Монетарна политика Европске централне банке: Утицај ЕУРИБОР-а на износ рате за стамбени кредит у Србији

Иако се будућа кретања на финансијским тржиштима не могу знати унапред, постоје бројни индикатори који посредно могу указати, са релативно великом дозом извесности, на њихову динамику. Оно што је посебно важно за велики број грађана наше земље је кретање месечних рата (ануитета) на њихове средњорочне, и посебно дугорочне кредите, углавном стамбене. Наравно, индексиране у еврима.

И ту постоји доста добра шанса да се десе позитивне промене. Наиме, на основу тренутног кретања 12-месечног ЕУРИБОР-а као и пројекција будућих акција Европске централне банке (ЕЦБ) поводом њене референтне камате (тачније камата), очекиван је значајан пад варијабилног дела каматних стопа на дугорочне кредите, те самим тим и износа рата за грађане задужене у еврима. Будући да мера Владе о ограничавању горње границе камата на стамбене кредите (грубо, на око 5%) истиче последњег дана ове године, очекивани пад ЕУРИБОР-а могао би врло брзо да доведе до тога да каматне стопе буду ниже него што су тренутно.

Шта је ЕУРИБОР?

Зашто је важан шестомесечни или дванаестомесечни ЕУРИБОР и како промене монетарне политике ЕЦБ могу утицати на то колико ће кредитно задужени грађани Србије бити финансијски (мање) оптерећени, није лако разумети, посебно не за људе који нису финансијски едуковани. Ипак, ствар није тако компликована као што се често представља.

ЕУРИБОР (Euro Interbank Offered Rate) је референтна камата која се користи у еврозони као основа за утврђивање камате на кредите, хипотеке и депозите. Израчунава се на основу просечне каматне стопе по којој највеће европске банке међусобно позајмљују средства на кратки рок. Оно што је најважније, ЕУРИБОР директно утиче на каматне стопе које грађани, не само наше земље, плаћају за кредите (стамбене, остале хипотекарне зајмове, потрошачке кредите).

Формално, ЕУРИБОР није директно везан за одлуке Европске централне банке, већ за камате на европском међубанкарском тржишту. Наиме, водеће банке у Европи, њих око 40, сваког дана до 10:45 дају понуде по којим каматама би новчана средства позајмиле или пласирале на одређене рокове до годину дана. Потом Ројтерс, у 11 часова, израчунава просеке, и то су у ствари преконоћне, недељне, тромесечне, шестомесечне и дванаестомесечне вредности ЕУРИБОР-а за тај дан.

Промена камата ЕЦБ и рате кредита

Оно што базично одређује по којим ће каматама водеће пословне банке у еврозони позајмљивати средства међусобно, предузећима, те грађанима су каматне стопе по којима оне могу пласирати слободна (ликвидна) финансијска средстава код ЕЦБ, или их пак позајмити. Наиме, ЕЦБ директно одређује цену (тј. висину) депозитне камате (deposit facility rate), односно каматне стопе коју плаћа на ултра-краткорочне, тј. преконоћне депозите пословним банкама. Та стопа се утврђују на састанцима Управног савета ЕЦБ на око месец и по дана. Иначе, депозитна камата ЕЦБ је у септембру 2024. спуштена за четвртину процентног поена, на 3,5%, након идентичног смањења у јуну ове године (после њеног константног раста од јула 2022. до септембра 2023, са 0% на 4%). 

Остале две камате ЕЦБ, које се односе на цену позајмљивања новца комерцијалним банкама, су одређене путем строго дефинисане разлике у односу на прву. Каматна стопа за рефинансирање пословних банака код ЕЦБ (main refinancing operations) је она по којој банке у еврозони могу да позајмљују средства од ЕЦБ на седам дана уз разне колатерале (залоге, тј. средства обезбеђења). Очекивано, камата коју ЕЦБ наплаћује је виша (за 0,15%) од оне коју ЕЦБ плаћа на преконоћне депозите.

Каматна стопа на ванредне кредитне линије ЕЦБ (marginal lending facility) је за четвртину процентног поена виша од претходне, иако је у питању ултракраткорочна (преконоћна) позајмица (такође уз колатерал). Будући да се у суштини ради о опцији за хитно задуживање, која омогућава банкама да узму позајмицу када се суоче са неочекиваним ризицима, виша каматна стопа на ову врсту зајма које ЕЦБ даје пословним банкама је природна.

У суштини, камате по којима се комерцијалне банке могу задужити код ЕЦБ и истовремено пласирати слободна средства код ње, одређује каматне стопе по којој ће оне међусобно, на кратак рок, позајмљивати средства једна другој. Будући да је просечна цена, тј. камата, по којој банке врше те позајмице у ствари ЕУРИБОР, сада је јасно како одлуке ЕЦБ утичу на висину кредитних рата наших стамбених кредита. Још важније, када ЕЦБ промени своје основне камате, то утиче на целу економију, будући да се каматне стопе на банкарске зајмове и штедне депозите скоро увек крећу истом динамиком и у истом смеру. 

Интересантно је да је ЕУРИБОР нешто нижи од све три главне каматне стопе ЕЦБ. То је последица већ дуже време веома експанзивне монетарне политике ЕЦБ (која се, пре свега, реализовала кроз тзв. квантитативно ублажавање – што се мање-више сводило на упумпавање огромних количина новца у економију еврозоне). Наиме, присутан вишак ликвидности у европском банкарском систему смањује тражњу за зајмовима, те нешто нижи ЕУРИБОР, у односу на референтне камате ЕЦБ, одражава ову нижу потражњу за међубанкарским задуживањем. Ово и поред тога што ЕУРИБОР укључује премију за ризик, али је она у временима велике ликвидности и ниског перципираног ризика међу банкама минимална.

Уобичајено је да банке врше тромесечно или шестомесечно усклађивање висине каматне стопе, па тиме и аниуитета (кредитних рата, које су збир главница и камата). Генерално се каматне стопе обрачунавају применом формуле: банкарска маржа (обично око 3%) + 6М (шестомесечни) ЕУРИБОР (односно његова просечна вредност из претходног тромесечног или шестомесечног периода или пак његова вредност одређеног датума, углавном последњег радног дана, у претходних 3 или 6 месеци).

Иначе, 7. октобра 2024. дванаестомесечни ЕУРИБОР износио је 2,71%, док је вредност 6М ЕУРИБОР-а била 3,05%. Управо је разлика између ова два ЕУРИБОР-а добар индикатор колико ће износити 6М ЕУРИБОР за пола године.

Узимање зајмова са фиксним каматама на први поглед елиминише ризик промене ЕУРИБОР-а и самим тим ствара стабилност у плаћању месечних рата. Међутим, проблем је у томе да су банке, преносећи тај ризик на себе, укалкулисале ризик у висину каматне стопе коју вам нуде, која је по правилу у нешто виша него што је она варијабилна, која укључују ЕУРИБОР, у просеку. 

Пројекције и предвиђања

Сада се поставља питање како можемо знати какве ће бити одлуке о базној каматној стопи ЕЦБ. Одговор је наравно да не можемо поуздано знати, али да кретање инфлације и економске активности у еврозони базично одређује акције ЕЦБ. Ако је, на пример, инфлација висока а динамика БДП регуларна или пак изнад уобичајеног тренда, онда су може очекивати подизање базне камате ЕЦБ. У супротном, ако је међугодишња инфлација релативно ниска, односно испод таргета ЕЦБ (који износи 2%), и ако је привредна активност релативно спора, сасвим је рационално антиципирати обарање камата да би се подстакао раст инвестиција и БДП-а, без већих ризика да инфлација премаши таргет. Управо је то оно што тржишта тренутно очекују: даље снижавање основних камата ЕЦБ, и посредно ЕУРИБОР-а.

Наиме, недавни низ показатеља указују на успоравање раста еврозоне, те да инфлаторни притисци попуштају брже него што су креатори политике очекивали (међугодишњи раст потрошачких цена износио је тек 1,8% у 20 чланица еврозоне). Све ће то, по свему судећи, довести до два смањења каматних стопа ЕЦБ у октобру и децембру ове године. Јер, без обарања своје три референтне камате ЕЦБ се може суочити са ризицима знатнијег пада инфлације испод таргета од 2%, као и са озбиљним слабљењем економије еврозоне (БДП је у другом кварталу растао тек 0,3%, док се за целу годину очекује повећање од врло скромних 0,8%).

Да су ти ризици препознати указују и најаве снижења камата ЕЦБ од стране чланова Управног савета ЕЦБ (последњи међу њима био је Франсoa Вилероj де Галау), који потенцирају да ће основна инфлација пасти испод 1,8% током 2025. Како ће највећа европска економија ове године пасти за 0,2% (провобитно је био очекиван раст од 0,3%), није изненађење да је чак и председник Бундесбанке (Јоахим Нагел) отворен за још једно смањење каматних стопе ЕЦБ у октобру. Такође, чини се све извеснијим да ће доћи до додатне редукције камата ЕЦБ у децембру ове године. Треба додати да су инфлаторна очекивања предузећа и домаћинстава значајно опала, што ће олакшати одлуку ЕЦБ у том правцу

Важније је шта ће се десити после октобарске одлуке. Наиме, питање је да ли ће се ЕЦБ вратити темпу који је забележен од јуна, када је снижавала стопе на сваком другом састанку, или ће деловати брже?

Уколико Доналд Трамп победи на изборима у новембру, због повећане геополитичке неизвесности која би се, на пример, рефлектовала кроз увећану могућност трговинских ратова, ЕЦБ би могла смањивати камате на сваком састанку док не дође до 2%. С друге стране, уколико Камала Харис буде изабрана попуштање би могло бити спорије.

Према пројекцији ХСБЦ-а, ЕЦБ ће снижавати своју депозитну стопу за 25 базних поена (0,25%) на сваком од својих пет предстојећих састанака до априла 2025, те да ће сходно томе депозитна камата ЕЦБ пасти на 2,25%. На такву динамику указује и клађење берзанских трговаца, који виде агресивно смањење каматних стопа од стране ЕЦБ све до краја наредне године и с тим посредно повезан пад вредности европске валуте према долару. Наиме, већ од краја септембра берзе су подигле квоте за смањење референте камате ЕЦБ у октобру на чак 90%, како је скоро извесно да ће успоравање међугодишње инфлације у септембру и погоршање пословног расположења у еврозони довести до ублажавања монетарне политике ЕЦБ. Сада, тржишта новца очекују пад референтних камата ЕЦБ за око 1,7 процентних поена до краја следеће године, што указује да би децембра 2025. каматна стопа на преконоћне депозите код ЕЦБ могла бити редукована на 1,75%.

На крају, индикативне су пројекције Chatham Financial, које указују да ће децембра следеће године вредност 6М ЕУРИБОР-а бити 1,89% (што је за чак 1,2 процентна поена ниже него што је тренутно случај), а априла 2026. 1,85%, те да ће он до 2035, и поред благог раста, остати испод 2,65%. Свакако, за кориснике стамбених кредита ово су прогнозе која уливају оптимизам.

Ако се остваре конзервативне пројекције о обарању депозитне каматне стопе ЕЦБ на 2% у децембру 2025, то би имплицирало да ће 6М ЕУРИБОР који ће се примењивати од тада бити нешто нижи, око 1,85%. Будући да су банкарске марже у просеку око 3%, то значи да ће номинална каматна стопа на стамбене кредите индексиране у еврима износити око 4,85%. Под условом да неко има стамбени кредит од 50 хиљада евра на 20 година, његова месечна рата ће износити 326 евра, док би за оне са кредитом од 80 хиљада евра ануитет износио 521 евро (онима са банкарском позајмицом од 100 хиљада евра биће сваког месеца неопходно 652 евра).

Ако ово компарирамо са тренутним номиналним каматама, које су око 5%, цена задуживања биће нешто нижа. Наиме, на стамбени кредит од 50 хиљада евра на 20 година месечна рата износила би 330 евра, на зајам од 80 хиљада евра 528 евра, а на стамбени кредит од  100 хиљада евра 660 евра.

Ако, пак, узмемо колико би ануитети сада износили без Владине уредбе o ограничавању камата која важи до 31.12.2024. (камате нису униформне, износе од 4,6% до 5,4%), разлика је знатно већа, јер би на маржу од 3% требало додати 3,05%. Тако би месечни ануитет за стамбени кредит од 50 хиљада евра на 20 година био 360 евра, на зајам од 80 хиљада евра 575 евра, а на стамбени кредит од  100 хиљада евра 719 евра.