Ребаланс буџета Републике Србије: Шта не пише, а јасно се види међу бројевима

Aко питате власт, „брига о људима је окосница ребаланса буџета“; ако питате опозицију, он је „предизборни“ и значи „куповину гласова“. А каква је ова прекројена државна каса и шта се све из ње види, а шта не види, а важно је?

За почетак, да ли се види да је планиран новац за ванредне парламентарне изборе? За Републичку изборну комисију издвојено је 294 милиона динара, што је око 2,5 милиона евра и двоструко више него што је иницијално планирано оригиналним буџетом. Али, тај новац за ванредне парламентарне изборе није довољан, јер је организација избора бар 10 пута скупља. То не значи да новца за изборе нема и да их неће бити, јер за њихову организацију новац може да се „вуче“ и из буџетске резерве, која износи 863 милиона евра.

А шта је највећа контроверза овог буџета? То што снажно повећава расходе, што је усмерен на раст личне потрошње (4,4 одсто, како се наводи у образложењу), што се једнократним мерама упумпава милијарду евра новца, а заправо је конзервативно планиран. Где се то види, односно, боље је питање где се не види? У овом буџету не виде се приходи од легализације, који према проценама неких економиста могу да буду и 500 милиона евра. Ту процену је још почетком године за билтен „Макроекономске анализе и трендови“ изнео Иван Николић, уредник те публикације.

Потцењивање прихода и повећање расхода

У буџету, међутим, тај приход није планиран, што значи да може да се догоди да до краја године имамо већи прилив од планираног по том основу. То не значи да ћемо имати некакав вишак пара, јер чим је буџет у дефициту држава ће морати да се задужи за покривање минуса. Али може да се догоди да минус у каси не буде 3,5% као што је планирано, већ мањи.

У овој прекројеној државној каси виде се и неке последице претходног потцењивања неких прихода и повећања неких расхода. Конзервативним буџетирањем првобитног плана државе приходи су потцењени, па су неки порези, попут ПДВ-а и пореза на добит, планирани мањи. Ребалансом су они увећани и то порез на добит са 275 на 299 милијарди, а ПДВ са 1.084 на 1.112 милијарди динара.

Та разлика од 52 милијарде је направила простор да се акцизе на нафтне деривате држе смањеним током доброг дела године. По том основу приходи су мањи, па је уместо 244 милијарде сада план да у буџет до краја године стигне 216 милијарди. Конзервативно планирање у иницијалном буџету види се и на расходима за камате. План је био да буду 212,2 милијарде, а ребалансом су 14,8 милијарди мањи.

Ово што се из овог буџета види је да расходи расту снажније од прихода: 171,4 наспрам 112,5 милијарди.

Одакле милијарда евра

А одакле нама милијарда евра за пакет једнократних мера за грађане и пензионере? Један део је од већих прихода од ПДВ-а и пореза на добит. Друга крупна ставка у тој рачуници је уплата која је легла од Народне банке Србије (НБС) 18. августа ове године у износу од 33 милијарде динара, о чему је гувернерка Јоргованка Табаковић обавестила јавност на представљању Извештаја о инфлацији 19. августа.

„Ја сам звала Синишу. 'Аман, бре, Синиша, кад ћеш да ти пребацим ове паре'. 'Нека, нека, нека има'. И онда сам јуче направила изненађење и пребацила 33 милијарде, што да стоји код нас оно што припада буџету“, рекла  је гувернерка.

Шта је још једна крупна приходна ставка у буџету међу ванредним непореским приходима који се процењују на 86,5 милијарди динара, што је 61 милијарда више од првобитно планираног износа?

У образложењу буџета се уплата од НБС види, али се не види која ће јавна предузећа уплатити новац у буџет. Кад се погледају финансијски извештаји јавних предузећа и компанија у којима држава Србија има власнички удео, крупна уплата може да легне само од кинеске компаније Зиђин копер, некадашњег РТБ Бора, у коме имамо 36,99% власништва.

Та компанија је прошле године остварила добит од чак 527 милиона евра, што значи да би по основу власничког удела у буџет до краја године Зиђин, који је у кинеском власништву, могао да уплати чак 177 милиона евра, што је око 20 милијарди. Тај новац ће такође бити искоришћен за исплату једнократне помоћи грађанима и пензионерима.

Национални стадион 

Из буџета се види још једна ствар, Национални фудбалски стадион неће бити завршен до почетка међународне изложбе Експо 2027, јер се у планском делу државне касе види да је новац за овај пројекат планиран и за 2028, а не само 2027. годину. Можда је мање важно то што је за следећу годину планирано да се потроши 16,4 милијарди динара за те намене, што је око 140 милиона евра.

Важнија је чињеница да се из планског дела буџета види да ће 2028. године за изградњу Националног стадиона бити потрошено 7,2 милијарде динара, што је 61 милион евра. За организацију изложбе Експо 2027. новац је планиран само за ову и наредну годину. Колона за 2028. је празна, па је јасно да су рокови изградње за стадион померени и за после Експа.

Занимљиво је, на пример, да је буџетом планирано и вађење потонуле немачке флоте из Другог светског рата која је ових сушних дана изронила из Дунава: ове године 740 милиона динара, наредне 620 милиона, а 2028. године више од милијарду. Тај новац резервисан је на разделу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Фискални савет је уочио да се, осим једнократних давања, повећавају инвестиције у сектору одбране за око 41 милијарду динара и субвенције јавним путарским предузећима за више од 22 милијарде динара. Истовремено се капитални расходи у другим областима смањују за око 20 милијарди динара.

„Смањења су најизраженија код инвестиција у железничку и путну инфраструктуру (пројекат мађарско-српске железнице, реконструкција пруге Ниш-Димитровград, Фрушкогорски коридор, брза саобраћајница Пожаревац-Голубац), с тим да су благо умањени ионако недовољни буџети за кључне пројекте у области животне средине (изградња канализације у оквиру програма 'Чиста Србија', централног канализационог система у Београду, локалне комуналне мреже коју спроводи Министарство за јавна улагања)“, пише у извештају Фискалног савета.

Предизборне и социјалне мере

А када је о једнократним мерама реч, наравно да су предизборне „јер се поклапа тајминг“, како је то у емисији „Око“ од 25. августа тврдио новинар Миша Бркић, али су и „изразито социјалне“ како је рекла Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, јер према Анкети о потрошњи домаћинства 36% грађана нема уштеђевину ни од 250 евра. То су они грађани на које би оваква помоћ требало да буде усмерена.

Кад смо код циљања, упркос критикама ММФ-а због смањења акциза на нафтне деривате, која је била свеобухватна и није била боље циљана, изгледа да је том мером заиста спречено преливање раста цена бензина на све друге цене. Да ли ће то тако остати, да ли ће милијарда евра у привреди сада деловати инфлаторно, видећемо до краја године. НБС тврди да ће раст цена бити у границама циља.

Део једнократне помоћи намењен пензионерима је свакако овим пакетом боље циљан, јер ће они који имају ниже пензије добити више новца, а они који имају веће пензије добиће мање. Остаје питање да ли помоћ треба сви да добију, као што је и питање да ли би поделе тог новца уопште и било да се не планирају избори.

Новац из Акционарског фонда

Да тих мера није било, дефицит у буџету могао би да буде тек нешто мало већи од два одсто. Али, joш се у Србији није догодило да у предизборној или изборној години потрошња пада. По правилу, у изборној години у Србији дефицит расте.

Конкретно, 71 милијарда динара за једнократну помоћ биће издвојена из буџета, а око 28 милијарди из Акционарског фонда. А Акционарски фонд основан је по Закону о приватизацији и Закону о праву на бесплатне акције, и део је најаве некадашњег министра економије Млађана Динкића joш из 2007. године да ће сваки пунолетни грађанин добити по 1.000 евра. Касније је и сам Динкић и у емисији „Распакивање“ на РТС-у и у дневном листу „Данас“ рекао да је то обећање дао имајући у види други круг председничких избора.

А тај новац, на крају, није био 1.000 евра из разних разлога који нису били само политички, већ и економски: НИС је продат за 400 милиона евра, ЕПС и Телеком никада нису стигли на берзу, а чак ни фирме из Акционарског фонда сада нису распродате, па тек онда подељен новац. Али је сасвим извесно да ће тај новац свој епилог имати у овој изборној кампањи.

Можда је Млађан Динкић 2007. године хтео да помогне Борису Тадићу, а хоће ли ове јесени нехотице поделом новца из Акционарског фонда у кампањи помоћи Александру Вучићу?