Врело лето и последице: Вишемесечна суша у Европи, енергетска и друге кризе

Европа се суочава са једном од најтежих суша у последњих неколико деценија, која директно погађа транспортни, енергетски и пољопривредни сектор. Дуготрајни и изразито снажни топлотни талас, праћен недостатком падавина и смањеним топљењем алпског снега, довели су Стари континент у можда најтежу хидролошку кризу у новијој историји.

Државе присилно заустављају индустрију, гасе нуклеарне реакторе и уводе ванредне мере, док су економије под снажним стресом. Добар део Европе се налази у критичном стању суше, а водостаји транспортно важних река и жила куцавица привреде, пре свега Дунава, Рајне и реке По, пали су на историјски ниске нивое.

У Аустрији је на снази црвени аларм због рекордне смртности од врућина. У Словачкој је код Братиславе измерен најнижи водостај Дунава још од 1876, због чега су бројни теретни бродови остали заробљени, док у Чешкој половина мерних станица извештава о екстремној суши.

Западно од Дунава, Рајна бележи рекордно ниске водостаје у Немачкој и Холандији, при чему чак 44% мерних станица на Рајни показује екстремно низак водостај. Теретни бродови плове тек делимично оптерећени како се не би насукали, што ствара озбиљна уска грла у снабдевању, драстичан раст трошкова саобраћаја, те несташице горива из аустријских и словачких рафинерија.

У северној Италији, река По досегнула је историјски минимум. Осим претње у снадбевању питком водом, смањени ниво реке омогућио је продирање слане морске воде дубоко у корито, што уништава еко састав и онемогућава пољопривредницима наводњавање усева.

Широм Европе угрожена је и енергетска безбедност, са ценама струје које достижу и 500 евра по мегават-сату (индикативно је да је Француска смањила производњу нуклеарне енергије у јулу због недовољних и безбедних залиха воде за хлађење својих реактора).

Стање у региону

Упорна суша и узастопни екстремни топлотни таласи лишили су у великој мери другу највећу реку у Европи воде, спустивши ниво Дунава у Будимпешти на тек 23cm крајем јула – 10cm ниже од  претходно рекордно ниског нивоа од 33cm из 2018. Како се не прогнозирају значајне падавине, не очекује се да ће водостај на Дунаву значајно порасти у наредним недељама.

Нуклеарна електрана Пакш, која производи скоро трећину електричне енергије која се потроши у Мађарској, драстично је смањила искоришћеност капацитета. Због тога је Мађарска принуђена да се ослања на увоз електричне енергије из региона, као и на обновљиве изворе, како би покушала да надокнади дефицит.

Постоји озбиљан ризик да ће постројење старо 44 године, које се налази око 90 километара јужно од Будимпеште, морати потпуно да се заустави у наредним данима јер у Дунаву нема довољно воде за хлађење реактора. За сада, последња од четири велике турбине нуклеарне електране наставља рад, али производи тек 240 мегавата, што је 12% укупне производње у уобичајеним радним условима.

У међувремену, постројења у суседним земљама такође су забележила драматичан пад производње струје, који је праћен поремећајима у речном транспорт и аграру. Наиме, низак водостај Дунава прети затварањем другог реактора румунске нуклеарне електране Чернаводе, која ради са око половином капацитета. 

Румунска војска је експлозивом разнела стене у близини дунавског канала Бала како би преусмерила воду у главни канал реке, тј. електрани Чернавода. Иначе, већ је 31. јула проглашено стање узбуне у енергетском сектору широм земље и тренутно Румунија увози струју из Украјине, која услед последица рата на економију, односно потрошњу електричне енергије, има вишкове.

У Бугарској власти прате ниво Дунава код нуклеарке Козлодуј, где би пад нивоа воде испод биолошког минимума могао да услови гашење реактора 4 и 5. Ситуација је критична и у Хрватској, где је дуготрајни топлотни талас и изостанак значајнијих падавина спустио водостаје Драве, Дунава и других водотока на истоку земље на рекордно ниске нивое.

Ситуација у Србији

Попут бројних других европских земаља, Србија се тренутно налази усред снажног топлотног таласа. Хидроелектране због ниских водостаја, као и термоелектране због недостатка воде за хлађење, знатно су смањиле производњу, а речни транспорт одвија се уз минималне терете на баржама. Тако је рекордно низак водостај Дунава довео до тога да Ђердап 1, кључна хидроелектрана у земљи ради са петином капацитета.

Дунав тренутно хидроелектрани Ђердап доноси око 1600 кубних метара воде у секунди (упола мање од просека за ово доба године), а биолошки минимум, граница испод које електрана остаје без маневарског простора, износи 2350 кубика у секунди. Разлика од око 750 кубика се директно пресликава на производњу.

Мај и јун 2026. били су најслабији месеци по производњи још од пуштања хидроелектране Ђердап 1 у рад 1970, а 2025. је већ била историјски најлошија година и по дотоку и по производњи (две сушне године заредом троше управо ону резерву која би сада била потребна).

Иначе, Ђердап 1 и Ђердап 2 дају око 7 гигават-сати дневно. Како дневна потрошња тренутно иде преко 100 гигавата, цео ђердапски систем покрива тек 7% онога што земља потроши у једном дану уместо три пута више, колико даје при пуном дотоку током целе године. Мањак воде отежава и хлађење термоелектрана у Костолцу, па је и њихова производња смањена у тренутку када би требало да покрију „минус“ Ђердапа.

Због тога је 3. августа одржан хитан састанак Владе посвећен енергетским проблемима земље, на коме је апеловано на становнике да минимизирају употребу великих потрошача електричне енергије у својим домовима, као што су клима-уређаји.

Енергетска стабилност

Тренутно потрошња струје у Србији прелази 100 гигават-сати дневно, што је ниво који се у нормалној години бележи усред јануара, а не почетком августа. Простор за индивидуално смањење потрошње током топлотног таласа релативно је мали, становницима градова расхладни уређаји често нису питање комфора, већ начин да заштите здравље и нормално функционишу.

У напору да одржи енергетски систем стабилним, ЕПС је објавио списак мера за домаћинства, које се своде на скидање врха дневног оптерећења (бојлер се укључује пред коришћење, веш се суши на ваздуху уместо у машини за сушење, пуњачи се извлаче из утичница када се не користе, термостат фрижидера се подешава на највише 4 степена).

Оно што је критично важно су подаци о водостају и дотоку Дунава (код Новог Сада је на моменат пришао на четири центиметрa рекорду из 1909), јер ће се по томе видети да ли ће се критичних 20 првих дана августа завршити без последица по систем.

Наравно, електрична енергија може да се увезе, ако има одакле, а ту је и питање цене. Проблем је у томе што се са тешкоћама у производњи струје суочава читав регион.

Поред струје, низак водостај је задао директан ударац и тржишту нафте. Дунав је кључна рута за увоз дизела и бензина, те су барже сада приморане да плове са свега 30% до 40% уобичајеног терета како не би остале насукане.

Србија је током јула путем речног транспорта допремила само четвртину планираних количина нафтних деривата. Преусмеравање на друмски и железнички транспорт није довољно да потпуно надокнади мањак, а значајно повећава трошкове логистике.

Стабилност тржишта тренутно зависи од максималне производње у Рафинерији Панчево, уз коришћења стратешких резерви дизела. Како панчевачка рафинерија користи велике количине речне воде за хлађење постројења, додатни пад водостаја Дунава могао би условити застој рада и у њој.

Охрабрује да се ситуација благо поправила, будући да је водостај на Бездану у благом порасту. Оспособљавање црпних станица које постоје у Богојеву и у Бездану омогућава и да, уз отежане услове, функционише канал Дунав-Тиса-Дунав.

Промењена лета у Европи

Европско лето ове године је до сада  окарактерисано изузетном врућином и широко распрострањеном сушом. 

Између априла и јуна, не рачунајући још теже услове у јулу и почетком августа, велики делови континента, од Португала на југозападу до јужне Финске на североистоку, забележили су исподпросечне падавине, а у комбинацији са узастопним топлотним таласима ови услови су појачали сушу широм Европе, доприносећи необично ниским нивоима река и јаким шумским пожарима, посебно у Шпанији и Француској. 

Са прогнозама, које указују на мало олакшања у блиској будућности, лето 2026. се појављује као један од најзначајнијих догађаја везаних за врућину и сушу у Европи последњих година.

Дуготрајне суше, разорни шумски пожари и смањењи водостаји река више нису необични догађаји, већ понављајуће карактеристике европских лета. Топлотни таласи крајем маја и јуна донели су дневне температуре за 10°С више од просека у деловима Француске, Британије и Шпаније. Тако су просечне температуре у Западној Европи у јуну 2026. износиле 20,7°С – чак 3°С изнад просека за период 1991-2020.

Недавна лета у Европи више се не посматрају само као изоловани временски догађаји – она пружају увид у то шта би топлија клима могла да значи. Изазов лежи у реаговању на данашње екстреме и припреми становништва за климу у којој интензивне аномалије постају нормалност.

Екстремне врућине суше вегетацију, претварајући шуме, жбуње и траву у гориво за пожаре. Када се јаки ветрови комбинују са дуготрајном сушом, пожари се могу брже ширити и постати све тежи за контролу. Земље широм Медитерана – укључујући Шпанију, Португалију, Грчку, Италију и Француску – су и раније имале честе шумске пожаре. Оно што се променило је да сезона пожара сада почиње раније, траје дуже и погађа регионе који су се у прошлости суочавали са много мањим ризиком. 

Топлотни таласи такође врше огроман притисак на водне ресурсе Европе. Више температуре повећавају испаравање из река, језера и акумулација, а истовремено смањују влажност земљишта. Планински снежни покривачи се топе раније у пролеће, остављајући мање воде доступне током најтоплијих месеци.

За разлику од поплава или олуја, негативне здравствене последице су мање видљиве, али су распрострањеније. Старије особе, деца и особе са израженим здравственим проблемима су највише угрожени. Болнице бележе повећан број пријема повезаних са дехидратацијом, топлотним ударом и кардиоваскуларним болестима током топлотних таласа. Истраживачи кажу да је европски топлотни талас повезан са преко 10.000 смртних случајева.

Пројекције указују да ће Европа наставити да загрева брже од глобалног просека. Очекује се да ће јужна Европа искусити топлија и сувља лета, што ће повећати вероватноћу јаких суша и шумских пожара. Процене су да ће чак и северна Европа, која се традиционално повезује са блажим летима, искусити интензивније топлотне таласе.

Економске последице 

Да ће економски губици и смртни случајеви од екстремних временских услова и климе бити огромни, већ је указала анализа Европске агенције за животну средину из 2025. (која поред чланица ЕУ и ЕФТА укључује и податке о шест економија Западног Балкана) о губицима од чак 790 милијарди евра од 1980. до 2023.

Већина смртних случајева у тих 43 година била је узрокована топлотним или хладним таласима, сушама и шумским пожарима. Показало се и да климатске промене озбиљније погађају сиромашније земље, те да је код економија нашег региона осигурање од таквих догађаја било испод 10%, или га пак није било.

Претходна анализа указује да cе не мање од 162 милијарде евра од свих процењених трошкова десило у последње три посматране године у периоду 1980-2023. Европска агенција за животну средину процује да би у одсуству интензивних климатских акција, штета за ЕУ могла достићи 5600 милијарди евра до 2050. Ови трошкови утичу на скоро све секторе економије.

Шумски пожари уништавају домове, туристичку инфраструктуру и предузећа; суша смањује приносе у аграру; низак ниво река омета трговину и производњу струје; радници на отвореном у грађевинарству и пољопривреди суочавају се са смањеном продуктивношћу јер екстремне врућине отежавају безбедан рад.

У међувремену, владе се суочавају са растућим трошковима повезаним са реаговањем на ванредне ситуације и обновом. Ипак, како то виде референтни економисти, инвестиције у климатску отпорност данас су знатно јефтиније од поновљеног плаћања трошкова чешћих катастрофа.

Климатске промене загревају Европу, али су деценије исушивања мочвара, „исправљања“ река, „пломбирања“ земљишта погоршале ствар. Делови природе који су некада апсорбовали, складиштили и полако ослобађали воду све су мање способни да ублаже климатске екстреме, тиме појачавајући екстремне врућине, продужавајући суше и чинећи поплаве разорнијим.

Тако се вода креће пребрзо када пада киша, брзо нестаје када не пада, и оставља популацију изложену све нестабилнијим циклусима поплава, суше, пожара и пораста нивоа мора.

Оно што се намеће као приоритет је снажно повећање инвестиција у превенцију. Тако би решења „заснована на природи“ – преуређење делова природе по узору на њихову стару форму – постали „прва линија одбране“.

Наиме, обнављање функције „сунђера“ у деловима природе штитило би градове од поплава, стабилизовало би залихе воде током суше, смањило би ризик од шумских пожара, подржало би производњу хране, хладило урбана подручја и помогло у одржавању функционалности критичне инфраструктуре током климатских екстрема.