OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    УЗ ЕВРОБАСКЕТ 2022: BERLIN SHUFFLE (3)

                    На обали Влтаве, чекајући берлински расплет: Да ли Срби воле кошарку онако као што у Прагу воле пиво?

                    Читај ми!

                    Пише:  Горислав Папић

                    субота, 10. сеп 2022,  10:59 -> 22:06

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно. Баш као прашка пива и понуда хране.

                    У Прагу се пије пиво. Ако наручитe велико, будите спремни да вам конобар скоро па баци на сто литарску криглу. Кажу да Чеси највише у Европи, по глави становника попију пива. Воле.

                    „Не воле они пиво, они воле да побеђују", тј. да пију најбоље пиво, рекао би неки чешки пивски Никола Јокић. Гастрономска понуда Прага је изузетна. Под условом да храну и пиће не тражите после поноћи (после победа репрезентације Србије) мада и ту има изузетака. Чешкој је туризам један од главних прихода - 2019. године осам милиона људи посетило је ову земљу, тек нешто већу од Србије. Корона је ту направила велики проблем, одвратила је девет од десет гостију у 2020. и 2021, али се већ ове године туристи враћају у Праг. У прва четири месеца ове године овде је било већ 2,8 милиона људи.

                    Срба, и уопште људи са простора државе чији је главни град Београд, посебно у угоститељству много je у Прагу. Спорту наклоњени туриста са ових простора лако ће пронаћи пивницу у којој је основан сплитски Хајдук или ресторан „Делије", а тешко ћете у ком год хотелу да одседнете да не наиђете на неког Србина на рецепцији или Македонца возача.

                    Број Срба туриста у Прагу увећао се за неколико хиљада овог септембра због кошарке.

                    Пиво и кнедличке

                    Хоће Калинић и остали наши репрезентативци слободан дан да би и они уживали у прашкој гастрономији, селектор Пешић је ту тврда срца, али по ономе што смо видели на паркету 02 дворане у Прагу никаквих неспоразума ту нема. Све изгледа тако да чак враћа сећање на Истанбул пре 21 године и вероватно највећу доминацију једне екипе на кошаркашким европским првенствима од Рима 1991 године.

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно.

                    Баш као прашка пива и понуда хране. Због силних туриста, у Прагу је, осим чешких коленица, кобасица и кнедлички, можете пробати и најбоље америчке бургере, вијетнамске ракове или индијске батерчикене. Индијаца је данас у Прагу скоро као пре короне, Американаца је мање због рата у Украјини (Чешка с оне стране баре делује као врло близу), а Руса којих је некада било много сада скоро да и нема. Уосталом, украјинске заставе и транспарентни подршке овој земљи доминирају прашким торњевима и виђенијим зградама.

                    Све је до тога како се нека прича исприча, било да је реч о рату у Украјини, о кошарци на овом Европском првенству или чешким кафанама. Тако, постоји прелепо место на самој обали Влтаве с погледом на Карлов мост и одличним точеним пивом у литарским криглама, где није уопште проблем наћи слободан сто. А постоји, 500 метара даље, у једној од улица у Старом граду и бар „Хемингвеј", где се на сто чека у реду испред локала.

                    Тајна Хемингвеја

                    У чему је тајна „Хемингвеја"? „Хемингвеј" је антикафана, бар за човека са добрим стажом у ономе што Срби сматрају кафанама. А као што рече Јокић, или неко други, ми у кошарци и у кафанском животу волимо да побеђујемо.

                    Елем, када успете да уђете у „Хемингвеј", добијете упутство за понашање у кафани, то јест у том луксузном бару. Ту пише прво на чешком, а онда и на енглеском да сви разумеју, да сваки гост мора да седи, да не сме да помера столице или не дај боже спаја столове, да не сме да прича гласно, да мора да прича љубазно и не користи ружне речи, да случајно не почиње разговор са другим гостима - мора да поштује њихову приватност - да не пуши, да прво пита конобара ако и случајно помисли да неком пошаље пиће...

                    Тога свега нема, али има неколико стотина врста рума, нешто мање, али свакако импресиван број, различитих врста вискија, апсинта, чак двадесет врста ракија укључујући и шљивовицу, истина чешку, Јелиникову.

                    Ако је то довољан разлог да од стотина сјајних пабова и барова изаберете овај, изволите: дођете, чекате, уђете, седите, тихо разговарате, гледате фотографије Хемингвеја и пијете скупе коктеле или рум из Тринидада и Тобага.

                    Редови испред показују да јесте: прича која прати „Хемингвеја" у Прагу је победила. Као што побеђују и стварно добре приче о кафанама са одличним тартар бифтецима, „прашким баштама", тикамасалама и „Џими Хендрикс бургерима".

                    Берлински распоред

                    Србија је побеђивала у Прагу тако убедљиво да се чини да је спојила обоје. И реални квалитет и причу о себи као првом или бар једном од три фаворита Европског првенства. Уосталом, успех је био кад противник са 15 смањи на 7 поена разлике. Али онда Пешић на клупи погледом пронађе Мицића и Јокића и са њиховим повратком у игру све се врати на старо.

                    Да ли Срби воле кошарку из истог разлога због којег Чеси воле пиво - зато што су стварно најбољи? Или је реч само у причи која као код „Хемингвеја" пролази код одређеног броја људи (и репрезентација)?

                    Да је тачан одговор овај први потврђиваћемо, надамо се, већ у недељу против Италије, затим у среду против Француске, па у петак против Словеније и напослетку, у недељу против Грчке. 

                    Друштво
                    Четири истине које су прошле: Да ли је свет деведесетих био бољи од данашњег?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Четири истине које су прошле: Да ли је свет деведесетих био бољи од данашњег?
                    Шта пас уме и разуме: Схватити човека, дијагностицирати тумор, нањушити страх
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Шта пас уме и разуме: Схватити човека, дијагностицирати тумор, нањушити страх
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Економија
                    Мултинационалне корпорације у вртлогу економских национализама: И Кина и свет
                    Пише:  Горан Николић
                    Мултинационалне корпорације у вртлогу економских национализама: И Кина и свет
                    Разговор с нобеловцем Џозефом Стиглицом: Зомби неолиберализма бауља унаоколо
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с нобеловцем Џозефом Стиглицом: Зомби неолиберализма бауља унаоколо
                    Рок трајања Вашингтонског консензуса је истекао: Како направити економски модел за 21. век
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Рок трајања Вашингтонског консензуса је истекао: Како направити економски модел за 21. век
                    Лекције из социјалистичке економије испод рушевина Југославије: После глодајуће критике мишева дуге 35 година
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Лекције из социјалистичке економије испод рушевина Југославије: После глодајуће критике мишева дуге 35 година
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Свет
                    Пад Николаса Мадура: Нека се спремe Куба, Колумбија, Мексико, Иран, Грeнланд?
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Пад Николаса Мадура: Нека се спремe Куба, Колумбија, Мексико, Иран, Грeнланд?
                    Мексико пола године уочи Мундијала: Рат нарко-картела и лешеви око стадиона
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Мексико пола године уочи Мундијала: Рат нарко-картела и лешеви око стадиона
                    Рат у Европи и његови актери: О чему преговарају Америка и Русија док разговарају о Украјини
                    Пише:  Јелена Терзић
                    Рат у Европи и његови актери: О чему преговарају Америка и Русија док разговарају о Украјини
                    САД, Кина и Турска, прве три дипломатске силе: Дипломатске против друштвених мрежа
                    Пише:  Раде Мароевић
                     САД, Кина и Турска, прве три дипломатске силе:  Дипломатске против друштвених  мрежа
                    Историја
                    Православни свештеници у Народноослободилачкој борби: С крстом и петокраком на челу
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Православни свештеници у Народноослободилачкој борби: С крстом и петокраком на челу
                    Осам живота Ђорђа Шагића: По рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Осам живота Ђорђа Шагића: По рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Пише:  Вуле Журић
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Го човек у Народној скупштини: Kако је пре сто година смењиван министар полиције
                    Пише:  Вуле Журић
                    Го човек у Народној скупштини: Kако је пре сто година смењиван министар полиције
                    Култура
                    Пуцањ у време, пуцањ у новинарство, пуцањ који није погодио мету: Прича о Љубиши Козомари
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пуцањ у време, пуцањ у новинарство, пуцањ који није погодио мету: Прича о Љубиши Козомари
                    Шта је Антониони увећао у филму „Blow Up“ а шта Кортасар у причи „Ђавоље бале“: Ништа није као што изгледа
                    Пише:  Жикица Симић
                    Шта је Антониони увећао у филму „Blow Up“ а шта Кортасар у причи „Ђавоље бале“: Ништа није као што изгледа
                    Ита Рина, дива из Диваче: Наша најпознатија глумица из укрштених речи и европска звезда епохе немог филма
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Ита Рина, дива из Диваче: Наша најпознатија глумица из укрштених речи и европска звезда епохе немог филма
                    Cви животи Војислава Јовановића Марамбоа: Писац, фотограф, фолклориста, ловац на украдену, изгубљену и лажну историју...
                    Пише:  Вуле Журић
                    Cви животи Војислава Јовановића Марамбоа: Писац, фотограф, фолклориста, ловац на украдену, изгубљену и лажну историју...
                    Музика
                    По песма за сваки месец у години: Не волим јануар, ни децембар кад тужно залаје
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    По песма за сваки месец у години: Не волим јануар, ни децембар кад тужно залаје
                    Тон и глас Чета Бејкера: Тридесет хиљада паклених рупа на венама уклетог трубача
                    Пише:  Жикица Симић
                    Тон и глас Чета Бејкера: Тридесет хиљада паклених рупа на венама уклетог трубача
                    Три београдска концертна дана: Пловидба кроз снове са Брејкерсима, Јарболима и Оргазмом
                    Пише:  Жикица Симић
                    Три београдска концертна дана: Пловидба кроз снове са Брејкерсима, Јарболима и Оргазмом
                    Едо Љубић, највољенији певач предратног Београда: Глас са америчких плоча на 78 обртаја
                    Пише:  Мирко Живковић
                    Едо Љубић, највољенији певач предратног Београда: Глас са америчких плоча на 78 обртаја
                    Спорт
                    Тофик Бахрамов, једини фудбалски судија који има споменик: Како су Енглези први и последњи пут постали светски прваци
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Тофик Бахрамов, једини фудбалски судија који има споменик:  Како су Енглези први и последњи пут постали светски прваци
                    Фудбалски тренер који јe водио 55 тимова у 38 земаља на 5 континената: Живот и прикљученија Рудија Гутендорфа
                    Пише:  Чедомир Тодић
                    Фудбалски тренер који јe водио 55 тимова у 38 земаља на 5 континената: Живот и прикљученија Рудија Гутендорфа
                    Пут Тијане Бошковић, најбоље одбојкашице света: Од Билеће до звезда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Пут Тијане Бошковић, најбоље одбојкашице света: Од Билеће до звезда
                    Стоти рођендан Саве Гроздановића: Патријарх српске и грчке одбојке
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Стоти рођендан Саве Гроздановића: Патријарх српске и грчке одбојке
                    Лектира
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Како су Цинцари научили Србе да се смеју: Наш медитерански свет – и Нушићев смех
                    Пише:  Бора Глишић
                    Како су Цинцари научили Србе да се смеју:  Наш медитерански свет – и Нушићев смех
                    Исповест Чеде Петровића, пензионисаног полицајца из Умчара: Био сам ложач крематоријума у Аушвицу
                    Пише:  Драгослав Симић
                    Исповест Чеде Петровића, пензионисаног полицајца из Умчара: Био сам ложач крематоријума у Аушвицу
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.