Ослобођење Скопља, улицом Адема Демаћија: Аљбин Курти против Друге македонске ударне бригаде

„Бубњају корачнице и народне песме, одјекује врискање и екстаза весеља. Непокретна фреска. Ослободиоци у немим, непокретним загрљајима с породицама, пријатељима, знанцима… Не зна се ко кога тражи и ко кога избегава и ко онога правога не нађе и ко коме недостаје. И кога је страх. Тако се јутро претвори у вечер…“

Како је у драми Ослобођење Скопља написао Душан Јовановић, тако се преименовање једне улице у предграђу Скопља и представљање плана за пут преко Шар планине претворило у међународни политички скандал, са могућим регионалним последицама. У земљи која, како западни медији воле да кажу, важи за пример мултиетничности на Балкану, већ данима се расправља о комунизму, етноцентричности и национализму.

Безмало 80 година од краја Другог светског рата, ослободиоци Скопља су остали без улице, јер је сокак у насељу Чаир, који је до средине августа био познат као Улица Друге македонске ударне бригаде преименован у Улицу Адема Демаћија, косовског политичара, дисидента, политичког затвореника, несуђеног политичког лидера Ослободилачке војске Косова и жестоког критичара свих режима под којима је живео, укључујући и међународну заједницу.

Накратко је Демаћи живео у Скопљу, што је локалне званичнике навело на закључак да би тај период ваљало значајније обележити и назвати улицу у Скопљу његовим именом. Тиме се Демаћи у овом скопском насељу придружио Џону Фицџералду Кенедију и Кемалу Ататурку, чије имена пишу на таблама зграда које окружују спортски центар великог рвача, олимпијског шампиона Шабана Трстене.

Бубњају корачнице и народне песме

У част свог политичког ментора, у предграђу Скопља, појавио се и косовски премијер Аљбин Курти, наводно без знања македонских власти и мимо протокола. „Тријумф слободе”, како је Курти назвао именовање улице по Демаћију, није изазвао претеране реакције, све док се, нешто касније, у Тетову није завијорио барјак „етничке Албаније“ – Shqipëria Etnike.

Црна застава на којој је, уз ликове Исе Бољетинца, вође побуна против Турака, Срба и Црногораца, и првог албанског премијера Исмаила Ђемаила, и мапа територија на које Албанци полажу право, а која укључује делове Грчке, Македоније, Србије и Црне Горе, појавила се усред публике на свечаности уприличеној у Куртијеву част.

На тргу у Тетову, на којем је пре нешто више од 22 године почела албанска побуна која је тадашњу Македонију умало утерала у грађански рат, косовски премијер је рекао да Северна Македонија треба да се приближи Косову, Албанији и Бугарској и удаљи од Србије и још неколико ствари о важности пута између Тетова и Призрена, због чије изградње је и дошао пут западне Македоније.

„Неколико пута смо рекли да се на небу чини да су Призрен и Тетово били један град, али је Бог спустио на земљу Шар планину која их је раздвојила и направила од њих два града – Призрен и Тетово”, рекао је Курти.

Људи у публици су махали албанским заставама, док су раме уз раме с Куртијем стајали представници македонских Албанаца, намерних да на следећим изборима у Северној Македонији уздрмају дводеценијски примат Демократске уније Албанаца и лидера те странке Алија Ахметија.

Заставу „етничке Албаније”, за чијим власником сада трага македонска полиција, широј јавности је премијерно представио Исмаил Морина на хаотичном београдском мечу између Србије и Албаније 2014. године. Морина је, након тога, проглашен непожељним на спортским приредбама, а хапсили су га редом Албанци, Хрвати и на концу Италијани.

Ова застава је, пак, отад нашироко прихваћена па је постала део сценографије кадгод би ко пожелео да истакне албанско порекло – од власника кафића, преко оних који су заставе лепили по хаубама аутомобила, па све до Дуе Липе, која је овим обележјем протестовала јер се „Епл”, пре неколико година обележавању граница балканских земаља држао Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Ослободиоци у немим, непокретним загрљајима с породицама

Питање Демаћијеве улице је било решено још пре две године. Македонска влада на чијем се челу у то време налазио Зоран Заев, одобрила је преименовање неколико улица у Скопљу, па је таква част, осим косовском дисиденту, указана и једном од највећих глумаца са простора бивше Југославије, Призренцу Бекиму Фехмијуу, затим Скопљанки Гонџи Боаџију, која је касније постала светски позната као Мајка Тереза, те на концу и некадашњем лидеру косовских Албанаца, Ибрахиму Ругови.

Против мењања имена улица одлучно је устала само нејака македонска Левица, оптужујући власт за покушај ревизије историје, с обзиром да је током Другог светског рата више од 300 припадника Друге македонске ударне бригаде погинуло, махом на Сремском фронту 1944. године. У знак протеста, по центру Скопља полепили су плакате са именима страдалих бораца те јединице.

Накнадно, после скупа у Тетову, осудама се придружила и највећа македонска странка, ВМРО-ДПМНЕ, чији је портпарол Наум Спасовски оптужио владајуће социјалдемократе да „стоје иза свих срамота и понижења са којима се Македонија суочава”.

Флеке је покушао да извади премијер Димитар Ковачевски, упозоравајући челнике општине Чаир да су, уколико су баш желели да именују неку улицу по Демаћију, прво требали да је изграде. Његов кабинет је оценио да су догађај у Тетову и истицање обележја каква су се могла видети током Куртијеве посете „противни протоколима и законима” који се односе на посете страних државника, остављајући полицији да идентификује кривце и расветли случај.

„Оваква иконографија, у присуству високог представника стране државе, без дилеме је неприхватљива у земљи чланици Уједињених нација и НАТО-а”, навео је кабинет македонског премијера.

Такође доцкан, у читаво замешатељство укључила се и градоначелница Скопља, независна политичарка са подршком ВМРО-ДПМНЕ, Даниела Арсовска која је поднела иницијативу да се Демаћију по хитном поступку одузме улица и врате табле са именом Друге македонске ударне бригаде.

Хитну истрагу затражио је и председник Стево Пендаровски, а полиција је одмах начелницима општина Чаир и Тетово, Висару Ганијуу и Биљалу Касамију, написала неколико прекршајних пријава.

„За време манифестације није интонирана државна химна и није постављена застава Републике Северне Македоније, чиме је учињен прекршај по члану 30 Закона о употреби заставе, химне и грба Републике Северне Македоније”, саопштила је полиција.

Не зна се ко кога тражи и ко кога избегава

За особом која је махала заставом „етничке Албаније” још увек се трага.

Пронађен је косовски амбасадор у Скопљу Флоријан Ћехаја, коме је уручен протест због догађаја у Тетову, након чега се огласила косовска председница Вјоса Османи, која је читаву представу назвала „великим неспоразумом”, наглашавајући да је уз мало добре воље све проблеме могуће решити.

Полицијска потрага, међутим, није спречила политичке представнике македонских Албанаца да се обруше на званичнике власти у Скопљу, оптужујући их за албанофобију, сарадњу са српским властима и повратак у комунизам.

Прилику за излазак из анонимности покушао је да искористи и бивши албански премијер Саљи Бериша, који је догађаје у Северној Македонији испратио тирадом о „трилатералном савезу Тиране, Скопља и Београда”, „руским пројектима” и „антиисторијским усаглашавањима”. Бериша, који је пре непуних годину дана најавио тужбу против америчког државног секретара Ентонија Блинкена, уврстивши га, „из чиста мира”, на списак противника развоја демократије, подржао је Куртија и његов „отпор српско-руском пројекту Отворени Балкан”.

Још оштрији био је Бљерим Сејдиу, други човек албанске странке Беса, који је реакцију македонских институција назвао хистеричним и допуњену „дозом етноцентризма”.

„Као домаћини, не сносимо одговорност за оно што се дешавало у публици”, рекао је Сејдиу, оптужујући највише носиоце власти у Северној Македонији за национализам. „Македонска влада у страху од мобилизације Албанаца вратила се шаблонима скривене комунистичке идеологије између Скопља и Београда”, навео је Сејдиу, чија партија у сарадњи са још неколико албанских странака покушава да преузме примат међу албанским гласачима од Ахметијеве Демократске уније за интеграције.

Ко онога правога не нађе и ко коме недостаје

Тензије на албанској политичкој сцени подигнуте су махом пошто је Курти недавно подржао савез странака који се, за сада, представља као Фронт уједињене опозиције, а кога чини неколико мањих странака македонских Албанаца, те неколико „отпадника” из Ахметијеве странке.

Више од две деценије, колико је Ахмети у коалицијама са македонским социјалдемократама или са ВМРО-ДПМНЕ-ом, трају и безуспешни покушаји политичких ривала да га уклоне са места најутицајнијег албанског политичара у Северној Македонији. Најближе том циљу се 2016. године приближио СДСМ, на чијем се челу тада налазио Зоран Заев, који озбиљан део победе над Николом Груевским дугује гласовима око 80.000 Албанаца, нових гласача социјалдемократа. На тај начин, СДСМ је постао друга најснажнија албанска странка у Македонији, одмах иза Демократске уније за интеграцију, за коју је гласало једва четрдесетак бирача више. Македонски аналитичари су неочекиван развој ситуације објаснили замором албанских гласача и серијом разочарања и корупционашких афера којима су их засипали њихови лидери.  

На свечаности у Тетову се нису појавили званичници ДУИ-ја, који су се, укључујући и Ахметија, придружили тихом бојкоту косовског премијера чији је идејни вођа, из много разлога, први човек албанске владе Еди Рама. Куртијева подршка Ахметијевим ривалима, наводе у Скопљу, може се протумачити и као жеља да се његов пројекат „Самоопредељење” после неуспеха у Албанији прошири на Северну Македонију, чији је албански део гласачког тела гладан какве свеже опције.

Куртијев ривал, пак, лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, упозорио је Албанце у Северној Македонији да не верују првом човеку владе у Приштини. „Откако више не може да лаже народ на Косову, дошао је да лаже вас. Исто је покушао и у Албанији”, тврди Харадинај.

А што се имена улице тиче, између косовског дисидента и македонских партизана одлучиваће се на седници скопског парламента најављеној за 31. август. Демаћи ће, постхумно, бити једна од првих тачака дневног реда. Или, како ми је то пре двадесетак година описао: „У овом делу Балкана сви се понашају као слонови у стакларској радњи, и ми, а богами и међународна заједница”.