Vivadixiesubmarinetransmissionplot или Док лежах на самрти: Лепи и тужни свет Марка Линкуса

Добри доктор нас је научио „да живот није што и поље прећи“. На тај стих и наук скривен у њему подсетили су нас недавно једна плоча и један филм. У прошлој 2023. години рокенрол свет се сетио Марка Линкуса и његовог бенда Sparklehorse.

Почетком 2023. године појавио се документарни филм „This Is Sparklehorse“, а неколико месеци касније албум „Bird Machine“ са музиком коју је Марк Линкус снимио неколико недеља пре трагичне смрти 6. марта 2010. године.

Тог дана је Марк Линкус узео пушку, изашао из куће, отишао низ пут и на неком скривеном месту пуцао себи у срце. Није било лако наместити пушку и повући ороз. Марк је био упоран, није одустајао и успео је на крају. Имао је 47 година.

Неколико дана касније у Ботаничкој башти у Ричмонду, у држави Вирџинија, окупила се група људи. Опраштали су се од Марка Линкуса. Нина Першон, из шведског бенда Cardigans, отпевала је тада Линкусову песму „It’s A Wonderful Life“, која је дала наслов трећем албуму Sparklehorse из 2001. године. Пратили су је њен супруг Натан Ларсон и стални Линкусов музички сарадник Ал Ведерхед.

Том приликом Нина је могла да изговори исту ону реченицу коју је Гај Кларк изговорио на сахрани Таунса Ван Занта пре него што је отпевао „To Live Is To Fly“. Гај је тада рекао: „Одувек сам знао да ћу једног дана имати овај наступ“.

„Pentimento“

Том Вејтс уме са речима. Има богат речник и прецизно се изражава. Истовремено све што каже има неку песничку ауру. Тако је пре извесног времена, док је коментарисао албум „Bird Machine“, употребио реч „pentimento“.

Трагао сам за значењем те речи. Нема је у „Лексикону страних речи и израза“ Милана Вујаклије. На интернету кажу да се „pentimento“ може схватити као синоним за палимпсест. Палимпсест се односи на пергамент, а „pentimento“ на слику. Дакле испод оног што се тренутно налази на слици пробија се нешто што је било насликано раније на истом платну. Долази до мешања оног што јесте и оног што је било.

„Uncle Tom“ је пронашао добру реч да опише музику Марка Линкуса и његових Sparklehorse. Смеса природних и синтетисаних звукова чини соничну основу из које израња Линкусова музика.

Стара порука са телефонске секретарице, шкрипа шарки на давно забрављеним вратима, шум миша скривеног у црвоточном зиду, пуцкетање ватре у камину, звекет ланца на старинском бунару, фијук ветра кроз иструлеле даске напуштеног амбара на некој фарми изгубљеној у беспућима Вирџиније – помешани са звуковима синтетисаним на модерним машинама – чине основу из које се промаљају деликатне песме овог аутора.

Сјебани живот

Мат Линкус – Марков млађи брат, који му је био главни сарадник током снимања музике која се нашла на албуму „Bird Machine“ – рекао је у једном недавном интервју да је Маркова идеја била да сними плочу која ће личити на „Village Green Preservation Society“ енглеске групе The Kinks. Чистота емоција, пасторална атмосфера и занатско умеће које је Реј Дејвис демонстрирао фасцинирали су Марка. Желео је музику која ће бити микс Кинкса и Битлса са албума „Revolver“.

Кад данас, 13 година касније, слушамо ту музику, могли бисмо да закључимо да је идеја миксовања Битлса и Кинкса успешно спроведена. То је најбоље уочљиво у песмама „Evening Star Supercharger“, „Falling Down“ и „Scull Of Lucia“.

Панкоидна нумера „I Fucked It Up“ која својом жестином, бласфемичним речником и дрском језгровитошћу стоји као контрапункт, говори да је Марк Линкус био потпуно свестан своје позиције и пропуштених животних шанси. Дистих „Well, I coulda been a rock and roll star / But I fucked It up really good“ представља инстант верификацију таквог стања ствари.

Изгубљени интервју

Кад је Стив Вин први пут био у Београду и одржао она два фантастична концерта у КСТ-у радио сам интервју са њим. Било је то 1996. године, ако се не варам. То је требало да буде ТВ интервју за Студио Б. Снимали смо га у неком стану на почетку Ресавске улице, преко пута цркве Светог Марка.

Колико се сећам, био је то добар интервју. Стив Вин нам је испричао неколико пикантерија из рок света које никад нисмо чули. Интервју никад није емитован. Снимак је нестао. Нико не зна шта је с њим.

Елем, том приликом сам питао Вина који је најбољи нови амерички рок бенд. Он је као из пушке одговорио: „Sparklehorse“. Виђали смо то име у рок штампи и запамтили га, али нисмо имали прилике да слушамо њихову музику.

Убрзо, мотивисан том изјавом, набавио сам дебитански албум Sparklehorsea необичног имена „Vivadixiesubmarinetransmissionplot“.

Пурпурна магла

Кад сам убацио диск у машину и притиснуо „Play“ из звучника је потекла необична, неухватљива музика. Проширила се по простору као пурпурна магла из Хендриксове песме „Purple Haze“. Логика сна је овладала. Рок песма је престала да буде троминутна енергетска пилула. Постала је хипнотичка мантра која води на пут у заумне пределе.

Пет речи које чине наслов албума спојене су у једну. Онирична природа музике је на тај начин наглашена. Много година касније видео сам да је Ласло Краснахоркаи у роману „Сатантанго“ користио исти поступак. Када је писао о сновима својих јунака спајао је више речи у једну, баш као Линкус. А и Том Вејтс је раније радио слично („Swordfishtrombones“, 1983).

„Horse laughter is dragging pianos to the ocean“, стих из песме „Spirit Ditch“, инспирисан сценом из Буњуеловог филма „Андалузијски пас“, говори о необичним асоцијативним путевима којима се кретала Линкусова инспирација.

„Vivadixie...“ (1995) je, уз плочу Лусинде Вилијамс „Car Wheels On A Gravel Road“ (1998), најбољи fin de siecle албум америчког рока. Лусиндина плоча је „Blonde on Blonde“ за крај миленијума, рекао је Џо Бојд.

Следећи ту логику можемо да закључимо да деби албум Марка Линкуса и његових Sparklehorse представља веома успешну транскрипцију поезије Вилијама Блејка и одговарајућих емоција на рокенрол језик. Уосталом, зар није неко већ рекао поводом Линкусове музике: „Вилијам Блејк је жив и здрав и свира рокенрол у Западној Вирџинији.“

Дискографија

Марк Линкус са Sparklehorse није снимио много плоча. Поред већ споменуте „Vivadixie...“ (1995) још три: „Good Morning Spider“ (1998), „It's A Wonderful Life“ (2001), „Dreamt For Light Years In The Belly Of A Mountain“ (2006).

Овом списку треба придодати још албум „Dark Night Of The Soul“ (2010) снимљен у колаборацији са Брајеном Бартоном, рок продуцентом који наступа под псеудонимом Danger Mouse, и Дејвидом Линчом, чувеним филмским режисером. Био је то мултимедијални пројекат који је окупио импресивну групу музичара. Иги Поп, The Flaming Lips, Блек Френсис, Сузан Вега, Џулијан Казабланкас, Џејсон Лајтл и многи други узели су учешће. Наступ Вика Чесната у нумери „Grim Augury“ многи сматрају врхунским дометом тог албума.

Дејвид Линч је том приликом направио албум од 50 фотографија који је био саставни део делукс издања. Линч, велики поштовалац Линкусове музике, чак је отпевао/одрецитовао две песме – „Star Eyes (I Can't Catch It)“ i naslovnu „Dark Night Of Soul“.

О природи и квалитету Линкусове музике најбоље говори реченица Зорана Ћирића – Магичног Ћире, једног од најбољих познавалаца Линкусовог опуса код нас. Ћира каже: „Марк Линкус је једини аутор у историји рокенрола који је створио у сваком смислу достојни (уметнички апсолутно равноправни) наставак Белог албума Битлса, али то заумном Линкусу није било довољно већ је тај невероватни подвиг поновио 5 пута (!?!) и тако трајно померио 'критеријуме генијалности' подижући их до непојмљивих висина.“

Бесрамни троугао

Понуђена музика на свим Sparklehorse албумима представља суморни трип у конрадовско „срце таме“. (Уосталом тако се зове и једна песма на албуму „Vivadixie...“ – „Heart Of Darkness“). Само што овог пута то срце није у афричким џунглама, већ је скривено иза лица Марка Линкуса.

„Мој отац је говорио да је разлог за живот припремање за смрт“, чувена Фокнерова реченица из романа Док лежах на самрти, могла би да буде мото будуће Линкусове биографије. Његов живот се одвијао у прељубничком троуглу. Сам Линкус је био једно теме тог троугла. Друго и треће су били смрт и музика.

Марк је бесрамно флертовао и са смрћу и са музиком. Варао је обоје по диктату неизмерне туге која је прожимала његов интрапсихички универзум. Безброј пута је преварио смрт – са којом је кокетирао од најраније младости – са музиком.

И музика, баш као и смрт, била је неверна љубавница. Издавала га је и спашавала по сопственом, мушичавом нахођењу. Једном је, у Лос Анђелесу, као млади, дезоријентисани рокер, заглавио у тешку хероинску зависност. Ствари су постале веома озбиљне. Био је животно угрожен. А онда је случајно чуо како Гевин и Том Вејтс изводе песму „Jesus' Blood Never Failed Me Yet“. Говорио је да му је та песма спасила живот. Под њеним утицајем пронашао је снагу да прекине са хероином и оде на рехабилитацију.

Неколико година касније, кад су Sparklehorse били на турнеји са Radiohead по Енглеској, десио се један инцидент који замало није био фаталан за Марка Линкуса. Он је наиме 20. јануара 1996. године под дејством валијума и неких антидепресива изгубио свест у хотелској соби. Ноге су му том приликом остале згрчене у неприродном положају испод тела. То је довело до прекида циркулације крви и озбиљних оштећења. Кад су му исправили ноге дошло је опасног медицинског стања означеног речју rhabdomyolysis. Дошло је до прекида рада срца. Марк је био клинички мртав два минута.

Наредна три месеца је провео у лондонској болници „Сент Мери“. Никада се није у потпуности опоравио. Ампутација је избегнута, али је морао да носи специјалну протезу да би могао самостално да хода. Песма „Saint Mary“ са албума „Good Morning Spider“ је инспирисана тим догађајима.

Дошљак са југа

Марк Линкус је на рок сцену дошао са америчког југа. Тамо сени хероја ходају по дневном светлу и, како је писао Вокер Перси, стварније су од живих људи. Можда Марк још увек, као пасионирани бајкер сличан оном о којем пева Џин Кларк у песми „Gypsy Rider“, језди јужњачким друмовима на свом Moto Guzzi 1000 S мотоциклу. Ко зна? „Ах, нико, нико ништа не зна. Крхко је знање“.

„Dreamt For Light Years In The Belly Of A Mountain“, насловна тема са последњег албума изашлог за Марковог живота, је десетоминутна апстрактна музичка творевина меланхоличног угођаја. У њој пулсира звук сличан ономе којим се оглашавају медицински инструменти у болничким шок собама. Тај звук поручује онима које то занима да је пацијент још увек жив. Како нумера траје, интервал у којима се звук појављује постаје све дужи. Као да живот посустаје и да се гаси.

Добро је у том ритму завршити овај текст.

Spirit Ditch (Vivadixiesubmarinetransmissionplot)

Someday I Will Treat You Good (Vivadixiesubmarinetransmissionplot)

Heart Of Darkness (Vivadixiesubmarinetransmissionplot)

Saint Mary (Good Morning Spider)

Chaos Of The Galaxy / Happy Man (Good Morning Spider)

Gold Day (It’s A Wonderful Light)

Eyepennies (It’s A Wonderful Life)

Don’t Take My Sunshine Away (Dreamt For Light Years In The Belly Of A Mountain)

Daddy's Gone (Dark Night Of The Soul)

It Will Never Stop (Bird Machine)