Шта је и колико ушло у планирани буџет Србије за 2026: За Министарство финансија проблем с НИС-ом не постоји

„Биће проблем са буџетом“, рекао је председник Александар Вучић гостујући у емисији „Четвртак у 9“ на РТС-у 23. октобра.

Пет дана касније, министар финансија Синиша Мали је нацрт Закона о буџету послао на мишљење буџетским корисницима. Оно што из тог документа може да се види јесте да министар финансија не рачуна на било какав проблем с НИС-ом. Буџет за 2026. годину направљен је као да ова компанија није под америчким санкцијама.

Нацртом државне касе за 2026. годину не планира се било какво успоравање прихода од акциза на нафтне деривате. План је да по том основу у државну касу уђе 244 милијарде динара, што је 18 милијарди више него што је планирано за ову, 2025. годину, пише у нацрту буџета у који је Око портал имао увид. У процентима, то је чак 7,9% више.

Претходне 2024. године по том основу стигло је 224 милијарде динара, а ове године приходи од акциза надмашиће буџетски план. Како се наводи у образложењу државне касе за следећу годину, приходи од акциза на нафтне деривате биће 235 милијарди  динара.

Динамика економског раста

Због НИС-а, види се из нацрта, не планира се ни успоравање економског раста. Да ли то значи да креатори фискалне политике игноришу проблем америчких санкција једној од највећих овдашњих фирми, или рачунају да ће та ситуација до краја ове године бити разрешена? Судећи према ономе што је у свом саопштењу после завршене ревизије аранжмана из предострожности навео Међународни монетарни фонд (ММФ), „власти су одлучне у намери да разреше питање санкција НИС-у на начин који обезбеђује несметано снабдевање Србије нафтним производима“. Не пише на који начин.

У својим прогнозама, ММФ за Србију ове године рачуна НИС као ризик. „Ризици по пројекције су на негативној страни. Пролонгирање решавања питања НИС-а и домаћих политичких тензија могло би да ослаби економску активност“, наводи се у саопштењу ММФ-а, али и додаје да Србија има такозване „фискалне и екстерне бафере“.

Шта ова економска фраза значи? У преводу, то су високе девизне резерве, добро капитализован банкарски сектор и оно што ММФ зове „умерени јавни дуг“, јер су укупна дуговања државе, иако достижу 38 милијарди евра, и даље испод 45 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана.

А ММФ је након ове ревизије смањио процену привредног раста за Србију за ову годину. И то са 2,4 одсто, колико је за Србију наведено у Извештају о глобалним економским изгледима који је објављен почетком октобра на редовном јесењем заседању ММФ-а и Светске банке, на 2,1%. То смањење објашњавају „спољашњим и домаћим изазовима“.  Тај раст је последица нижих јавних инвестиција, смањених прилива страних директних инвестиција и слабије потрошње, наводи ММФ.

Министар финансија Синиша Мали нешто је оптимистичнији у прогнозама. За ову годину, како наводи у образложењу буџета за следећу, очекује раст БДП-а од 2,3%. А када је кројио буџет за ову, 2025. годину, претпоставка од које је пошао је да ће економски раст ове године бити 4,2%, што се није десило.

Када је у јулу ове године, у складу са буџетском процедуром, министар финансија буџетским корисницима послао упутство за припрему буџета за 2026. годину, у њему је навео да се догодине очекује убрзање привредног раста на 4,2 одсто. Ипак, и тај проценат је сада смањен. Државну касу за следећу годину министар финансија правио је на претпоставци да ће БДП порасти за 3%. У образложењу нацрта за 2026. годину, наводи да је то „умерено убрзање економске активности“.

Приходи и расходи

Нацртом буџета за 2026. годину планирају се укупни приходи и примања у износу од 2.414 милијарди динара, што је у односу на план за ову годину раст од 2,9%. Појединачно гледано, највећи раст прихода очекује се од пореза на доходак грађана (8,7%), са 138 на 150 милијарди динара. Процена прихода по овом основу узима у обзир повећање минималца, али и планирано повећање плата запосленима у јавном сектору.

Појединачно, највећи приход чини порез на додату вредност – чак 1.084 милијарде динара, што је 2,7 одсто више у односу на овогодишњи буџет. Ове године, приходи од ПДВ-а су подбацили. Очекује се да уместо планираних 1.056 милијарди буду 1.002 милијарде динара. То значи да министар финансија очекује да догодине лична потрошња грађана порасте и да то буде један од стубова раста БДП-а

Укупни расходи планирани су на нивоу од 2.751 милијарду динара, што је у односу на ову годину 3,4% више. Буџетом за ову годину расходи су планирани на нивоу од 2.660 милијарди динара. Расходи за запослене следеће године биће већи за 11,51% него ове (са 588 на 655 милијарди динара), што је последица повећања зарада у јавном сектору.

Издаци за камате у буџету за 2026. годину падају: са 220 на 212 милијарди.

Падају и издаци за субвенције: са 224 на 214 милијарди динара.

Субвенције у области науке су повећане: са 3,8 на 4,1 милијарду динара.

Веће су и субвенције за животну средину: са 4,39 на 4,5 милијарди динара.

Субвенције привреди са 26,9 су повећане на 27,8 милијарди.

Веће су и субвенције за туризам: са 1,3 на 1,7 милијарди динара.

Смањене су субвенције за рударство и енергетику: са 13,41 на 11,5 милијарди.

Мање су и субвенције за друмски саобраћај: са 26 на 19 милијарди динара.

Мање су и субвенције за културу: са 2 на 1,4 милијарде.

Субвенције за ваздушни саобраћај су у динар преписане из претходног буџета, и износе 605 милиона динара.

Субвенције пољопривреди и ове и следеће године биће на нивоу од 116 милијарди динара.

Субвенције за железнички саобраћај такође – и ове и следеће године на нивоу су од 24 милијарде.

Капитални издаци

Буџетом за следећу годину планиране су јавне инвестиције у износу од 602 милијарде динара. Ове године план је био већи – 612 милијарди динара. Капитални издаци представљају више од петине буџета (21,88%).

За национални стадион план је да се потроши 21 милијарда динара, а из планског дела буџета види се и издатак у 2027. години по том основу од 6,2 милијарде динара.

Иначе, ове године за национални стадион буџетом је било планирано 18 милијарди. Закључно са 30. септембром, како показују подаци о извршењу буџета, потрошено је тек 135 милиона динара. То представља само 0,73% од плана. Односно, то значи да се национални стадион ове године није ни градио.

За Експо 2027 план је да се догодине потроши 47,5 милијарди. Из плана за 2027, који се такође доставља уз нацрт, види се да је за те намене одвојено 12 милијарди динара. За ову годину план је био да се за Експо потроши 46 милијарди динара. До краја септембра није потрошено ни пола тог износа – 20,6 милијарди (44,8%).

На списку капиталних пројеката државе за следећу годину је и тунел од Карађорђеве улице до Дунавске падине у Београду (5 милијарди динара), изградња акваријума са пратећим садржајем (1 милијарда динара) и нова зграда Природњачког музеја (2,8 милијарди).

Под шифром ВнБА (вишенаменски борбени авиони), у буџету се крију и издаци за француске авионе „рафал“. У 2026. години рафале ћемо платити 97,7 милијарди динара. Из  планског пратећег дела буџета види се и издатак за 2027. годину по том основу – 101 милијарда динара. Рафале ћемо отплаћивати и 2028. године, види се из нацрта у планском делу буџета – 68 милијарди динара.

У буџету се виде и издаци за редовно служење војног рока, што подразумева опремање касарни и пратеће трошкове. Они износе 3,37 милијарди динара.

Саобраћајнице

За брзу саобраћајницу првог б реда Нови Сад–Рума планирано је 16,5 милијарди динара, за пројекат мађарско-српске железнице 14,77 милијарди, за реконструкцију железничке пруге Ниш–Димитровград 10,87 милијарди, за деоницу аутопута од Прељине до Пожеге 4,2 милијарде, а за деоницу Појате–Прељина 28 милијарди динара. Буџетом је планирана и изградња аутопута Београд–Сарајево, а за те намене одвојено је 4 милијарде динара, за саобраћајницу Рума–Шабац–Лозница 5,2 милијарде динара. За деоницу аутопута од Ниша до Плочника (ка Мердару) планирано је 1,3 милијарде динара.

План је да се гради и аутопут ка Зрењанину – 12 милијарди динара.

Из буџета се види да држава планира изградњу новог моста преко Саве – 4,8 милијарди.

За обилазницу око Новог Сада – 7,6 милијарди.

Београдски метро, за који су ове године издаци врло смањени, сада се вратио у буџет са значајнијим износом. План је да се у 2026. години на метро потроши 20 милијарди, у 2027. години још 77 милијарди, а 2028. године – 68 милијарди динара.

За Историјски музеј Србије, који се налази на месту некадашње зграде железничке станице, планирано је 1,1 милијарди.

Буџетом за 2026. годину планиран је минус у каси од три одсто БДП-а. Нацртом буџета план је да фискални дефицит достигне 337 милијарди динара. Ове године планиран је дефицит од 314 милијарди динара.

Инфлација ће, према прогнози Министарства финансија, следеће године бити у границама циља (3,7%).

Цео овај план може да поремети оно чега у буџету нема. А то је НИС, фирма која прави скоро 4% БДП-а и пуни 10% буџета. Од разрешења судбине ове фирме зависе сви ови бројеви.