Између три ватре: Имају ли Американци замену за Аљбина Куртија? štampaj

„Насилни кловн“ како су га својевремено назвали Американци, или први истински лидер косовских Албанаца још од смрти Ибрахима Ругове, чему се надају његови следбеници, Аљбин Курти је још једном на себе навукао гнев Вашингтона одбијајући да подржи формирање Заједнице српских општина. У политичком животу, сматрају дипломате, држи га тиха, али упорна подршка Немачке и недостатак ривала на косовској политичкој сцени.

Као један од студентских лидера у јеку најжешће косовске кризе крајем деведесетих година, Аљбин Курти је политичку каријеру изградио супротстављајући се доминантним политикама, прво режиму Слободана Милошевића, а затим и међународним управама Косовом које су уследиле.

Одбијањем да подржи формирање Заједнице српских општина, још једном се озбиљно супротставио визији Вашингтона о решењу косовског питања, па је Вашингтон пост средином јануара објавио уводник у којем се наводи да САД треба да га „притисну“ како би одустао од „потеза које Срби сматрају провокацијама“.

„САД треба да јасно ставе до знања косовским лидерима да решеност НАТО-а да држе трупе на терену нема неограничен рок трајања. Даља војна подршка Запада треба да буде условљена напретком према мировном решењу које ће српским заједницама обезбедити већу самоуправу“, наводи вашингтонски дневник.

Уводници два најутицајнија америчка дневна листа, Њујорк тајмса и Вашингтон поста написани су после сусрета уредника са званичницима Стејт департмента и суштински представљају став америчке администрације.

Размимоилажење САД и Куртија почело је још 2013. године када су присталице Куртијевог покрета Самоопредељење на улазу у косовски парламент, напали америчку амбасадорку у Приштини, Мери Ен Џејкобсен. Стејт департмент га је одмах затим назвао „кловном“ и „насилником“, а званичници администрација Барака Обаме, Доналда Трампа и Џозефа Бајдена избегавали су озбиљније састанке са њим. У најмање два наврата, Американци су одбили да му издају визу за улазак у САД, а потпуни бојкот средином прошле године прекинуо је државни секретар Ентони Блинкен, који се у Вашингтону састао са Куртијем и председницом Вјосом Османи. 

Деведесете 

На дан почетка бомбардовања СР Југославије 1999, Курти је славио 24. рођендан – рођен је 24. марта 1975. у Приштини, од оца инжењера родом из Сукобина код Улциња који је у Приштину дошао послом и мајке приштинске учитељице.

Иза решетака је био неколико пута. У октобру 1997. године ухапшен је први пут као један од лидера студентског покрета који је организовао серију демонстрација у Приштини.

Годину дана касније почео је да ради у канцеларији Адема Демаћија, који је у то време представљао политички глас ОВК у Приштини.

Други пут је ухапшен у време НАТО бомбардовања, априла 1999. године, одведен у затвор Дубрава код Истока, да би одатле 10. јуна био пребачен у затвор у Пожаревцу.

Годину дана потом, марта 2000. пред судом у Нишу осуђен је на 15 година затвора због тероризма и рушења територијалног интегритета СР Југославије. Судијама се обратио речима: „Може ми судити само суд мог народа. Не признајем овај суд као што не признајем ни Србију ни Југославију.“

Казну је служио у Пожаревцу, да би након петооктобарских промена, на притисак међународне заједнице, заједно са другим албанским „политичким“ затвореницима, децембра 2001. био помилован и ослобођен.

Након пуштања на слободу, завршава студије на Електротехничком факултету у Приштини започете 1993, и априла 2003. стиче звање инжењера компјутерских и телекомуникационих наука.

Лице из дима

Две године касније, априла 2005, на почетку преговора српске и албанске стране о статусу Косова у Бечу, Курти је с другим активистима организације „Action for Kosovo Network“ у којој је био активан од 1997, у Приштини на зградама Унмика исписивао графите „Без преговора, самоопредељење!“, тражећи прекид преговора са српским властима, одбијајући сваки компромис и безусловно тражећи расписивање референдума о косовској независности. Курти и стотинак активиста АКН-а је тада ухапшено, али је из ове акције настао политички покрет који ће се назвати „Самоопредељење“.

Ко је тих дана долазио у Приштину, могао је да види лице Аљбина Куртија које се тек се назирало кроз завесу дима који се накупио између столова бурегџинице у центру града док је говорио о големој неправди коју према Албанцима чине међународни службеници док из џипова, с висине, гледају на пролазнике као какви колонијални управници. Од десетак људи који су седели за околним столовима забављени храном или кафом, привукао је пажњу тек неколицине.

Покрет Самоопредељење је, те 2005. године, био стар свега неколико дана и Куртијеве канцеларије налазиле су се на местима на којима би се он задесио. Иако је био релативно препознатљиво лице на косовској политичкој сцени, тек недуго пре тога одлучио је да формира политичку странку, истовремено левичарску и снажно национално опредељену, те једнако привржену независности Косова и уједињењу са Албанијом.

Озбиљно супротстављање потезима међународних управника и најава борбе против корупције која је полако разједала послератно Косово, у годинама које су следиле постале су најснажније политичко оружје Аљбина Куртија.

Кавгаџија

Ватрено крштење покрета Самоопредељење било је уистину ватрено  – у децембру 2007. године Курти организује протесте против тада актуелног Ахтисаријевог плана који постају насилни: за неколико сати сукоба Куртијевих присталица и Унмикове полиције убијене су две, док је рањено стотињак особа, махом демонстраната. Румунски полицајци су, наводно, гуменим мецима пуцали директно у лица учесника протеста, чиме је почела ера жестоких сукоба присталица Самоопредељења са полицијама УН и ЕУ, те косовским властима. Аљбин Курти је поново завршио иза решетака.

На сличан начин као пред српских судом шест година раније, Курти се обратио судијама у Приштини, рекавши да се неће бранити пред „колонијалним органима Унмика“. На крају је осуђен на 11 месеци затвора, али је пуштен јер је толико времена провео у притвору. 

Сукоби са полицијом су постајали све жешћи, па су Куртијеве присталице годину дана касније за свега 24 часа уништиле 28 џипова Еулекса, што је резултат којем су током косовске кризе успели да се приближе само Срби из Косовске Митровице, који су неколико година раније за пар сати запалили 25 возила Унмика.

Током једних таквих демонстрација, повређена је и тадашња америчка амбасадорка у Приштини Трејси Ен Џејкобсон, после чега га је Филип Рикер назвао „кловном који жели да буде насилан“. Ништа боље мишљење о Куртију у то време нису имали ни остали западни званичници, сматрајући га за проблематичног кавгаџију без јасног политичког концепта и ваљане подршке међу Албанцима.

Недуго пошто га је међународна заједница прецртала са списка потенцијалних решења за невоље које су се гомилале у врху косовских власти, Курти је на првим изборима на којима је Самоопредељење учествовало, 2010. године, освојио 12 одсто гласова и најавио скок у хијерархији на косовској политичкој сцени. Популарност му је додатно појачала чињеница да је кампању платио тако што је продао стан у Приштини. Гомиле младих, разочараних годинама празних обећања, или су се исељавале са Косова или прилазиле Самоопредељењу.

Марш кроз институције

Политички поредак на Косову био је неповратно промењен, пошто је уздрмана доминација Демократског савеза Косова, који је без већих проблема односио победе на изборима, али ни у једном тренутку није успео да заиста и преузме власт из руку некадашњих герилаца који су је оружјем запосели средином јуна 1999. године.

У међувремену, Самоопредељење је покренуло бојкот српских производа на Косову, који је окончан пошто су активисти Куртијевог покрета сурвали неколико шлепера у јарак поред пута и тиме навукли на себе гнев међународне заједнице, косовских власти и Београда. Тврдили су да та акција није била уперена против косовских Срба, као и да нико није повређен. Возачи камиона које је руља извукла из возила пре него што су шлепери завршили у ливадама крај пута свакако нису имали претерано разумевања за такву „ненасилну акцију“.

Године 2014. године, Курти се на изборима поново кандидује за премијера али Самоопредељење је добило тек нешто више него на претходним изборима, задржавајући треће место по снази на косовској политичкој сцени.

У новој подели политичких улога, Самоопредељење се одлучило за серију жестоких акција, које су почеле почетком октобра 2015. године, када су Курти и група посланика његове странке бацили сузавац током седнице косовског парламента и изазвали додатни гнев ионако нимало им наклоњених међународних званичника.

Побунили су се и против Бриселског споразума и демаркације са Црном Гором, тражећи да влада одустане од тих споразума. Прикључио им се и шеф Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, који је на заседањима комисије за демаркацију, мапама о којима се расправљало гађао шефа тог тела. Популарност Самоопредељења наставила је да расте. На изборима 2017. добијају скоро 30 одсто гласова.

Америчка подршка

Харадинај је временом одустао од отпора оваквом начину договарања са српским властима, па је уочи последњег у низу вербалних сукоба Куртија и САД стао на страну Вашингтона наводећи да је решење питања Заједнице српских општина једини начин да се постигне договор Београда и Приштине.

Партије проистекле из Ослободилачке војске Косова су, недуго после почетних успеха на изборима,  покренуле озбиљну пропагандну акцију против Куртија, тврдећи да се он, у време док су се они борили са српским снагама безбедности, шепурио по Приштини, глумећи представника студената. Одговорио им је да је од самог почетка говорио да неће узимати оружје у руке, те да ће циљеве покушати да постигне политичким средствима.

Шарање по зидовима, говори у судницама и по трговима, сузавац и каменице довели су постепено Куртија од статуса аутсајдера косовске политичке сцене до премијера – први пут фебруара 2020. године – махом због чињенице да му је Хашим Тачи, главни ривал за место лидера косовских Албанаца, на неодређено време посвећен припремању одбране пред судом за ратне злочине у Хагу, пре него политичком каријером. Први премијерски мандат ће потрајати само четири месеца, да би други, актуелни, започео марта 2021.

За Куртија кључно питање, пак, остаје да ли ће политички преживети још један сукоб са Американцима, или ће место уступити новом америчком фавориту на косовској сцени – докторанткињи права на универзитету Питсбург Вјоси Османи.