Све тајне телефонског разговора између Вучића и Путина: НИС наш насушни štampaj

Ни на Исток, ни на Запад. Овако би после 15. маја могао да изгледа пословни план Нафтне индустрије Србије (НИС), уколико Европска унија не промени Уредбу број 2022/428 којом се компанијама из ЕУ забрањују било какве трансакције са фирмама у трећим земљама у којима 12 руских фирми има власнички удео већи од 50 одсто. У анексу 19 ове уредбе наводи се конкретно о којим фирмама је реч, а на црној листи је и Гаспромњефт. Ова руска фирма у Србији је власник 56,15 одсто акција НИС-а.

То значи да, уколико се ништа не промени, НИС више неће моћи да увезе чак ни руску нафту, јер она у Србију стиже преко Хрватске, земље чланице ЕУ, прецизније преко Јадранског нафтовода Јанаф. Ова компанија, која са НИС-ом има уговор према коме током ове године НИС-у треба да испоручи 3,2 милиона тона нафте (плус-минус 10 одсто), већ се огласила саопштењем. У њему недвосмислено каже да после 15. маја неће моћи да испоштује своју уговорну обавезу и неће моћи да испоручи нафту НИС-у. Загребачки „Јутарњи лист" ових дана писао је како ће Јанаф због тога имати лошу пословну годину, „али ће последице по Србију бити катастрофалне".

Пријатељско преузимање

Ових дана у српској јавности смо врло често имали прилике да чујемо како из Брисела још нисмо добили званично тумачење како ће се санкције ЕУ усмерене према Русији одразити на НИС. Потпуно се превиђала чињеница да је Јанаф компанија из ЕУ, на коју се Уредба број 2022/428 односи. Дакле, нема више никакве дилеме - 4. пакет санкција Русији погодиће НИС и погодиће Србију.

Ако ЕУ до 15. маја не промени своју уредбу, постоји само један начин да се то не догоди. Да се власничка структура НИС-а промени. Други по величини акционар у НИС-у је Република Србија, која у компанији има 29,87 одсто учешћа. Теоретски, уколико би држава од Гаспроњефта откупила само 7 одсто акција, санкције ЕУ се више не би односиле на НИС. При том, Гаспромњефт би и даље остао већински акционар са 49,15 одсто акција, Република Србија би имала 36,87 одсто, остатак би био у власништву малих акционара.

Међутим, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса" за Око магазин каже да постоји и други начин. Да се у власништво НИС-а уведу руске компаније које нису на списку санкционисаних фирми.

„А то су Гаспром и Гаспром ескпорт. Они могу да преузму део тих актива ако Европљани на то пристану. Али тешко је рећи сада како ћемо то да урадимо", каже Бајатовић који ову трансакцију описује као пријатељско преузимање. 

Мајке и ћерке фирме

И заиста, иронија је да се на црној листи ЕУ налази ћерка фирма Гаспромњефт, али да санкције не важе за мајку фирму Гаспром. Разлог је, наравно то што ЕУ од Гаспрома и даље купује енергенте. Плаћа их преко Гаспром банке, која је још у SWIFT-у, међународном систему за пренос банкарских порука. А да иронија буде још већа, све време док у Украјини букти рат, руски гас у Европу тече. И то баш преко Украјине! 

Теоретски, увођењем мајке фирме, која већ послује са ЕУ, у власничку структуру НИС-а, 4. пакет санкција се не би односио на ову компанију. Али, већ се спрема и 5. и 6. пакет санкција, а Европа, која је такође зависна од нафте и гаса и Русује, покушаће у наредним годинама да се „енергетски разведе" од руског председника Владимира Путина. Истовремено, Путин ће морати трговински да се разведе од Европе, јер ЕУ је најважнији спољно-трговински партнер Русије. Тако да је питање да ли ће увођење Гаспрома, као мајка фирме, у власничку структуру НИС-а, бити одрживо на дужи рок.

Милан Ћулибрк, главни и одговорни уредник недељника НИН, каже да постоји и трећи начин да се из ове пат позиције изађе. „Тих 7 одсто акција чак не мора ни држава Србија да купи. Могу да купе и грађани Србије на Београдској берзи, јер се акцијама ове компаније на берзи већ тргује", каже Ћулибрк.

Модел Ер Србије

Иако шира јавност о томе мало зна, Србија је заправо у сличној ситуацији са ЕУ била и када је реч о компанији Ер Србија. Наиме, 2020. године Република Србија је свој власнички удео у овој компанији увећала са 51 на 82 одсто, док је удео Етихад ервејса смањен са 49 на 18 одсто.

Ова докапитализација јесте била последица владине уредбе из октобра 2020. године којом се ублажавају последице пандемије (јер је компанија била суочена са губицима па је дотирана из буџета), али како може да се чује, то није једини разлог.

Ова докапитализација морала је да буде у складу и са правилима ЕУ о државној помоћи компанији, али и у складу са Споразумом о отвореном небу. Наиме, овај споразум о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја Европска унија је са Србијом потписала 29. јуна 2006. године у Бриселу.

ЕУ овакав споразум нема са Уједињеним Арапским Емиратима, зато Етихад и није могао да буде већински власник Ер Србије, већ је од старта у компанији имао мање власништво од 50 одсто и касније је, после докапитализације, задржао управљачка права. 

Ранка Миљеновић, извршна директорка Центра за европске политике, сматра да би сличан рецепт могао да се примени и на НИС.

„Такође, наше власти би требало прецизно да погледају одредбе Споразума о стабилизацију и придруживању, којим је Србија у процесу придруживања постала део јединственог европског тржишта", каже Миљеновићева. „А овај четврти пакет санкција јесте усмерен и према Србији, дакле санкционише и земљу кандидата. То би такође у преговорима које око НИС-а наша Влада води са Бриселом могао да се користи као аргумент."

Ко финансира Путинов рат?

Из Делегације Европске комисије за Око магазин кажу да санкције ЕУ нису усмерене према Србији.

Како наводе, „санкције које се односе на руску инвазију у Украјини циљају две земље које су за то одговорне, а то су Русија и Белорусија, као и одређени број компанија и појединаца из ових земаља". Једини циљ ових санкција јесте да онеспособе председника Путина да финансира инвазију на Украјину, додају.

„Тренутно смо у контакту са српским властима како бисмо разјаснили све њихове забринутости када је реч о примени рестриктивних мера", наводе у свом одговору.

Из Делегације Европске комисије подсећају да су радови на гасном интерконектору Србија-Бугарска почели у јануару 2022. године, као и да је ЕУ за тај пројекат обезбедила бесповратна средства од 50 милиона евра. „То је важан заједнички корак ЕУ и Србије ка обезбеђивању других извора снабдевања гасом", истичу они.

Истовремено, Брисел, који спрема 5. и 6. пакет санкција како би онемогућио Путина да финансира рат у Украјини, докле год купује руску нафту и гас, заправо финансира Путинов рат.

Владимир Путин је пре уласка у овај рат имао два ћупа с новцем. Први су девизне резереве од чак 640 милијарди долара. Половина руских девизних резерви је замрзнута, па је тај ћуп већ полупразан. Међутим, други Путинов ћуп с новцем се пуни, јер у њега стижу приходи од продаје енергената. Јер, при актуелним ценама нафте и гаса, Путин од продаје нафте ЕУ дневно заради 700 милиона долара, док од продаје гаса на дан инкасира 400 милиона долара.

Европа ће у наредном периоду смањити своју зависност од руског гаса, али то неће бити могуће преко ноћи. А да ЕУ нема другог избора сведочи и чињеница да је, након одлуке Владимира Путина да од непријатељских земаља гас наплаћује у рубљама, руска национална валута ојачала.

Један амерички долар сада вреди 77 рубаља, а 23. фебруара, само дан пре почетка рата у Украјини, вредео је 78 рубаља. Што значи да је рубља сада јача него што је била пре рата.

Глобална привреда је данас много више повезана него што је била некада, па санкције више немају исти ефекат као када су увођене у време када везе између економија широм света нису биле тако јаке. Европа сада чак 40 одсто нафте и 27 одсто гаса увози из Русије. У тој чињеници лежи одговор на питање како ЕУ, која све време уводи санкције како би ослабила руску економију и казнила Путина, па чак и чланове његове породице, заправо куповином гаса у рубљама јача руску националну валуту и практично, плаћањем скупљих енергената, финансира Путинов рат у Украјини. 

Српски колач

Куповином руског гаса и нафте и Србија финансира Путинов рат. Међутим, подаци показују да је Србија Русији прошле године увоз гаса платила 296 милиона евра. Путин од Европе, при актуелним ценама нафте, толико заради за дан, и то већ до поднева!

Русија ће сада и од Србије на увозу енергената, при актуелним ценама, зарадити знатно више него прошле године. Али, у укупним руским приходима „српски колач" је безначајан. А Србију, коју погађају европске санкције Русији (иако нису ка Србији усмерене) погодиће и раст цена енергената којима Путин заправо кажњава Европу (иако иницијално то није усмерено ка Србији).

Ево и како.

Наиме, према актуелном гасном споразуму Србија од Русије гас купује по цени од 270 долара за 1.000 кубика. Међутим, по овој цени Србија може да купи само шест милиона кубика дневно. У зимским месецима троши од 10 до 12 милиона кубика дневно. Што значи да остатак набавља по тржишној цени.

Душан Бајатовић, генерални директор Србијагаса, каже да смо само у току ове зимске сезоне на увоз гаса потрошили око 300 милиона евра. Прецизне калкулације тек ће се правити.

Дакле, оно што прошле године нисмо потрошли ни за 12 месеци, при овим ценама енергената, потрошили смо током грејне сезоне. Међутим, уколико би Србија све количине гаса набављала на тржишту, за 2,2 милијарде кубика (колико годишње трошимо) нама би, при овим ценама, требало од 3 до 6 милијарди евра годишње. А цео буџет Србије износи 14 милијарди евра. Толико за нас може да буде скуп рат који Путин води, уколико бисмо, на пример, Русији увели санкције. 

Национални интерес

Актуелни гасни споразум по коме Србија гас купује по цени од 270 долара важи до краја маја. У току су преговори о новом гасном споразуму. Амерички Форбс је недавно објавио да ће Србија добити цену од 600 до 850 долара за 1.000 кубика. Надам се да нећемо добити неповољнију понуду од Молдавије, рекао је недавно за РТС председник Александар Вучић.

Душан Бајатовић, директор Србијагаса, каже да је Молдавија гас плаћала 450 долара за 1.000 кубика.

„То је цена коју тражи председник Александар Вучић, али не могу сада да коментаришем колико би то могло да буде", каже  Бајатовић за Око магазин. „Бојим се да нећемо гас више обрачунавати у доларима, него у еврима, да нећемо плаћати по количини од 1.000 кубика, већ по мегават сатима, односно по снази. Ако бисмо добили молдавску цену, то би било јако добро. Али то подразумева да ћете задржати неутрални статус. А видимо да је задржавање неутралног статуса не само у војном, него и у политичком смислу јако проблематично. Али исто је тако проблематична прогноза за пријем Србије у ЕУ 2027. године, која, такође, ничим није гарантована."

Душан Бајатовић додаје да Србија не треба да уводи санкције Русији и да ова Уредба ЕУ, која погађа и НИС, јесте притисак на Србију.

„То није грешка ЕУ, то је притисак", недвосмислено каже Бајатовић и додаје да ми морамо да размишљамо о нашим националним интересима. „Нећемо да будемо руска губернија, али немамо разлога да се одрекнемо подршке Русије зарад неке шаргарепе на дугачком штапу када је у питању ЕУ. Или да се уплашимо америчког притиска да потпуно заборавимо на наш национални интерес", каже Бајатовић.

Руска и европска корпа

Када је о енергентима реч, речником Душана Бајатовића речено, сва српска јаја су у руској корпи.

„Када је о гасу реч, имамо само једно јаје. Руско. И ми и Европа. Тешко је гасну једначину решити без Руса", закључује Бајатовић

Међутим, на српској ваги тешко је измерити која корпа претеже: европска или руска. Српски извоз у Европу чак 17 пута је већи него у Русију  - 14 милијарди наспрам 800 милиона евра. Из Европе годишње у Србију стиже неколико милијарди страних инвестиција. А за све ове године, од 2000. наовамо највећа појединачна руска инестиција у Србији износила је 400 милиона евра. И то је наравно НИС. Та инвестиција у српској јавности је 2008. и 2009. године критикована као продаја националног нафтног капиталца испод цене.

На крају, која год од ове две корпе (европске или руске) да се скине са српског кантара, наша вага би претегла и пала.

Зато је НИС тренутно тачка у којој се у Србији ломе сви притици Истока и Запада.

То је тачка због које су се претходних недеља усијали телефони и видео везе на релацији Брисел-Београд-Москва.

То је тачка због које су се јуче телефоном, између осталог, чули председник Србије Александар Вучић и председник Русије Владимир Путин.

Јер годишњи приходи НИС-а износе 1,5 милијарди евра. На тржишту моторних горива, НИС је капиталац. Тржишни удео ове фирме износи чак 74 одсто. Само једну четвртину сирове нафте НИС вади на српским нафтним пољима, а чак три четвртине сирове нафте стиже из увоза. Што значи да без увоза не би било довољно горива на српским пумпама.

Зато је важно да 15. маја и руска и европска корпа буду на српском економском кантару. У супротном, то би био крах енерегетске шатл дипломатије која се тренутно води на релацији Брисел-Београд-Москва. У супротном НИС би била тачка на којој би после 15. маја сва српска јаја могла да се сломе.