OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Одлазак легенде НБА лиге: Бил Расел (1934–2022)

                    Значај броја 6 у историји светске кошарке: Осамдесет осам ружа за Била Расела

                    Читај ми!

                    Пише:  Раде Мароевић

                    понедељак, 01. авг 2022,  14:55 -> 22:07

                    Био је један од најзначајнијих кошаркаша у историји ове игре, први црни тренер у НБА и велики борац за грађанска права у време када је то доносило много више невоља него користи. Спајк Ли је тврдио да је уз Џекија Робинсона био најзначајнији спортиста у историји САД и човек који је умногоме променио не само амерички спорт већ и начин на који људи гледају на расне разлике. Бил Расел је преминуо у недељу, 31. јула.

                    Једанаест титула НБА шампиона. Први црни тренер у историји америчког професионалног спорта. Најбољи одбрамбени играч свих времена. Први НБА играч за којег сам чуо и разлог због којег је мој отац, Зоран Мароевић, током целе каријере – у клубовима и репрезентацији носио број 6.

                    Другој деци су причали бајке, а ја сам, док сам одрастао, слушао приче о стравичним играчима, великим утакмицама и генијалним тренерима. О судијама се ређе причало. Мој отац је посебно поштовао двојицу – Радивоја Кораћа и Била Расела. Први је погинуо два дана пре него што сам се родио, другог, иако сам дао све од себе, нисам успео да упознам.

                    Осим што нам је кућа била пуна мајица и дресова са бројем 6, за Била Расела сам први пут чуо још као клинац, када се препричавала чувена утакмица америчке „Ол стар“ селекције и репрезентације Београда, одигране на Ташу средином шездесетих година.

                    Пред почетак меча, на центру су стајали Расел и један наш играч. Многи тврде Немања Ђурић, мада има и других верзија. „И док је Немања доскочио после подбацивања, Амери су већ водили 4-0“, причао ми је једну од мноштва верзија, и много година касније, један од играча из те генерације.

                    Ако се не варам, екипа Београда је прве поене забила тек после петнаестак минута, а Амери су утакмицу добили са безмало педесет разлике.

                    Прича се да је један од актера те утакмице, касније легенда југословенске кошарке, бесан због толике разлике, са обе руке ухватио Расела за подлактицу док је покушавао да шутне: „И ништа, пребацио је лопту у леву и забио кош... Ту, заиста, ништа није могло да се уради.“

                    Амерички тим, који је истрчао на терен на Ташмајдану, био је вероватно најбољи састав који је икада крочио на европско тло, јер су осим Расела играли и Оскар Робертсон, Боб Кузи, Кеј Си Џонс, Џери Лукас. Тренер је био Ред Ојербах, икона Бостона и светске кошарке.

                    Први, највећи, једини...

                    „Тајна није у томе да блокирате сваки шут противничких играча, већ да они помисле да то можете“, говорио је Бил Расел, један од најзначајнијих кошаркаша у историји ове игре, први црни тренер у НБА и велики борац за грађанска права у време када је то доносило много више невоља него користи.

                    „Најразорнија сила у историји ове игре“, како га је звао Ојербах, Бил Расел је био један од најбољих одбрамбених играча у историји кошарке и човек после којег су ‘банане’ постале озбиљан део статистике, у неким случајевима и кључни чинилац планирања тимске одбране.

                    Освојио је укупно 11 шампионских титула у НБА лиги, пет пута је био најкориснији играч лиге, у кошаркашку Кућу славних примљен је два пута – као играч и као тренер. Један је од двојице кошаркаша који су на једној утакмици имали 50 скокова, други је његов највећи ривал Вилт Чемберлен.

                    Трудио се да не буде центру пажње. Када су 1972. године, Селтикси пензионисали дрес са бројем 6, церемонија је била готово тајна. Такође, није се појавио ни на свечаности која је организована када је примљен у кошаркашку Кућу славних.

                    „Не верујем толико аплаузима и колико ће дуго трајати, али верујем у љубав коју осећам према овог игри“, говорио је касније, објашњавајући због чега је годинама зазирао од медија и пажње навијача.

                    Рођен је 1934. године у градићу Монро у Луизијани, која је у то време била позната по сегрегацији и расним поделама. Отац му је радио у фабрици папирних кеса. Сећао се како му мајка једном приликом умало није ухапшена јер је носила модерну хаљину – полицајац ју је послао кући да се пресвуче јер је носила „одећу намењену белим женама“.

                    У неколико наврата његов отац није успео да купи бензин на пумпи јер је био – црн. Једном приликом, таква ситуација је решена тако што је Чарлс Расел јурио пумпаџију витлајући пајсером.

                    Кошаркашка каријера му није почела сензационално: избачен је из тима у основној школи, јер једноставно – није разумео кошарку. Прешао је у другу школу, где је тренер Џорџ Пауелс имао више стрпљења, па је Расел временом постао солидан кошаркаш.

                    Иако је био снажан и брз, универзитетски скаути су га углавном игнорисали, па је једину понуду за наставак школовања добио од Сан Франциска, са којим је, касније, освојио две титупе шампиона Ен-Си-Еј-Еј лиге (NCAA). Током студентске каријере постизао је просечно више од 20 поена и хватао 20 лопти по утакмици.

                    Бостон, долазак легенде

                    Када је 1956. године стигао у Бостон Селтиксе, био је једини црнац у тиму чији је шеф Ред Ојербах покушавао да поруши расне баријере у граду у којем таква настојања нису обавезно дочекивана са одобравањем. Годину-две пошто је стигао у тај град, у кућу су му упали расисти, по зидовима исписали увредљиве поруке, а по креветима разбацали фекалије.

                    Био је принуђен да се пресели, али то није ишло глатко, јер су комшије почеле да прикупљају потписе за петицију тражећи да се црнцима онемогући да се настане у њиховом делу града.

                    Кад год се враћао са пута, затицао би преврнуте канте за ђубре испред куће. Те случајеве је редовно пријављивао полицији, која му је говорила да су их сигурно преврнули ракуни. Затим је затражио дозволу за оружје, после чега су ракуни мистериозно нестали.

                    „Бостон је у то време био легло расизма, корупције, најгоре врсте понижавања црнаца“, причао је касније Расел. „Врати се у Африку!“, викали су му пролазници, навијачи, радници, али и универзитетски професори.

                    Већ прве године у НБА, био је једини црни играч у великом финалу између Сент Луис Хокса и Селтикса, после којег је Бостон освојио прву шампионску титулу у историји тима. Током прве професионалне сезоне имао је просечно 19 скокова по утакмици. Говорио је да му циљ није био да ослободи Бостон од расизма већ да Селтиксе учини бољим тимом.

                    Неколико година по доласку у НБА, када су Селтикси и Хокси играли егзибициону утакмицу у Кентакију, конобари у локалном ресторану нису желели да служе црнце, па је Расел позвао играче обе екипе да бојкотују меч. Једино Расел није изашао на терен, а његов саиграч Боб Кузи је, много година касније, рекао да га је било срамота што се појавио на том мечу.

                    У досијеу Федералног истражног бироа, који је објављен пре неколико година, Бил Расел је описан као „арогантна црнчуга која одбија да даје аутограме белој деци“.

                    Твитер много пре твитера

                    „Данас је модерно да се на друштвеним мрежама бране ставови. Бил Расел је то радио када то не само да није било модерно већ је било и опасно“, рекао је Ал Шарптон.

                    Бил Расел је учествовао у чувеном маршу за мир 1963. године и из првог реда слушао када је Мартин Лутер Кинг изговорио: „Сањам...“ После се причало како га је МЛК звао да стоји поред њега током говора, што је Расел одбио.

                    Ипак, недуго пошто су расисти у Мисисипију убили Медгара Еверса, Расел је са његовим братом, упркос бројним претњама и притисцима, отворио кошаркашки камп у којем су ову игру учила заједно бела и црна деца.

                    Уз играча америчког фудбала Џима Брауна и Луа Алсиндора, касније познатог као Карим Абдул Џабар, био је међу малобројним спортистима који су подржавали Мухамеда Алија када је одбио да учествује у рату у Вијетнаму. „Нисам се толико бринуо за Алија. Он је био чврст и решен да ту ствар истера до краја. Више сам се бринуо за нас остале“, говорио је Бил Расел.

                    Много година касније, председник Барак Обама одликовао га је Председничком медаљом слободе јер је бранио слободу и достојанство свих људи.

                    Режисер Спајк Ли тврди да је, уз Џекија Робинсона, Бил Расел био најзначајнији спортиста у историји САД и човек који је умногоме променио не само амерички спорт већ и начин на који људи гледају на расне разлике.

                    Преминуо је у 88. години.

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Пише:  владика Јован Ћулибрк
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Економија
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Пише:  Горан Николић
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Свет
                    Трампизам у Европи: У сукобу центриста и суверениста страдају демократија и слободе
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Трампизам у Европи: У сукобу центриста и суверениста страдају демократија и слободе
                    Економско успоравање Русије: Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Пише:  Горан Николић
                    Економско успоравање Русије:  Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Култура
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Историја
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Музика
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Пише:  Жикица Симић
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Спорт
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Сећање на Мундијал 1950: Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Мундијал 1950:  Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Лектира
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.