Катарска дипломатија за мир на Блиском истоку: Чекајући споразум Вашингтона и Техерана

Дискретна светлост обасјава помало избледео ферман султана Сулејмана Величанственог, изложен на нарочитом месту у катарском Музеју исламске уметности у Дохи. Светлост пада и ка Западним вратима, делу Мохамеда Ганија Хикмата, „шеика међу вајарима“, аутора и Мачева Кадисије, багдадског славолука победе, подигнутог у част Битке код Кадисије у којој су арапске војске 636. године поразиле армаду Персијске царевине.

Ова битка се сматра једним од кључних догађаја у историји ширења ислама, са директним последицама по судбину читавог Блиског истока. Додуше, Садам Хусеин, по чијем наређењу је осамдесетих година прошлог века славолук подигнут, повезао је ту битку са тадашњим ирачко-иранским ратом

На једном од раскршћа у центру Дохе постављена је катарска верзија тог славолука. Јарко нараџасте шаке чврсто држе мачеве укрштене високо изнад раскрснице, симболишући понос и снагу народа који живи уз обале Персијског залива, који је, по ко зна који пут у историји, постао кључна тачка светске политике.

Управо испод тих укрштених мачева је по повратку из Техерана 15. јуна прошла група катарских дипломата која је, тврде, успела да наговори иранске лидере да пристану на споразум са Сједињеним Државама, којим се отвара могућност да у наредних 60 дана буду постављене основе трајнијег мира у једном од најбогатијих и најнемирнијег региона света.

Одмах потом цене нафте су пале, а акције на светским берзама скочиле у нади ће договор Вашингтона и Техерана, колико до викенда, окончати рат који је почео 28. фебруара нападом Америке и Израела на Иран, и који је скоро 100 дана блокирао један од глобално најважнијих поморских путева – онај који води кроз Ормуски теснац.

Катарска дипломатија

Катарске дипломате наводе да им је требало пуних 17 сати да наговоре Иранце да пристану да, што пре, дођу у Доху на договоре о коначној верзији документа названог „меморандум о разумевању“, којим ће у 14 тачака бити дефинисани будући односи и обавезе Техерана и Вашингтона. Тим меморандумом биће, бар на неко време, решено кључно питање – даље снабдевање светског тржишта нафтом, течним гасом, хелијумом и сировинама за вештачко ђубриво из држава Персијског залива.

Иранци ће, осим мира, по потписивању добити приступ милијардама долара заробљених у безбројним пакетима санкција, које су Техерану од Исламске револуције 1979. године увеле Сједињене Државе и добар део остатка света. Уз то, Ирану ће бити укинуте и санкције на продају нафте, а он ће се са своје стране одрећи могућности развоја нуклеарног оружја.

У Доху ће, наводе исти извори, ускоро стићи и амерички преговарачи, највероватније Стивен Виткоф и Џаред Кушнер, а финални договор биће потписан у петак, 19. јуна у Женеви. На преговарачком столу наводно није било питање иранског ракетног програма нити престанак иранске подршке савезницима у региону, попут либанског Хезболаха, али део споразума је и прекид ватре у Либану.

По постигнутом договору, вештину катарских дипломата почели су да хвале листом сви светски лидери, укључујући турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и британског премијера Кира Стaрмера, док су јеменски Хути, до којих голуб мира изгледа није на време долетео, за сваки случај испалили пројектил на брод који је пролазио недалеко од обале Јемена. Регион је одахнуо али и утихнуо, покушавајући да разлучи шта тачно представљају тачке меморандума о разумевању који обе стране, Техеран и Вашингтон, представљају као војну и дипломатску победу.

Реакције Израела

Краја рата, у овом тренутку, изгледа да се гнушају само израелски политичари, који тврде да их споразум администрације америчког председника Доналда Трампа и лидера Исламске републике ни на који начин не обавезује на прекид ватре у Либану, те да се њихове трупе неће повући са територије те државе. Успут, жестоко су критиковали Вашингтон јер је „пао под утицај Катара“ и пристао на овакав споразум.

Израелски медији наводе да је премијер Бенјамин Нетанјаху директно окривио Кушнера и Виткофа да су изазвали јаз између Јерусалима и Вашингтона, пошто су, наводно, прихватили аргументе катарске дипломатије. Према тој верзији раскола на линији Израел-Америка, Катарци су, страхујући од могућег новог напада Ирана, убедили Трампове преговараче да пристану на низ тачака споразума који се ни у ком случају не допадају Нетанјахуовој влади.

Паралелно, Израелци су оптужили Доху да је Техерану понудила десетак милијарди долара у замену за безбедносне гаранције, односно изостанак будућих напада на катарска гасна поља и рафинерију Рас Лафан, коју су Иранци у једном од претходних напада прилично оштетили. Катарски лидери су овакве спекулације одбацили као бесмислене.

Мировни уговор и нуклеарни програм Ирана

Без обзира на израелске замерке, либанске наде и зебње и одушевљење остатка света, још увек није потпуно јасно шта ће тачно до краја ове седмице потписати Иранци и Американци. Трамп је прилично славодобитно обзнанио да је рат завршен те да ће, пошто у петак у Женеви буде потписан споразум, пролаз Ормуским мореузом бити слободан и да ће „нафта потећи“.

У документу о чијем садржају нашироко причају дипломате са свих страна света, по тврдњама иранске агенције Мехр стоји да ће у наредних месец дана бити укинута поморска блокада иранских лука, те да ће постепено бити одмрзнуте 24 милијарде долара вредна иранска имовина, деценијама заробљена у америчким и другим светским банкама. Помиње се и да ће Американци повући снаге које се налазе „око Ирана“ и да ће две стране пронаћи начин да постигну договор о иранском нуклеарном програму, који већ деценијама представља кључну тачку раздора у односима две државе, а да се Иран одриче било какве могућности развоја нуклеарног оружја.

Трампова администрација у последњу фазу преговора улази одлучна да од Ирана добије чврсто обећање да у наредне две деценије неће развијати нуклеарни програм, што су власти у Техерану у неколико наврата одлучно одбијале, тврдећи да је развој атомске енергије у мирнодопске сврхе њихово суверено право.

Остаје нејасно шта ће се догодити са око 460 килограма високо обогаћеног уранијума о коме се од америчко-израелских напада на Иран јуна прошле године, са сигурношћу не зна ама баш ништа. Међународна агенција за атомску енергију у неколико наврата је тврдила да Иран никада није крио да је тај материјал сакривен, наводећи да се наводно налази негде у области Исфахана.

На сателитским снимцима иранског нуклеарног центра Фордо, које је компанија „Максар технолоџис“ објавила неколико дана пред почетак прошлогодишњег бомбардовања, види се 16 камиона паркираних тик уз улазе у овај објекат. Ипак остало је нејасно да ли је том приликом било шта изнето из подземних бункера, или су возила ту била паркирана каквим другим послом.

Моћ катарске дипломатије

О свим тим питањима ће у наредних неколико дана, иза чврсто замандаљених врата, у Дохи расправљати иранске и америчке дипломате којима ће, како се очекује, помагати Саудијци и Пакистанци, на чији ће рачун, наводе извори, такође лећи део заслуга уколико и следећи кораци преговора Вашингтона и Техерана буду успешни, нарочито зато што је Исламабад у претходном периоду био домаћин првих иранско-америчких преговора. 

„Желео бих да истакнем важност тога да се сви уздрже од реторике, провокација и акција које би могли подстаћи тензије, као и да остану опрезни у случају могућих покушаја саботажа све док не буде одређен датум потписивања“, поручио је свим странама катарски владар, емир шеик Тамим ел Тани, чија ће дипломатија, уколико ствари не крену наопако, уцртати осму значајну рецку у биланс великих међународних успеха ове мале државе.

У последње две деценије, Катарци су издејствовали договор у Либану 2008. године, споразум у Јемену две године касније, мир у Дарфуру 2011. године, прекид непријатељстава у Гази 2012. и релативно безболно повлачење Американаца из Авганистана 2021. године…

Снага катарске дипломатије проистиче из сложене комбинације богатства, широке дипломатске мреже, могућности да ова држава понуди озбиљне инвестиције и комплексног сплета међународних веза, укључујући и лична пријатељства владајуће породице.

Као једна од десет најбогатијих држава света, Катар је утицај у Америци обезбедио кроз огромна улагања у обвезнице тамошњег министарства финансија, озбиљне инјекције капитала у универзитете и отварање базе „Ел Удеид“ у Дохи, у којој се налази око 8.000 америчких војника.

Катар на мети

Од почетка рата у Појасу Газе октобра 2023. године, Катар је једина држава коју су бомбардовали и Израелци и Иранци. Прошлог септембра, израелско ратно ваздухопловство погодило је зграду у Дохи у којој су се одржавали састанци званичника Хамаса. Том приликом убијено је шест особа, укључујући и сина једног од лидера Хамаса, као и катарски полицајац који је обезбеђивао објекат. Међутим, главне мете овог напада, преговарачи и лидери Хамаса Халил ел Хаја и Халид Мешал, нису били у згради у тренутку напада. Катарске власти су тада уложиле жесток протест Израелу, а власти у Јерусалиму су се касније, чини се невољно, извиниле због овог чина.

Иранци су, пак, Катар гађали у неколико наврата. Главна мета била је база Ел Удеид која, ако је судити према сателитским снимцима, није озбиљније оштећена.

Почетком марта, иранско ваздухопловство покушало је и да јуришним авионима Су-24 нападне базу Ел Удеид, али су оба авиона оборили катарски ловци Ф-15. Ирански пројектили су у марту погодили и  рафинерију Рас Лафан, чиме је катарском енергетском сектору нанета штета процењена на око 20 милијарди долара. У иранским нападима на Катар повређено је укупно 16 особа.

После ових напада, Катар је обзнанио да не учествује у овом сукобу и прихватио се дипломатије, покушавајући да нове иранске лидере, укључујући Мођтабу Хамнеија, убеди у неопходност краја рата.

Уколико катарска дипломатска иницијатива заиста успе, копија споразума о миру између Вашингтона и Техерана могла би се наћи на неком од зидова музеја у Дохи, дискретно осветљена попут фермана Сулејмана Величанственог.