Квалитет живота у великим градовима: Где је Београд у односу на друге метрополе štampaj

Сестринска компанија лондонског „Економиста“, Economist Inteligence Unit, већ годинама рангира светске метрополе по њиховој оцењеној удобности за живот. Liveability Index се добија на основу анализе широког спектра индикатора који се односе на потенцијале и изазове живота просечног појединца у 173 града широм света.

Наиме, свакој обсервираној метрополи додељује се оцена за преко 30 квалитативних и квантитативних фактора у пет широких суб-категорија. Вредност суб-индекса се углавном добија на основу оцена од стране експерата Economist Inteligence Unit-а, док је мањи број индикатора формиран на основу базе података Светске банке или Transparency International-а (нпр. корупција).  

Будући да имају највећи утицај на висину укупног индекса (обе по 25%), најважније категорије су „стабилност“ и „култура и животна средина“; донекле парадоксално, „образовање“ има два и по пута мањи утицај на liveability index, док су пондери инфраструктуре и здравства по 20%.

Категорије за оцењивање

„Стабилност“ обухвата следећих пет под-категорија: распрострањеност тзв. ситног криминала, учесталост криминала са елементима насиља, оцењена претња терористичких аката, процењена претња војног сукоба, оцењена претња грађанских немира или конфликата.

„Culture & Environment“ укључује суб-показатеље који указују на климатске услове (просечна температура и влажност, (не)удобност климе за путнике, грађанске слободе (друштвена или верска ограничења; ниво цензуре), могућност коришћења спортске инфраструктуре и садржаја, перципирану корупцију, доступност и могућност коришћења културних садржаја, доступност потрошачких роба и услуга, посебно хране и пића.

Показатељ „Здравље“ инкорпорира могућност коришћења и квалитет јавне здравствене заштите, доступност и квалитет приватне здравствене заштите, могућност коришћења лекова без рецепата, те (на основу података Светске банке) свеобухватни индикатор здравствене заштите.

Индикатор „Инфраструктура“ обухвата оцене за: квалитет путне мреже, квалитет јавног превоза, квалитет међународних конекција из датог града, понуду стамбеног простора, квалитет снабдевања енергијом, квалитет водоснабдевања, квалитет телекомуникација.

Индикатор „Образовање“ инкорпорира доступност и квалитет приватног образовања, те индикаторе квалитета јавног образовања и могућност његовог коришћења.

Оно што је посебно важно је да се процењују кључни фактори који ће утицати на развој обсервираних градова у будућности. На основу ове и сличних анализа руководе се глобалне инвеститори, а овај индекс, поред осталог, користи компанијама да би израчунали трошкове евентуалне реалокције свог особља.

Иначе, свет је подељен на следеће регионалне целине: Европа (западна и источна), обе Америке, Африка, Азија са Пацификом, Блиски исток.

Најбоље и најлошије рангирани градови

Први на листи су европски градови, са Бечом као најбољим местом за живот на свету. Главни град Аустрије добио је максималне оцене у четири од пет категорија индекса, али је недостатак великих спортских догађаја допринео да је по категорији „култура и животна средина“ (која инкорпорира и спорт) имао оцену тек 93,5 (и поред тога што Беч има веома развијен културни живот и пун је зелених оаза).

Три друга европска града су ушла у првих пет – Копенхаген, Цирих и Женева. Сва три имају релативно мали број становника што је, по правилу, повезано са нижом стопом криминала, те мањим гужвама на путевима и у јавном превозу. У првих десет улазе и два канадска града (Калгари и Ванкувер) и четири азијско-пацифичка (Мелбурн, Сиднеј, Осака и Окланд).

С друге стране, ратом погођени Дамаск је још од 2013. на дну табеле, са индексом од тек 30,7 у 2024. години. Међу најслабије котираним је и Кијев (165. место), што је повезано са текућим ратом у Украјини. Каракас, на 164. месту, заузима најлошију позицију у обе Америке, док су Дака на 168, Карачи на 169, Лагос на 170, Алжир на 171. и Триполи на 172. месту, уз већ поменути Дамаск, на зачељу глобалне ранг листе. И Тел Авив има лошу оцену за стабилност, док су и резултати за инфраструктуру и културу и животну средину пали за 7,2, односно 6,7 поена услед рата у Гази (последично, бизнис престоница Израела имала је највећи пад, за чак 20 позиција, те се 2024. налази на 112. месту на ранг листи Economist Inteligence Unit-а).

Поједностављено, најбоље котиране метрополе су богате, лепе, зелене, саобраћајно проходне, са богатим културним животом, квалитетним образовањем и здравством, релативно малим бројем случајева насиља, док су у њима права грађана добро заштићена услед развијене демократске културе. Сходно томе становници тих градова „мирно живе“, надпросечно су здрави и образовани те, логично, просечно оцењују свој живот као далеко срећнији у односу на оне који настањују метрополе са дна листе.

Београд на листи

Наша престоница, заједно са неколико других главних градова источне Европе попут Букурешта, Будимпеште и Софије, остварила је најбржи успон на листи, и то не само у Европи, већ и свету. То се десило доминантно захваљујући унапређењу социјалних услуга и инфраструктуре, као и услед инвестиција у транспорт, повећању броја лекара на укупан број пацијената, те расту релативног броја уписаних у установе високог образовања.

Иако су поменути градови, заједно са Београдом, релативно ниско на европској ранг-листи, неки од њих су у рангу обсервираних америчких градова (Будимпешта је, на пример, позиционирана између Питсбурга и Сијетла на глобалној табели).

Београд се, иначе, 2014. године са скором 68,5 знатно лошије котирао у односу на 2024. Наиме, пре десет година наш главни град је по том индикатору био далеко иза Софије, Букурешта, Москве и Санкт Петербурга, и тек нешто испред казахстанске Алма Атe. Ове године се престоница Србије, са вредношћу индекса од 84,5, налази на 94. месту, које дели са Букурештом, и на корак је од сустизања Атине (која је око пола поена испред), док су Варшава, Праг, Братислава, и посебно Будимпешта, која заузима високу 32. позицију (што је побољшање од чак 7 места у односу на само годину раније), још увек знатно испред. 

Интересантно је да је Београд тек једно место иза престонице Кувајта, док је главни град Бугарске 7 позиција иза наше престонице. Интересантно је и да је 22-милионска престоница Кине Пекинг на 81. месту, тек 13 позиција испред Београда. 

Постоји више фактора који су допринели да након 2014, закључно са овом годином, наш главни град тако снажно повећа вредност овог индекса, посебно интензивно у 12 месеци закључно са мартом 2024, када је са 100. позиције Београд напредовао чак 6 места. Наиме, Србија је земља која је током последње деценије драстично унапредила путну инфраструктуру (за главни град било је критично важно комплетирање обилазнице), док је преузимање београдског аеродрома од стране француског концесионара, те ре-брендинг и инвестиције у српског авио-превозника, довело до рапидног побољшања квантитета и квалитета међународне ваздушне повезаности Београда (с унапређењем путне инфраструктуре повезан је и снажан пад броја саобраћајних несрећа, који је 2023. у односу на 2007, на нивоу Републике, био мањи за чак 53%, иако је број регистрованих возила достигао рекордних 2,8 милиона).

Климатски услови (просечна температура и влажност; не/удобност климе за путнике), иако погоршани због глобалног загревања, су компаративно посматрано врло задовољавајући. Имајући у виду да је куповна моћ значајно порасла од 2014. (БДП по куповној моћи се драстично повећао у том периоду, са 14.700 долара на чак 28 хиљада долара 2024), доступност потрошачких роба и услуга, укључујући храну и пиће, се такође побољшала.

Могућност коришћења јавне здравствене заштите је, услед историјског легата, компаративно посматрано на високом нивоу, док се у последњој деценији услед пораста броја приватних клиника побољшала и доступност приватне здравствене заштите. Последично, дошло је до раста броја лекара на укупан број пацијената.

Наш главни град је и раније имао широку доступност јавног образовања, а током протекле деценије то се снажно испољавало кроз знатно повећање броја уписаних на факултете и више школе.

У односу на запад континента, али и скоро све друге обсериваране метрополе, извесно је да је престоница Србије сигурно место за живот. Подаци Министарства унутрашњих послова указују на пад тзв. ситног криминала, криминала са елементима насиља, као и броја убистава. На пример, на нивоу Републике је током 2023. евидентирано чак 38,4% мање кривичних дела него десет година раније, а практично иста тенденција била је присутна и у главном граду.

Судећи по тренду, релативна позиција Београда би се могла додатно унапредити у наредној години, имајући у виду да протести у кампусима широм Америке, који су се десили након спроведеног истраживања, имплицирају да би 2025. глобални индекс могао бити у паду.

Наиме, немачки градови попут Минхена, Берлина или Дизелдорфа који су имали демонстрације крајње деснице, Даблин, који је имао велики нереде новембра 2023, или Барселона, чији се улични криминал повећао, на основу последичних мањих оцена у суб-категорији стабилност детектовали су знатан пад на ранг листи ове године. Главни град Ирске је тако дошао са 32. на 39. позицију, Барселона са 31. на 35, Минхен са 21. на 27, а Берлин са 17. на 21. место.