Пад и успон ЕПС-ових финансија, од Грчића до Томашевића: Хронологија две смене

„Направио сам грешку што сам слушао све оне који су говорили како нам не требају термо капацитети, а на крају у потпуности зависимо од термокапацитета. И да сад слушамо све оне, који нам соле памет сваки дан, могли бисмо да искључимо струју и да је немамо нигде и да имамо такозвани black out“.

Ово је цитат председника Александра Вучића са ванредне седнице Владе одржаној у Палати Србија 13. децембра 2021. године, након што се догодио колапс у Термоелектрани „Никола Тесла“. Након што је то изговорио, председник републике, уместо да погледа у десно тамо где је седео в.д. директор Милорад Грчић, погледао је у лево и питао: „Где је Томашевић?“ 

Александар Вучић питао је тадашњег директора за техничке послове производње енергије у ЕПС-у да ли ће термо електрана Костолац Б, која касни са изградњом, а који реализују Кинези, бити готова до краја 2023. године.

„То је реално“, чула се потврда са друге стране великог округлог стола.

Тај исти глас српска јавност имала је прилике да чује већ после неколико дана. На Светог Николу 2021. године Мирослав Томашевић био је гост у емисији Хит твит. Иако најављен као један од директора ЕПС-а „који је имао пуно посла протеклих дана“, те вечери било је јасно да у студију Телевизије Пинк седи нови директор овог јавног предузећа, које је недавно постало акционарско друштво, као и да ће после колапса у ТЕНТ-у Милорад Грчић бити смењен.

„Ја мислим да до Нове године ти то стабилизујеш, а онда, Мићо, нешто друго да радиш“, рекао је председник Александар Вучић седам дана касније. 

Смене

Своју каријеру у ЕПС-у, званично, Грчић је завршио на Светог Саву 27. јануара када је избрисан са позиције в.д. директора у Агенцији за привредне регистре (АПР). Претходно га је Влада (на седници одржаној 15. јануара) разрешила дужности.

Мирослав Томашевић, званично је разрешен дужности 19. јуна ове године када је избрисан из привредног регистра, а као нови в.д. директор ЕПС-а уписан је Душан Живковић.

Председник Александар Вучић се о овој смени уопште није оглашавао, али да је држава од Томашевића сада окренула главу на другу страну било је јасно када је Информер 6. јуна објавио како је в.д директор ЕПС-а својој супрузи и свом деверу дао унапређења и директорске плате.

Претходно је министарка енергетике за РТС изјавила да је у мају, у односу на исти месец прошле године, ЕПС пословао лоше, док је в. д. директор Томашевић те наводе демантовао тврдећи да министарка узнемирава јавност, као и да није унапредио своје рођаке.

Небитно за ову причу је то што мушкарац не може имати девера и што је извесни Горан Петковић заправо шурак Мирослава Томашевића. Битније је то да је министарка енергетике Дубравка Ђедовић дан касније на Телевизији Пинк рекла како „не би улазила у расправе, али свакако мислим да радници знају шта се у предузећу дешава, и да, оно што је мени битно, нема привилегија за одређене, а да о сукобу интереса и непотизму треба водити рачуна, поготово у јавном сектору“. Тиме је практично потврдила Информерове наводе. 

Нови Надзорни одбор, који по Статуту именује генералног директора ЕПС-а, Томашевића је после неколико дана експресно разрешио дужности. Да ли је смењен зато што у ЕПС-у и даље имамо проблем са експлоатацијом угља, како то тврди министарка, или зато што је унапредио жену и шурака (јер је женин брат шурак, а не девер), до данас није разјашњено.

Али је чињеница да је Мирослав Томашевић смењен експресно, док је његов претходник Милорад Грчић разрешен дужности тек када је стао ТЕНТ, срце српског електроенергетског система.  После те ноћи између 12. и 13 децембра 2021. године било је јасно да Грчић више не може да остане на челу ЕПС-а, упркос политичкој подршци коју је имао. А разлога за смену Грчића било је много пре тог децембра 2021. године. 

Пад ЕПС-а

Проблема у планирању производње било је већ прве Грчићеве зиме (2016/17) на челу ЕПС-а. Због лоших временских услова, хладне зиме, недовољних резерви угља и лошег планирања, ЕПС је те зиме имао велики пад производње. Републички завод за статистику објавио је да је на крају маја 2017. године тај пад износио 22,9 одсто. А о колико великом паду је реч показује податак да је за време разорних мајских поплава 2014. године пад производње био мањи и износио  20,3 одсто.

Као последицу лошег планирања ЕПС је те зиме  увозио струју „пет месеци без престанка“, рекао је у једној скупштинској расправи тадашњи министар финансија Душан Вујовић, а држава је, као гарант, узимала кредите за текуће пословање ове компаније.

„Лоше управљање ЕПС-ом довело је до снажног пада производње овог предузећа у првој половини године, чиме је значајно оборен укупан привредни раст читаве земље“, написао је у једном од својих извештаја у јесен 2017. године Фискални савет.

Менаџмент ЕПС-а (односно Милорад Грчић) те године у саопштењима за јавност је овакве резултате објашњавао објективним околностима. А објективна околност била је, како су наводили, хладна зима. Међутим, зима је била подједнако хладна и у региону па нико није имао толики пад производње.

Те године, израчунали су економисти, економски раст, због лоших резултата у ЕПС-у био је мањи за 0,3 процентна поена. Иако то изгледа као мали проценат, прерачунато у паре и у односу на бруто домаћи производ из 2017, Србија је те године због лошег управљања у ЕПС-у изгубила 130 милиона евра националног дохотка. 

ЕПС пати од структурног мањка инвестиција, пише у извештају Фискалног савета из септембра 2017. године.

„Имајући у виду да предузеће не успева без потешкоћа да задовољи садашњу потрошњу електричне енергије (већ је због хаварије на почетку године морало да увози струју), поставља се питање да ли ће ЕПС моћи да задовољи тражњу за струјом кроз неколико година, уз очекивани раст прерађивачке индустрије“, наводи се у овом документу.

Иначе, чак и те 2017. године, ЕПС је као и претходне две остварио добит од око 50 милиона евра. Међутим, већ следеће, 2018. године, компанија је пословала са губитком од 11 милиона евра, а 2019. године минус на рачуну повећан је на 50 милиона евра. Следеће, 2020. године, пословање овог предузећа вратило се у позитивну зону. Те године остварена добит од 100 милиона евра. Међутим, на крају 2021. године губитак је износио око 127 милиона евра и то је углавном последица увоза струје по скупој цени који је почео неколико месеци пре колапса у ТЕНТ-у.

На позицију генералног директора Мирослав Томашевић именован је 10. марта 2022. године. То је година када су се ЕПС већ био у савршеној енергетској олуји, јер се криза у електропривреди поклопила са светском енергетском кризом. На крају те године губитак у ЕПС-у био је чак пет бута већи него претходне 2021. године. 

Струја, најскупља српска реч

Слободно може да се каже да је у 2022. године струја била најскупља српска реч. Јер, укупни увоз енергената је у 2022. години износио 6,9 милијарди евра, што је за око 3,9 милијарди евра више него претходне 2021. године. Од тога је на увоз струје прошле године потрошено тачно 1,57 милијарди евра. Претходне, 2021. године, увоз струје платили смо више него троструко мање (475 милиона).

Међутим, у званичној статистици тачно се види месец када је Мирослав Томашевић успео да преокрене лош тренд у пословању ЕПС-а. То је новембар прошле године. Од тада производња струје у просеку има раст од око 15 одсто. И не само то, захваљујући тој производњи укупна индустријска производња је у плусу. Да није било раста производње у ЕПС-у на крају априла не бисмо имали раст индустријске производње од 0,4 одсто. Тог месеца производња струје повећана је 14,6 одсто. Преткризни ниво производње струје надмашен је у марту, за пет одсто.

Истина је, међутим, да се сада струја мање производи из угља, а више из воде. На данашњи дан (23. јун) из хидропотенцијала произведено је 54 одсто струје, а из угља 44 одсто. Остало су такозвани зелени киловати, струја из обновљивих извора енергије. Пре енергетске кризе, навише струје (скоро 60 одсто) производило се из угља.

ЕПС је толико велико предузеће да се у његовом пословању ниша не може сакрити. Ни добро ни лоше. Као што се из статистике види да производња угља пада. На крају 2022. ниво производње је био за око 8 одсто нижи од преткризног нивоа, при чему се и од почетка 2023. бележи одређено смањење производње од 3,9 одсто у првом тромесечју.

У сваком случају, Томашевић је, према сопственој тврдњи, свом наследнику оставио плус на рачуну од 78 милиона евра.

Из националних рачуна види се и да је Томашевић, као в.д директор, у првом тромесечју извозио струју. Укупан робни извоз, изражен у еврима, повећан је за 15,4 одсто у односу на исти период прошле године, а расту укупног извоза допринели су извоз струје и руде (првенствено бакра).

По том основу у првом тромесечју ЕПС је зарадио  322 милиона евра.

То се све види у националним рачунима земље. И без увида у финансијске извештаје ЕПС-а, види се да је Томашевић направио заокрет у пословању ове компаније.

Истина је, промениле су се и прилике на енергетском тржишту, струја више није тако скупа и нас „јесте погледао бог“, како то каже министарка енергетике, јер је зима била блага, а енергенти су појефтинили. Али је чињеница да ће нови директор ЕПС-а имати много бољу стартну позицију. Јер компанија је плусу, а очекује се да ће цене енергената бити ниже него претходне године. Из неколико разлога: мањег раста глобалне економије, што води ка мањој тражњи.

Истовремено, очекује се да се ове године заврши изградња новог блока Б3 у термоелектрани Костолац. То је оно постројење за које је Мирослав Томашевић, дан након колапса у ТЕНТ-у, председнику Александру Вучићу рекао да је реално да се заврши ове године.

Ако буде тако, јасно је да ће издаци за увоз струје бити смањени, по основу оба фактора. И количинског и ценовног.

Једино што није јасно је зашто се у јавности поставља питање хоће ли се бивши в.д. директор Мирослав Томашевић јавити на конкурс за избор новог генералног директора ЕПС-а. Према новом статуту ЕПС-а, Надзорни одбор именује генералног директора. Без конкурса. Дакле, не постоји никаква обавеза да се распише јавни позив.

Оно што такође није јасно је зашто се у јавности стално поставља питање хоће ли ЕПС бити приватизован, а заправо суштинско питање је хоће ли бити докапитализован. Односно, хоће ли приватни капитал (домаћи или страни) ући у ову компанију. Јер, према члану 10. новог Статута „друштво може издавати све врсте акција (са или без номиналне вредности), као и друге хартије од вредности које су предвиђене важећим прописима“.

И то је питање за нови Надзорни одбор у коме седе и три Норвежана.