OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Економија доколице

                    Проблеми мањка и вишка слободног времена

                    Пише:  Горан Николић

                    субота, 11. дец 2021,  09:46 -> 14:49

                    Подаци OECD-а показују да се од осамдесетих година прошлог века просечно слободно време значајно смањило, а да се тренд смањења радне седмице зауставио од деведесетих.

                    Начин на који доживљавамо и ценимо слободно време се променио. Доколица је драматично еволуирала током векова и у различитим културама, али је увек била у супротности са радом. У древној Грчкој добар део рада био је предат робовима, док су се богатији бавили другим активностима, с доколицом која је сматрана активним стањем ума. Квалитетно слободно време подразумевало је бављење спортом или дебатовање. Посматрање доколице као начина опоравка пред посао је промена која се значајно убрзала тек са индустријском револуцијом (до 1800. променила се и врста доколице која је означавала статус, будући да су богаташи водили отворено беспослени живот).

                    По америчком економисти Данијелу Хамермешу наша способност куповине и уживања у робама и услугама расла је много брже од количине времена на располагању да у њима уживамо. Повезано с тим је више инвестиција повезаних са начинима или местима где се може слободно време, што се види кроз све боље хотеле или боља филмска искуства (нпр. Нетфликс у 4К).

                    Мистерија смањења слободног времена

                    Иако радимо мање од својих предака, већина нас осећа мањак слободног времена. Овде није само реч о перцепцији. Наиме, подаци OECD-а показују да се просечно слободно време смањило од 1980-их - током 2010-их просечно слободно време било је мање у осам од 13 земаља за које су доступни подаци (у Кореји за чак 14%, у Шпанији за 11%, у Холандији за 6%, у Мађарској за 5%). Битан фактор је то што се тренд смањења радне седмице зауставио већ од 1990-их, задржавајући се на око 40 сати за оне који раде пуно радно време.

                    У студији Fondation Resolution, објашњавају се додатни разлози пада слободног времена упоређивањем анкета о коришћењу времена у Британији 1970-их и 2010-их. Седамдесетих година радно способни мушкарци и жене имали су по око 6 сати слободног времена дневно, док данас мушкарци имају 5 сати и 23 минута, а жене 4 сата и 47 минута. Жене раде више плаћене послове него 1970-их, а мушкарци више послова у кући.

                    Међутим, највећа разлика је колико времена обе групе посвећују бризи о деци (што се у истраживањима не класификује као слободно време). Жене троше два пута више времена на бригу о деци него током 1970-их, иако такође много више времена него некада проводе радећи плаћен посао (истина, и мушкарци данас много више времена троше на бригу о деци). Наиме, 1970-их деца су се углавном играла напољу без надзора одраслих, враћајући се на оброке. Промена односа родитеља према ризику у ком се деца могу наћи је навјажнији фактор, будући да данас другачије размишљамо о „бризи о деци". Док је 1970-их брига о деци чешће била нешто што се дешавало док сте обављали кућне послове или се дружили, сада се то перципира као прворазредна активност (разлог може бити и то што сада запосленим мајкама једноставно недостају њихова деца и желе да се усредсреде на њих када им се укаже прилика). 

                    Опасност од прекомерног слободног времена 

                    Иако многи који раде, посебно они који одгајају децу, желе више слободног времена, истраживања показују да су људи који су заузети обично срећнији од оних који су беспослени, без обзира да ли је њихова заузетост сврсисходна или не. Наиме, истраживачи су открили да, иако нивои субјективне сатисфакције у почетку расту како се слободно време повећава, тренд не мора нужно да важи за веома високе нивое слободног времена, будући да је превише слободног времена повезано са већим стресом и нижим осећајем субјективног задовољства, односно са осећајем непродуктивности и недостатка сврхе.

                    Индикативна је студија American Psychological Association (2021), која је обухватила око 35 хиљада Американаца, откривши да су оцене запослених о њиховом задовољству животом достигле врхунац када су имали око два и по сата слободног времена дневно (за људе без посла оптимална количина је била четири сата и 45 минута). Премало времена чини да се људи осећају под стресом. Након тог тренутка, испитаници су почели да говоре да се уопштено осећају мање продуктивно и корисно, што је повезано са веровањем да превише слободног времена може довести у питање нечију слику о себи.

                    У другом експерименту од учесника је затражено да замисле да имају умерене (3,5 сата) или високе износе (7 сати) слободног времена дневно, те да замисле да троше време у било којој продуктивној или непродуктивној активности (нпр. гледајући телевизију). Они који су имали више слободног времена и трошили га на непродуктивне активности детектовали су ниже нивое сатисфакције. С друге стране, они са више слободног времена који су се бавили продуктивним активностима (физичке вежбе, разни хобији, трчање), осећали су слично онима са умереном количином слободног времена. Налази указују да дискреционо попуњавање велике количине слободног времена чини људе мање срећним и они би уместо тога требало да се труде да имају умерени износ слободног времена трошећи га како желе, односно на (субјективно) сврсисходне активности. У случајевима када се људи суоче са превеликим количинама слободног времена (пензионери, они који су остали без посла), студија указује да ће ове особе морати да нађу (субјективно) сврсисходне активности да би били задовољни.  

                    Проблем друштвених медија и онлајн доступности 

                    Један од разлога зашто се осећамо заузетији је тај што нас је нова технологија учинила лако доступним. Због приступачности имејла, порука преко мобилних телефона и друштвених медија, више нисмо сигурни да нећемо добити неки захтев од нашег менаџера увече или током викенда. Наши друштвени животи су сада испреплетени са онлајн простором. Прављење планова и комуникација са пријатељима или породицом се дешавају преко телефона или рачунара, баш као и наш посао, што указује да граница између посла и задовољства почиње да бледи.

                    Додатни проблем са друштвеним медијима је да они "искривљавају" наш фокус на продуктивно слободно време, будући да људи сигнализирају свој статус и достигнућа у алтернативним доменима, пре свега онлајн (нпр. корисници Фејсбука постављају пажљиво одабране фотографије или клипове величајући своја или породична "постигнућа").

                    Повезано са друштвеним медијима је и одлучивање о томе како провести слободно време, које може бити веома стресно, посебно за оне који троше сате и сате планирајући слободне активности. Наиме, притисак да максимизирамо нашу забаву може бити негативан фактор нашем уживању у слободном времену. Показало се да ишчекивање пре путовања доприноси срећи туриста, али да би нас превише ишчекивања могло довести до разочарања. 

                    Како повећати уживање у слободном времену?

                    Неки од нас, често на високо плаћеним пословима са високим стресом, дају предност продуктивности до те мере да не могу да уживају у слободном времену, често на штету свог менталног здравља. У том контексту, функционални алиби, који артикулише сврху неке активности (као што су здравствене и продуктивне користи од одласка на преко потребан одмор), добар је практични изговор за уживање који омогућава многима да се опусте без осећаја "кривице".

                    Начин да се људи "натерају" на коришћење слободног времена може бити кроз "инструменталну разоноду" (као што су нпр. родитељске дужности, које људи могу посматрати као средство за постизање дугорочног циља). Наравно, способност уживања у одмору који није те врсте снажнији је предиктор сатисфакције од уживања у инструменталном одмору.

                    Проблем са квалитетним коришћењем слободног времена представљају и друштвене норме. На пример, људи из Индије (чак 55% њих) и САД, две државе са културом прекомерног рада, у већој мери сматрају да је слободно време неки вид расипништва од Француза (15%), чија земља има норме више оријентисане на уживање у животу и забаву. Повезано са овим је да, на пример, у 2017. години 54% америчких радника није искористило годишњи одмор. 

                    Интересантни су покушаји да се повећа слободно време применом техника продуктивности, попут слушања подкаста током џогирања или гледањем Нетфликс емисија двоструко већом брзином од уобичајене. На крају, ствар за коју студије показују да би позитивно утицала на сатисфакцију, и тиме продуктивно искоришћавање радног времена, је трошење новца на куповину слободног времена - на пример, куповина хране за понети (уместо кувања) или унајмљивање некога да чисти кућу.

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Економија
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Свет
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Стратегијска дилема Европске уније: Брисел између Вашингтона и Пекинга
                    Пише:  Горан Николић
                    Стратегијска дилема Европске уније: Брисел између Вашингтона и Пекинга
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Како је радило дипломатско представништво Павелићеве НДХ у Недићевој Србији: Усташки конзул у Београду
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Како је радило дипломатско представништво Павелићеве НДХ у Недићевој Србији: Усташки конзул у Београду
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Музика
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.