Београдске химере: Шта је Учобора са Чубуре, чији је бунар са Ђерма, зашто је бара Маринкова а брдо Лекино?

„Ово је једини народ који уме све да схвати, у све продре, и све објасни", писао је Дучић о Паризу и Французима у Градовима и химерама. Неки градови заиста јесу химере. Они су синкретизам старог језгра - где је тврђава, црква, главни трг и трговци - оног лепог и умивеног што краси разгледнице, и свега оближњег што је град-сваштојед прогутао док је растао.

Иако је Дучићева франкофилија била таква да је упорно покушавао да буде већи Француз од Француза, он се вешто поигравао речима и географијом париских арондисмана. Његово љубавно писмо Граду светлости скакутало је од скромног краја где је Дучић живео у улици „старој, бедној, анонимној" ка обалама Сене, одатле полазило потом на север ка Монмартру, па натраг ка кафани у Булевару Светог Михајла где су се окупљали српски студенти. Скакутајући по тачкама тражио је целину града.

Nomen est omen

Шта имена градских тачака, улица и насеља, уопште говоре о градовима? Како откривају целину?

Негде показују практичност. Лондон има East End и West End, a Њујорк Upper East Side и Upper West Side.

Негде показују градитељске узоре. Због тога Петроград садржи у себи Нову Холандију. Петар Велики је хтео да сагради руски Амстердам.

Имена насеља су и потврда о њиховом имигрантском карактеру. Chinatown у Јоханесбургу и Little Italy у Чикагу сведоче да су се баш ту почетком 20. века досељавали Кинези и Италијани. Београдска шума у Истанбулу је место где су доведени поробљени Београђани након што је султан Сулејман 1521. године освојио Београд.

Негде називи градских насеља показују да су она била важна пре свега јер је кроз њих пролазио важан пут. Кроз московски Тверски дистрикт у давна времена ишло се ка некада важном граду Тверу. Данас ушушкани и богати берлински Prenzlauerberg (нем: berg - брдо) некада је био пусто брдашце преко кога се прелазило када се из центра Берлина ишло ка граду Пренцлау.

Град кафана и легенди

А Београд? Порастао сам у Жаркову које је добило име по јунаку Жарку који је убио змаја. Жарково је део општине Чукарица, именоване по Станку Чукару, власнику важне кафане. Неко ће свакако приметити да порекло ова два топонима - легенда и кафана - симболизују два феномена чија је гравитација снажно обликовала нашу прошлост.

Можда је баш то београдска химера, једном половином прича, а другом половином место где прича наставља да живи.

Називи београдских насеља исповедају посебну привовест о историји града. Ко се у кафани није заљубио, посвађао и помирио - у Београду је животарио али тешко да је живео.

Кафане су место настанка приповести и легенди, али оне су и кумови деловима града. Станко Чукар и његова гостиона нису једини пример. Ретко шта може боље да потврди да је Београд град прича од тога да је његово солидно парче кафанска сингедоха. Чукарица, Чукаричка падина, Славија, Лондон, Лион и Липов лад добијају имена по кафанама. На старим картама се види да је и Господарска механа некада давала име својој околини.

Херој Жарко убио је змаја. Где је пала змајева глава ту је Змајевац, где је пао реп ту је Репиште, а где је потекла крв су Беле воде. Тако каже легенда. Жарко је вероватно био ситни властелин из шеснаестог века али звучи лепше рећи да је убио змаја од тога да је вероватно сакупљао порез за Османлије, зар не?

Када на прелазу из 19. у 20. век Београд постаје живахна престоница мале краљевине, није било дилеме која је била највреднија реч српске политике. Зато Београд добија Призренску, Дечанску и Грачаничку улицу. Давна сећања и живе жеље крсте не само улице. Урбанизам као да је пратио народну поезију. Лазар каже:

Ако ћу је напит' по љепоти,
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако ћу је напит' по висини,
Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит' по јунаштву,
Напићу је војводи Милошу.
- Та ником је другом напит' нећу,
Већ у здравље Милош Обилића!

А Београд добија Косанчићев, Топличин и Обилићев венац.

Учобора са Чубуре и бунар са Ђерма

Београд је био место разних послова и зато део насеља носи име по раду које су се ту обављавао. Мањеж на француском означава простор где се вежба јахање. На месту где је данас парк некада је вежбала краљевска коњичка гарда.

Tрошарина је било неколико у Београду. На том месту су градски службеници бележили колико су робе сељаци уносили и колико износили из Београда и према томе су им наплаћивали одређени порез.

Звездара је добила име по опсерваторији. Стара српска реч за опсерваторију је управо звездара - место одакле се виде звезде. Цветни трг је био најмиришљавије место у граду.

Понекад је и један објекат давао име крају. У делу града без извора пијаће воде, локални Роми покушавали су да преко система буради обезбеде сталан приступ чистој води. За буре су говорили „учобуро" па се усталило - Чубура.

Једна оближња пијаца имала је рампу која је подсећала на справу за вађење воде из бунара. Одатле и потиче назив Ђерам.

Теодор Апостоловић сазидао је бунар, а Димитрије Возаревић крст обојен у црвено - одатле Тошин бунар и Црвени крст.

Теразије носе име по великим чесмама за воду које су се ту налазиле, а које су због изгледа који је подсећао на вагу називане „теразије за воду".

Један број топонима потиче од речи турског порекла. Ташмајдан означава каменолом, а Топчидер се може буквално превести као долина топова. У Топчидеру је дуго била стационирана главница османске војске. Зато се у том крају на старим картама налази и Топџијино село.

Бара Маринка Маринковића и брдо Руже Канар

Један број београдских насеља добио је име по власнику земље или по ономе који је ту градио. Вождовац је добио име по титули вожд. Кнежевац носи име по титули кнез. Овде се не ради о кнезу који је владар, већ о изабраном представнику села.

Један од таквих кнезова био је Маринко Маринковић, авалски кнез, по коме носи име Маринкова бара.

Канарево брдо добило је име по власници земље Ружи Канар.

Део Врачара добио је име по градитељском предузећу која је ту након Великог рата подигло највећи број кућа. Име фирме је било Неимар.

Два београдска кварта су обликовали странци који су препознали шансу за добар профит. Френсис Мекензи (отуд и Мекензијева улица) купио је земљу, уредио је и потом продавао плац по плац. Срби понекад воле да виде енглеске прсте чак и тамо где их нема, па иако је Мекензи био Шкот овај крај је постао Енглезовац.

Крај који се протезао дуж Његошеве улице припадао је америчком конзулу Максвелу Гранту и дуго је био познат као Грантовац.

Део покрај Ботаничке баште, Јевремовац, именован је по господару Јеврему Обреновићу.

Цветкова пијаца и Хаџипоповац су на земљи која је некада била имање Цветка Јовановића и породице Хаџипоповић.

Скојевско насеље изграђено је за припаднике Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Из истих разлога имамо и Учитељско насеље, Професорску и Дипломатску колонију.

Мост блудница и брдо будистичких кочијаша

Занимања су једнако давала имена. Роспи ћуприја је мост код кога су се некада окупљале жене које су преживљавале захваљајући најстаријем занату („роспи" на персијском значи блудница, проститутка).

Тамо где су камионџије нашле уточиште, ту је Шоферски рај.

Након револуције у царској Русији у Краљевину Југославију се доселио велики број народа, међу њима су били и Калмици из Азије. Били су вични коњима и одатле долази назив Коњарник.

Петлово брдо је стари топоним који је вероватно инспирисао да једно друго оближње брдо постане Лабудово брдо.

Као и када је реч о лабудовима, естетско објашњење вероватно стоји и иза Сунчане падине и Зеленог брда.

Имена негде осликавају природне карактеристике. Церак Виногради је место где је било и церове шуме и винограда.

Мокри луг је мокар због извора воде - у давна времена управо се одатле цео град снабдевао пијаћом водом.

Котеж добија име према француској речи „cottage" која значи „колиба". Нека насеља ни некада ни сада нису била престижна.

Некима се статус ипак променио. Сењак носи име према огромним количинама сена које је сакупљано на имањима локалних земљорадника.

Раскрсница ветрова

Понегде су историјске личности давале имена. Баново брдо је добило име по Матији Бану, Србину Дубровчанину који је имао земљу и летњиковац у овом делу града.

Пашино, тј. Лекино брдо носи име по Сулејман паши, Карађорђевом савременику, а Лека је нико друго до Александар Ранковић.

Копитарева градина (башта) именована је по Јернеју Копитару, словеначком филологу и сараднику Вука Караџића, Медаковић по историчару Милораду Медаковићу а Браћа Јерковић су Душан и Небојша, учитељи настрадали 1941. године на Кадињачи.

Династичких сукоба и подела било је превише. Ипак, град је сачувао тачку где се укрштају сећања на поражену династију: тамо где се спајају улице Таковска и Кнеза Милоша са Булеваром краља Александра (Обреновића).

Шта имена београдских топонима говоре о његовој целини? Град циркулише кроз друмове и улице, али он садржи и епски урбанизам, па можете да ходате венцима као у песми, од Косанчићевог преко Топличиног до Обилићевог.

Београд је асиметричан и нејасан. У ком другом граду један кнез надзире Трг републике? Има ли још где Енглезоваца без Енглеза? Који град има такав егзистенцијалистички цинизам па да у себи садржи Шоферски рај? Где се још скромна насеља зову француским именима, а елитна по сену? Ипак, тај хаос проналази свој еквилибријум.

Дучић није писао о Београду. Међутим, да јесте, сигурно би могао да каже: „Ово је једини град који уме све да схвати, у све продре, и све објасни". Београдска химера, једном половином прича, а другом половином место где прича наставља да живи.