, која је започета у прадавности и завршиће се кад времена више не буде.</p>
<p><!--<box box-left 49725020 embed>--></p>
<p>У питању је непрекинути наратив о томе како морамо да верујемо да ипак постоји нешто више на овом свету. Саткани смо од материјала који се хаба и троши, сами смо сведоци својих пропасти, сумњамо у себе од јутра до сутра – и потребно нам је да се надамо како све то што нам се дешава има неког дубљег смисла.</p>
<p>И то је тема којом се одувек баве Tuxedomoon.</p>
<h4><strong>Добро вече, туго </strong></h4>
<p>Крај трочасовног музичког путовања „Tuxedоmoon Јam“, ког су нам пре два месеца Браун и Рајнингер приредили у Дому омладине Београда, био је по свему изузетан повесни тренутак. После много година, у Београду су први пут извели свој легендарни први сингл „No Tears“ из 1978. године.</p>
<p>Са својим арлекиновским рефреном: „No tears for the creatures of the night“ – ова песма је сасвим сигурно описала давнашњу тугу својих стваралаца, која је надрасла еоне и остала до данас завет свих оних изгубљених по велеградским ноћима. Описује је, једнако потресно, и дан-данас.</p>
<p><!--<box box-left 49725005 embed>--></p>
<p>Нема овде никаквог кафанског дерта у ког упадају блуз и кантри мајстори, нема севдаха, јер те ствари захтевају друштво – само много усамљеничке сете, блиске свима који су одрасли у равнодушју солитера, блокова и празних улица на којима нема никога.</p>
<p>И остале њихове композиције на величанствен начин региструју постојање једне планетарне урбане туге, која нас све повезује и коју је можда само још Дејвид Боуви пре њих успео да изрази у свом „берлинском“ периоду. Романтику неизбежне самоће, без сувишне декаденције.</p>
<p>Са сцене Велике сале Дома омладине Београда гледали су нас тог 26. маја 2026. сви преживели чланови групе Tuxedomoon, као и њихови стални сарадници. Управо смо присуствовали историјском догађају, не само за нас – а опет и само за нас, и наше очи. Публика је устала и испратила уметнике вишеминутним овацијама које су могле да се пореде само са реакцијом на чувени наступ The Residentsa на Коларцу 2003.</p>
<p><!--<box box-left 49724971 media>--></p>
<p>Била је то коцка која се исплатила. Ни уметници нису знали шта да очекују, али су их сама ситуација и публика спремна да доживи нешто чудесно, верујући у њих на невиђено – охрабрили да нам и дају то чудесно, што имају још увек у себи, у несвакидашњем тренутку историје на београдским сценама.</p>
<p>За потписника је овај концерт на неки начин био и заокружење једног дугог пута на који је кренуо јуна 1986, пре 40 година, кад је објавио свој први музички текст.</p>
<p>Тајна је остала да се чува тамо где су је најбоље чували. Тајна да има нечег вишег у стварима око нас, како их видимо, тајна да има нечег више у свету него што је погледу допуштено да види, нешто што само уз помоћ музике наслућујемо. У Београду умемо да чувамо ту тајну.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>When you go to sleep tonight<br /> You'll find you have that same old dream<br /> When you go to sleep tonight<br /> You'll be watching you on T.V. screen</em></p>
<p style="padding-left: 60px;"><em>(Tuxedomoon: „KM / Seeding the Clouds“ , 1980)</em><br /><!--<box box-center 49725008 embed>--></p>
<h3 style="text-align: center;"><strong>***</strong></h3>
<h3><strong>Шта о својој Балканској вези кажу Рaјнингер и Браун</strong></h3>
<p>Можда се одговор на питање о посебном разумевању Tuxedomoonа са Балканом крије и у чињеници да су у међувремену приватно нашли уточиште у ивичним областима Западног света – Стивен Браун у Мексико Ситију, а Блејн Рајнингер у Атини. Ипак, то не објашњава до краја њихову изненадну појаву у Београду на заједничком концерту, који је сасвим свесно одржан скоро тачно 50 година откад су се упознали и почели да свирају скупа.</p>
<p>Зашто је то морало да се деси? Ево шта кажу сами актери, ексклузивно за ову прилику.</p>
<h4><strong>Блејн Рајнингер: </strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">„Могу да понудим два објашњења. Пре свега, изгледа да постоји нешто у нашем опусу што више говори о одређеним културама него о неким другима – посебно, чини се, говори о онима са Балкана. Није случајно то што годинама живим у Грчкој, на пример.</p>
<p><!--<box box-left 49725042 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;">Друго објашњење јесте да су Tuxedomoon увек били „прелазна“ група људи. То јест, некако бисмо се увек затекли на местима и у ситуацијама које су биле на прагу великих промена. Тако смо у Сан Франциску, Њујорку и Бриселу живели у деловима градова који су убрзо затим били збрисани џентрификацијом. У Немачкој смо били међу последњим људима који су прешли границу Демократске Републике Немачке, неколико дана пре њеног пада. Слично томе, били смо једна од првих „пост-панк“ група које су свирале у Србији након распада Југославије и каснијег рата, те поновног отварања након што је Милошевић свргнут. Иста ситуација је постојала и у Италији и Грчкој, где су Tuxedomoon били први бенд те врсте који је свирао у наведеним земљама након што је завршен период културне репресије.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Био сам срећан што видим Стивена после толико времена, кад смо се сусрели недавно у Београду. Привремени неспоразуми имају тенденцију да бледе током времена, посебно када постоји веза дуга скоро 50 година. Обојица изводимо одређене Tuxedomoon песме на нашим соло концертима, тако да је било лако донети одлуку да за ову прилику свирамо само оне које смо већ и он и ја имали припремљене. Одлучили смо да то назовемо „Tuxedomoon Jam“, како не бисмо заваравали људе да је у питању право поновно окупљање Tuxedomoonа након Питерове смрти. И значило нам је, на крају.“</p>
<h4><strong>Стивен Браун: </strong></h4>
<p style="padding-left: 30px;">„’Посебна веза’ између групе Tuxedomoon и бивше Југославије почела је 1991. године када смо Блејн и ја добили наруџбу да напишемо и снимимо музику за плесно-театарски комад под називом „Седам година туге“ у Загребу. Кореограф је била Саша Турјак. То је био наш и мој први сусрет са земљом која се тада још увек звала Југославија.</p>
<p><!--<box box-left 49725043 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;">У то време смо имали прилику да снимамо музику у најсавременије опремљеном студију (Студио „Лисински“ у Загребу – прим. аут.), и били смо задивљени професионализмом и културом свих које смо срели (сниматељ Станко Јузбашић – прим. аут). Нажалост, убрзо након завршетка овог посла и повратка у Брисел – почео је рат. И нажалост, никада нисмо били плаћени!</p>
<p style="padding-left: 30px;">Али, онда је дошла година 2000. – тог децембра су Tuxedomoon први пут свирали у Београду – и тај концерт је за нас био почетак ренесансе, јер смо управо поново покренули бенд након дуге паузе и кренули на повратничку турнеју (захваљујући немачком DJ Hellu, који их је реактивирао, кад је схватио да целокупна тадашња „electro-clash“ сцена откида на Tuxedomoon, као на своје претече – прим. аут.). И, наравно, то је био тренутак ренесансе за нову Србију, после рата. Сала СКЦ-а у којој смо свирали била је пуна одушевљених фанова. Напољу, на улици испред зграде, било је много штандова који су продавали пиратске плоче и касете – били смо импресионирани када смо открили готово све што смо ми као Tuxedomoon урадили, као и већину наших соло радова. Дакле, ово је био почетак дуговечне везе Београда са мном, као и са Tuxedomoon.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Мислим да део континуираног успеха наших наступа у Београду има везе са синхроницитетом нашег првог концерта тамо. И Србија и Tuxedomoon су, такорећи, почели испочетка, након дугог одсуства.</p>
<p><!--<box box-left 49725048 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;">Током наредних двадесет пет година враћали смо се више пута, увек у Дом омладине Београда. Наступао сам у Београду са својим мексичким бендом Nine Rain и свирао соло концерте, као и оне са Tuxedomoon. Такође, захваљујући Дому омладине Београда упознали смо монаха Јована који је на крају угостио најпре мој, а касније и Блејнов бенд у Владичанском двору у Пакрацу у Хрватској, додатно учвршћујући наше односе са бившом Југославијом.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Недавно, 26. маја 2026. године, захваљујући позиву Драгана Амброзића, наступио сам са својим триом, а Блејн са својим дуом, док смо у трећем сегменту сви заједно свирали песме Tuxedomoon. Да будем искрен, у први мах сам био забринут због те идеје. Прво, Tuxedomoon нису свирали откако смо изгубили Питера Принсипла 2017. године, а друго, нисам ни видео Блејна више од осам година. Али, када смо се коначно сусрели у хотелу у Београду, све моје сумње су нестале и било је као у стара времена.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Одлучили смо да одсвирамо неке песме које смо изводили на нашим соло наступима, као и још неколико других. У ствари, то је била нека врста спонтане супер групе коју су чинили Блејн, ја, Лук ван Лишут, Лусијен Фрепон на гитари и басу и Ђорђо Валентино на гитари. Добро смо се провели и публика је изгледала веома задовољна овим јединственим и веома посебним догађајем.</p>
<p style="padding-left: 30px;">Треба рећи да сам с временом, како сам сазнавао више о Југославији и „трећем путу“ несврстаних земаља, постао Титов обожавалац. Чак сам прочитао и Титову биографију...“<!--<box box-left 49725082 media>--></p>
<p style="padding-left: 30px;"> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 29 Jul 2026 12:53:28 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087647/magicno-putovanje-nakraj-noci-s-grupom-taksidomun-saundtrek-za-najlepsi-film-o-beogradu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/28/20/11/187/5631313/thumbs/13311065/thumb1.jpg</url>
                    <title>Магично путовање накрај ноћи с групом Таксидомун: Саундтрек за најлепши филм о Београду</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087647/magicno-putovanje-nakraj-noci-s-grupom-taksidomun-saundtrek-za-najlepsi-film-o-beogradu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/28/20/11/187/5631313/thumbs/13311065/thumb1.jpg</url>
                <title>Магично путовање накрај ноћи с групом Таксидомун: Саундтрек за најлепши филм о Београду</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087647/magicno-putovanje-nakraj-noci-s-grupom-taksidomun-saundtrek-za-najlepsi-film-o-beogradu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Десет најлетњијих песама: Милион година за једно поподне</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/4902293/deset-najletnjijih-pesama-milion-godina-za-jedno-popodne.html</link>
                <description>
                    Музика се кроз историју много бавила летом и летњим темама, од најнеобавезнијих песама до најкомплекснијих музичких дела. Па иако се у ова времена све закомпликовало, овај избор од десет песама за свако лето – десет најлетњијих тема – доноси и нешто што се вероватно никад неће променити. 


                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2023/7/8/12/53/386/1690019/thumbs/2584605/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Десет најлетњијих песама: Милион година за једно поподне" title="Десет најлетњијих песама: Милион година за једно поподне" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<h2><!--<box box-center 47591982 image>--></h2>
<p>Од свих годишњих доба, лето је некако најамбивалентније. Доба с највише сунца имплицира радост, животност, ерос, али и успореност, физичку тежину, инертност тела и духа, и у крајњој консеквенци – песимизам. Лето је врхунац живости који у себи садржи најаву умирања (природе).</p>
<p>Пролеће је потенција, а лето кулминација – после тога може само надоле. Природне промене ту су наравно одувек само метафора за људска стања, поље артикулације, филозофске или уметничке. Од свих уметности, музика је ту подељеност, преварност, контрасте и стања знала најбоље да фиксира. Ово што следи је избор од десет песама за свако лето – десет најлетњијих тема. </p>
<h2><strong>Блуз</strong>. <strong>Или можда ипак не?</strong></h2>
<h4>(Џорџ Гершвин: <em>Summertime</em>)</h4>
<p>„Је л' верујеш мени или својим лажљивим очима?!“, пита своју девојку млади Еди Марфи у једном бриљантном стенд-апу, након што га ова ухвати у кревету с другом. Исто питање широком аудиторијуму вреди поставити и у вези са нумером <em>Summertime</em>. Једино да се пре тога понешто замене чула и органи – уши уместо очију. Ништа с том песмом наиме није како изгледа.</p>
<p><!--<box box-left 49654873 embed>--></p>
<p><em>Summertime </em>Џорџа Гершвина, арија која вероватно као ниједна друга тонски дочарава летњу врућину и успореност, најпознатија је блуз тема свих времена. У перцепцији неколико генерација она у трену сабира све оно што слушалац са сигурношћу „препознаје“ као основне елементе америчке црне музике, идентификујући с њом тако читав стил већ од прве две љуљајуће ноте које држе целу песму над молским, „плавим“ акордима.</p>
<p>Али,<em> Summertime</em>, авај, није настала на плантажи памука, нити ју је написао црнац с Југа – или црнкиња, пошто је песма успаванка – него је реч о нумери из опере <em>Порги и Бес</em> модернистичког композитора, Њујорчанина и потомка источноевропских Јевреја.</p>
<p>Тај вечни сонг, сама „лична карта“ блуза, и њен основни, успорени, од сунца лењ и малаксао мотив од три ноте над G-molom – у сржи амерички, рекло би се – Гершвин је базирао на украјинској народној успаванци <a href="https://www.youtube.com/watch?v=xg7T0QT8ZMs&ab_channel=MultiQ" target="_blank" rel="noopener"><em>Ах</em>, <em>сан шеће око прозора</em></a>.</p>
<p><!--<box box-left 49654874 embed>--></p>
<p>Мада то тешко да је био случајан избор, он и као такав иронично компликује ствари, <em>Summertime </em>због тога није ништа мање америчка песма, иако свеједно остаје све оно што људи учитавају у њу. Ипак...</p>
<p>Можда отуд што некако није сасвим „права америчка“, можда су баш <em>зато</em> готово сви касније прилично шмирали изводећи је. Укључујући, нек се опрости, чак и Луја Армстронга и Елу Фицџералд, који као да су хтели да дају до знања да она није потпуно „њихова“. Остали извођачи као да су слутили да је у дубини песме негде ипак неки баук неаутентичног, нечега из друге руке – како у песми, тако и у њима самима. „Неправима“, нарочито неким европским белцима, она је била направљена по мери њихове површности и сви су је, и са ове и са оне стране, певали и свирали као ходајући клише.</p>
<p>Сви – осим Џенис Џоплин. Молски менует гитаристе у уводу, сасвим европски, њено фрагментарно фразирање, тешке и захтевне интервенције у модулацијама, њену верзију чине најрадикалнијом – и најтужнијом.</p>
<p><!--<box box-left 49654878 embed>--></p>
<p>Иако та фрагилна дивљакуша својим пукнутим белим, белачким грлом пева из дна своје утробе и племените душе, импрегниране запањујуће јаком бојом <a href="https://www.youtube.com/watch?v=QQpuzC2M-QU">Беси Смит</a> и оним најслађим лепљивим бурбоном, када се сада слуша, ту ипак има метода. Не само да се потисне клише, песма растави на делове и тако разбуцају и надиграју <em>све</em> остале верзије, него да се каже нешто друго. И успело јој је, по страшну цену: да каже да лето никад није оно што се чини. Да увек може горе и теже. И узнемиреније. </p>
<h2><strong>О једној младости</strong></h2>
<h4>(Жоао Жилберто: <em>Girl from Ipanema</em>)</h4>
<p>Лагали бисмо и били лицемери кад бисмо стално и стално мрачили, инатили се и окретали на главу: лето је – ведрина и светлост. Баш као и <em>Девојка из Ипанеме</em> (<em>Garota de Ipanema</em> на португалском). То је мало чудо од песме, онакво какво и живот зна да буде понекад, песма с најлепшом од свих прича, оном са срећним крајем. Чак и ако заборавимо на ситну кап пелина у њој.</p>
<p><!--<box box-left 49654895 embed>-->Ова песма је сама самцата лансирала читав један стил – <em>босанову</em> – који је с краја света, из Бразила, заразио свет пре шездесет година и, за разлику од разних мода, не престаје до данас. Кад бисмо желели да будемо неваљали, то бисмо оригиналу могли и да замеримо: сваки данашњи „фенси“ кафић или ТВ-реклама у позадини имају једну од оних неподношљивих <em>лаунџ</em> компилација базираних на разводњеној <em>боси</em>. Али не би било праведно везати оно касније са оним раније, па да бриљантне ствараоце кињимо због лоших имитатора, недостојних настављача и лењих слушалаца.</p>
<p>Музички, босанова је стил рођен од два најплеменитија родитеља. Један је ритмичка комплексност самбе – Берт Бакарак је занесено причао како је у Бразилу слушао обичне људе како одсутни, препуштени музици, пластичним штапићем за коктеле лупкају по чаши ритмове какве амерички студијски перкусионисти нису знали да одсвирају. Други је суптилност џез-акорда.</p>
<p>Уз то, босанову су створили аутори из бразилске беле више класе која је становала у резиденцијалним четвртима Рио де Жанеира – што је и сама Ипанема уосталом. Босанова је отуд у старту већ имала елеганцију каквој други „трећесветски“ стилови не могу парирати.</p>
<p>У таквом окружењу, или мизансцену, настала је песма чија прича, осетно и помало нелагодно, постаје дража како човек улази у „одређене године“.</p>
<p><!--<box box-left 49654894 embed>--></p>
<p>Два водећа имена босанова стила, композитор Антонио Карлос Жобим и песник и дипломата Винисијус де Мораеш, седећи на тераси у лето, гледали су свакодневно како поред њих пролази прелепа <em>кариока</em>, петнаестогодишња Хело Пињеро. „Златна тинејџерка – комбинација цвета и морске сирене“, како ју је сасвим латински хиперболизовано описао Де Мораеш.</p>
<p>Песник меланхолично примећује како су младост и лепота пролазне, и у неком трену нам више не припадају. То је прастара тема. Али иза ње у песми се крије тиши мотив, неизговорен у оригиналу (у енглеском преводу да). Млада Хело, која је, дивним случајем, живела баш у Црногорској улици – <em>rua Montenegro</em> – у својој бескрајно сигурној младости хода не обраћајући пажњу ни на шта око себе, као и сва лепота те доби, као оне девојке из Капорових књига које шећу Кнез Михаиловом или Страдуном. Хода и пролази поред двојице средовечних аутора – и не примећује их.</p>
<p><!--<box box-center 47579681 image>--></p>
<p>Жобим пак пише бескрајно софистицирану музику, смањених џезерских акорда и иманентне меланхолије, а ритмички живу, вијугаву. </p>
<p>Релација између тона националног језика, музике и климе ваљда нигде није тако срећно спојена као у босанови. Монотонија португалског језика, какав се говори у Бразилу, мукла назалност гласова, изговора сугласника, тачно се преклапају с тимбром и ритмом босанове онако како чујемо у првим акордима песме у наглашено перкусивној гитарској пратњи. Све је у ниском тоналитету: сви певачи босанове, баш као и сам Жоао Жилберто, најбољи интерпретатор стила и певач <em>Девојке из Ипанеме</em>, певуше тихо, мрмљају умирено над утишаним а увек силно рафинираним, комплексним ритмом и хармонијама.</p>
<p>Босанова као да каже: „Ритам је увек ту, у нама Бразилцима, али ово је <em>мелодија</em> наше музике и говора, овако она звучи тамо где се човек стално скрива од непрестаног сунца“.</p>
<p><!--<box box-left 49654898 embed>--></p>
<p>Жобим се тиме сјајно игра и у једном другом класику, у <a href="https://www.youtube.com/watch?v=_SD0LnNrBm8"><em>Samba de uma nota</em></a>, чија је тема изграђена дословно од једне једине ноте. Једне, да – али на какав ритам!</p>
<p>Ритам – као ход Хело Пињеро, ход <em>Девојке из Ипанеме</em>. Девојке коју ће Жобим, као кум, дочекати пред олтаром кад се неколико година касније буде удавала.<strong> </strong></p>
<h2><strong>Тга за Југ</strong></h2>
<h4>(Нино Фере: <em>Il Sud</em>)</h4>
<p>Не може бити обичан човек који као одрастао Италијан стигне у Француску и промени своје право презиме Ферари – пуно, право католички кабасто: Нино Агостино Артуро Мариjа Ферари – у француско Фере. Из атрактивног, најатрактивнијег, у генеричко. Тешко да се радило о претварању и мимикрији, емигрантског у већинско. Нека друга игра мора да је била ту на ствари, неки дубљи инат, „пасјалук“, рекло би се. И дубља унутарња подељеност.</p>
<p><!--<box box-left 49654883 embed>--></p>
<p>Кантаутор, џез-контрабасиста, антрополог и етнолог, пилац и женскарош, написао је француски фанки хит, бели соул <a href="https://www.youtube.com/watch?v=7tQ_uSZGPkY" target="_blank" rel="noopener"><em>Je voudrais être un noir</em></a> („Хоћу да будем црнац“), као посвету идолима, Џејмсу Брауну, Отису Редингу и Реју Чарлсу, али и песму која је у исто време и сонг с политичким текстом. Затим је отпевао баладу <a href="https://www.youtube.com/watch?v=-VuK6Ofv86Q" target="_blank" rel="noopener"><em>Un giorno come l'altro</em></a>, европску, меланхоличну, с рубом очаја и мушке патње, у стилу родног града и његове неупоредиве ђеновеске школе која је дала Ђина Паолија, Луиђија Тенка и Фабриција де Андреа, а без којих тешко да би било и нашег Арсена какав је касније постао, и који је и сâм неупоредив.</p>
<p>Након тога тај исти Фере снимио је гомилу песама-зезалица, да би се у неком часу сложио с мишљењем главног имена француског савременог попа, Сержа Генсбура, да је популарна музика „нижа уметност“ и „само позадинска бука“.</p>
<p>Необичан је био Нино Фере. Човек и аутор с много појавности. Вероватно и превише. Једна од њих, у боље време, у срећан моменат – импрегнирана бескрајном носталгијом, као код сваког правог Медитеранца – учинила је да напише једну од најчезнутљивијих, најсензуалнијих ода једној страни света: Песму о Југу.</p>
<p><!--<box box-left 49654927 embed>-->Песма <em>Le Sud, </em>од гитарског увода и клавира пуног носталгије, било да свира мелодију или намерно наивно равне осминке, сва je од љупкости, од неке дечје зачуђености – музика би могла бити шпица какве дечје серије. До рефрена она постаје младалачка, па тоном гласа мушка, да би модулирајући у висину постала „одрасла“.</p>
<p>Песма има нешто од Симкетове непревазиђене теме за <a href="https://www.youtube.com/watch?v=bbm3_RnmUKk"><em>Грлом у јагоде</em></a>. Песма је то која милује и тече густо и споро као мед из теракота ћупа, у темпу споре и сигурне вожње, онако како човек вози само у два могућа смера – према кући, далеком дому тамо доле, негде на Југу, или кад га напушта да се више не врати, помирен, смирен јер је оборужан с довољно успомена за три живота:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Има једна кућа</em><br /><em>изван града, бела усред дрвећа</em><br /><em>веш на ветру, бршљан и бегонија.</em><br /><em>И срећа.</em><br /> <br /><em>Рекло би се Југ</em><br /><em>где живот лак је</em><br /><em>лепо време траје</em><br /><em>милион година</em><br /><em>никад не завршава...</em></p>
<p><!--<box box-center 47557742 image>--></p>
<p>Нина Фереа неко је једном назвао „Кортом Малтезеом француског шоу бизниса“. Није лоше погођено. Јер ако човек слуша <em>Le Sud</em> или <em>Il Sud</em>, у другој, лепшој верзији, италијанској коју је Фере снимио, ако се слушалац препусти само њеном тону, њеном звуку, њеној вањштини дакле, а не зна језик, песма може да превари слушаоца. Ако пак узме па седне и преведе текст, схвати нешто што би, да није већ одавно прекасно, могло да узнемири: у чулној, нежној посвети замишљеној далекој обали, Нино Ферари написао је заправо песму и о нама, о нама одавде, и то много давно. </p>
<p>И то тек кад човек песму поново чује, схвати откуд онај неочекиван мукли пуцањ бубња у позадини трен након што Фере отпева стих: „Un jour ou l'autre, il faudra qu'il y ait la guerre“ или „un giorno o l'altro ritornerà la guerra“... Или:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Једног дана вратиће се опет рат</em><br /><em>или пре или у неки каснији час </em><br /><em>Ми га нећемо, па опет не чинимо ништа. </em><br /><em>Тим горе по нас.</em></p>
<p><!--<box box-left 49654949 embed>--></p>
<p>Лето, рекли смо већ, има у себи разне стране, стварне и личне, асоцијативне: сунце, светлост, море, обећање путовања, узлета. Али и таму, осећај краја, осећај да на најјачем светлу уме да затамни, нарочито изнутра, у бићу.</p>
<p>Нино Фере рођен је на мору, у Ђенови, на обали тиренског мора, у Морепловчевом граду, а одрастао је милион миља далеко одатле, на Новој Каледонији, усред Тихог океана, на крају света. Рођен је усред лета, у августу.</p>
<p>Два дана пре свог 64. рођендана, 13. августа 1998, у брдима између два мора али без погледа на почину, Нино Фере облачи свој концертни сако из шездесетих, ставља бели шешир по којем су га знали из времена кад је снимио <em>Il Sud</em>, ускаче у ауто, вози до своје омиљене ливаде, легне на траву и из ловачке пушке пуца себи у груди.</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Штета за Југ,<br /></em><em>леп је био живот ту. Као рај.<br /></em><em>И трајао би још милион година.<br /></em><em>Али нема га више, дошао му крај</em>.</p>
<p>Тако пева Нино Фере у задњој строфи песме о Југу. Штета. За њега, за Југ. И за нас. </p>
<h2><strong>Најбоља прошлост</strong></h2>
<h4>(Вокални квартет Предрага Ивановића:<em> Под сјајем звезда)</em></h4>
<p>Не треба бити песимиста, не треба се предати очају. Сувише их има данас што се препуштају овом осећају који је лична карта поражених. Времена се мењају и, клишеом, „свако време носи своје“. Понекад, честом песничком сликом, и на ђубришту расте најлепше цвеће. То, наравно, говоримо о данашњици.</p>
<p>Али кад све узмемо у обзир и кад смо најдобронамернији у односу на ово време, а онда случајно или намерно, ми, некадашњи грађани земље што се звала Југославија и чији је главни град био Београд, узмемо и чујемо један снимак, који је чак и сада, кад се све рауба, и даље недирнут, не можемо а да се не упитамо.</p>
<p><!--<box box-left 49654888 embed>-->Кад чујемо композицију с почетка шездесетих година – баш композицију, не упрошћено „песму“ – <em>Под сјајем звезда</em>, музички рад Квартета Предрага Ивановића, и кад нас облије оно вишегласје, оно хармонизовање два мушка и два женска вокала, само пар тактова након почетног џез-акорда и арпеђа сновитог, бајковитог вибрафона, ми не можемо да се не питамо: какав је то град, каква је то земља у којој је ова музика настала? Да, земља је то која се исто звала као она коју памтимо, али то је изгледа била нека другачија Југославија, земља коју изгледа нисмо знали уопште.</p>
<p>И одмах након тога питамо се: где је она, оваква, нестала? Где је нестала земља у којој под сјајем звезда овако чаробно пева квартет без претходника и без настављача? И где је њен главни град, Београд Предрага Ивановића, тај велеград који вокалном синергијом, невероватним џез-аранжманом и свирањем учини да изнад Калемегдана и Теразија, горе негде, у ваздуху, музичари из неке друге епохе и другачије димензије звуковно изведу чаролију у којој се први и једини пут пољубе и сједине Београд и Менхетн? Није могуће да је то био овај исти Београд, иако се име и географија поклапају.</p>
<p><!--<box box-left 49654889 embed>--></p>
<p>Београд је то у летњу ноћ, где је све елегантно, где на беспрекорно одржаваним великим булеварима с високих модерних зграда светле велике неонске рекламе чија светлост се одбија о исполирану површину отмених црних аутомобила који миле градом, пазећи на веспе које се изненада појављују и у складу са својим именом смело и младалачки симпатично и дрско прозује поред њих. Сви иду према великом парку окићеном ситним лампицама као звездама, где младићи у смокинзима, монденим сакоима, с краватама и покојом лептир-машном, или пак у уметничким црним ролкама, „долчевитама“ и с црним угластим наочарима, чекају да дођу девојке у савршено кројеним хаљинама, а кад дођу, да приљубљени (али не превише!), заиграју уз дискретно сензуалну, музички тако раскошну џез-баладу која описује њихов живот у том трену – <em>Под сјајем звезда</em>.</p>
<p>Ако су те звезде икада сјајиле, а мора да јесу, јер не може бити другачије, када је онда тачно наступио тренутак кад су се угасиле, такве какве су биле? Да је проклет онај ко их је угасио. </p>
<h2><strong>Стари свет</strong></h2>
<h4>(Антонио Вивалди: <em>Четири годишња доба –</em> <em>Лето</em>)</h4>
<p>Управо онако како почиње, Вивалдијево <em>Лето </em>је – као и читаво његово дело – бисер барокне миметике и трајно мистериозан комад програмске музике. У првобитној замисли, музику је Вивалди написао на сонете који су касније нестали. Речи, дакле, у његовој музици има, имплициране су, али су изгубљени стихови остали у композицији, вековима, као утваре.</p>
<p><!--<box box-left 49654933 embed>-->У сасвим тамном, молском кључу – поново G-mol, исто као и Гершвинова арија, иако другачије, у другачијем, Старом насупрот Новом свету – Вивалдијев магнум опус у једном се слаже са америчким класиком: лето није само доба раста, цветања, бујања и светла. Композитор музички и тонски покреће властито лето, али не на очекиван начин, од сунчаног дана, него од црних облака, намргођености неба, узнемирујућег ветра и најаве олује. Вањске, временске и – дакако – унутарње.</p>
<p>Отуд први део првог од три става (свако је годишње доба подељено у три става) јесте <em>allegro</em>, весело – али <em>non troppo</em>, „не превише“. Ту, у тој амбиваленцији, на почетку се чује дозивање птица и јавља се једна гудачки симулирана кукавица, док је средњи део подједнако и <em>adagio</em> и <em>piano,</em> и спор и тих, али и одмах потом – <em>presto </em>и <em>forte</em>, и брз и јак. Баш као јулско време, оно некадашње, које се мења непредвидљиво, кад земљу спаљену од врућине може учас ударити киша. Или пак као човек који креће од мрачне мисли у светлом окружењу, у коме се онда у часу ударају супротности, бори се анђео с бештијом, баш као на сводовима барокних цркава, да би све, као у трећем делу става, у демонском <em>prestu</em>, где гудала у шеснаестинама узлећу и падају као киша одапетих стрелица потврђујући то чега се бојимо, уследио финални ударац олује, блесак и гром који ће напола расколити дрво – или човека.</p>
<p>Тако осећа европски, западни човек, тако доживљава природу и властити унутарњи немир, што је <em>il prete rosso</em> – „црвенокоси свештеник“ – Антонио Вивалди морао да зна. Овај распоп који је живео скандалозно у троуглу с две сестре, написао је четири стотине концерата и умро заборављен и сиромашан.</p>
<p><!--<box box-left 49654938 embed>--></p>
<p>И опет варљивост појавности: слушајући га, уверени смо, или унапред „знамо“, да је целокупан културни сентимент Европе спрам барока обликован особинама тона и звуковљем овог виолинског концерта. И да је то тако откад се појавио. Међутим партитура <em>Четири годишња доба</em> откривена је пре једва мало више од седамдесет година. Ништа није како се чини.  </p>
<h2><strong>Домаћи странац</strong></h2>
<h4><strong>(Жорж Мустаки: <em>Le Métèque</em>)</strong></h4>
<p>Какав би био избор песама о лету да нема у њeму неког Грка? Понешто другачијег додуше: рођеног као Ђузепе Мустаки, где него у Александрији, у Египту, од франкофоних родитеља, грчких Јевреја из аутентично грчке, најстарије романиотске фамилије, а пореклом – с Крфа.</p>
<p>Кад је дошао у Француску, у културу с којом је растао као моделом, онако како сви ван граница матице сањају о центру схватио је попут толиких да јој без обзира на властиту кључну формацију и љубав никада неће сасвим припадати, да ће заувек остати у њој нека врста странца.</p>
<p><!--<box box-left 49654909 embed>-->Иако је релативно брзо успео да се афирмише као аутор, под утицајем непревазиђеног анархичног духа Жоржа Брасенса, којем је у част рођено име променио у Жорж, и с успехом песама које је давао другима – између осталог и највећој од свих, Едит Пјаф, којој је постао љубавник – Мустакију ће требати десетлеће и по да напокон испева себе и оно што јесте.</p>
<p>Тек 1969. снимиће свој најпознатији рад, своју личну карту – <em>Le Métèque</em>, песму која смехом прикрива ожиљке, песму бескрајно романтичну, пуну мора и соли, ветра и жеље за путовањем, жеље да се без прекида броди између обала по модрим и азурним пространствима, песму чежње за љубављу према жени која ће једном да дође (и то од врсте љубави и жене каква би данас у овом „будном фашизму“ била „канселована“ у трену, кад би цензори умели да песму прочитају) – песму носталгије за нечим што можда никада није ни постојало. И уједно химну свих таквих, измешаних, свих оних с нејасним или сукобљеним пореклима, с онима који припадају свакој од култура и ниједној сасвим, што је изгледа усуд најбољих дуж овога јединственога басена који се зове Средоземље.</p>
<p><!--<box box-left 49654914 embed>--></p>
<p>„Метек“ је погрдна реч за емигранта за којег се не зна које је феле и расе тачно, али је несумњиво медитеранског порекла. Након чувеног инструменталног увода који призива Епир, с типично падајућом па подижућом фразом свираном тако да звучи као бузуки, Мустаки песму незаборавно отвара стихом где се представља, аутоиронично, као <em>метек</em>: с лицем лутајућег Јеврејина и Грка пастира, с косом „на четири ветра“ и рукама варалице, музичара и скитнице, који је пио, љубио и гризао неутажно, са срцем које је болело а да није „дизало фрку око тога“ – „sans pour cela faire d'histories“, у непреводивом двозначју овог израза. С душом која „нема шансе ни за спас, ни да избегне чистилиште“ он чека њу, ту једну, да му дође па да он напокон може „да попије њених двадесет година“. И биће јој „принц, сањар или адолесцент“ – све што она пожели да буде.</p>
<p>Како онда онај наш највећи „Метек“ да је не препева и како то да баш он, Арсен Дедић, ову песму не сними кад је у својој суштини и тајни као сашивена по његовој мери: кад је та песма он сâм. Али и да јој ипак промени крај, и другачије од Мустакија, свог далеког непознатог сабрата по осећају (не)припадности, стиху и музици, из Жоржовог светлијег пређе у своје, арсеновско, тамније, песимистичније.</p>
<p><!--<box box-left 49654918 embed>--></p>
<p>Жорж Мустаки је пар година пре свог одласка певао и у Сплиту. Не знам јесу ли се Арсен и он тада срели, а ако јесу, ко зна шта су један другом рекли. Можда су и ћутали, не онако као Софка Николић и Жозефина Бејкер у Београду двадесетих, кад су две жене ћутњом уместо говором рекла једна другој све што је требало да се каже.</p>
<p>Ова двојица старих мангупа и мајстора имали су два језика на којима су могли да се споразумевају. Можда су свеједно, на другачији начин, ћутали обојица. И смејали се. Од среће, од препознавања, од музике, од поезије. Смејали се црно и весело пред крај – Арсен је отишао само две године након Мустакија – над овим смешним, дивним и страшним животом, над жићем метека. Или, ако се дозволи, над животним пловидбама ова два „Медитеранца и 'мешанца'“ – оба „без господара и без ланца“ – са Средоземљем у себи као усудом и тајном картом с које се чита да су код куће свугде дуж ових обала, од Шибеника до Александрије. И нигде сасвим. </p>
<h2><strong>Лето у Мегалополису</strong></h2>
<h4><strong>(Вангелис: Љубавна тема из <em>Блејд Ранера</em>)</strong></h4>
<p>Насупрот Мустакију, Вангелис је био стопостотни Грк. А већину своје каријере звучао је као да с тим нема ништа. Аутори који беже од своје културе и земље најчешће су кукавице и опортунисти. У овом случају није тако. Напротив, срећа је наша што је композитор бирао пут баш тај који је изабрао.</p>
<p><!--<box box-left 49654947 embed>-->Није да њему није било стало до музичке баштине његове земље, нпротив. Али Вангелисов пут био је другде. Да одбаци прошлост и да зазвучи као да стиже из будућности, будућности која је већ стигла. Музичар је одлучио да одбаци готово све акустичне инструменте, оркестре и уопште живе свираче где год је могао, и све то је заменио електроником, синтисајзерима, баш у време њиховог најбољег периода и највећег развоја. Хтео је Вангелис да сам буде оркестар. И невероватно, успело му је. Најбољи доказ тога је филмска музика, саундтрек, за футуристички, дистопијски трилер <em>Блејд Ранер </em>Ридлија Скота.</p>
<p>Спој класичарски оркестрираних композиција – наш велики оркестратор Слободан Марковић тврди да је Вангелис ненадмашан у томе – али одсвираних електроничким инструментима створио је амбијенталност у идеалном прожимању са сликом. Музика је рефлектовала осећај футуристичког ноар филма и надопуњавала га.</p>
<p>Готово једини живи инструмент у саундтреку је саксофон, а управо је том инструменту Вангелис дао најлепши комад музике у филму. </p>
<p><!--<box box-left 49654922 embed>--></p>
<p><em>Љубавна тема</em>, спора, у рубату, где изнад сновитих варијација електричног клавира, изнад арпеђа синтисајзерских „стрингса“ који праве „тепих“, и у најдоњој лаги, изнад драматских дугих нота емулације бежичног баса, британски тенор саксофониста Дик Мареј разлаже сањиву мелодију, са понављујуће две прве две фразе и мотивом, свира чисто и са смирајем, потпуно опуштено, само ту и тамо „прљајући“ свој тон техником што је џезери зову „growl“ („режање“), уносећи тако додатно атмосферу, али и живост. Живи инструмент у таласима електронике је као хумани (!) додатак у контексту филма о репликантима, лажним људима, хуманоидима, где се не зна који лик је стваран а који је дошао из лабораторијe.</p>
<p>Какве то везе има с летом?</p>
<p>Има. Ако човек има срећу да је рођен или je икада живео у великом граду и имао прилику и способност да доживи и осети атмосферу летње ноћи у којој је с неке узвишене тачке гледао како светле високе зграде, како сијају стаклени пословни центри с много спратова и осетио у оку вибрације неонских реклама у јарким бојама које се због даљине и јакости светла разливају у чудној омаглици што иде ка осветљеном па све тамнијем, тамномодром ноћном небу, ако се препустио светлуцају торњева у даљини размештених по велеградској панорами, ако је дакле имао срећу да доживи ту магију, нарочито у времена кад је и овај филм настао и постајао класиком савремености, баш тих чудесних, необјашњивих осамдесетих, знаће да је Вангелисова љубавна тема све то музички ухватила као можда ниједна.</p>
<p><!--<box box-left 49654923 embed>-->И ако је у тој реткој магији што се рађала у погледу на узбудљиву панораму велеградске летње ноћи у којој трепере безбројна светла човек још имао и неку своју замишљену Шон Јанг, лице бледопуте, порцеланске лепоте, и ако би баш у том часу, у једном од оних синхроности какве се ретко догађају, неки радијски уредник-чаробњак у ноћном програму пустио Вангелисову тему, е онда би човек могао да каже да у њему није репликант Филипа К. Дика, него биће сећања. Сећања на нешто што је вредело доживети и што ниједна следећа генерација неће моћи да доживи тако интензивно.</p>
<p>Вангелису је успело што није никоме: да након епохе дрвених и лимених инструмената („brass and winds“, како непреводиво кажу Енглези), као звуцима града и урбаности пре електрике, сада електронским инструментима оркестрира ноћ. Не може да с тим нема никакве везе то што нам је његов матерњи језик дао управо термин за велики град данашњице – <em>мегалополис</em>.</p>
<p>А кад смо код речи и језика, у енглеском језику има синтагма „keyboard wizzard“ – „чаробњак клавијатура“. Вангелис је заиста био чаробњак, онај који седи код куће – тачније у музичком студију, али то је исто – и да нас води на путовање светом, небом, звездама и галаксијама. Иза његовога светски познатог псеудонима, Вангелис је као и многи Грци имао два крштена имена: прво је Евангелос, од чега је извучено и његово уметничко име, а друго је Одисејас. Наравно да јесте.  </p>
<h2><strong>Пре краја</strong></h2>
<h4>(The Pogues:<em> Summer in Siam</em>)</h4>
<p>У оно пролеће пред црно лето 1991, у којем некако као да је много падала киша, ирско-лондонски састав <em>The Pogues</em> имао је дискретан, тихи хит с необичним, поп-музици страним хемингвејевским ехом и чудним старим именом, топосом, у наслову песме <em>Лето у Сијаму </em>и<em> </em>с чудесним првим стихом у којем је „месец пун бора“. Певач Шејн Макгоуан по обичају интонира пијано и промукло, мумљајући над воденим падајућим терцама клавира: лето је – а пада киша тропски, као у Сијаму.</p>
<p><!--<box box-left 49654902 embed>-->Песник, лондонски Ирац, зна зашто користи овај давни азијски појам: данашњица – Тајланд дакле – то је ништа, туризам и проституција. Стари <em>Сијам</em> или „Сајем“ у алитерацији наслова – „<em>Са</em>-<em>мер</em>-<em>ин</em>-<em>Сај</em>-<em>ем</em>“ – то је нешто друго сасвим. У њему је ехо носталгије британске колонијалне боље прошлости, оне прве, викторијанске, прошлости Империје над којим сунце никада не залази. То је и синестезија у европском чувству азијских жутих киша и запамћеног или замишљаног злата са Будиних статуа, златног ефекта опијата који је долазио од тамо, из даљине – то је боја сепије старих хартија из књига и географских војних карата Комонвелта.</p>
<p>Шејн Макгоуан, рођени романтик (у књижевно-уметничком смислу), како Ирац једино може и бити, осетио је ово име, овај појам, <em>Сијам</em>–<em>Сајем</em>, као што прави песници чине – најпре укусом и њухом, кушајући га као смеђи тршчани шећер, да би тек после пристигао и његов историјски ехо, далеки звук несталог топоса што сјаји из прошлости мутним сјајем, трајнијим од свих каснијих службених и важећих и долазећих имена места и држава.</p>
<p><!--<box box-left 49654953 embed>-->Како баш у тој години нестанка имена и појма који нам је обележио живот и испод којег смо се родили, да настане песма са анахронизмом у наслову који ће се моћи уморно и меланхолично призивати у времену што долази? </p>
<h2><strong>У зеници сунца</strong></h2>
<h4>(Оливер Драгојевић: <em>Галеб и ја</em>)</h4>
<p>А ми, онда? Или „ми“? Нисмо се нешто исказали у овој ствари, насупрот, како фраза вели, „климатским погодностима“. Уза све оне „Песме лета/Пјесме љета“ и уз разне морске фестивале, није много на ову тему остало и заправо је леп и злоћкаст парадокс да оне добре и значајне песме о лету немају реч лето у наслову, чак ни у тексту. То су оставиле онима просечнима, које се заборављају.</p>
<p>У маритимним културама лето и море су нераздвојиви. Други имају Колриџовог <em>Древног морнара</em>, Бодлеровог <em>Албатроса</em>, можда истог оног из инструментала<a href="https://www.youtube.com/watch?v=-k6teyiSAnk"> Питера Грина и групе <em>Флитвуд Мек</em></a>, где гитарски глисандо, тимпани и чинеле говоре евокативније од сваке речи, у композицији тако необјашњиво медитеранској у свом звуку.</p>
<p>Али ми смо имали Оливера (Драгојевића, којег другог?) и његовог <em>Галеба</em> – песме коју толики знају, којој су се толики дивили, а исто тако песме о којој чини се нико није написао једне једине сувислије речи. Можда није све до (летње?) лењости ту. Песма јесте изазов као мало која и најбољима ће заправо остати необјашњива. Као и сви велики, сублимни радови.</p>
<p><!--<box box-left 49654907 embed>--></p>
<p>Таква песма није могла настати из једне главе и душе . Била је потребна синергија три изузетна талента, златни рез у ком се стапају музика Зденка Руњића, текст Томислава Зупе и Оливерово певање.</p>
<p>Резултат је – ако то можемо тако назвати и ако тако нешто може постојати – „хрватски трансцендентализам“. Не песма лета, него <em>песма сунца</em>, каква је, наравно, само у лето могла бити створена, и то као директна импресија и као импресионистички стилски подухват. И само у Далмацији – Далматинци су рефлексни метафизичари, као и сви народи уз море.</p>
<p>У дијагонали која иде од нинских црквица, ранога сликарства и кипарства скјавонских мајстора, преко нашега народног писма па све до данас – наша је дијалектика увек подразумевала изналажење идентитета стешњеног између већих култура у окружењу, и, финално, могућности издизања над задатостима, налажење кроз уметничку артикулацију у властитом гласу – који је и Исток и Запад, а на крају ни једно ни друго.</p>
<p>То је условљавало и један трајни процес покушаја, некако више него другде, да се крене из нечег базичног, „примитивног“, мање „високог“, мање школског – као што је Барба Здене Руњић набадао „с два прста“ по клавијатури док не истера мелодију и акорде из дванаест нота, да из себе извуче оно сублимно. Континуитет обе горње тенденције ове културе, а у једној, не заборавимо, комерцијалној поп песми, све је овде маркирано и проведено јединствено срећно.</p>
<p><!--<box box-left 49654908 embed>--></p>
<p>Скромно постављајући сцену првим стихом: „липо ли је, липо ли је, на лажини сувој лежат“ (однос алитеративног ликвида, слова „л“, и асонанци у овом стиху тражило би посебан текст), лежећи дакле „на лажини“, на осушеној морској црној трави која се купи на камењу и шљунку обале, човек гледа у сунчано небо и прати лет и игру птице. То је медитација и радост над слободом и храброшћу галеба („поврх свега нимат страја“), и над осећајем недостижнога, стварима онкрај материјалног, онима <em>иза физике</em>.</p>
<p>Музика динамички апсолутно складно прати осећај човека, смену екстазе и туге, и миметички обрађује оно што види: од почетка, од строфе с гледањем смиреног лета, акорди се подижу па падају, меандрирају баш као кретање беле птице која мало узлети, мало се подигне па се спушта и пада слободно. До рефрена, кад се са сваким тактом акорд подиже, а певач креће тонски све више и интензивније, мења тоналитет и јачину – док не дође до кулминације, зенита највишег тона. Ту Оливер сам завапи и кликне дивно распуклим тоном (послушај слушаоче како Оливер обликује и фразира стих „на осами, близу мора“, и слушај мајсторство), у измени висине тона из прса и из главе кликћући као галеб, у финалном залету ка зеници сунца. Највиша нота у <em>Мој галебе</em> јесте као поглед у најсветлију тачку неба, тачку која се у једном трену зацрни у ретини, као титрава тамна флека усред ватреножутог точка.</p>
<p><!--<box box-left 49687249 embed>-->Шта је онда лето: потврда егзистенције, афирмација живота, чулна и интелектуална, или – нестајање, растакање, доба где је подизање ка сунцу истовремено узлет и скок у Велико Ништа?</p>
<p>И колико само о свему томе могу исказати тих дванаест тонова и нешто речи?<strong> </strong> </p>
<h2><strong><strong>Пет најтежих комада</strong></strong></h2>
<h4><strong>(Фредерик Шопен, Прелудијум у Е молу, Оп. 28, Бр. 4)</strong></h4>
<div align="right"><!--<box box-left 49654857 entrefilet>--></div>
<p>Бива то тако понекад. Случајно или можда не, али свакако необјашњиво. И застрашујуће. Док је настајао овај текст, дошла је вест да је умро Боб Рафелсон. Амерички режисер из оне последње револуционарне генерације која је раних седамдесетих променила филм заувек.</p>
<p>Ако и по чему, Боб Рафелсон остаће запамћен по <a href="https://www.youtube.com/watch?v=HwBz5xxdn20"><em>Пет лаких комада</em></a>, филму који је и овом тексту дао наслов у парафрази. Филму где музика игра изузетну улогу, као у ретко којем визуелном делу – она је овде као посебно тело, „ентитет“, приповедач који надопуњује и појашњава слику, онолико колико је то могуће и допуштено, пошто се ради о једном од најамбивалентнијих филмова и главних улога у историји.</p>
<p><!--<box box-left 49654858 embed>-->„Бобија Дија“, лика кога у филму незаборавно, срцеломно и својим трејдмарк шмекерским стилом игра Џек Николсон, неко је, могуће мрву претерано (али само мрву), назвао „најкомплекснијим драмским ликом од Хамлета“. Он је човек погубљен, луталица од једног физичког посла до другог, што путује по бескрајној, оној невидљивој Америци безимене радничке класе, где такав човек може да се сакрије и да покуша да побегне од највеће муке – од себе самог.</p>
<p>Боби је најбољи приказ једног пароксизма осећаја – апсолутног одбијања сваке истинске емотивне интимности, као последице искуства након кога све боли изнутра, кад су сваки осећај, успомена и давне наде и обећања само рана до ране. И кад сваки бег пропадне, циљ и последња тачка спасења јесте да човек не осећа више ништа. Ни оно чак што му је некад било животно важно, најважније. А кад у заплету напокон дође кући да се опрости с болесним оцем, схватамо да је Боби заправо дете високе грађанске класе и некадашњи обећавајући класични пијаниста. </p>
<p>У једној од две сцене које су емотивна, психолошка и филозофска кулминација филма, Боби седне за клавир и жени која му се допада, коју заводи, одсвира Шопенов Прелудијум у Е-molu, бескрајно деликатан и једнако туробан комад, с тонским проблесцима мутног светла и поновог падања у неиздржив осећај фатума, неизбежности, резигнације. Жена која га слуша такође је пијаниста и осећа да Боби први пут, уз помоћ трансценденталне музике, миче унутарњу завесу и отвара се. </p>
<p><!--<box box-left 49654863 embed>--></p>
<p>Но, чим заврши, он се враћа у свој трајни саркастичан став и даје до знања да ју је – као и нас, гледаоце – у ствари манипулисао.</p>
<p>Музика је механичка ствар, навежбана, запамћена композиција која нема ништа с емоцијама. Коме да верујемо? Њему или ономе што видимо и чујемо – да је изведба заправо пропламсај дубоко, до уништења, потиснуте људскости лика?</p>
<p>Можда треба ипак поћи ка извору. У то како се генијални Пољак односио према тој својој минијатури, само једну страницу дугој партитури Прелудијума с падајућом мелодијском линијом која се у пола прекида да би почела испочетка. Тек на крају мелодија се кроз акордску прогресију враћа у утешан и пријатан Е-mol и тако разрешава.</p>
<p>Шопен је тражио да му ову композицију свирају на сахрани, уз Моцартов <em>Реквијем</em>.</p>
<p><!--<box box-left 49654868 embed>--></p>
<p>Атмосфера <em>Пет лаких комада</em> у другом делу филма хладна је, чак и у смислу времена напољу, јесенска, влажна, кишна, с кретањем према још хладнијем – у саодносу са стањем протагониста. Умирање у јесен, као у толико поезије, или у зиму, кад је живот напољу редукован и кад природа спава, као да има више „смисла“ него умирање лети. Шопен је умро у јесен.</p>
<p>Боб Рафелсон отишао је у лето. Лето није време за умирање. </p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 20 Jul 2026 10:41:10 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/4902293/deset-najletnjijih-pesama-milion-godina-za-jedno-popodne.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2024/7/8/20/2/323/3034332/thumbs/6234678/thumb1.jpg</url>
                    <title>Десет најлетњијих песама: Милион година за једно поподне</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/4902293/deset-najletnjijih-pesama-milion-godina-za-jedno-popodne.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2024/7/8/20/2/323/3034332/thumbs/6234678/thumb1.jpg</url>
                <title>Десет најлетњијих песама: Милион година за једно поподне</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/4902293/deset-najletnjijih-pesama-milion-godina-za-jedno-popodne.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нови албум Ролингстонса, заувек младих часних старина рокенрола: Претварајући камење у злато</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087592/novi-album-rolingstonsa-zauvek-mladih-casnih-starina-rokenrola-pretvarajuci-kamenje-u-zlato.html</link>
                <description>
                    Нови, 25. по реду албум Ролингстонса под називом „Foreign Tongues“, објављен у петак, 10. јула, поручује нам како је кључно немати предрасуде ни према коме, те да свакоме треба поклонити поверење чистог срца, без осуђивања. Осим, наравно, богатунима из „Алана Форда“! Ролингстонси су, уосталом, са сваким својим поштоваоцем понаособ, у она добра стара времена, потписивали такву врсту спиритуалног споразума, чим би их ухо регистровало са радија или грамофона. Давно то беше, али можда је куцнуо час за још један велики повратак највећег рокенрол бенда у наше животе.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/10/15/51/122/5557445/thumbs/13105550/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Нови албум Ролингстонса, заувек младих часних старина рокенрола: Претварајући камење у злато" title="Нови албум Ролингстонса, заувек младих часних старина рокенрола: Претварајући камење у злато" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49723994 media>-->Говорите ли стране језике? Па, овај вам је сасвим сигурно добро знан. Јер, тај заводљиви жаргон некадашњих <em>enfants terribles</em> британског рока, сада готово да је постао светски призната поезија класичног метра. Након Дилана, можда и за Нобела поново?</p>
<p>Шалу на страну, нови албум славних Ролингстонса, под називом <a href="https://www.youtube.com/watch?v=F-F_oHOvBsM&list=PLIEx7PjdcpR5ZTQ5wDQovoWcoN2Seevvf">„Foreign Tongues“</a> („Страни језици“), апсолутно враћа овај легендарни бенд на тријумфални трон рокенрола, који им је одувек и припадао. Као јубиларни, 25-ти по реду у њиховој супериорној дискографији, „Foreign Tongues“ (Polydor/Capitol) је свакако овде да старе љубитеље подсети на прапочетке састава, инспирисане ритмом-и-блузом древних црних мајстора са друге стране Атлантика, посебно оним Мадија Вотерса, чија је песма „Rollin’ Stone“ и кумовала имену бенда.</p>
<p>Но, албум „Foreign Tongues“ истовремено остаје волшебно модеран и примамљив чак и за најновију генерацију знатижељних пубертетлија. И то не тек као тамо нека старовремска реликвија, призвана из мртвих о каквом крупном датуму. Већ, напротив, као првокласна покретачка музичка снага, пореклом из оног златног доба аутентичног живота људске врсте, што се деценијама тврдоглаво опире свом претварању у прашњави музејски експонат по избору вештачке интелигенције.<!--<box box-left 49724023 embed>--></p>
<p>Штавише, ово остварење својом опипљивом сензуалношћу – коју од Стонса, руку на срце, стално и очекујемо – чини да се ерос истог трена заврти у ваздуху, док са музичког уређаја трешти нека од нових сјајних нумера. У времену свеопште посредованости, чулност рокенрола већ је постала света мистерија, нешто што само још посвећени разумеју. И ко ће нам је боље растумачити од Ролингстонса?</p>
<p>Али, шта нам данас овим албумом заправо поручују Џегер и Ричардс? И која је још увек њихова сврха постојања у нашем циничном пост-ковид свету, свету пост-истине или пост-свету људи или... шта год пожелите?</p>
<h4><strong>Увек на правој страни</strong></h4>
<p>Да кренемо редом. Игра речи из наслова албума без сумње буди духовиту асоцијацију на чувени исплажени језик између усана у логотипу бенда. Али, истовремено, овај каламбур можда сугерише и много више од тога – рецимо Орвелову „двомисао“ (<em>doublethink</em>). У етички и на сваки други начин неконзистентној реалности около, нагризеној лажима и дрском надменошћу шачице с ума сишавших олигарха, двомисао нам, сасвим исправно, делује као превладавајући концепт данашњице.<!--<box box-left 49724000 embed>--></p>
<p>Иако заиста звучи помало претерано, не одбацујте олако ову злослутну тезу у вези са албумом „Foreign Tongues“. Јер, сећате се, рокенрол је зачет као бунтовнички подухват. Речју, колико год да музичари – од средњовековних путујућих минстрела до актуелних трубадура бритког језика – остављају утисак наизглед наивних и немоћних чудака у судару са естаблишментом, њихове поруке некако имају потенцијал да одзвањају неизмерно дуже и силовитије од било које политичке пароле, због тога што удружују братска и сестринска срца својих присталица у једну резонанцију вишег реда. Могу тако Ролингстонси да и садашњим властодршцима буду бескрајно прихватљиви и „cool“, колико год им се хоће, али базично опредељење овог ненадмашног бенда увек је јасно било на правој страни.</p>
<p>На страни малог човека, оног који, дабоме, хоће преко црте. И стварно има петље да је пређе.</p>
<p>Зато, кад само мало прочепркате по овом бриљантном рокенрол исказу са пуно душе, испод и даље запањујуће моћног Миковог вокала и блиставих Китових и Ронијевих гитара, одједном се суочите са бестидношћу „царевог новог одела“, и то у пуном капацитету његове ароганције. Да није тако, зар би Ролингстонси већ у уводној, разламајућој <a href="https://www.youtube.com/watch?v=FHaEFarmZx8&list=PLIEx7PjdcpR5ZTQ5wDQovoWcoN2Seevvf&index=5">„Rough and Twisted“</a>, певали о граду затрпаном мувама у коме се не може дисати од отровног смрада и где се једини клуб зове „Завера“?<!--<box box-left 49724029 embed>--></p>
<p>Или, узмите на пример <a href="https://www.youtube.com/watch?v=i6co9VNzHDM&list=PLIEx7PjdcpR5ZTQ5wDQovoWcoN2Seevvf&index=21">„Ringing Hollow“</a>, у којој се Мик Џегер присећа себе као клинца из лондонског предграђа и своје тадашње обузетости Америком, чијом је културом био опчињен, жалећи што је овај сан о слободи у међувремену спао на тако ниске гране. Да и не говоримо о музички беспоговорној нумери <a href="https://www.youtube.com/watch?v=EOSsbPUgJWQ&list=PLIEx7PjdcpR5ZTQ5wDQovoWcoN2Seevvf&index=13">„Mr. Charm“</a>, која је својеврсни окршај ових рокенрол аристократа са „лудим могулом, господином Маском“. Или, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=yi4RvjBXass&list=PLIEx7PjdcpR5ZTQ5wDQovoWcoN2Seevvf&index=23">„Covered in You“</a>, чији се протагониста отворено згражава над тиранима што се множе „као рој прљавих пацова“, парадирајући својим оружјем. Не заборавимо ни <a href="https://www.youtube.com/watch?v=3mUf_DGhygA&list=PLIEx7PjdcpR5ZTQ5wDQovoWcoN2Seevvf&index=10">„Divine Intervention“</a> у којој Стонси прозивају милијардере што су се разбежали до својих мишјих рупа на небу.</p>
<p>Рокенрол је, дакле, и даље опасно оружје, ако питате Ролингстонсе у 2026-ој. Није лоше, нарочито ако схватите да Мик, Рон и Кит заједно имају преко две стотине четрдесет година петљања са животом!</p>
<p>Сви славни гости на албуму „Foreign Tongues“ служе такође томе да нам појасне како су Стонси овде иступили у име шире рокерске заједнице високог профила, те да је ово веома специјална плоча, нека врста посланице упућене мисионарима рокенрола. Позив да подигну глас! Да није тако, не би се на „Foreign Tongues“ нашли неприкосновени ветерани попут Пола Макартнија и Стива Винвуда, као и „подмладак“ у лику Роберта Смита из групе The Cure и његовог презимењака Чеда из Red Hot Chili Peppers. Свако од њих довољно дуго је страдао на свом музичком крсту, и потом се достојанствено уздигао до статуса часне старине рокенрола.<!--<box box-center 49724004 media>--></p>
<h4><strong>Великани и обожаваоци, претече и потомци</strong></h4>
<p>Најдирљивији моменат на албуму „Foreign Tongues“ ипак припада обради класика Ејми Вајнхаус <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Oy7qysvQKLM&list=PLIEx7PjdcpR5ZTQ5wDQovoWcoN2Seevvf&index=17">„You Know I'm No Good“</a>. Певајући ове потресне стихове, са џентлменским преузимањем на себе кривице записане у њима, Џегер на величанствен начин спира љагу са злосрећне Вајнхаусове, одајући јој почаст пуним срцем као било којем свом музичком хероју. Само у овом гесту, садржана је сва племенитост Ролингстонса, који никад нису бирали свој репертоар из рачуна, нити су дисквалификовали иједног талентованог сапатника због злог гласа који га прати, знајући врло добро како то иде кад те чаршија згази.  </p>
<p>И то је оно што плочу „Foreign Tongues“ намах претвара у неочекивано велику, отварајући јој комуникацију са вечношћу. Али, још важније јесте што су Ролингстонси овој песми удахнули толико истинског живота и дирљиве топлине наде да се Ејми Вајнхаус, негде у рок пантеону, дефинитивно мора осетити гануто. Нема никакве патетике и сажаљења овде – само прегршт емоција без устезања и до кости срезане збиље.</p>
<p>Ејми Вајнхаус је овим чином коначно примљена у Хол свих светих – не бива баш сваки дан да ти Стонси одају почаст и признају да си рокерска громада која је разумела тајну. Ону која говори о томе како претворити камење у злато, јер си рођени алхемичар звука као што су и они сами.<!--<box box-center 49724017 embed>--></p>
<p>За крај, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=AnAz7qxyDpE&list=PLIEx7PjdcpR5ZTQ5wDQovoWcoN2Seevvf&index=12">„Beautiful Delilah“</a> Чака Берија. Круг се затвара како је и почео, оном мистичном алузијом на Мадија Вотерса у уводу, а окончава посветом пиониру рокенрола, чију стогодишњицу рођења најесен обележавамо. Великани и обожаваоци. Претече и потомци. Само се о томе овде и ради. Плус мало шале кочоперних стараца на рачун овог махнитог света.</p>
<p>И заиста, зар се све ионако стално не врти око узора и следбеника, где ови потоњи такође некоме из будућности могу постати идеал? Боб Дилан нас је томе мудро подучио на својој плочи „Rough and Rowdy Ways“ – узгред, тридесет деветој по реду. Е, то се зове прави узор!</p>
<p>Албум „Foreign Tongues“ нам поручује како је кључно немати предрасуде ни према коме, те да свакоме треба поклонити поверење чистог срца, без осуђивања. Осим, наравно, богатунима из „Алана Форда“! Ролингстонси су, уосталом, са сваким својим поштоваоцем понаособ, и у она добра стара времена, на неки начин потписивали такву врсту спиритуалног споразума, чим би их ухо регистровало са неког радија или грамофона. Давно то беше, али можда је управо куцнуо час за још један велики повратак највећег рокенрол бенда у наше животе. Чисто да научимо стране језике и тако се боље разумемо.<!--<box box-left 49724011 entrefilet>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 10 Jul 2026 15:38:02 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087592/novi-album-rolingstonsa-zauvek-mladih-casnih-starina-rokenrola-pretvarajuci-kamenje-u-zlato.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/10/15/51/122/5557445/thumbs/13105532/thumb1.jpg</url>
                    <title>Нови албум Ролингстонса, заувек младих часних старина рокенрола: Претварајући камење у злато</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087592/novi-album-rolingstonsa-zauvek-mladih-casnih-starina-rokenrola-pretvarajuci-kamenje-u-zlato.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/6/10/15/51/122/5557445/thumbs/13105532/thumb1.jpg</url>
                <title>Нови албум Ролингстонса, заувек младих часних старина рокенрола: Претварајући камење у злато</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087592/novi-album-rolingstonsa-zauvek-mladih-casnih-starina-rokenrola-pretvarajuci-kamenje-u-zlato.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Тома Здравковић, Мика Антић и Миле Дилеја у најтужнијој Захаровој песми: Чавале друже, Чавале брате, из Гаравог сокака!</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/4579428/toma-zdravkovic-mika-antic-i-mile-dileja-u-najtuznijoj-zaharovoj-pesmi-cavale-druze-cavale-brate-iz-garavog-sokaka.html</link>
                <description>
                    Тома Здравковић је оставио за собом огромну, разнолику и пребогату песмарицу. Али, тешко ће се наћи потреснија песма од ове, можда и најмање познате од оних које је Тома снимио. То је једина песма где се Цигани не дозивају као свирачи, они с којима се другује док се тугује, лумпује и трезни. Тома у овој песми пева о њима, о Циганима, онако како никад нико није певао. На трагу „Гаравог сокака“ Мике Антиће
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload/thumbnail/2022/09/03/8057499_krvava-bajka.jpg" 
                         align="left" alt="Тома Здравковић, Мика Антић и Миле Дилеја у најтужнијој Захаровој песми: Чавале друже, Чавале брате, из Гаравог сокака!" title="Тома Здравковић, Мика Антић и Миле Дилеја у најтужнијој Захаровој песми: Чавале друже, Чавале брате, из Гаравог сокака!" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-center 47989209 image>--></p>
<p>Можда ће се овако изречено чинити само као куриозум, маргиналија, или као нешто саморазумљиво кад се прочита: Тома Здравковић је имао чак петнаест песама, ако не и коју више, у којима зазива Цигане. Некад у насловима, „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=cXH7HwaefkM" target="_blank" rel="noopener">Свирајте Цигани</a>“, па чувена „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=PDbkH4ljlhQ">Ноћас сам тужан, Циганко моја</a>“, а некад провучено кроз стихове,  као у разбијачком народном болеру <a href="https://www.youtube.com/watch?v=dEbsK5oI-kE">„Уморан сам од живота“</a> – где Циганин примаш у оркестру развуче најпре невероватан арпеђо, као увод, а онда лирски субјект уморан и од лумповања растера музичаре, јер је било доста, или их терајући заправо зове да наставе: „Идите од мене сада, Цигани!“</p>
<p>Па онда рањива (а која његова није била таква?) и уједно чудно болно радосна двојка „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=rPZsP53jrOk" target="_blank" rel="noopener">Тамбураши, тамбураши</a>“ („Цигани, тихо тихо свирајте, душу ми моју јадну смирите...“), или седамосмински очај и музичка раскош у „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=Kp9-NVcqxlU" target="_blank" rel="noopener">Остао сам сам</a>“ („само тихо, тихо, Циганине стари, нека јеца виолина сад“), све до „социјалне тематике“ о Циганчету у песми „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=ytclpJX_LqM" target="_blank" rel="noopener">Дете улице</a>“. И тако редом, много их је. </p>
<h4><strong>Широк осмех и златан зуб</strong></h4>
<p>Не чуди то. Цигани су одавно омиљена романтичарска тропа: о путовању, о слободи, о ослобађању од малограђанских окова и притиска досаде, од свакодневице, али то је и паралелна историја о Циганима као свирачима, првим нашим професионалним музичарима у новије доба, онима који забављају у кафанама и који прате свирком муку онога који пати, ублажавајући и продубљујући бол једнако.</p>
<p><!--<box box-left 49665319 embed>--></p>
<p>Тај романтички момент покупили смо ту око нас кроз историју, али нам је дошао вероватно и преко Руса – сетимо се како у <a href="https://arzamas.academy/materials/17" target="_blank" rel="noopener"><em>Рату и миру</em></a> и аристократе лумпују у Москви уз руске циганске певачице и оркестре. Фигура је онда из поезије и књижевности прешла у народ, у народно стваралаштво – а не обратно како се често мисли – па тако, столеће касније, завршила и у Томиној песми.</p>
<p>Многи су певали о Циганима, и ко је имао разлога и ко није, па је то често остајало углавном само клише и певање с дистанце, егзотика која не плаши. Зато су, на крају, то песме за које нико није веровао да имају икакве везе са стварним Циганима свирачима, било да се у неким великим песмама великих аутора о њима певало метонимијски (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=VTlLEOhx7t8">„широк осмех и златан зуб“</a>) или су их певали велики певачи (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=GC7kEN16PiM">„ако те одведу Цигани чергари“</a>).</p>
<p>Само понекад је ауторска личност била тако моћна а изведба надмашивала властите културне задатости, и постајала метафора тако велика да се потрошени појам као чудом самообнављао, постајући манифест једне друге и другачије припадности и поруке: „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=vVOUrPyNfh8">Ми смо људи Цигани, судбином проклети...</a>“. Тада се више није певало о одређеном етносу и раси – тада су се речи односиле на све нас.</p>
<p>Уз све то, боље и лошије, уверљивије и потпуно лажне, овом фигуром нико се није тако истинито служио као Тома. Њему је из сто разлога, видљивих и оних мање знаних, најтамнијих, она ишла спонтано, лако. Због начина живота, што ће свакоме прво пасти напамет, мимо конформистичке већине, на ивици и преко ње, и због тога што му материјално није представљало ништа и што је то, као и његова тамнија музикантска браћа, сматрао неважним, арчио и бацао као да нема сутра. И све је то као у клишеју само за оне који не знају да виде и да препознају.</p>
<p><!--<box box-left 49665315 embed>--></p>
<p>Тома је осећао сродност с Циганима и због једног раног обрасца којег се никад није ослободио – трајног осећаја одбачености, ране формативне неимаштине и стида. И аутсајдерства као последице, што је ниједан успех не може излечити, због фатализма који је личан колико и шири, онако како га носе сви који немају поверења у то да ће живот икада бити лакши, бољи, мирнији.</p>
<h4><strong>Хеј, Ромален</strong></h4>
<p>Од свих његових песама које у себи зазивају овај народ без земље – народ, не заборавимо, који нам уједно природно припада и део је нас више него другде, чак и кад је иза руба друштва и кад га нико неће – та једна песма, можда и најмање позната коју је Тома снимио, нигде не помиње Цигане. То је једина песма где се Цигани не дозивају као свирачи, они с којима се другује док се лумпује и трезни. Овде се лирски субјект обраћа другу, себи једнаком. Али кроз такво обраћање, он пева о читавом народу, који је без земље а чија је читава Земља. Пева о њима, о Циганима, и пева онако како никад нико овде није певао – први и једини пут у историји наше музике пева се о том народу не као о забављачком, него као о страдалничком, мученичком народу. Као што је и певачев.   </p>
<p>Тома је на сто начина, кафански, у музичарском братству и у непосредном људском искуству живео с Циганима – или Ромима, ако неко хоће, јер „Роми – то је исто што и Цигани, њихово право име са много поштовања и части, само што на циганском Ромален значи и: људи. И увек се пише великим словом“, како је бесмртно написао песник који нам је овде важан, и без кога се не може.</p>
<p><!--<box box-left 49665295 embed>--></p>
<p>Томин водич за другачије, поетско и историјско разумевање браће Цигана, мора да је био његов пријатељ Мика Антић. „Једног дана рекао ми је своју тајну: зато је лош ђак, што не може да мисли а да не пева.“ Ова реченица је из једне од најлепших и најнежнијих књига написаних на нашем језику, из класичне збирке „Гарави сокак“, с прозним прологом насловљеним „Кад сам био гарав“. Мика у њему прича о свом другу из детињства, Циганину Милету Петровићу званом Миле Дилеја, што ће знати многа бивша деца из бољег и људскијег времена сетивши се тих неколико кратких страница које спадају у најдирљивије и најпотресније у овом нашем малом великом свету у којем смо се родили ми што говоримо овај језик.</p>
<p>Миле Дилеја, рођени баксуз и као хлеб добар цигански дечак – и „највећи песник кога сам познавао у детињству“, како Мика Антић пише – метафора је страдања Рома у Другом светском рату, народа који је, као и Микин и Томин, убијан масовно. А у томе страдању најмање је признат до данас. Он није страдао од неког апстрактног „универзалног“ зла, како се то данас често представља, него од зла које има име, оног које нам је радило о глави два пута у сто година (ако не и три пута).</p>
<p><!--<box box-left 49665294 embed>--></p>
<p>Миле је страдао од, како једна америчка црна блуз-песма каже, „ђавола с плавим очима“. „Имао је два плава ока, румено лице, у први мах учинило ми се чак доброћудно“, пише Мика о немачком војнику у том прологу, о ономе који је песника као дете у ужасној сцени бајонетом кроз носницу подигао са земље.   </p>
<p>Можда је дружење с Миком Антићем Томи дало осећај и свест да Цигани не могу бити само романтичарска, пилачка, луталачка стилска фигура. Они не могу бити само клише, јер су народ с историјом, крвавом и мучном, по чему остаје вечно везан с народом певачевим. И у једном једином снимку, једном интерпретацијом, напустивши тај стереотип Тома је дао људски, стварни, опипљиви карактер својој браћи, како их је сам називао.</p>
<h4><strong>Три Захарове химне</strong></h4>
<p>Он, онакав аутор пак, интересантно, није био у стању да опева нешто што нико није. За то је требао аутор-камелеон, онај који је у два система, два друштвена контекста испевао две супростављене (?) колективне емоције. И увек добро, изванредно, неупоредиво.</p>
<p><!--<box box-left 49673157 embed>--></p>
<p>Тај аутор је Милутин Поповић Захар, човек је који је, поред осталих, написао и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=jMynrwYIQu0">„Иванова корита“</a>, „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=5WC1q-qViZI">Због тебе, моме убава</a>“, „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=gMZEp_iMUnU">Вино точим, а вино не пијем</a>“, „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=KF-dQwsTosg">Кад је деда лумповао</a>“, „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=zRmWXOli654">Чекај ме</a>“, (на стихове Константина Симонова),  и, заједно с Данилом Живковићем, „Југославијо“ – да, ону <a href="https://youtu.be/80z13JQnhio">„од Вардара па до Триглава“</a> – и човек који је, најфасцинантније, написао и <a href="https://www.youtube.com/watch?v=PYSUdRkA7Qo">„Видовдан“</a>.</p>
<p>У тренутку кад та „Југославијо“, у изведби загребачких <a href="https://www.youtube.com/watch?v=6UtsPxI-0X8">Ладарица</a>, као чудна и вољена „свечарска“ песма лети по земљи и пева се масовно, те 1979. године Захар је дао Томи, јер нема другог певача који је то могао тако да донесе, једну другу, потпуно необичну композицију.</p>
<p><!--<box box-left 49682064 embed>-->На иначе једном од најпознатијих Томиних албума „Уморан сам од живота“ (у издању РТВ Љубљана!), нашла се и та песма, прва на Б-страни плоче:<a href="https://www.youtube.com/watch?v=5-KMeYb2N3Q"> „За тебе Чавале друже“</a>.</p>
<p>Иза неуобичајене речи у наслову, речи која би могла служити и као нечији надимак, крије се други појам. Многи Југословени који су гледали филм <em>Скупљачи перја</em> или чули негде Есму Реџепову, волели или не, запамтили су макар пар ромских израза, макар „Чаје шукарије“ или „Чавален“, или реч „чаје“ – односно „ћаје“ у несигурној транскрипцији и правопису ромског, реч која значи „дете“. </p>
<p>Но пре размишљања о томе кретала је музика. И то каква: у молу, након фразе падајућих нота гудачког интра у шеснаестинкама као у каквој драматској шансони, креће у брзом темпу урагански интензитет великог народног оркестра, истурени гудачи и добоши, да би, пре него што уђе певач, само накратко залепршале флауте у терцама.</p>
<p><!--<box box-left 49647367 embed>-->Фантастична раскош и комплексност аранжмана, готово помахнитала снага, потпуно оригинални рукопис тек се данас помало препознаје и признаје ван кругова музичких инсајдера – иза аранжмана је стајао неопевани херој наше музике, „Фил Спектор наше народне музике“ – Драган Кнежевић. Исти онај који је револуционисао овдашњу новописану народну музику кроз свој аранжман „Дођи да остаримо заједно“ за <a href="https://oko.rts.rs/muzika/4260818/ni-kod-kuce-kuci-a-kamoli-drugde-saban-saulic-pevac-radikalnih-narodnjaka.html" target="_blank" rel="noopener">Шабана</a>, кроз Неговановићевог „Јаничара“ за <a href="https://oko.rts.rs/muzika/4252022/prica-o-predragu-gojkovicu-cunetu-janicar-je-pesma-o-svim-srbijama.html">Цунета</a> – и за неке од најистакнутијих песама самог <a href="https://oko.rts.rs/muzika/4317480/pesme-skuplje-od-zivota-niko-ne-lici-na-tomu-zdravkovica.html" target="_blank" rel="noopener">Томе Здравковића</a>: „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=ShQAtYtav7Q" target="_blank" rel="noopener">Проклета је ова недеља</a>“, која сличи почетком и овој о којој говоримо, па „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=zEKTGYqT7LU" target="_blank" rel="noopener">Два смо света различита</a>“, и неке од „оних“ с Циганима – „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=kcziGpWViiM" target="_blank" rel="noopener">О, циганко моја</a>“, „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=XGRAaueSY30" target="_blank" rel="noopener">Дете улице</a>“.</p>
<p>Тома је снимио огромну, разнолику и пребогату песмарицу. Али, с одговорношћу кажемо – тешко ће се наћи потреснија песма од ове. Није све у њеном главном мотиву, о теми до које ћемо доћи још. Оно што разнесе слушаоца јесте контраст. Као да смо навикли, кондиционирани, да у песми овакве теме чујемо баладу, тужбалицу спорог темпа; овде пак галопирајући је ритам, фуриозан темпо, маестрални комплексни аранжман који стално варира, и синкопирање у захтевним унисима које непрестано изненађује и неочекиваношћу има страховит учинак.</p>
<p>Мелодија након тога се мења и кроз гудаче и пиколофлауту зазвучи као <em>soundtrack</em> за филм или серију из онога времена, да би горе изнад ње кренула изведба певача, с тоном у гласу, с крхкошћу, с уживљеношћу готово потпуном. Онај певачев наглашен јецај у поновљеном рефрену, у речи „случајно“ (!), готово је неиздржив за слушање колико је стваран. Све то, ова готово надреална комбинација супротности, као и оно страшно, још неизречено, што лебди изнад песме, чини „Чавале друже“ могуће најтужније отпеваном песмом у нас.</p>
<p><!--<box box-left 49682068 media>--></p>
<h4><strong>О чему је заправо песма</strong></h4>
<p>Док Тома пева, чини се песма о растанку другова, онако како наслов већ сугерише.</p>
<p>Али након неколико слушања, ако се пажљивије послуша, ако се растави текст, рецимо тако да се препише на папир и одрецитује, слушалац мора остати запањен, ужаснут од спознаје о чему је песма заправо.</p>
<p>Такав карактер песме, њена недословност, одсуство кича који би иначе само чекао иза угла кад би се и у светским размерама покушавало певати на тему, одбијање да се буде буквалан и реторичан у исказу, то скривање кроз постепено, накнадно откривање које удара тим јаче, чини ову песму неупоредивим с било чиме код нас. Песник узима клише, поново га изврће, а певач драматски почиње:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Колона Рома креће<br /></em><em>ко задња черга клета<br /></em><em>корак је уморан прати<br /></em><em>музика бајонета.</em></p>
<p><!--<box box-center 47988912 image>--></p>
<p>Ето, ова синегдоха у задњем стиху, то мора да је онај Микин детаљ  – тај бајонет. И док се нисмо ни освестили, певач улази у рефрен и завапи страшно: </p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Ако се икада вратиш<br /></em><em>ако се случајно вратиш<br /></em><em>узбраћу црвене руже<br /></em><em>за тебе Чавале друже...</em></p>
<p>Одмах након рефрена Кнежевић прави музичку метафору, гудачи у контрафрази цитирају и парафразирају мелодију најпознатије циганске песме свих времена, наравно „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=6EBXefM8tDc">Ђелем ђелем</a>“.</p>
<p>У другој строфи нестаје сваки рефлекс егзотизујућег и фолклористичког, и јавља се лирик који након прва два стиха с хиперболом, завршава строфу тако часном, потпуном редукованом лексиком и разарајуће изравним, недостижно једноставним исказом: </p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>Путем којим те воде<br /></em><em>заслепљен мислима мојим<br /></em><em>теби је ноћас хладно<br /></em><em>Ја се за тебе бојим...</em></p>
<p>Како језиво, како потресно, како хумано у нехуманости. Јер ми тек ту схватамо да његов друг, као и „черга клета“ иду масовно тамо где је, уз ромски, у неизрецивом броју ишао и наш и јеврејски народ, тамо ка најстрашнијем месту у историји цивилизације, у нестанак, у истребљење, у оно што Роми зову „Порајмос“. Исто што је „Народ књиге“ пак на свом језику много познатије прозвао „Шоа“, и још знанијом речи што и данас, као од првог трена, звони стравично – Холокауст.  </p>
<p><!--<box box-center 44393240 image>--></p>
<p>Заћути човек и стане пред том спознајом о чему се ради у овој песми. Сваки пристојан човек, свако ко у себи има још кап људскости и саосећања које није диктирано лажним пијететом, саосећањем које у нашем народу мора још да негде постоји, колико год било потиснуто, у отврднутом животу и рецентној историји, где смо сви у једном смислу углавном постали мање добри људи. Мора тај осећај да постоји, јер ако га нема онда нема ни нас више, онда смо испражњени од сваког смисла, као испражњене позоришне лутке.</p>
<p>Кад крене трећа строфа, без обзира на њен наизглед клишеизирани завршетак, овде се показује један гест какав нисмо видели никада у нашој лирици, штавише <em>физички</em> гест – поштовања и дубоке туге испод заувек сломљеног, од ужаса историје напукнутог неба, као на споменику што га је у једном амстердамском парку направио холандски уметник Јан Волкерс – од разбијеног стакла уоквиреног на земљи да се у њему огледа размрвљено, никад више нетакнуто чисто небо.</p>
<p><!--<box box-center 44384297 image>--></p>
<p>И најпотресније, у песми је – гест кајања. Уз опаску, да не будемо саркастични кад не треба, али: како је необично да се кају увек највише они најмање криви: </p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>С</em><em>удбино ако те има<br /></em><em>клекнућу пред тобом немо<br /></em><em>јер и кад Циганин пева<br /></em><em>тугује неизмерно.</em></p>
<p>Ако има несвесних сила у неким песницима које им омогућују да пропевају изнад властитих могућности и разумевања ствари, онда је ово доказ: да, лирски субјект – песник – и певач, клекнуће пред сенима друга убијеног у логору. Зар та тишина, немост, није далеки ехо исте оне из „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=Xdmr95cYbWg">Плаве гробнице</a>“? Онај „тихи ход“, „опело без речи, суза, уздаха меких“. И, ако јесте, како таква благост и децентност звоне у време данашње, у доба дреке око мртвих, понижавајуће дреке?</p>
<p>Али, можда је стихотворац захватио још тада и на том трагу и нешто много шире, и показујући прстом на себе показује заправо другде, тамо где једино треба да се упре прст. Јер одакле је био политичар који је клекнуо пред спомеником онима који су били жртве његове земље? А мотив да „Циганин пева“ и након неизрецивог? Из које је културе дошао филозоф који је говорио о немогућности певања након најстрашнијег места на Земљи? Обојица из исте културе, из земље одакле је и онај војник који је пред уплашеним Милетом Дилејом бајонетом кроз носницу подигао будућег песника „Гаравог сокака“.</p>
<p><!--<box box-center 44381199 image>--></p>
<p>И зато опет:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>А</em><em>ко се икада вратиш<br /></em><em>Ако се случајно вратиш<br /></em><em>узбраћу црвене руже<br /></em><em>за тебе Чавале друже.</em></p>
<p>Како је страшан овај готово наивни прилог „случајно“, који унапред говори и сугерише, са каснијим знањем: <em>тај човек, тај Ром</em> – што је „исто“, како незаборавни, бескрајно хумани Мика Антић каже – неће се вратити.</p>
<h4><strong>„И данас кад ме Цигани загрле и кажу ми: брате, ја се пипнем за ноздрву.“ </strong></h4>
<p>Зато нам је данас ова песма важна, важнија него икад – за дужност да се сетимо и масовних злочина над Ромима које су починили припадници народа, ти велики „цивилизатори“, који нам нешто другачијом политиком и данас кроје судбину, и када се ова земља и њен народ оптужује да је по обичају у свему најгори, па онда и у „расизму“.</p>
<p>И док се цоктаве бригаде овдашњих самомрзаца у типичној замени теза постављају као да је ова земља неко страшно расистичко легло, из прошлости, из једне песме нуди се питање: а ко је још то овде у околини, иза нових граница, овако певао о својој „касти недодирљивих“, о својим Циганима? Ко то у близини има аутора и певача који је смогао снаге да оваквом песничким и певачким гестом у једном простом двостиху који је у исто време и апотеоза саосећања каже: „Теби је ноћас хладно – ја се за тебе бојим“? Ко је имао снаге да каже, као генијални Мика: „Станем уз њега да му сачувам страх“. Је ли то та расистичка земља?</p>
<p><!--<box box-left 49701174 media>-->Подсетимо се, ми овде који као ретко ко доживљавамо свет и преко филмова, па тако и управо у овом тренутку, и баш преко Томе показујемо заборављену душу отврднутим душама око нас, подсетимо се и једног старог филма, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Fo7znzyS17s"><em>Крваве бајке</em></a> Торија Јанковића. Кад, утеловљено у својој помахниталој хиперрационалности, потпуно дехуманизујуће тевтонско зло води на стрељање недоживљену будућу елиту Србије, тада покупе, сетимо се, и крагујевачке циганске дечачиће.</p>
<p>Кога стрељају цивилизатори?</p>
<p>Стрељају Милета Дилеју, Микиног.</p>
<p>Онога што лежи „негде ка селу Јабуци, код Панчева, у великој заједничкој гробници безимених жртава“. Кад су Срби у масама легли поред Цигана у исте гробове, онда сви они ужаси слуганске, кукавичке, издајничке недићевске и љотићевске Србије имају и своју другу страну – а та страна се зове трајно увезана судбина два народа. </p>
<p><!--<box box-left 49647371 media>--></p>
<p>Као неко ко живи на месту где се Срби и данас, кад се ту и тамо поново ускува, називају Циганима, и кад то чујем, сваки пут ја се сетим Мике Антића и Милета Дилеје, сетим се Томе и Захара, сетим се „Чавале друже“, и два народа што на трен постају једнака као ниједна друга два. Њихова је мера заједничка неизрецива плаћена цена. И њихова песма међусобна.   </p>
<h2 style="text-align: center;"><strong> ***</strong></h2>
<p> </p>
<p><!--<box box-center 49665314 entrefilet>--></p>
<h2 style="text-align: center;"><strong>***</strong></h2>
<p style="text-align: center;"><!--<box box-center 49673166 entrefilet>--><!--<box box-center 49701165 media>--><!--<box box-center 49701175 media>--><!--<box box-center 49673167 entrefilet>--></p>
<p style="text-align: center;"> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 26 Jun 2026 13:12:47 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/4579428/toma-zdravkovic-mika-antic-i-mile-dileja-u-najtuznijoj-zaharovoj-pesmi-cavale-druze-cavale-brate-iz-garavog-sokaka.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload/thumbnail/2022/09/03/8057534_mika-toma2.jpg</url>
                    <title>Тома Здравковић, Мика Антић и Миле Дилеја у најтужнијој Захаровој песми: Чавале друже, Чавале брате, из Гаравог сокака!</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/4579428/toma-zdravkovic-mika-antic-i-mile-dileja-u-najtuznijoj-zaharovoj-pesmi-cavale-druze-cavale-brate-iz-garavog-sokaka.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload/thumbnail/2022/09/03/8057534_mika-toma2.jpg</url>
                <title>Тома Здравковић, Мика Антић и Миле Дилеја у најтужнијој Захаровој песми: Чавале друже, Чавале брате, из Гаравог сокака!</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/4579428/toma-zdravkovic-mika-antic-i-mile-dileja-u-najtuznijoj-zaharovoj-pesmi-cavale-druze-cavale-brate-iz-garavog-sokaka.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087524/ksenija-komljenovic-nasa-prva-doktorka-udaraljki-putovanja-svetom-s-muzikom-u-srcu-od-baha-do-saundgardena.html</link>
                <description>
                    Прва жена из Србије са докторатом из области удараљки, перкусионисткиња, композиторка и професорка Ксенија Комљеновић пре шеснаест година отиснула се из Србије у Америку, обишла свет, живела и свирала на три континентима, остварила запажену међународну каријеру и са пијанисткињом Лианом Паилодзе Херон недавно снимила албум „Поптимизам“ са обрадама познатих поп и рок нумера, аранжираних за удараљке и клавир. За портал ОКО сумира своје занимљиво животно и професионално путовање.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/20/13/14/239/5475161/thumbs/12879773/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена" title="Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49722788 media>-->Перкусионисткиња и композиторка Ксенија Комљеновић (р. 1988) није непозната нашој публици, и то још од средњошколских дана, али се сада чини много чувенијом фигуром класичне и кросовер музике широм Европе и САД. Некадашња ученица наше најугледније музичке школе „Станковић“ и студенткиња композиције и удараљки на Факултету музичке уметности у Београду, отиснула се веома храбро пре шеснаест година преко Атлантика, да тамо унапреди знања и вештине, открије нове, инспиративне покретаче сопствене стваралачке маште, обиђе добар део планете из своје америчке базе, постане прва жена доктор удараљки у Србији, заснује породицу и искуси како је то бити универзитетски професор у различитим државама Новог света.</p>
<p>Своју статистику, од првог одласка у Америку 2010. године, Ксенија Комљеновић духовито своди на пет селидби са континента на континент, од тога живот на три континента, као и у четири различите савезне државе у САД, затим 11 селидби у нове станове, школовање на три факултета и педагошки рад у пет институција, од којих су четири универзитети.</p>
<p>Ксенија Комљеновић и њена колегиница и сарадница, пијанисткиња Лиана Паилодзе Херон – као <em>Весна Дуо</em> – од 1. марта 2026. власнице су мини-албума <a href="https://www.youtube.com/watch?v=X0LT_4Ra-pc&list=OLAK5uy_nJ5rrnEOnC1BcgkNojrQaUvJ63jY4QAGs">„Поптимизам“</a>, са обрадама славних поп и рок нумера, аранжираних за удараљке и клавир.</p>
<p>Ксенија Комљеновић, поделила је специјално за портал ОКО, своје занимљиво животно и професионално путовање, које не престаје ни дан-данас.</p>
<p><!--<box box-left 49722769 embed>--></p>
<h4><strong>ПРВИ ОДЛАЗАК У АМЕРИКУ</strong></h4>
<p>„Јасно се сећам зашто сам села у авион први пут, на лет за Чикаго.</p>
<p>Са двадесет једном годином, као студент Факултета музичке уметности, имала сам скоро све што сам могла пожелети – породицу и пријатеље пуне подршке, менторе којима је стало, могућност да радим као паушалац у Београдској филхармонији, Симфонијском оркестру РТС, Опери Народног позоришта, Мадленијануму, Позоришту на Теразијама и у ансамблу ударaљки <em>Stankovic Percussion Ensemble</em> (SPE) који је уживао много медијске пажње у то време. Имала сам укратко могућност да пробам готово све што би могло бити дугорочна професионална прилика у Београду, центру збивања.</p>
<p>Имати све што пожелиш јесте благослов, али и клетва. Куда ићи даље када сам дотакла сваку бину о којој сам сањала, и то 44 године пре очекиване пензије? Да ли је мој успех показатељ моје вредности или сам само имала среће? Да ли ће мој живот остати исти у наредне четири деценије? Да ли би ико изван моје матичне околине мислио како је моја музика вредна слушања, а ја запошљавања?</p>
<p>У раним двадесетим, одлучила сам да би мој лакмус тест могао бити да се једноставно обрем негде без икаквог професионалног контекста или претходног постојећег контакта. Стога сам у августу 2010. године отишла да похађам Illinois State University (Државни универзитет Илиноиса) на годину дана. Да будем искрена, нисам баш тек тако пала са Марса и села на авион – годину дана сам пролазила кроз пријаву и напорне кругове одабира студената који ће отићи у Америку са пуном стипендијом.</p>
<p><!--<box box-left 49722778 media>-->Сећам се да сам се током те прве године много чудила. Чудила сам се да људи ручају некада и пре подне. Чудила сам се када ми је професор одговорио да му не пишем „You" великим словом када пишем мејлове, јер је велико слово резервисано за Бога, а не за њега. А ја сам само имала потребу да изразим поштовање на начин уобичајен за наш језик. Чудила сам се кад видим да студенти долазе на часове са мокром косом и у јапанкама усред новембра кроз снег до колена. Ови људи дефинитивно нису чули за промају нити за упалу мозга, чинило се.</p>
<p>Али – много важније од чуђења – те године сам се заљубила. Заљубила сам се у кампус у коме је брижљиво одржавано зеленило и у коме је смеће заиста било само у кантама. У наставу у којој смо имали госте из целог света који долазе да нам причају своје животне и професионалне приче. У петооктавну маримбу коју сам могла да свирам редовно, а коју нисмо још увек имали у школама или на факултету у Београду. У путовања које смо ентузијастично организовале нас три стипендисткиње из Србије са истог универзитета, шпартајући по Америци са малецним и најпажљивије планираним буџетом.</p>
<p>Током те године постала сам и искусна <em>каучсурферка</em>, посетивши Бостон, Њујорк, Филаделфију, Лос Анђелес, Лас Вегас, Сан Франциско, Сан Дијего и Хаваје. У нашoj глави, ово је била можда jeдина прилика да искусимо разне кутке САД – бирајући с тим у вези да пречесто једемо кикирики путер и путујемо мање пријатним рутама, што је све негативно утицало на наше крвне слике, али зато више него позитивно на наше туристичке апетите. Тако смо виделе своју прву Бродвејску представу, изблиза осмотриле кости Tираносаурус рекса у музеју науке, налетеле на Џенифер Лопез у Вегасу за Нову годину – заправо су моје другарице налетеле на њу, јер сам ја те ноћи завршила у болници са високом температуром. Спасао ме је један дивни Афроамериканац који је познавао Београд – „I used to live in Zeh-len-ee Venats!“, ускликнуо је када смо се упознали, а који је приметио да ми треба лекарска помоћ пре него што враг однесе шалу током дочека Нове године. Жива истина.</p>
<p><!--<box box-left 49722803 embed>-->Ако бисмо слободно превели наш очигледни мото Carpe Diem као „ухвати/искористи дан", ми га нисмо само ухватиле – ми смо га давиле својим стиском. Те године није било много места за носталгију, јер је на хоризонту био датум повратка кући, само 10 месеци након одласка...</p>
<h4><strong>МАСТЕР СТУДИЈЕ У ИЛИНОИСУ</strong></h4>
<p>„Убрзо по повратку у Србију, схватила сам како имам недовршеног посла у Илиноису. Зато сам одлучила да се пријавим на мастер студије. Година 2011/2012. уложена је у завршавање факултета у Београду и полагање аудиције у Америци.</p>
<p>Почело је срећно. Добила сам позицију асистента, плаћене студије и обећање од 800 долара месечне плате. Моја соба је, међутим, коштала целих 700 долара. Човек не мора да буде математички геније како би схватио да би моја егзистенција – ван имања крова над главом – била у најмању руку непријатна са тако мало новца. Стога сам се бацила на тражење додатних стипендија.</p>
<p>Ово је прича о томе како сам постала <em>Гуглатор 3000</em>. Писала сам Кока-Коли, домаћим поп звездама, безбројним банкама, па чак и Опри Винфри, тражећи подршку. У том процесу писања стотина мејлова и пријава, постала сам прилично добра у аплицирању. Иако нисам освојила гомилу стипендија, а и Опра ми није одговорила на мејл, успела сам да освојим – једну. И та је била сасвим довољна да преживим мастер студије, повремено купим поврће и да не морам да пишем својој  породици сваки пут када треба да купим књигу за факултет.</p>
<p><!--<box box-left 49722817 embed>-->Те године сам почела да повремено виђам ствари без ружичастих наочара. Нисам више јела у мензи коју је стипендија размене великодушно покривала раније, већ сам сама кувала. Кола нисам имала, па сам љубазно замолила своје друштво да ме се сети када иду у продавницу, да бих могла да пођем са њима. То је углавном успевало, а понекад и није, па ми је фрижидер био празњикав ту и тамо.</p>
<p>Једном сам, као снажна, независна жена која не жели да досађује људима, кренула пешке у Волмарт – реч је о времену пре Убера, а ја нисам имала ни паметан телефон – јер не може Америка спречити поносну жену с Балкана у ходању! Ја сам одрасла у Београду и ходање свуда је нешто што волим, а колапси у саобраћају из раних 2000-их су ме истренирали да ходочастим од једног краја града до другог, док ми музика са дискмена трешти у ушима. После сат времена ходања по терену где тротоар нестаје и настаје без смисла, доказујући да америчко предграђе није предвиђено за пешаке, нашла сам се преко пута колосалне продавнице, са 6 заузетих саобраћајних трака између нас, где су велика америчка кола пролазила јурећи, а возачи повремено зурећи у мене – чудну немоторизовану фигуру која се нашла ту, са погрешне стране пута. Није било пешачког прелаза ни семафора на видику, а прелазак је гарантовао лош исход. Вратила сам се кући спуштеног репа...</p>
<p>Креативне и професионалне прилике су и даље биле сјајне. Професор је имао поверења у мене и била сам званичан инструктор у настави. Тренд имања подршке у менторима и благонаклоне околине се наставио, 8.000 километара далеко од куће. На крају семестра добила сам све оцене <em>А</em> и евалуације сопствених студената које су биле пуне охрабрења – писали су да су много научили од мене, да су захвални на времену и да <em>кидам</em> енглески, иако се стално извињавам ако ме неко не разуме.</p>
<p><!--<box box-left 49722824 embed>--></p>
<h4><strong>ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ У МАЈАМИЈУ</strong></h4>
<p>„После завршетка мастера сам се преселила у Мајами на докторске студиje. Више нисам била у малом месту, у мирном Илиноису. Сада сам постала асистент на једном од најпознатијих универзитета, какав је University of Miami Frost School of Music, у великом граду. Број обавеза на факултету се множио, а остварила сам и свој циљ да студирам са Светом Стојановим, најбољим музичарем на свету по мом мишљењу, из области удараљки. Професионално, музички – а самим тим и емотивно – ово је био један од најлепших периода у мом животу. Време у Мајамију и рад са професором променио ми је живот. Полако сам корачала ка томе да постанем прва жена која ће имати докторат из области удараљки.</p>
<p>Пронашла сам неке од најбољих пријатеља у овом граду под палмама – студенти из целог света хрлили су у нашу школу. Оно што је изузетно лепо јесте то што у Америци не само да можемо упознати Американце, већ и људе из целог света. Јела сам <em>фуфу</em> са другарицом из Гане, делила собу са девојком из Кине, научила да је у Скандинавији амбиција ружна реч и слушала професора са Јejла како се сећа сусрета са Васком Попом у Београду.</p>
<p>Што сам више људи срeтала, то сам више сакупљала туђих прича о искуству посете нашем крајичку света. Тада сам схватила колико волим да слушам њихове утиске о нама и сазнам шта људи виде када нас добро погледају. Као што сам се ја чудила и заљубљивала у Америку, тако су ми они причали о чуђењу и заљубљивању у Београд, Србију и Балкан. Велики свет почео је да постаје све мањи.</p>
<p><!--<box box-left 49722811 media>--></p>
<p>Људи су ми говорили како уочавају да сам Европљанка још издалека, јер сам увек скоцкана – лепо обучена и нашминкана. То сам увек примала као комплимент и било ми је драго да, иако сам изашла из Европе, Европа није изашла из мене. У Мајамију сам пак врло брзо научила да не будем нашминкана по београдским стандардима, јер би ми се лице топило од марта до новембра због врућине и влаге. Једне вечери, шест година после пресељења у Америку, на повратку са факултета ноћу, бициклом сам нехотице прегазила опосума предњим точком. Животиња је била добро – а мене је додатно потресло то што сам, у тренутку када је животиња истрчала пред мој бицикл, рефлексно рекла „shit", а не „с..ње". Затим, једном приликом по слетању у Београд за распуст, на путу са аеродрома, неко ми је рекао да „баш изгледам као Американка", тако сва у црној комотној одећи. Нисам била сигурна да је то комплимент.</p>
<p>Носталгија је постајала све учесталија. Да, расла сам креативно и радила са великанима из своје професиjе – пионирима у својим делатностима, оскаровцима, фантастичним уметницима, али сам пропуштала све више рођендана и малих тренутака код куће, у Србији. И, уз то недостајање, полако је почело разлиставање термина „кућа" и „корени". Корени су заувек у Србији, а кућа ми се померала. Као Мери Попинс, која би била мало ту, мало тамо – тачно онолико колико је потребна – тако сам се и ја селила сваких неколико година тамо куда би ме образовање или посао носили. И све чешће сам учила да се осећам удобно на новом поднебљу. </p>
<p>Године 2017. сам одбранила докторат и постала прва жена из Србије са докторатом из области удараљки. Године 2018.  освојила сам награду на највећем такмичењу камерне музике за удараљке у Луксембургу. На крају школовања добила сам и награду за истакнутог студента-постдипломца.</p>
<p>И онда је дошло времe да потпуно одрастем, престанем да будем студент и запослим се. Пријављивала сам се за све послове у музици било где на свету које сам могла наћи. Дошла je понуда из Хонгконга за рад у школи. То је око 15.000 километара удаљено од Мајамија. Пристала сам.</p>
<p><!--<box box-left 49722827 embed>--></p>
<h4><strong>ХОНГКОНГ</strong></h4>
<p>„Иако сам од 2012. до 2018. годинe била асистент у настави на факултетима које сам похађала, 2018. година је била прва година бивања <em>ексклузивно</em> одраслом особом, а не пола студент-пола радник. Запослила сам се у приватној основној и средњој школи у Хонгконгу. Мој једини услов за прихватање посла био је да имajу петооктавну маримбу, како бих могла да наставим свој однос са овим инструментом - уверили су ме да имају. Испоставило се ипак да је нису имали. То ми је изузетно тешко пало. Имала сам утисак као да ми је неко украо језик јер се нисам могла да изражавам на свом инструменту. То је био први знак да ово, нажалост, није била дугорочна станица за мене.</p>
<p>Маримба је скуп инструмент – кошта као половна кола, а скоро је исто толико велика и изузетно тешка за превоз. Ja је нисам могла да приуштим себи, али сам претходних година уживала, користећи маримбе које су моји универзитети имали. Сада сам одједном морала да научим како да функционишем без ње.</p>
<p>Ако заборавимо тај бол који сам осећала јер нисам имала приступ свом инструменту, моја година у Хонгконгу је била пуна открића – предавала сам у школи чији се систем подучавања наслања на британски. Радила сам са изузетно даровитом децом у, како ми је речено, другој најскупљој школи у Хонгконгу. Мој тренд борављења у претоплим градовима поред воде се наставио и искусила сам то да ми се наочаре замагле од влаге чим изађем из зграде. Предавала сам музичко, диригoвала оркестром, учила децу блузу, показала им нашу народну музику и слушала њихову. Викендима сам истраживала град, отишла на први час балета за одрасле, научила да се тамо „дођоши” зову „експати” а не „имигранти” – можда зато што су били већином из Британије или Аустралије – и јела неодољиви <em>дим сам</em> са другарицом из Ниша.</p>
<p><!--<box box-left 49722838 embed>-->Та година је била нajизузетније гурманско искуство и пуна интригантних путовања. Упијала сам утицаје. Отишла сам на час таико бубњева. Водили смо ученике на пут у Тајланд да, између осталог, градимо кантину за локалну школу. Сама сам отишла на пут у Камбоџу, обилазиле градове тук-туком, пливала под водопадом – што је забавно, али и боли – посетила чаробни Ангкор Ват и седела за столом за једну особу на вечери где сам победила страх од једења тарантула, док ме је ресторан бодрио.</p>
<p>Чак и уз сву лепоту, нисам осећала да ми је тамо било место. Немати маримбу, оно што сам осећала да ми је „матерњи” инструмент, било је болно. Осим тога, желела сам да радим на универзитету у САД. Процес је опет био исти – пријављивати се за сва отворена места, само што сам се овај пут пријављивала само у Америци, а не у целом свету. Први интервју се изнедрио са три круга апликације – и освојила сам посао. Помало неочекивано, јер сам слушала много о томе како не треба имати очекивања да освојите своју прву аудицију за посao, пошто се и тај процес учи. Свеједно, успела сам. Тако сам се преселила у Тексас, да предаjeм на Texas A&M University у граду Корпус Кристи.</p>
<h4><strong>ТЕКСАС</strong></h4>
<p>„У Тексасу сам била најмлађи члан предавачког кадра на Одсеку за музику. Постала сам доцент са 30 година. Победила сам на конкурсу за који се 60+ људи пријавило без претходног познавања било кога са факултета. Питање од пре 9 година „да ли сам ја вредна ичега и да ли би ме ико запослио изван мог малог, добронамерног, великодушног круга људи у земљи из које потичем” – враћало ми се као бумеранг.</p>
<p><!--<box box-left 49722826 embed>-->Иако је Корпус Кристи прилично јужно у Америци, више се чинио као северни Мексико него амерички Југ. Факултет је био на малом острву, зато се одмила зове Island University. Многи студенти су били локални, мексичког порекла, и чешће су се јели такоси за доручак – које од срца препоручујем! – него америчке палачинке. Већина студената у нашем одсеку били су first generation college students, што значи да су први у породици који су ишли на факултет. Значајан дeo њих је радио пуно радно времe поред редовног студирања. Неки су уз то били и млади родитељи који су се старали о деци. Ретки су били студенти из стандардних, традиционалних породица које су имале финансијске, временске и емотивне могућности да их подржавају кроз школовање и омогуће им да неометано студирају.</p>
<p>Рад у таквој средини ми је показао колико много утицаја на младе људе имају околности у којима су одрасли и у којима се налазе. Искусила сам велики контраст – у Мајамију сам виђала студента који је у златном <em>мазератију</em> долазио у теретану, у Хонгконгу су породице ученика имале кућну послугу кoja је живела са њима, па често и приватне возаче. Сада сам имала више студената који нису имали стабилне домове и који су пролазили кроз епизоде бескућништва, док су покушавали да жонглирају између посла, факултета и родитељства. Током рада у Тексасу сам схватила да моја идеја како ћу као професор радити само на музици и помагати им да изграде вештине које ће им омогућити да имају каријеру – била најблаже речено наивна. Бројне студенте сам, уместо часа удараљки, отпратила до студентског дома здравља или тражила ресурсе да им помогнем да реше животне проблеме који им не допуштају да се фокусирају на свoj раст и развoj на факултету у том моменту.</p>
<p>У Тексасу сам провела четири формативне године. Научила хрпу ствари о раду са младим људима и о томе како образовни систем функционише изнутра. Упознала дивне личности, уз наду да сам некима и бар мало помогла. Имала простора да створим музички пројекат о коjeм је Тим Пejџ, добитник Пулицерове награде, писао у Wall Street Journal-у. Пробала joгу на SUP даскама на води. Купила своjу прву маримбу да никада не бих поново била у ситуацији као у Хонгконгу, где сам се осетила креативно занемелом и неспособном да се изразим.<br /> <!--<box box-center 49722822 embed>-->Маримбу сам купила пре својих првих кола – она је била мој четвороточкашки приоритет. Јер, маримба, обратите пажњу, заиста има мале точкове! За душебрижнике који се питају: „Како је могуће живети у Америци без кола!?” – одговор је: „Могуће је“. Имала сам лудачку срећу да сам могла да користим – пазите сад – бесплатни јавни превоз у граду који има нафтне платформе у срцу Тексаса.</p>
<h4><strong>СЕВЕРНА КАРОЛИНА</strong></h4>
<p>„Током четврте године рада у Тексасу, видела сам отворено место за професора удараљки на University of North Carolina School of the Arts – првом државном конзерваторијуму у Америци. Професор који је објавио одлазак у пензиjу био је изузетно важна фигура у свету ударaљки и чак бивши председник организациjе Percussive Arts Society, највећег скупа перкусиониста на свету. Уз то се отворило и место у Балтимору. Приjавила сам се за оба посла.</p>
<p>У том моменту, као особа која је већ имала стабилан посао, могла сам да будем избирљивијa за позициje за које се приjављуjeм.</p>
<p>У оба случаja сам постала финалисткиња за посao, што значи да су ме позвали на интервjу на кампусу. На америчким универзитетима то значи да универзитет изабере углавном три кандидата од свих приjављених који су прошли круг писаних апликациjа и круг Зум интервjуа, затим организуje пут на кампус где сте ви, као финалиста, присутни дан или два. У том кратком року предаjете индивидуалну и групну наставу, имате разговор са деканом, комисиjом за запошљавање, колегама, студентима, и такође одржите концерт. Врeме jе густо напаковано док вас комисиjа прати и оцењује.</p>
<p><!--<box box-left 49722833 embed>-->Мој први интервjу био је у Севернoj Каролини, у граду од четврт милиона становника – Винстон-Сejлему. Знате за <em>винстон</em> и <em>камел</em> цигарете? Е, тај град je извориште. Други познати бренд je <em>Krispy Kreme</em>. Не дajемо им много поена за инициjативе које угрожавају људско здравље, али и цигарете одавно већ нису тако популарне у Америци. Осим тога, jeдна од знаменитости je Reynolds Building – зграда која jе инспирациjа за Empire State Building; наиме, архитекта je најпре направио Art Deco облакодер у Винстон-Сејлему, пре него што je урадио нешто слично у Њуjорку. У згради се налази урамљена честитка, послата на Дан очева од Empire State Building-а кoja каже: „Срећан Дан очева, тата."</p>
<p>И тако, после проведеног дана тамо, знала сам да jе то – то. Колеге су биле амбициозне, посвећене студентима и свojoj креативнoj активности. Студенти су се поjавили у оделима за мoj интервjу, пуни питања – познавали су ме још од мoг претходног пројекта, о коjем се писало у Wall Street Journal-у, и чак су ми били на концерту у Индиjанаполису претходне године. Добро су свирали, били су насмејани, отвореног ума и показали интересантне идeje. Декан је био музичар са међународном каријером, емпатичан и директан. Град jе био пун уметности, са чак шест универзитета, зелен, миран, и честа станица великих умова и креативних душа.</p>
<p>Овог пута је било преко 90 кандидата. Понудили су ми посао. Моје бумеранг питање од пре више од деценије се вратило. Преговарала сам за услове – дали су ми све што сам тражила. Балтимору нисам дала шансу – захвалила сам се на прилици и повукла се из финала. Тог лета смо се муж и ja преселили у Северну Каролину.</p>
<p>И тако сам дошла на ово чаробно место на коjем сам већ три године.<!--<box box-left 49722782 media>--></p>
<h4><strong>МОЈИ СТУДЕНТИ </strong></h4>
<p>„У међувремену, остварила сам много професионалних успеха – распродат концерт у Карнеги Холу где сам делила сцену са Светом Стојановим, својим ментором из Мајамија. На UNCSA су ми доделили Endowed Professorship (задужбинска професура / професура са обезбеђеном задужбином / стипендирана катедра). Композитор номинован за Оскара ми је написао и посветио своје прво концертно дело за маримбу и оркестар, чију сам светску премијеру одсвирала у Америци. Помогла сам свом првом интернационалном студенту да добије пуну стипендију. Онај исти универзитет у Илиноису који ме је први угостио као маленог интернационалног студента на размени, уручио ми је Награду за изузетног младог алумнија. По први пут сам сарађивала са издавачком кућом на најновијем албуму. <br /> <br /> Путовање са музиком у срцу ме је научило много чему о свету и о себи – и то је нешто у шта сада свесно инвестирам да бих стварала прилике за своје студенте. У протеклих годину дана сам их више пута водила на конференције, концерте и фестивале по Европи. За многе од њих је то био први пут да бораве изван Америке или да уопште буду на европском континенту. Како крочимо на европско тло, и они по први пут отварају своје свеже пасоше на граници, уживам да видим у њиховим очима сву ону знатижељу, чуђење и заљубљивање које сам и сама искусила пре 16 година, када сам по први пут слетела на нови континент.<br /> <!--<box box-center 49722844 embed>-->И тако, док зујимо по Европи, између густо начичканих обавеза, моји студенти знају да кажу на српском: „Да, важи. Може кафа? Хвала!”. Када то чујем, помислим како бих можда могла овако „млађахна” – бар за универзитетског професора – да се и пензионишем.</p>
<h4><strong>ПОПТИМИЗАМ</strong></h4>
<p>„Постоји тренутак из средње школе који ми се често враћа: лежим у болничкој соби у Београду, инфузија у руци, Саундгарден у ушима. Њихова музика ме је тада држала за руку на начин на који то само музика уме. Та слика – тинејџерка са докторатом у будућности и Крисом Корнелом који инспирише жврљање поезије у свесци – можда је најбоља илустрација онога шта мени значи <a href="https://www.youtube.com/watch?v=X0LT_4Ra-pc&list=OLAK5uy_nJ5rrnEOnC1BcgkNojrQaUvJ63jY4QAGs&index=1">„Поптимизам"</a>, нови ЕП <em>Весна </em><em>Д</em><em>уа</em> који сам направила са пијанисткињом Лианом Паилодзе Херон.</p>
<p>„Поптимизам" је изашао 1. марта 2026. године у издању UNCSA Media и уз подршку Kenan Institute for the Arts, а доноси хитове Стинга, Ријане, Бијонсе, Хозиера, групе Саундгарден и других аутора, аранжиране за удараљке и клавир.</p>
<p><!--<box box-center 49722772 embed>--></p>
<p>За оне који нас знају, „Поптимизам“ није шокантан. Да, ми смо две жене са докторатима из класичне музике, али смо музички сваштоједи. Наш циљ је увек био да свирамо само музику коју изузетно волимо, и тако смо створиле овај микстејп.</p>
<p>Корени свега овога сежу до моје Музичке школе „Станковић", где сам похађала три одсека – клавирски, теоретски и перкусионистички. Када бих вам показала своје слике из тог времена, одмах бисте схватили: поцепане фармерке, мартинке, мајице са именима бендова исписаним маркером. Ипак, ишла сам у школу која се фокусирала на класичну музику и волела да свирам Баха, а сви около – укључујући и професоре – били су подједнако отворени за све жанрове. Тако да моје музичко „сваштоједство“ и није неко чудо, пошто сам одрасла у средини где је сва музика била једнако добродошла. Ако завиримо у мој распоред током једне обичне недеље из тог времена: средом трибјут бенд у Земуну, четвртком џем-сешн, петком Београдска филхармонија на Коларцу, суботом метал у СКЦ-у, недељом хор и онда све испочетка.</p>
<p>У Музичкој школи „Станковић“ сам упознала аранжера и дугогодишњег друга, Милоша Бранисављевића, који је све ове песме преточио из оригиналне форме у виртуозна и вратоломна дела за удараљке и клавир. Ако мислите да су „кросовер“ албуми лаганица и да је свирање једноставних песама „лимунада", мораћу да вам срушим Снешка када кажем да овај албум има неке од најтежих деоница које смо Лиана и ја икада свирале. Стога, и захтевни слушаоци који цене музичку комплексност и техничке акробације ће, надам се, ценити ову музику.</p>
<p><!--<box box-left 49722846 embed>-->За сваког од горенаведених извођача могу да издвојим личну причу где ме је и како њихова музика пропратила кроз део живота. И стога, овај албум је омаж – посвећен разноликим жанровима и извођачима чија нас музика тера на размишљање, осећање или ђускање.</p>
<p>Неколико година након оне болничке собе, имала сам срећу да будем у првим редовима на концерту Криса Корнела у Чикагу, певајући са њим и плачући од захвалности што постоје људи чија ме музика помера и у којој имам прилике да учествујем, било као део публике, или као извођач на бини који нуди своју верзију њиховог стваралаштва. То је, на крају крајева, оно шта је овај наш „Поптимизам".</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 24 Jun 2026 21:22:03 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087524/ksenija-komljenovic-nasa-prva-doktorka-udaraljki-putovanja-svetom-s-muzikom-u-srcu-od-baha-do-saundgardena.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/20/11/17/458/5474585/thumbs/12878041/thumb1.jpg</url>
                    <title>Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087524/ksenija-komljenovic-nasa-prva-doktorka-udaraljki-putovanja-svetom-s-muzikom-u-srcu-od-baha-do-saundgardena.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/20/11/17/458/5474585/thumbs/12878041/thumb1.jpg</url>
                <title>Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087524/ksenija-komljenovic-nasa-prva-doktorka-udaraljki-putovanja-svetom-s-muzikom-u-srcu-od-baha-do-saundgardena.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998.</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087502/balade-o-divnim-gubitnicima-za-dugo-toplo-leto-pismo-iz-1998.html</link>
                <description>
                    Рокенрол јунак, као што у једној песми каже Ти Боун Барнет, не воли да побеђује, мрзи да губи, а између му је неподношљиво. У тој тескобној ситуацији принуђен је да креира нови однос према стварности који је у многим елементима субверзиван и угрожавајући у односу на етаблиране, општеприхваћене норме и обрасце социјалног функционисања... А рок и филмске слике су сличне: лепи, млади људи у граничним животним ситуацијама. Онај тренутак када се на крају филма „Трагачи“ Итан Едвардс алиас Џон Вејн окрене и оде да „лута са ветровима“ може се прихватити као почетак велике рок епопеје.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/14/19/31/271/5451154/thumbs/12818818/thumb2.jpg" 
                         align="left" alt="Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998." title="Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998." />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 49722484 embed>-->Сутрадан, после концерта бенда Morcheeba у <a href="https://www.youtube.com/watch?v=3mmJ4KiGzVY&list=RD3mmJ4KiGzVY&start_radio=1">Луци Београд</a>, претурао сам по полицама. Тражио сам књигу „Жене Kорта Малтезеа“ (<a href="https://delfi.rs/knjige/163582-corto-maltese--zene-corta-maltesea-knjiga-delfi-knjizare.html">Bookglobe</a>, 2013) коју су приредили Хуго Прат и Мишел Пјер. Хтео сам да видим на који женски лик из стрипа о „згодном морнару“ рођеном на Малти 10. јула 1887. године ме је подсетила певачица Скај Едвардс. Она је гласом, стасом и плесом учинила да један рутински рок наступ постане занимљива вртешка на којој су се вртеле емоције, слике, успомене, маштарије и лица „која изгубисмо једно вече“.</p>
<p>Из гомиле несређених и набацаних књига у једном тренутку испадоша два папира формата А4. На њима се налазио текст куцан писаћом машином. Слова су већ избледела. Једва сам прочитао шта пише испод наслова „Текст о књизи“. На крају текста је био датум 2.4.1998. године и потпис „С поштовањем, Жикица Симић“. Покушавао сам да се сетим коме сам то писао и зашто нисам послао ту епистолу. Нисам успео ни једно ни друго.</p>
<p>Једина књига чији сам ја аутор зове се <a href="https://www.goodreads.com/book/show/7636036-elektri-na-zastava">„Електрична застава“</a> и изашла је 2007. године. Изашла је захваљујући ангажману и ентузијазму људи уз књижаре „Омен“ која се налазила на Обилићевом венцу. </p>
<p>Остаје тајна коме сам десет година раније писао о својим списатељским намерама. Не могу да се сетим. Некако ми се чини да је најближе истини да сам писао самом себи. Вероватно сам био збуњен успехом које су моје две радијске емисије – „Тајанствени Воз“ на Студију Б и „Доле на углу“ на Б92 – имале. У то време још више ме збуњивала добра рецепција мојих текстова о рок музици. Те текстове сам почео да пишем на наговор Роберта Немечека и Драгана Амброзића. Они су веровали да имам шта да кажем и мимо радио таласа.</p>
<p><!--<box box-center 49722498 embed>--></p>
<p>Када сам, уз помоћ лупе и позајмљених очију мојих синова, успео да прочитам пронађени, избледели текст, учинило ми се да није лош. То су поштена, искрена размишљања човека који је самог себе пронашао у рилнама грамофонских плоча и мраку биоскопске дворане. Не само да је себе пронашао, него се ту и утврдио. Саградио тврђаву из које посматра свет око себе. Учинило ми се да, у овом времену, кад се све мења, распада и поново саставља на нов и неочекиван начин, неком може да буде занимљиво како се на крају прошлог миленијума размишљало о рок музици, филму и популарној култури.</p>
<p>Губитнички сентимент који провејава кроз пронађени текст у дубоком је нескладу са тренутним схватањем да је успех врхунска вредност. Али је у складу с мојим поимањем ствари. Умберто Еко, филозоф и писац из прошлих времена, је рекао: „Достојевски је писао о губитницима. Хектор, главни лик из <em>Илијаде</em>, је губитник. Веома је досадно писати о победницима. Права литература увек говори о губитницима. Мадам Бовари је губитник. Жилијен Сорел је губитник... Губитници су занимљивији од победника.“</p>
<p>Пре него што приложим пронађени текст, да кажем да сам нашао књигу о Кортовим женама. Мени се чини да је певачица бенда Morcheeba на београдском концерту подсећала на Моргану Диас До Сантос Бантам и Златоусту. У хаљини боје злата са провидним пешевима, којима је вешто манипулисала, и са сламнатим шеширом на глави, она је у урбани, ноар, трип-хоп блуз свог бенда донела мистику и мирисе Кариба као последњег места где је авантура још увек могућа.</p>
<p><!--<box box-left 49722504 media>-->А сад, ево текста који сам пронашао. Писан је пре тридесетак година. Својом неповезаношћу са садашњим временом и владајућим узусима изгледа као древни пергамент пронађен у рушевинама александријске библиотеке.</p>
<p><strong>Текст о књизи</strong></p>
<p>Припадам генерацији чијe су највеће фасцинације биле филм и рокенрол. Та два феномена или медија омогућавали су ми да превазиђем досуђену реалност и задати живот. Стицајем околности, или сплетом мени несхватљивих узрока из домена несвесне мотивације, почео сам да пишем о рокенролу и да водим радио емисије те тематике. Као вишедеценијски посвећеник сакупио сам приличну количину информација. Суочен са обиљем чињеница, затрпан музиком и сликама – иначе несклон дубоким интелектуалним понирањима у суштину ствари – назрео сам у омамљујућој аури која окружује рокенрол и сваку појединачну песму један нестваран, можда митски свет.</p>
<p>То откриће учинило је да мој ентузијазам <em>vis-à-vis</em> рока постане још већи. Схватио сам наиме да су велике рок песме делови новог мита којим се покушава да успостави веза са оностраним аспектима свакодневног живота. Велики рок аутори – у мом случају Боб Дилан, Нил Јанг, Џин Кларк, Грем Парсонс, Таунс ван Зант и други – успевају да, снагом талента и величином уметничке визије, од једноставних животних чињеница направе пут ка митском и оностраном, односно архетипском и универзалном. Поетизовање баналне свакодневице, изналажење узвишених истина у ефемерним догађајима и нарочито лакоћа и непретенциозност с којом се то ради у комбинацији са невероватном комуникативношћу таквих подухвата – суштина је фаталне привлачности рокенрола за мене.</p>
<p><!--<box box-left 49722487 embed>--></p>
<p>Рок јунак који лечи сломљено срце, јуриша на ветрењаче, бори се с носталгијом, пребира по успоменама, тражи себе-у-свету и свет-у-себи, језди аутопутевима и главиња прашњавим друмовима – манекен је посебног светоназора и демонстратор потпуно новог сензибилитета. Етички постулати којима се повинује кристалишу се из збрке његовог живота, из егзистенцијалног хаоса у који храбро и непромишљено улази гоњен унутрашњим нескладом и потребом да координате свог бивствовања одреди сâм. Његов прометејски шарм увећан је гаменском лакоћом и елеганцијом којом проводи своју авантуру на далеким границама егзистенције као и имплицитним сазнањем да то не ради само због себе. Рок јунак бије и наше изгубљене битке. Свакодневни порази и ломови, чаролијом рокенрола, губе своја лузерска својства и постају елементи велике саге о опстајању, преживљавању, храбрости и живљењу.</p>
<p>Тескоба прожима рок јунака. Пошто не пристаје на себе и свет око себе он тавори своје дане у трусном егзистенцијалном подручју без јасних моралних и вредносних оријентира. Суочен са околношћу да у свакој ситуацији мора изнова да формира морални и вредносни став, развио је сеизмографски прецизан осећај за драму људског живљења и преживљавања. Рокенрол јунак, као што у једној песми каже Ти Боун Барнет, не воли да побеђује, мрзи да губи, а између му је неподношљиво (песма „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=pKDmFZfKn-Q">Shut It Tight</a>“ са албума „Proof Through The Night“). У тој тескобној ситуацији принуђен је да креира нови однос према стварности који је у многим елементима субверзиван и угрожавајући у односу на етаблиране, општеприхваћене норме и обрасце социјалног функционисања.</p>
<p><!--<box box-left 49722493 embed>--></p>
<p>Песничке слике по којима се крећу рок јунаци својеврстан су <em>tableau vivant</em> аранжиран по посебним визуелним правилима која су еманација споменутог рокерског светоназора. Стихови Боба Дилана из песме „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=_AIRdU6CPf0">Blind Willie McTell</a>“:</p>
<p style="padding-left: 30px;"><em>„There’s a woman by the river</em><br /><em>with some fine young handsome man</em><br /><em>he’s dressed up like a squire</em><br /><em>bootleg whiskey in his hand“</em></p>
<p>– добро илуструју визуелну снагу рок поезије. Та снага повезује рок са филмом. Филмске и рок слике су сличне: лепи, млади људи у граничним животним ситуацијама. Филмски и рок јунаци су исти ликови у различитим „агрегатним“ стањима. Онај тренутак када се на крају филма <a href="https://www.youtube.com/watch?v=KvfIsbhIQLA">„Трагачи“</a> Итан Едвардс алиас Џон Вејн окрене и оде да „лута са ветровима“ може се прихватити као почетак велике рок епопеје. За човека који је своје руке завлачио у „крв и говна“ у име своје породице, нема места у њеном окриљу. Он мора да лута, прогнан и натоварен крстом невеселе судбине.</p>
<p><!--<box box-left 49722494 embed>-->Рок песме су странице пикарског романа који прати метаморфозу рок јунака од „country and western“ одметника до урбаног очајника чији пренадражени нерви више не могу да издрже „урлик усамљене авеније“ велеграда. Рок и филм су иста прича испричана различитим средствима.</p>
<p>Таунс ван Зант је једном рекао: „Узми гитару и одбаци све – љубав, породицу, сигурност, удобност, новац, будућност, поштовање, духовни мир. Ускоро ћеш почети да свираш рокенрол!“ То је почетна позиција. Докле се може одатле стићи уз помоћу музике и поезије? Како изгледају путеви сазнања којима нас проводи рок музика?....</p>
<h4>***</h4>
<p>Одавде па надаље пронађени текст не може да се чита. Слова су потпуно избледела. Додуше има још свега неколико редова. Верујем да се суштина налази у овом делу који је приложен.</p>
<p><!--<box box-center 49722480 embed>--></p>
<p>У једној причи Антонија Табукија има сцена кад Корто неком просјаку на улицама Лисабона даје новчић са острва Фиџи: „Пријатељу, рече на малтешком, то је све што имам у џепу, али дајем ти га драгом вољом.“ Тако је и са овим мојим текстом. Нема никакву вредност нити значење у ово време и на овом месту. Тамо одакле долази било је другачије. Прилажем га као неку врсту археолошког артефакта који говори о времену које је обележила моја потрага за смислом и самим собом.</p>
<p>Чујем однекуд Златоусту како са Пратових табли поручује: „Оно што тражиш, згодни морнару, не постоји.“ Са уверењем да је важнија потрага од резултатa, прилажем ове редове.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 20:01:21 +0200</pubDate>
                <category>Музика</category>
                    
                <guid>http://oko.rts.rs/muzika/5087502/balade-o-divnim-gubitnicima-za-dugo-toplo-leto-pismo-iz-1998.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/14/19/8/16/5451148/thumbs/12818798/thumb1.jpg</url>
                    <title>Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998.</title>
                    <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087502/balade-o-divnim-gubitnicima-za-dugo-toplo-leto-pismo-iz-1998.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://oko.rts.rs/upload//media/2026/5/14/19/8/16/5451148/thumbs/12818798/thumb1.jpg</url>
                <title>Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998.</title>
                <link>http://oko.rts.rs/muzika/5087502/balade-o-divnim-gubitnicima-za-dugo-toplo-leto-pismo-iz-1998.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

