Пакет помоћи вредан 600 милиона евра за пензионере и угрожене: Економска и политичка рачуница

„Линеарне мере су као кад сачмарицом гађате; одређен број зрна погоди кога треба, а одређен број промаши мету. Треба прећи са сачмарице на снајперско гађање и погодити тачно кога треба“.

Ово је у мају 2021. године у интервјуу за Око рекаo Душан Вујовић, тада већ бивши министар финансија. Било је годину и по дана после избијања финансијске кризе изазване корона вирусом. На њу се реаговало тако што се новац и у Србији и у свету сипао као из хеликоптера, па су једнократну новчану помоћ добијали сви. Питање да ли је време за сачмарицу или снајпер у вођењу економске политике, током протеклих неколико година отварало се неколико пута, а ова дилема је реактуелизована након 28. фебруара ове године, када је Доналд Трамп напао Иран и свет увео у нови нафтни шок.

Мере смањења акциза на нафтне деривате, уведене у Србији, класичан су пример гађања сачмарицом, пошто помоћ не добијају они којима је неопходна, већ подршка стиже редом, и коме треба и коме не треба. Та и таква подршка временски је орочена и, како се наводи у меморандуму који је ММФ објавио после треће ревизије аранжмана са Србијом: „Мере за ублажавање шока цена енергената треба да буду привремене и циљане“. У овом документу се наводи и рок до када те мере треба да престану да важе.

Цена смањивања акциза

„Недавна смањења акциза на гориво требало би постепено укинути до јула 2026. године према основном сценарију, у којем цене нафте остају углавном на садашњим нивоима, јер би продужено субвенционисање потрошње горива било дисторзивно, регресивно и фискално скупо“, наводи се у овом извештају.

Преведено са компликованог економског речника, то значи да би такве мере реметиле ценовне сигнале, а за буџет би значиле мање приходе.

А све то значи да је одлука Владе Републике Србије од 29. јуна, према којој се акцизе на нафтне деривате сада смањују за 5%, заправо у складу са договором са ММФ-ом.

Ова мера важи до 5. јула, а пошто се у извештају ММФ-а не наводи да ли је крај или почетак месеца рок за окончање ове мере, могуће је да ће она још неколико пута до краја месеца бити продужена. Међутим,  већ сада је потпуно јасно да ће укупан буџетски трошак ове мере, како то рачуна Фискални савет, бити између 130 и 150 милиона евра. Наравно, под условом да се примена оконча током јула.

Пун износ акциза за дизел је 74,04 динара, а за бензин 72 динара. После ове нове одлуке, акцизе за дизел су тренутно на 72,72 динара, а за бензин 68,40 динара. На срећу, цена нафте типа брент је данас (2. јула) пала на око 70 долара за барел, што је испод нивоа на коме је била пре 28. фебруара ове године (72 долара за барел).

Марта ове године председник Александар Вучић најавио је и смањење акциза од 60% што би за буџет био трошак већи од милијарду евра. То смањење се никада није десило, а тајминг се поколопио и са одржавањем годишње скупштине ММФ-а и Светске банке у Вашингтону на коме су као популарне мере, али као мере које се не препоручују, биле описане интервенције смањења акциза и ограничења цена горива које важе за све грађане, уместо само за најсиромашније.

Са 20% на 25% смањења, акцизе су отишле 10. априла, а онда су одлуком владе од 15. маја опет враћене на 20%. Да ли због утицаја ММФ и близине треће ревизије аранжмана с њима, или због неких других разлога, тек смањење акциза од 60%, које би било велики фискални трошак, никада се није десило. 

Економско-политичко таргетирање

„ММФ је у праву кад ми каже да мере треба да буду циљане“, рекао је председник Александар Вучић неколико пута пре него што је у понедељак 29. јуна представио нови економски пакет мера за три милиона  грађана Србије, чија је укупна вредност 583,7 милиона евра. Тај пакет описао је као таргетиране, добро циљане мере.

Ове мере сигурно јесу одговор на савете ММФ-а да се корисници помоћи боље циљају, али овде је реч и о политичком, а не само о економском таргетирању. Прво, тајминг је циљан уочи избора, а почетак примене мера најављен је за септембар.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, нешто слично рекао је у уторак, 30. јуна, на представљању билтена „Квартални монитор“, оценивши да је пакет боље селектован, али ипак политички мотивисан.

„Мере су боље селектоване, политички су мотивисане, али ће имати економске и фискалне последице. Утицаће на привремено повећање привредне активности, јер су усмерене на повећање тражње. Али ће имати и фискалне ефекте на раст дефицита у буџету и јавног дуга“, рекао је професор Арсић. Ефекат мера проценио је на око 0,6% бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда и грађани створе за годину дана.

Помоћ пензионерима

Ако би даље анализирали шта је боље, а шта лошије селектовано, сигурно су боље селектоване прве две групе пензионера који ће добити једнократну помоћ.

У првој групи је 459.994 пензионера са примањима до 31.092 динара; они ће добити по 35.000 динара помоћи. У другој групи је 548.060 пензионера са примањима између 31.092 и 56.851 динара (дакле, до износа просечне пензије) и они ће добити по 27.500 динара.

Ове две групе пензионера сигурно су боље циљане, него трећа група у коју спада 655.384 прнзионера са пензијама изнад просечне, који ће добити по 20.000 динара подршке.

Ако су прве две групе пензионера економски циљане, трећа група пензионера је вероватно циљана из политичких разлога. То наравно не значи да су сви пензионери гласачи власти, али председник Александар Вучић је пре два лета у емисији „Ћирилица“ на Телевизији Хепи, СНС описао као „темељну странку народа ниже-средње, средње-средње, а понекад и више-средње класе“.

Према методологији Светске банке, у средњу класу спадају они грађани чија су примања од износа две трећине медијалне зараде до двоструког износа медијане. Медијана је плата која се налази тачно у средини расподеле зарада: испод ње је 50 одсто грађана с мањим зарадама, а изнад ње она друга половина с већим примањима.

Према званичним статистичким подацима, медијална зарада у Србији износи 94.585 динара. То значи да у средњу класу улазе пензионери са примањима већим од 56.751 динар. И можда ту лежи одговор на питање зашто ће и трећа група пензионера, са примањима већим од просечних, добити новчану помоћ. И да је ту вероватно дошло до укршања економских података и података о рејтингу.

Одакле паре

Иако је  главно питање у јавности ових дана било одакле паре за ове економске мере, новац је ипак најмањи проблем, јер 0,6% БДП-а за расход, из угла буџета и није много. Поготово што је Министарство финансија већ предузело неке мере уштеде, које се наводе и у меморандуму са ММФ-ом.

По основу промене листе приоритета инвестиционих пројеката планира се уштеда од 0,3% БДП-а, а за смањење потрошње за мање битне робе и услуге додатних 0,2% БДП-а. ММФ наводи да би ове године могло да се догоди и повећање дефицита од 0,6%, као последица мера за ублажавање енергетске кризе.

Наравно да ће се мере финансирати из задуживања, јер Србија нема суфицит у буџету, али то неће бити никакав нови, већ планирани дуг. 

Буџетом није планиран ни ванредни приход од легализације нелегалних објеката, који је Иван Николић, уредник билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) и председник Савета гувернера НБС, процернио на око 500 милиона евра, па по том основу министар финансија може да очекује и ванредни приход.

Помоћ најсиромашнијим

Пакетом је предвиђена је и новчана подршка од 10.000 динара за кориснике социјалне помоћи, којих је, према речима министра финансија Синише Малог, око 150.000.

Баш око тих људи из слоја најсиромашнијих полемика се водила и на прошлонедељном Светском конгресу економиста, одржаном у београдском Сава центру, на коме је на једном од панела учествовао и министар Синиша Мали. Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, из публике је тада питала министра за методологију обрачуна, али и навела да су издаци за сиромашне свега 0,2 одсто БДП-а, што је јако мало. Било је то пре него што су нове мере објављене.

„Можемо да разговарамо о критеријумима, али је ова методологија спречила злоупотребе система“, одговорио је министар финансија Синиша Мали.

Претходно је, 24. јуна, од Себастијана Сосе, шефа Канцеларије ММФ-а за Западни Балкан, још једном чуо да широке мере подршке становништву (а ту спада и смањење акциза) треба избегавати јер носе велики фискални трошак.

Као пример, Соса је навео енергетску кризу из 2022. године изазвану почетком рата у Украјини, а рачуница ММФ-а је показала да су, реагујући на ту кризу, земље Европе у просеку потрошиле 2,5% БДП-а на широке мере подршке.

„Да је та помоћ била циљана и усмерена само ка онима којима је била неопходна тај трошак био би 0,9%“, рекао је Соса.  

Ред да говори у Сава центру је онда дошао на Наталију Лечманову са Мастеркард економског института, али је реч узео министар финансија Синиша Мали.

„Извињавам се, али шта је била алтернатива? Владе су морале да реагују. Добра ствар у случају Србије јесте што је имала довољно резерви за то. Трошак нечињења и непредузимања мера би вероватно већи. Извињавам се што сам узео реч“, рекао је министар Мали, додавши да Србија има пет милијарди евра на рачуну, како има резерве и како је јавни дуг испод 45% БДП-а.

„То је добра поента“, реплицирао је Соса. „Кад сам долазио пре 10-15 година, јавни дуг је био већи од 70%, а сада је испод 45 процената БДП-а. Тачно је да Србија има резерве, а у региону има земаља, попут Црне Горе или Северене Македоније, које имају висок ниво јавног дуга. Знам да је тешко применити циљане мере, али постоје примери земаља које су то урадиле“, рекао је Соса.

Тиме је шеф Канцеларије ММФ-а за Западни Балкан српском министру финансија дао за право, али се ипак вратио на своју основну поенту: да је примена циљаних мера могућа. Већ приликом следеће ревизије аранжмана са ММФ-ом, од његових представника чућемо и колико је овај последњи пакет добро циљан.

Цене лекова

Део представљеног пакета помоћи су и – лекови. Један разлог за то треба тражити у саопштењима званичне статистике, према којима су лекови на годишњем нивоу поскупели чак 8,7% одсто.

Други разлог је што на тржишту лекова изгледа има посла и за антимонополску комисију. Још почетком прошле године Комисија за заштиту конкуренције објавила је да ће спровести Секторску анализу стања и услова конкуренције на тржишту лекова.

Шта је резулатат те анализе још се не зна, али њен предмет је „тржиште лекова са фокусом на утврђене листе, оних који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања, као и формирање цена, тржишна учешћа, услови конкуренције, постојање могућих баријера за улазак на тржиште, вертикални односи веледрогерија и апотека и слично“.

Мера смањења цена појединих лекова подсећа на привремену уредбу о ограничењу маржи, када је држава препознала да се на том тржишту нешто дешава, али системска решења, попут поступка које води антимонополска комисија, обично трају дуго, а политичари воле брзе резулатате. Нарочито пред изборе.