Свет
Кинеска Јалта 2.0: О чему су у Шенжену преговарали Трамп, Си и Путин и шта (ни)су договорили
петак, 20. нов 2026, 08:51 -> 12:40
Први трилатерални сусрет лидера Кине, Америке и Русије није донео нову поделу света, али је отворио питање како ће изгледати будуће интересне сфере. Док су тројица председника у Шенжену разговарала о светском поретку, на берзи у Њујорку догађало се нешто што би на њега могло да утиче много више од њиховог договора.
Разлог зашто је цели свет са великом пажњом пратио шта се догађа током јуче окончаног сусрета председника Кине, САД и Русије у Шенжену, који је називан Новом Јалтом или Јалтом 2.0, била је, по свему судећи, зебња у чију ће интересну зону која земља упасти након нове геополитичке поделе светa.
Три лидера су се у потоњим изјавама потрудила да свима објасне да се нису ипак бавили новом поделом света, већ успостављањем модела међусобног договарања у будућности. Они који интересне сфере виде само на географској или, још горе, на топографској карти, одахнули су. За разлику од оних других којима је јасно да је у граду који је колевка кинеске дигиталне индустрије скициран свет који није нужно опипљив. Њихова зебња се продубила или пробудила.
Јалта у четири тачке
Нема медија у свету којем се пре састанка у Шенжену није привиђала Јалта, чувени сусрет Стаљина, Рузвелта и Черчила из фебруара 1945. у летовалишту на Криму, где је, каже историја, договорено управљање пораженом Немачком по окончању рата, као и укључивање СССР-а у рат са Јапаном на Пацифику, како би се победа савезника и на том фронту убрзала, а амерички губици смањили.
Сматра се да је договором на Јалти одређена судбина света после Другог светског рата и подела на блокове и интересне сфере. Аналитичари су пожурили да објасне да у Шенжену није било никакве Јалте, и да се радило више о прилици за фотографисање тројице лидера него о каквом историјском договору.
Састанак утроје трајао је нешто мање од сат и по, али су му претходили билатерални сусрети сваког са сваким.
Издата је декларација од четири тачке у којој се поручује да се три државе залажу за реформу Уједињених нација, које би требало боље да служе светском миру, да намеравају да повећају производњу нафтних деривата како би изашли у сусрет нараслим светским енергетским потребама, да ће међусобно стати у заштиту од Међународног кривичног суда и да неће дозволити могућност нуклеарног рата који се, написано је, не може добити и стога се никада не сме ни водити.
У преводу, Путин је добио политичку подршку у сукобу са Међународним кривичним судом због оптужнице подигнуте против њега 2023. године у вези са нападом Русије на Украјину, али заузврат треба свима да обезбеди гориво; Трамп остаје релевантан светски чинилац упркос тешком поразу на изборима у САД, а његова иницијатива за опште разоружање добила је подршку, мада ништа није конкретизовано ни обећано, док се Си наметнуо као кључни модератор светских прилика и неприлика.
Дипломатски центиметри
Одбацивање могућности нуклеарног рата порука је, пре свега, Европској унији, која од почетка рата у Украјини одмерава спремност Русије да употреби то оружје.
Да би се тој тачки декларације дало на важности направљена је и мала представа, генерал у Путиновој пратњи упадљиво је прошетао пред новинарима „нуклеарну актен ташну“, такозвани „Чегет“ и још им, неуобичајено, потврдно климнуо главом када су га у пролазу питали да ли је то оно што они мисле да јесте.
Такође, два руска бомбардера која носе нуклеарно наоружање примећена су на аеродрому у Вијетнаму током трајања самита.
У недостатку озбиљнијих информација новинари су се бацили на „кремљологију“, па је тако тумачено да ли је Си указао већу пажњу Трампу којег је лично дочекао на аеродрому него Путину којег је сачекао један од највиших кинеских руководилаца и Сијев шеф кабинета.
Ово „највиши“ није само опис функције већ и физичког изгледа што би, сматрају, требало да пецне Путина који је, наводно, осетљив због свог релативно ниског раста.
Потом се анализирао први сусрет утроје, где је Путин полетео да се рукује са Трампом и да макар накратко размени пар речи, да би га Си и протокол у томе делимично омели и поставили на место за сликање, лево од кинеског председника и његове супруге. Западни медији са посебним су задовољством објавили слике Доналда Трампа који је на тренутак задремао током говора кинеског председника.
Иначе, шенженски састанак догодио се на маргини конференције Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) на којој су канадски и аустралијски премијери, Карни и Албанез, били у прилици да позирају фоторепортерима у истом кадру са Владимиром Путином, што није прошло без гласних критика у њиховим земљама.
Још гласније критике су се чуле на рачун Доналда Трампа од лидера ЕУ због његове поруке да су он и Путин пријатељи. „Боже, сачувај нас од таквих пријатеља“, поручио је премијер Пољске Доналд Туск на Иксу.
Велика тројка, остатак света изван кадра
Оно што је свима упало у очи је одсуство било каквог помињања ратова у Украјини и Ирану, иако је јасно да су били тема свих разговора, билатералних и заједничког. Можда и најважнија, нарочито код Путина и Трампа. Једно тумачење каже да оно око чега нису могли (још) да се договоре нису хтели ни да спомињу.
Можда Шенжен није био Јалта, али свакако јесте историјски догађај. Најпре, први пут су се председници Америке, Русије и Кине нашли за истим столом, сами, без других државника. Чак и ако ништа нису договорили, показали су намеру да се о крупним питањима договарају без остатка света. Чињеница да је Британију из Јалте заменила Кина говори о промени светског поретка можда више од читаве декларације.
Сада постоји могућност да три државе почну редовно да усаглашавају ставове, барем о томе око чега се слажу да не могу да се сложе. Ако таква пракса заживи, Шенжен ће постати важнији него што његова четири декларативна закључка данас сугеришу.
Сама чињеница да велике силе разговарају није разлог за узнемирење, напротив. Али јесте разлог за питање да ли ће се убудуће најважнији договори најпре правити међу њима, а остали ће бити позивани да се о већ договореном изјасне. Ту се, пре свега, мисли на ЕУ. Могуће последице зато су веће од непосредних резултата.
Путин је добио прилику да се представи као равноправан саговорник америчког и кинеског председника, упркос рату у Украјини и међународној изолацији. Трамп је потврдио да је и даље спреман да велике међународне проблеме решава непосредним договорима са лидерима држава које Американци сматрају главним супарницима. Си је демонстрирао да се такви разговори могу водити у Кини и под кинеским покровитељством.
То још не значи да су настали нови савези. Кина и Америка остају главни технолошки и економски конкуренти, а Русија, која је према Кини у прилично зависном положају, добија прилику да своју спољну политику „диверсификује“.
И берза је имала своју Јалту
Али јалтански одјек шенженског сусрета нису умањили ни скрајнути политичари, ни аналитичари, већ један догађај на Насдак берзи у Њујорку.
Истога дана када су се три лидера срела почело је трговање акцијама компаније Антропик познате по систему вештачке интелигенције Клод (Claude). Компанија је у највећој иницијалној јавној понуди акција у историји прикупила нешто више од 81 милијарде долара.
Вредност јој је у првим сатима трговања накратко премашила два билиона долара, да би дан завршила на приближно 1,75 билиона. Акције су завршиле на 17 одсто изнад почетне цене, мада је остатак америчког тржишта тог дана озбиљно падао.
Тешко је замислити бољу илустрацију будућности о којој се у Шенжену разговарало. Док три председника покушавају да утврде правила међународних односа, инвеститори на другом крају света процењују перспективност компаније старе једва пет година на износ осам пута већи од годишњег буџета Европске уније.
И не ради се само о новцу. Контрола над развојем вештачке интелигенције можда постаје важнија за расподелу глобалне моћи од територијалних граница око којих државе данас ратују.
Ко је јуче гледао портале светских медија, а посебно америчких, видео је вест о Антропику на врху стране, док је историјски сусрет у Шенжену потиснут наниже, понегде и испод вести да је Међународни суд правде истога дана пресудио да је Мјанмар починио геноцид над Рохинџа народом, што је први пут да је неки међународни суд утврдио одговорност државе за геноцид. Не треба бити наиван па не препознати ехо шенженске декларације у таквим уредничким одлукама.
Невидљиве интересне сфере
Шенжен је град у којем је пре скоро пола века почела кинеска економска револуција коју је повео Денг Сјаопинг. Није зато случајно што се Си одлучио управо за тај град као позорницу сусрета с лидерима Русије и САД.
Кина се некада борила да привуче западне фабрике и технологију, а данас Запад настоји да ограничи приступ Кине својим најбољим технологијама. То је најбоље илустровао одлазак Џенсена Хуанга са чела Нвидије непосредно пред самит, а због основаних сумњи да је подлегао кинеској шпијунажи.
У новом светском геополитичком обрачуну линије разграничења неће бити физичке и географске. Окупатор ће управљати нашим животима кроз апликације и базе података и биће недоступан Прлету, Тихом и Паји, па чак и Мрком, који је антиципирао улогу математике у модерном ратовању, а чему смо ономад волели да се подсмевамо.
Ако су се на Јалти делиле територије и зоне интереса, онда су се у Шенжену договарали принципи будућих интересних сфера чија правила ће успостављати технолошке компаније. Берза у Њујорку је само потврдила колико је та прича озбиљна.