У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји

Ако би се правила хронологија вести о томе како се српске фирме враћају у српске руке, она би изгледала овако:

Најпре је 19. марта ове године председник републике објавио: „Има и неких добрих вести. Видим да су неке наше компаније преузеле или преузимају ‘Меркатор’, ‘Идеу’, тако да ће поново бити у српским рукама, што није лоше“, рекао је Александар Вучић.

Затим је 24. марта 2026. године основана фирма „Алта ритејл“. Регистрациону пријаву у Агенцији за привредне регистре (АПР) поднео је Давор Мацура, власник „АЛТА групе“, компаније чији су се пословни приходи у последњих неколико година утростручили. Како показују финансијски извештаји, приходи компаније cу 2021. године били 7 милиона евра и из године у године су расли, да би на крају прошле, 2025. године, достигли 20 милиона евра. Фирма послује са плусом од 6,5 милиона евра. У оквиру ове групе послује и „АЛТА банка“, а њени приходи су на крају прошле године били 54 милиона евра. За неколико година су се ушестостручили. „Алта банка“ је и она банка преко које плаћамо рачуне за струју.

Али, прва званична потврда вести да ће Давор Мацура, баш преко фирме „Алта ритејл“, купити „Меркатор“, „Идеу“ и „Роду“ стигла је 16. априла. Помало неочекивано, вест је стигла из Македоније, из тамошње Комисије за заштиту конкуренције. У њеном извештају се наводи да је фирма „Алта ритејл“ и основана за реализацију ове трансакције и додаје се да компанија припада „Алта групи“, чији су примарни фокус банкарске и сродне финансијске услуге.

„Алта“ у Македонији

„Алта групa“ послује у Северној Македонији, а законска процедура је таква да свуда где је компанија присутна локалној антимонополској комисији мора да поднесе захтев за одобрење концентрације, односно преузимање фирме. Притом, закони о заштити конкуренције нису свуда у региону исти, па антимонополска комисија, регулаторно тело, у различитим фазама поступка о томе обавештава јавност.

У Србији, Комисија на крају објављује решења о одобрењу концентрације, док у Северној Македонији комисија јавност обавештава још у првој фази, кад се поднесе захтев.

„Алта групa“ је у Северној Македонији власник „Алта банке АД Битола“, али и предузећа за трговину и услуге „Пелагонија фајнанс ДОО“ из Скопља. Та фирма је у ликвидацији јер нема никакве пословне активности. У извештају македонске Комисије се наводи да је од 2026. године „Алта групa“ у Сeверној Македонији присутна и преко компаније „Алта групa Дуел“, али и преко акционарског друштва за осигурање „Зоил“.

Из извештаја македонске Комисије се види да се трансакција односи на стицање потпуне контроле над неколико фирми које су у власништву „Фортенове“ из Загреба, а које су некада биле део концерна „Агрокор“ у власништву хрватског тајкуна Ивице Тодорића. Реч је о компанији „Идеа Маркети“ (некадашњи „Меркатор С“ у оквиру које послују трговински ланци „Рода“, „Идеа“ и „Меркатор“), „М-профил“, „М-смарт бизнис солушн“, „Супер картица“ и „Ена Фрут“.

Најбрже растућа банка у Србији

О овој трансакцији недавно је писао и загребачки „Пословни дневник“. Аутор тог текста, новинар Синиша Малус, у разговору за Око магазин Давора Мацуру описује као једног од најбрже растућих играча на тржишту банака у Србији: „Почетни бизнис му је био са мењачницама, да би се касније проширио на банкарски сектор, уз велики пројект у сектору некретнина, комплекс бившег ‘ИМТ’-а на Новом Београду, који би требало прерасти у један савремени, дивовски, стамбено-пословни комплекс“, каже Малус.

Eкономска новинарка Ружа Ћирковић за Око каже да „постоји опште уверење да је наша држава мало мотивисала ту куповину“: „Верујем да држава очекује да ће у народном периоду бити још енергетских шокова и притисака на цене хране и друге осетљиве производе за државу. Ја то, такође, мислим.  Верујем да у држави сматрају да ће им бити лакше да интервенишу ако је инвеститор њихов човек“, каже Ћирковићева.

Професор Економског факултета Горан Петковић износи да је „Алта банка“ једна од најбрже растућих банака у Србији и да је за релативно кратако време избила на девету позицију, као и да је то оно што се види споља. „Шта је изнутра, ја не знам“, додаје.

Cудбинa „Меркатора“

Cимбол „Меркатора“ у Србији је тржни центар на Новом Београду, чија је градња почела још крајем деведесетих. А кроз њу су се током протеклих више од четврт века преламале и испреплетале судбине неколико регионалних привредника.

„Сећам се да је изградња тог тржног центра почела још за време НАТО агресије, тада су ударени темељи. Сећам се како сам фотографисао градилиште радујући се да ће Београд добити модеран малопродајни објекат. Интересантна ствар је да је тадашњи директор ‘Меркатора’ Влада Кравчук, изнајмио просторије управо у ‘Јубмeс банци’ преко пута, са погледом на градилиште и одатле пратио како ниче нови тржни центар и био врло срећан због тог напретка“, рекао је Горан Петковић.

Модеран тржни центар отворен је у децембру 2002. године и то уз трубаче, а некадашња „Јубмес банка“, која се налази преко пута, основана 1979. године као „Југословенска банка за међународну економску сарадњу“, продата је у мају 2019. године. Република Србија је своје учешће у банци од 28,51% продала  фирми „Алта пеј“ Давора Мацуре.

Cудбина трговинског ланца „Меркатор“, који послује у згради тржног центра на Новом Београду, није пратила судбину зграде. Та зграда од 2017. године је у власништву српског бизнисмена Петра Матића, који је власник и тржног центра „Ушће“.

Трговински ланац „Меркатор“ одавно није словеначки. Од 2013. године његово власништво је ишло из руке у руку. Продат је због дугова, а купио га је хрватски тајкун Ивица Тодорић, власник „Агрокора“, који је и сам био презадужен. Када је 2017. године банкротирао, цео „Агрокор“, са све „Меркатором“, посебним законом, такозваним Лекс Агрокором, национализовала је хрватска држава.

Данас, „Меркатор“ је на имовинском списку компаније „Фортенова“. Реч је о холандској фирми која је током процеса препакивања дугова Ивице Тодорића постала власник „Агрокора“. А од 2023. године власник „Фортенове“ у Хрватској је бизнисмен Павао Вујновац, привредник који је почетни капитал зарадио у енергетици. Детаље трансакције још не могу да коментаришу, рекли су за Око магазин у компанији „Фортенова“.

Мотиви продаје

„’Агрокор’ некад и ‘Фортенова група’ данас – не могу стати у исту реченицу“, каже новинар Синиша Малус. „‘Агрокор’ је некад био најмоћнија компанија у овом региону, ‘Фортенова група’ данас није ни приближно толико значајна. Од некадашње компаније гиганта сада су остали ти остаци остатака. Вероватно је ово сада завршна фаза те продаје, неки би рекли распродаје.“ 

А малопродајни бизнис „Фортенове“ у Србији, који се сада продаје, у Србији не стоји баш најбоље. Пословни резултати „Меркатора С“ (данас се фирма зове „Идеа маркети“) ишли су у цик-цак: из губитка у добитак и обрнуто. На крају 2021. године губитак компаније био је 3,5 милиона евра. Наредне, 2022. године, пословали су у плусу од 6 милиона евра, да би 2023. године тај плус достигао 13 милиона евра. Међутим, пословање фирме се 2024. године вратило у минус, па је остварен губитак од 3,2 милиона евра, док је 2025. године он износио чак 34 милиона евра.

„Тај бизнис у Србији неко време ради релативно лоше и они су имали губитке и у претходном периоду, али је у 2025. години тај губитак удесетостручен. То је директно утицало на одлуку да се тај део бизниса одсече и да се остатак фирме на тај начин оздрави“, каже професор Горан Петковић.

„Они и продају због тога што је наша држава склона интервенцијама на тржишту, а ово са маржама је била једна озбиљна интервенција“, додаје новинарка Ружа Ћирковић. „Верујем да ће наша држава тај инструмент користити и убудуће и да ће бити принуђена да га користи.“

Да то може бити један од мотива сматра и новинар Синиша Малус: „Марже у малопродаји у Србији су се у последњих неколико година значајно смањиле и то је одговор на питање због чега је ‘Фортенова’ донела одлуку да изађе из малопродајног сектора у Србији. Јер су они и даље јаки играчи и на малопродајном сектору у Хрватској и на малопродајном сектору у Словенији и Босни и Херцеговини.“

Други мотив, додаје Ружа Ћирковић, је и то што „Фортеновој“ на наплату стижу неки кредити које је узела од својих инвеститора и да продајом компанија обезбеђује тај новац.

С променом власништва на тржишту се неће мењати тржишна позиција. Реч је продаји која се у жаргону, међу трговцима, зове „из ципела у ципеле“. Давор Мацура преузеће тржишни удео „Меркатора“, „Роде“ и „Идее“.

„Сваки излазак са тржишта вештих трговаца какав је био ‘Агрокор’, односно ‘Конзум’, не може тржишту донети добро. Ја се не радујем томе што реномирани трговци излазе, а невешти бизнисмени улазе на тржиште. Ми сада имамо улазак некога ко није специјализован за малопродају, ко није специјализован ни за реално тржиште, ко долази из света финансија. То може бити добро у смислу контроле финансијских резултата, али сасвим сигурно представља недостатак у познавању оперативног рада малопродаје и вероватно ће то изазвати сада тражење и аквизицију новог тима који треба да води ову фирму“, каже професор Горан Петковић.

С друге стране, Синиша Малус каже да не види да би то за Давора Мацуру могао бити неки крупан залогај: „Уосталом, не мислим да би он уопште ушао у ову врсту пословне авантуре, с обзиром на то да у том сектору никада није био присутан, а да нема решене све ове ствари о којима ми сада разговарамо. Коментаришемо нешто што је, мислим, господин Мацура већ предузео. Колико ја знам, Давор Мацура је врло озбиљан пословни човек и очекујем да ће он ангажовати врхунске менаџере који добро знају шта треба радити на тржишту малопродаје у Србији. Немам никакву дилему око тога да ће тај бизнис и у његовом власништву бити озбиљно вођен као што је био и до сада“, сматра Малус.

 „Аман“ купио „ДИС“

Али ове године на тржишту малопродаје у Србији промешаће се још неке карте. Трговински ланац „Аман“ саопштио је да је постао нови власник „ДИС“-а.

„ДИС“ је био поpодична фирма у власништву породице Тирнанић из Крњева код Велике Плане. У Агенцији за привредне регистре власник је већ промењен, а компанија „Аман“ саопштила је да тиме постала највећи домаћи трговац, cа више од 5.000 запослених и годишњим прометом већим од 600 милиона евра. За Око магазин одбили су коментаришу детаље преузимања.

„Како је 'Аман' домаћи трговац ако је у власништву странца?“, пита професор Горан Петковић. Јер власник „Амана“ је Недал Халил, пореклом из Јордана, али са држављанством Србије. У Србију је дошао 1986. године на школовање, на студије стоматологије, а прву продавницу отворио је 1992. у Земуну.

Новинарка Ружа Ћирковић подсећа да су трговински ланац „Аман“ хвалили када је уведена уредба о маржама, али да она сама више воли уредније супермаркете. „Нисам често куповала у ‘ДИС'-у, али када их је ‘Аман’ купио, ја сам се на основу визуелног утиска питала: па како може гори да купи бољег. Међутим, када сам погледала њихове податке о пословању, видела сам да нисам у праву“, каже Ћирковићева.

„ДИС“ је, иначе, прошлу 2025. годину завршио са губитком од 7,1 милион евра, док је „Аман“ пословао са добитком од 846.000 евра. Али оба трговинска ланца прошле године пословала су лошије него 2024. године.

Малопродаја је доскоро у Србији била један од најпрофитaбилнијих сектора. Прошла година за све, збирно гледано, ипак није била година великих профита, cви су пословали лошије: „Делез“ је имао седам пута мању добит, „Меркатор“ 10 пута већи губитак, „Аман“ седам пута мању добит, „ДИС“ је из плуса прешао у минус, „Лидл“ своје резултате још није објавио, „Веро“ скоро да је имао исти пословни резултат.

Tржишни удео

После ове две велике трансакције, ко ће имати већи тржишни удео,  Давор Мацура или Недал Халил?

Званичних података о тржишном уделу нема, последњи су они Комисије за заштиту конкуренције још из 2018, дакле из године када је „Лидл“ дошао на ово тржиште. По тим, старим подацима, први је „Делез“ са учешћем од 10 до 20 одсто, други је „Меркатор“, а „Лидл“  је трећи. „Аман“ је у том тренутку био четврти са тржишним учешћем мањим од 5 одсто, а „ДИС“ је био на шестој позицији, иза „Универекспорта“.

„Оно што ја могу да кажем јесте да се говори о томе да је током важења Уредбе о маржама дошло до промене у редоследу највећих малопродаваца прехрамбеном робом у Србији. ‘Делез’ није више на првом месту, један други страни трговински ланац искочио је испред њега“, рекао је професор Горан Петковић.

На питање о коме је реч, Петковић је одговорио следећим речима: „Нема много великих трговинских страних ланаца у Србији, а ‘Метро’ је забележио губитке.“

„Значи ‘Лидл?’“, питали смо, на шта се Горан Петковић само насмејао. 

Ипак, од 2011. године, када је бизнисмен Мирослав Мишковић „Макси“ продао белгијском „Делезу“, на домаћем тржишту није било домаћег трговца са великим утицајем. „Потписивањем овог уговора Србија улази у Европску унију“, рекао је тада Мирослав Мишковић, председник „Делта холдинга“.

Тој продаји претходила је изјава тадашњег председника Бориса Тадића како на српском тржишту постоје неки који су „непристојно богати“.

Професор Горан Петковић подсећа да су се добављачи тада обрaдовали, јер су њихова потраживања, која су имали од „Максија“ и која су била дужа од годину дана, била убрзано исплаћена. „Тако да не знам како ће се радовати грађани Србије, али подсећам да су се добављачи у Србији јако обрадовали када је странац ушао у нашу малопродају“, рекао је Петковић.

Српске фирме у српским рукама

Ко се радује сада када странци излазе из српске малопродаје? И када домаћи трговци имају већи утицај на домаће тржиште?

„Видим да све фирме које је овде имао ‘Агрокор’, ми враћамо у наше домаће власништво. То има везе и са манијом ове власти да има ту патриотску ноту у економији. А ја, иначе, сматрам да је добро да власт подстиче домаћу акумулацију капитала. То је јако добро. Нарочито у овим кризним временима када страни инвеститори, чим имају неке проблеме, затварају предузећа и одлазе. А ови домаћи немају куда да оду“, каже Ружа Ћирковић. 

Новинар Синиша Малус каже да је сигуран да ће у новонасталим геополитичким околностима бити присутан већи тренд подржављења компанија. „То, наравно, не мора да значи да ће се као нови власници појављивати неке државне компаније, али сигурно је да они који су власт у свакој од држава гледају како да што више најважнијих ресурса, такозваних критичних сектора и критичне инфраструктуре, буду у власништву предузетника из те државе“, закључује Малус.

О враћању српских фирми у српске руке говорило се и недавно када је продат „Дијамант“, драгуљ из некадашње пословне круне хрватског бизнисмена Ивице Тодорића. Та фирма отишла је у руке Александра Костића. „МК група“ се и сада спомињала као купац „Меркатора С“, али, како незванично може да се чује, „Алта група“ понудила је бољу цену.

Велику распродају фирми које су некада у Србији биле у власништву Ивице Тодорића за сада је преживела само „МГ Мивела“, у оквиру које данас послује и „Нова слога“. Њихова кровна фирма је загребачка „Јамница“. Хрватски медији пишу – „Јамница“ је на продају. Значи ли то да је и продаја „МГ Мивеле“ у Србији у завршној фази?