Ко има путера на глави у млекарској индустрији: Јесу ли олигополи запалили цене млека и млечних производа?

Путер је скуп. Марже на путер веће су и од 70 одсто. И то више није никаква новост.

Али ко у производном ланцу, од њиве до рафа у трговини, због тога има путера на глави?

„Тржиште млека у Србији карактерише велики број малих произвођача и високо концентрисан сектор индустријске прераде млека. Резултат тога јесу неповољни услови откупа и стварање олигополског тржишта финалне прераде. Услед тога, пословни субјекти који се баве трговином, као наредни актери у ланцу снабдевања трудиће се да прилагоде своју продајну политику како би очували своје профите. Овако настала преливања цена плаћају крајњи потрошачи“.

Ових неколико реченица заправо су извод из текста који су потписали Миладин Ковачевић, Милена Б. Стевовић и Владимир Шутић, а који је објављен јуче, 20. марта, у публикацији „Трендови“, коју редовно, на тромесечном нивоу, објављује Републички завод за статистику (РСЗ).

У тексту се наводи како управо због тога „доносиоци одлука треба да у фокус свог интересовања ставе питање трансмисије, односно вертикалног преноса цена и да ли су тада нарушени фер тржишни односи“.

Шта то значи? Да узроци скупог путера, али и других млечних производа, нису у примарној производњи. Односно да сељаци и пољопривредни произвођачи нису они који на цени путера, фигуративно речено, скидају кајмак.  Из овог текста се као закључак намеће да је узрок високих цена млечних производа у индустрији прераде млека.

То практично значи да, према тумачењу РЗС, узроци поскупљења нису ни у трговини већ су последица неких несавршености на тржишту прераде и откупа.

Те несавршености у прошлости јесте истраживала Антимонополска комисија. Многи су можда заборавили, али против произвођача млека у прошлости, тачније пре 15 година, водило се неколико поступака.

Поступци Антимонополске комисије

Ако причу о тржишту млека покушамо да испричамо од почетка, од првих приватизација и оснивања Комисије за заштиту конкуренције, одмах ћемо наћи примере те тржишне несавршености.

Тако је, на пример, у јануару 2008. године Комисија донела  решење којим је утврђено да Млекара Суботица и Имлек имају доминантан положај на релевантном тржишту откупа сировог млека. Обе млекаре тада су пословале у већинском власништву Дунав храна групе, због чега их је Комисија сматрала једним учесником на тржишту.

Поновни поступак на тржишту млека водио се 2009. године, и у њему је утврђено да се доминантни положај на тржишту злоупотребљава „наметањем неправедних услова пословања и применом неједнаких услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту“.

Дакле, антимонополска комисија је недвосмислено тада утврдила да су сељаци у примарној производњи били у неповољнијем положају, када је о откупу млека реч. Шта је логична последица, ако се сељацима продаја млека не исплати? Да продају или закољу краву.  Односно, да се број сточних грла смањи. 

Да се то и догодило, показује и један извештај Државне ревизорске институције.

„Иако је у периоду од 2016. до 2018. Србија из буџета издвојила око 28 милијарди динара за подстицаје у сточарству, није дошло до повећања броја грла, код појединих врста животиња, производње меса и повећања извоза у области сточарства“, показао је извештај ДРИ који је објављен 2019. године. „Ова производња у нашој земљи суочава се са бројним проблемима, који за последицу имају смањење броја грла и пад производње појединих врста меса“, наводи се у овом извештају.

У том периоду смањен је и број крава. Са 916 хиљада, колико их је било 2015. године на 878 хиљада грла, колико их је било 2018. Године 2022. било их је још мање, укупно 800 хиљада (извор за ове податке је „Зелена књига“ коју редовно објављује Министарство пољопривреде).

Шта је сада узрок поскупљења млека и млечних производа требало да покаже и анализа коју ради Антимонополска комисија.

Увозна и домаћа инфлација

Ипак, у тексту који је објављен у „Трендовима“ наводи се и да „један од кључних фактора који може допринети расту цена хране јесу и трговинске марже“. Маржа представља разлику између набавне и продајне цене у трговинама.

Иначе, Републички завод за статистику је за потребе Владе спровeo Истраживање о приходима од продаје прехрамбених производа у унутрашњој трговини  у периоду од 1. јуна до 1. новембра 2023. године. Резултати тог истраживања објављени су јуче, а повод за ову анализу био је почетак 2023. године када су цене хране, али и укупна инфлација у Србији достигле врхунац.

У то време креатори економске политике истицали су како је две трећине инфлације увезено. Међутим, да држава води неку врсту истраге о томе ко је на домаћем терену запалио цене видело се на неколико примера. Прво је почетком прошле године Комисија за заштиту конкуренције покренула системску анализу тржишта, која још није завршена. Затим је гувернерка Јоргованка Табаковић за  „Свет банкарства и инвестиција“ у јуну 2023. године написала ауторски текст под насловом „Фактор похлепе у његовим различитим облицима и инфлација“.

У њему је навела следеће:

„Сви можемо да допринесемо водећи рачуна о томе да појединачни интерес једне групе људи или једног лобија не буде генератор инфлационе спирале. Све време смо упозоравали да би силазна путања прехрамбене инфлације, коју очекујемо до краја периода пројекције, евентуално могла бити ублажена несавршеном тржишном структуром на страни понуде, тј. мањком снажније конкуренције у овом сегменту. Нико нема право да својим неодговорним понашањем или себичним краткорочним интересима чини дугорочну штету свима, стварајући осећај несигурности.“

Затим је додала оно што је касније на представљању Извештаја о инфлацији неколико пута поновила. Да се специфичност тржишта хране огледа у чињеници да је тражња за храном мање ценовно еластична од других група производа, што олакшава и да се повећани трошкови производње у већој мери пренесу на малопродајне потрошачке цене.

„Трговински ланци и продавци генерално искористили су тај моменат и ја сам то у претходним месецима више пута истицала илуструјући на примеру кафе – да нису сви учесници у привредном животу Србије једнако свесни да тренутна и ситна корист производи много већу штету“, написала је тада гувернерка Табаковић.

Колике су марже

У Извештају о инфлацији,  НБС је касније објавила да су трговачке марже великих трговинских ланаца 26,8 одсто. То је израчунато на основу финансијских извештаја који су јавно доступни на сајту Агенције за привредне регистре.

Уосталом, као резултат те „истраге о поскупљењима“ на домаћем терену држава и трговци су крајем септембра покренули акцију „боља цена“, где су марже на неке групе производа биле смањене.

Све то претходило је објављивању ове анализе Републичког завода за статистику у коме се наводи да је просечна стопа бруто маржа за све посматране субјекте у трговини на мало прехрамбеним производима износила 14,9%. То је знатно ниже од онога што је објавила НБС. Ипак, узорак који су користили НБС и РЗС није био исти.

„С обзиром да унутар групе 'Водећих 20' нису забележена значајнија одступања у просечним малопродајним ценама посматраних производа, више марже код појединих субјеката у трговини на мало, поготову код већих трговинских ланаца могу се објаснити повољнијим условима набавке робе од добављача, како са домаћег тржишта, тако и из увоза од конкуренције. Истовремено, овакви резултати указују на то да раст малопродајних цена у највећој мери потиче од високих трошкова производње ових производа“, наводи се у извештају РЗС.

И на крају, у анализи коју потписују Ковачевић, Стевовић и Шутић наводи се и да је највећи распон у кретању висине бруто марже забележен баш код путера. Са максималном вредношћу од чак 76,4% .

Једно је сигурно, произвођач млека из Војводине, који литар млека ових дана прода за око 50 динара, није онај који „скида кајмак“ на паковању маслаца од 125 грама, које у трговинама, у зависности од произвођача, кошта од 200 па до чак 350 динара.