Ратне и нафтне игре: Френдовима из Јанафа, спасибa за Дружбу štampaj

Најдужи нафтовод на свету „Дружба" - који се у дужини од преко 4.000 километара пружа од Алметјевска у руском Татарстану до Шведа у Немачкој - могао би да се продужи за још 128 километара, уколико се обистине најаве српских званичника, па се Србија у наредне две године повеже са Дружбом у Мађарској, како би обезбедила још један извор снабдевања сировом нафтом. 

За сада, у програму пословања српске компаније Транснафта за 2022. годину наводи се да компанија треба да изради планску и техничку документацију о новим правцима снабдевања сировом нафтом. Конкретни детаљи се не наводе. У Министарству рударства и енергетике за "Око" појашњавају да је могућност повезивања на Дружбу предвиђена планом инвестиција овог министарства, те да је део такозваног плана развоја система за транспорт Транснафте за период од 2020. до 2025. године. Напомињу и да би нафтоводом Дружба у Србију стизала само руска нафта, а да се разматрају и други правци снабдевања, како што је лука Драч у Албанији, а преко Македоније, као и повезивање са нафтофодом у Румунији. 

Оно што се о Дружби зна, из изјава званичника, јесте да би се једним делом користио већ постојећи гасовод, као и да би ова инвестиција коштала око 100 милиона евра.

За сада, сирова нафта, укључујући и руску, у Србију стиже само из једног правца - преко Јадранског мора, из луке Омишаљ, са острва Крк у Хрватској. Једна петина нафте вади се на домаћим нафтним пољима, остатак тржишта снабдева се из увоза.

Најавивши изградњу новог нафтног правца председник Александар Вучић је у суботу 8. октобра изјавио како се „Хрватска показала као непоуздан добављач и ми смо разумели ту поруку".

Томе је претходило усвајање 8. пакета санкција, којим Европска унија ограничава цене руске нафте. А колико ће цене бити ограничене знаће се тек приликом усвајања следећег пакета санкција. Питање је и какве ће промене на европском тржишту донети ова мера.

Међутим, на нас се односио део 8. пакета санкција који није усвојен. Нацртом тог документа за земље западног Балкана, укључујући и Србију, било је предвиђено изузеће када је реч о ембаргу на увоз руске нафте морским путевима. Реч је о старој одлуци ЕУ, усвојеној још у мају ове године, приликом усвајања 6. пакета санкција. Њиме је забрањен увоз руске нафте преко мора, а одлука ступа на снагу 1. новембра.

Мађарска и још неколико земаља ЕУ изузете су од примене ове мере, јер у ову земљу руска нафта стиже копном, тачније нафтоводом „Дружба".

Одлуке у Европској унији се усвајају једногласно, а три земље чланице биле су против  изузећа за земље западног Балкана. Председник Александар Вучић рекао је да су против овог изузећа биле „Хрватска, једна балтичка земља и још једна земља близу балтичке земље". 

Хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је како „Србија не може да седи на две столице".

„Одобрити дерогацију тако да Србија, због дила с Путином, и даље има јефтину руску нафту која ће доћи у хрватску луку и Јанафом бити превезена у Србију у околностима када Русија спроводи агресију на Украјину! Што ћемо ми ту бити, некакве корисне будале", рекао је тада Пленковић.

Председник Александар Вучић одговорио је да „Хрватска само ради свој посао који обавља још од 1941. године". 

Између редова ове одлуке није тешко прочитати да је реч о виду притиска на Србију због њеног одбијања да се придружи санкцијама ЕУ. Као што је за "Око" рекао Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, „можда Хрватска само гласно говори оно што у Европској унији нико не жели јавно да каже, а то је да се Србија овим кажњава због неувођења санкција Русији." 

Алтернативни правци 

Најава да ће Србија један правац снабдевања руском и другом нафтом, Јанафом, заменити Дружбом преко Мађарске, којом за сада може да стигне само руска нафта, могао би да се тумачи и као неки вид притиска на Хрватску. Нарочито ако се зна да ЕУ поново почетком децембра треба да одлучује о изузећу за Србију и земље западног Балкана. Јер, преласком Србије на Дружбу уместо на Јанаф, ова компанија из Хрватске остала би без свог главног пословног партнера, а то је НИС. Српски државни званичници истицали су да 70 одсто својих прихода Јанаф остварује захваљујући уговору са НИС-ом. 

У Јанафу за "Око" нису могли да прецизирају колико је Србија за њих важно тржиште, јер су, како кажу, „уговорни односи пословна тајна". Уз то, додају да нису у могућности да износе детеље било ког уговора па и оног нсклопљеног са НИС-ом.

Председник Вучић најавио је и да ће Србија размотрити изградњу још једног, трећег нафтовода који ће ићи према Драчу, као и да ће то бити део иницијативе у оквиру Отвореног Балкана. Тиме би Србија, стручно речено, диферсификовала правце снабдевања сировом нафтом.

Проблем с нафтним правцем који иде ка Мађарској може да буде то што је за изградњу овог нафтовода потребно две године. А ЕУ из месеца у месец доноси нове пакете санкција. То значи да и копнени путеви руске нафте могу доћи под удар Брисела, јер санкције пооштравају. Мађарски премијер Виктор Орбан ће се томе оштро противити, јер је Мађарска зависна од увоза руске нафте. Орбан је још приликом усвајања шестог пакета санкција рекао да то може да буде атомска бомба за мађарску привреду, као и да санкције више погађају европску него руску економију.

Иначе, чак 65% нафте Мађарска увози преко нафтовода Дружба, а мађарске рафинерије технички су оспособљене да прерађују руску нафту. Мађарски министар Петар Сијарто је изјавио да би овој земљи требало 800 милиона долара за модернизацију својих рафинерија како би могле да прерађују и другу врсту нафте осим руске.

Србија ће, чак иако од 1. новембра више не буде могла да увози руску нафту, преко Јанафа моћи да увезе нафту другог порекла. Што значи да нама не прети руска криза. Прошле године, на пример, Србија је увезла мање око 20 одсто руске нафте у укупном увозу. Ове године у августу тај удео је достигао чак 40 одсто јер је руска нафта била јефтинија од конкурентске.

„Сигурна снабдевеност домаћег тржишта сировом нафтом неће бити угрожена", тврди у разговору за Око магазин Раша Којчић, помоћник у Министарству рударства и енергетике за нафту и гас. 

Шта све ово у пракси, ипак, може да значи? Уколико Србија буде морала да увози скупљу нафту, спољнотрговински дефицит ће бити повећан. А већ је значајно порастао, и то углавном због увоза скупих енергената. У августу ове године дефицит у робној размени је 72,9% већи у односу на исти период прошле године.

Цена нафте и нафтних деривата ограничена је уредбом, али веће увозне цене могу да доведу и до раста цена у малопродаји. Односно, простор државе за ограничење цене нафте биће сужен, процењује у разговору за Око магазин брокер Ненад Гујаничић. Новинарка Јелица Путниковић, с друге стране, сматра да до раста цена у малопродаји неће доћи. 

Власништво НИС-а

Али, оно што сасвим сигурно може да се очекује јесте да ће руско власништво у НИС-у и даље бити под будним оком Брисела.

НИС је већ, због санкција ЕУ, био приморан да на берзи промени власничку структуру. Гаспромњефт у НИС-у сада има 50 одсто власништва. Ова трансакција одиграла се заправо у кругу Гаспромове породице, јер је купац 6,15 одсто акција ћерке фирме Гаспромњефт била управо мајка фирма - Гаспром. Трансакција се одиграла на Београдској берзи почетком маја ове године.

Суштински, није се променило много тога јер су Руси задржали већинско власништво у овој компанији, а Република Србија је остала мањински акционар. Формално, пред Бриселом се са овом трансакцијом на Београдској берзи променило много тога. Јер, мајка фирма Гаспром није под ембаргом ЕУ, за разлику од ћерке фирме која је на црној листи Брисела. Наравно, разлог за то је што земље чланице ЕУ послују са мајком фирмом Гаспром.

Многи сматрају да је руско власништво, НИС-у ових дана донело проблеме у још једној земљи ЕУ - Румунији. Тужиоци управе за истраживање организованог криминала и тероризма претресли су девет кућа, укључујући  и представништва ова мултинационалне компаније због  сумње да су информације о резервама нафте у тој земљи стизале у Београд и Москву.

Звучи као фраза, али шта се овде догодило „показаће истрага", али је чињеница да је НИС-ово тржишно учешће у Румунији безначајно и износи свега 1,2 %. У Румунији НИС има само 19 бензинских пумпи.

Али, откако је кренуо рат у Украјини, руски капитал на територији ЕУ није добродошао.

А на српском тржишту НИС је капиталац, има чак 48 одсто учешћа у малопродаји.  Упркос кризи, потрошња горива у Србији порасла је 12,8% одсто.

Због руског капитала, НИС је, рекло би се, у Србији имао тешку пословну годину.  Али све док се не погледа финансијски извештај. Због раста цена нафте, у првих шест месеци ове године НИС је приход од продаје увећао за чак 108%. Сада он износи више од 240 милијарди динара, што је око две милијарде евра. А добит ове компаније достигла 43 милијарде динара, односно 370 милиона евра.

У односу на исти период прошле године профит НИС-а већи је чак седам пута.  Или још јасније - за 6 месеци ове године НИС скоро да је зарадио оно што је руски већински власник Гаспромњефт 2008. платио кад је куповао ову компанију.

За НИС је то рекордно полугодиште од кад су га купили Руси. Или што би руски председник Владимир Путин, приликом посете Београду у јануару 2019. године, рекао: „Хвала на пријатељству. Спасиба за дружбу."