Боља маржа против најбоље цене: Ко је крив за поскупљења?

Два министра из Владе Републике Србије, Синиша Мали и Томислав Момировић, у рано јутро 13. септембра отишла су у набавку са једном потрошачком корпом. У њу су ставили само четири производа: хлеб, мајонез, јогурт и паризер. Тиме, али и радним доручком на Андрићевом венцу са председником републике Александром Вучићем, практично је почела акција „боља цена“. И то смо сви видели.

Три недеље касније појефтинило је 36 основних животних намирница, али још постоји неколико ствари које нисмо видели. Пре свега, нисмо видели на основу које анализе о маржама је дошло до договора трговачких ланаца и државе којим су цене ограничене на неке групе производа, пошто су две различите државне институције – Народна банка Србије и Републички завод за статистику – изашле са два различита податка.

Такође, представници власти неколико пута су истакли како је ова акција намењена најсиромашнијим слојевима становништва.

„Боља цена“ раширила се и регионом. Стигла је у Хрватску, Црну Гору, али и Републику Српску, где је држава такође ограничавала цене основних животних намирница.

Међутим, има ли „боље цене“ свуда у Србији, односно и тамо где нема великих трговинских ланаца, где по правилу живе најсиромашнији грађани Србије?

Најбоље цене

Подаци Републичког завода за статистику (РЗС), на пример, показују да најниже плате у Србији имају следеће општине: Александровац (59.874 динара), Босилеград (59.851), Лебане (59.590), Ражањ (59.290), Бујановац (58.965), Тутин (58.706), Гаџин Хан (58.690), Сврљиг (57.586) Блаце (57.519), Црна Трава (57.102), Бојник (57.101), Власотинце (56.579) и Прешево (55.917).

Зато је питање за Томислава Момировића, министра унутрашње и спољне трговине: има ли „боље цене“ у општинама у којима су зараде ниже од 60.000 динара?

„Потпуно сте у праву, нека од тих места још немају доступност ове акције“, одговара министар Момировић. „Још радимо на томе – на неким локацијама које немају велике трговинске ланце. Преговарамо како бисмо и њих укључили. Људи морају да разумеју да свака интервенција државе има своја ограничења“, каже за Око магазин Томислав Момировић и додаје да је тренутно овом акцијом покривено 85% територије, и да је у њу укључено више од 2.500 малопродајних објеката. 

Ипак, за велики део јавности и даље је остала непознаница колико заправо износе трговачке марже, односно колика је разлика између продајне и набавне цене.

Најбоља маржа

Народна банка Србије је у свом „Извештају о инфлацији“ објавила да су трговачке марже великих трговинских ланаца 26,8 одсто. То је израчунато на основу финансијских извештаја који су јавно доступни и објављено је у редовном извештају НБС.

Колика је разлика између продаје и набавне цене у трговинама анализирао је и Републички завод за статистику. Резултати тог истраживања званично никада нису представљени јавности, али је у августу министар трговине Томислав Момировић на бази те анализе истакао како „трговачке марже нису толико велике“.

Према незваничним сазнањима Око магазина, оне износе 14,6 одсто и те наводе у емисији је потврдио и министар трговине Момировић. 

У Око магазину емитованом у среду 4. октобра, позивајући се на незваничне изворе, објавили смо да подаци Републичког завода за статистику показују да највеће марже има компанија „Делез“ и оне исносе 23,8%. У „Лидлу“ су 15,7%, у „Гомексу“ и ДИС-у су 11,1%, у „Метроу“ су 9,2%, „Универекспорту“ износе 7,9%, у „Меркатору“ су 5,5%, а најмање марже има ТСВ „Браве“ – 5,1%.

Реаговање

Након што је емисија емитована, Републички завод за статистику послао је нашој редакцији реаговање. У њему се не демантују подаци које смо изнели, већ се демантује да је извор за њих РЗС.

Реаговање РЗС, са потписом директора Миладина Ковачевића, преносимо у целости:

„У емисији Око, емитованој на РТС-у, 4.октобра 2023, приказана је графика која садржи податке о маржама трговинских ланаца и као извор је наведен Републички завод за статистику. На овај начин је злоупотребљено име и репутација РЗС-а. Демантујемо да је извор за наведене податке РЗС. Истраживање о трговинским маржама, које је поменуто у вашој емисији, Републички завод за статистику спроводи и оно је и даље у току, тако да подаци из тог истраживања нигде нису званично публиковани.“

У емисији Око магазин јесмо емитовали податке Републичког завода за статистику, али смо се позвали на незваничне изворе (дакле, не на РЗС), као што смо и навели. Подаци се односе на унакрсну анализу цена, коју је ова институција спровела од 15. маја до 30. јуна.

Трговачке марже јесу пословна тајна, и трговци о њима не желе да говоре. Документ Републичког завода за статистику за сада је, такође, тајна. Међитим, објављивање података о висини маржи јесте у јавном интересу, нарочито у тренутку када Комисија за заштиту конкуренције спроводи секторску анализу због поскупљења, а која обухвата цео ланац: од добављача, преко произвођача, дистрибутера, увозника, па све до трговаца.

Две рачунице

Како је дошло до ове разлике у подацима Народне банке Србије и Републичког завода за статистику? Прво, истраживање НБС односило се на временски период од три године (2020, 2021. и 2022), а истраживање РЗС односило се на период од шест недеља. Истраживање централне банке показује просечну маржу на све производе, док се истраживање званичне статистике односи само на основне животне намирнице. Дакле, тачно је и једно и друго, али је узорак за истраживање другачији. Само је питање шта је релевантније.

Током последњих неколико недеља врло често се у јавности чуо аргумент како се не може упирати прстом само у једну страну да је одговорна за инфлацију. Али, у Америци, на пример, Федерална трговинска комисија и 17 државних тужилаца тужили су „Амазон“ наводећи да „гигант електронске трговине користи своју позицију на тржишту да надува цене на другим платформама“. Дакле, инфлација похлепе тема је свуда у свету.

Александар Милошевић, уредник у листу „Данас“, у разговору за Око магазин подсећа да је у страним медијима чак измишљен и нови термин за то – greedflation, што значи инфлација похлепе.

„То је тема о којој се последњих годину дана интензивно разговара у целом свету. И у америчком Феду и у Европској централној банци. Сви они признају да постоји тај ефекат инфлације похлепе, односно да разни актери покушавају да подигну цене користећи ову геополитичку ситуацију. Људи немају новца, цене расту, они додатно дижу цене и сви успевају да зараде“, каже Александар Милошевић и додaје да је у нашем случају пре склон да верује истраживању које је урадила Народна банка.

Трговци су за Око магазин одбили да говоре на ову тему, али њихове најбоље аргументе изнео је Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије. „Не може се указивати прстом на оне делатности које су профитабилне“, каже Станић. 

Најпрофитабилнији сектор

Иначе, према подацима Агенције за привредне регистре, трговина на велико и мало је 2022. била најпрофитабилнији сектор српске привреде и остварила је пословну добит од 274 милијарде динара. То је за петину више него претходне године.

Бојан Станић додаје и да су трговцима порасли и трошкови, да више новца издвајају за зараде и за енергенте, јер је и цена рада и цена енергената сада већа. „Уосталом, и у другим земљама трговци су остварили веће профите“, објашњава Станић.

Када се погледају њихови финансијски извештаји, то јесте тачно. Један трговински ланац је у 2022. имао веће пословне расходе него 2021. године. Са 112 повећани су на 125 милијарди динара. Трошкови зарада су у 2021. години били 10 милијарди динара, а на крају 2022. су достигли 11,5 милијарде. Међутим, тај исти трговински ланац пословну добит повећао је за чак 131% одсто (са 2,9 на 6,7 милијарди динара).

Ипак, министар трговине Томислав Момировић каже да је стопа профитабилности великих трговачких ланаца ниска и износи 3%:

„Све приватне компаније желе да максимизирају профит. Ми послујемо у отвореној тржишној привреди, и наш циљ је да овде дође што више трговинских ланаца. Пре десетак година имали смо два трговинска ланца са 183.000 запослених. Погледајте колико их данас има, запошљавају 360.000 људи. Ако ви желите да влада смањи цене, онда је то погрешан пут. И мада звучи популистички, то увек води у погрешном правцу“, рекао је Томислав Момировић за Око магазин.

Од ДИС-а до „Делеза“

Економиста Драгован Милићевић, који је од 2012. до 2014. године био државни секретар у Министарству трговине, трговачке марже прати још од 2006. године. И оно што он са сигурношћу данас може да тврди јесте да су оне порасле. Јер, на основу финансијских извештаја великих трговинских ланаца, Драгован Милићевић израчунао је колико износе просечне марже и то једноставним укрштањем два податка: издаци за набавку робе и приходи од њене продаје.

Његова рачуница показује да најмање марже има ДИС и да су оне 2022. године износиле 15,53 %. Претходне, 2021, биле су 13,21%. У „Метроу“ су марже 17,88%. Иначе, овај трговински ланац је смањио своје марже, јер су 2021. године оне биле 19,09%. У „Аману“ су са 17,71 повећане на 19,78%, у „Гомексу“ са 24,09 на 25,58%, у „Универекспорту“ су са 34,44 повећане на 35,18%, а у Лидлу са 33,26 на 37,37%. У „Меркатору“ су марже на крају 2022. године биле 35,95%, што је више него 2021. када су износиле 34,95%. У „Делезу“ су са 43,29 повећане на 43,63%, показује рачуница Драгована Милићевића.

Ипак, треба рећи и то да не значи да су цене највеће тамо где су највеће и марже, јер велике компаније имају централизовано снабдевање, али и њиховим добављачима се углавном исплати да тамо где могу да продају велику количину робе, трговцу дају и нижу цену.

Увозне марже

Ипак, ако смо до недавно од представника власти слушали како је инфлација увезена, знамо ли колике су увозничке марже? Ко то истражује?

Да ли држава контролише како се у пракси примењује Закон о жиговима, чијим је изменама и допунама 2020. године омогућен паралелни увоз?

У пракси то значи да више не могу да постоје ексклузивни увозници неке робе. На пример, ексклузивни увозник више не може да увезе козметику из Немачке, да на њу стави маржу, па да сваки други увозник који увози ту исту козметику мора да има већу маржу. Сада сви увозници паралелно могу да увозе исту козметику, односно не постоји један ексклузивни увозник који би на тржишту диктирао висину марже, па да сви други увозници морају да додају и своју маржу на маржу како би зарадили.

Али, шта ако овде послују велике увозне фирме које имају своје начине да и без закона, користећи положај јачег на тржишту, диктирају марже? Зато и јесте легитимно питање истражује ли неко у држави колике су сада увозниче марже, и да ли су сада угрожени потрошачи изложени поскупљењима и инфлацији трговачко-увозничке похлепе или се компаније неправедно оптужују и на њих пребацује одговорност за социјалну политику у држави?

Јер, на пример, један исти дезодоранс у неким ланцима кошта и до 500–600 динара, а негде је упола јефтинији. По свим правилима конкуренције, могућност паралелног увоза обара цену једног бренда. Али, последично, може да утиче и на пад цена других брендова. Јер, ако појефтини чоколада из увоза, логична последица је и да појефтини чоколада неког домаћег произвођача. 

Увезена инфлација

Такође, питање је да ли је акција „боља цена“ заправо прво признање државе да смо инфлацију производили и на домаћем терену, пошто проблем решавамо овде ограничењем цена 36 основних животних намирница? Професор Економског факултета Милојко Арсић на промоцији билтена „Квартални монитор“, која је одржана 28. септембра, рекао је како је сада бар половина или две трећине инфлације овде произведена, као и да више не важи правило да је две трећине инфлације увезено.

Око магазин је на примеру једног производа, који се овде не производи, покушао да реконструише како изгледа пут увезене инфлације. Он се види на примеру екстра девичанског маслиновог уља.

Литар маслиновог уља на светском тржишту пре короне, у фебруару 2020. године, коштао је 3 долара, а у августу ове године коштао је 6 долара. То показују подаци Међународног монетарног фонда. На овом примеру види се инфлација од 100%. Увозом овог производа увози се и његово поскупљење. Подаци са царине показују да је у августу ове године литар екстра девичанског маслиновог уља границу Србије прешао по просечној цени од 7,2 долара, што је око 800 динара. То значи да су увозници малиновог уља у просеку својим добављачима морали да плате 1,2 долара више.

Али, пут произведене инфлације јасно се види од царине до рафа у трговини, где литар овог уља кошта од 1.200 до 2.200 динара. Дакле, у овом конкретном случају од царине до рафа у трговини цена боце маслиновог уља порасте за 50 до 175%. У тој разлици крије се и увозничка и трговачка маржа, али и потврда да смо инфлацију производили и на домаћем терену.

Међутим, оно што се у овом путу који пређе боца маслиновог уља не види, јесте колико је држава сама неким инфлаторним мерама повећавала инфлацију.

Јер, само овог месеца, са понудом из каталога „боља цена“ судариће се нових 370 милиона евра, колико је држава упумпала у потрошњу, јер је пензионерима исплаћено по 20.000 динара, а мајкама с децом млађом од 16 година по 10.000 динара новчане помоћи.

Не види се ни колико ће раст акциза на нафтне деривате од 8 одсто повећати инфлацију. Јер да би се произвела и роба из понуде „боља цена“, на коју су трговци смањили марже, потребна је струја, која такође поскупљује, а да би се она превезла од произвођача до потрошача, односно да би литар маслиновог уља стигао на рафове у трговину, неопходно је гориво. А и оно је поскупело.

Ко је у Србији профитирао на инфлацији похлепе тачно ћемо знати кад Комисија за заштиту конкуренције објави своју секторску анализу. По правилу ти поступци трају дуго, али обухватају цео ланац.

Оно што у овом тренутку не знамо јесте колико ће то што је 36 производа појефтинило оборити укупну инфлацију која је у августу износила 11,5%. Оно што знамо јесте да ће ова акција повећати продају паризера – у неким трговинским ланцима већ је скочила, и то 10 пута.

Колико износи инфлација у септембру, Републички завод за статистику објавиће 12. октобра. Незванично, флеш оцена РЗС је да ће износити 10,2 одсто међугодишње, дакле, биће мања него августовска.

PS: Да не буде забуне, напомињемо да податак о инфлацији јесте податак РЗС-а, али да РЗС није незванични извор Око магазина.