OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    УЗ ЕВРОБАСКЕТ 2022: BERLIN SHUFFLE (3)

                    На обали Влтаве, чекајући берлински расплет: Да ли Срби воле кошарку онако као што у Прагу воле пиво?

                    Читај ми!

                    Пише:  Горислав Папић

                    субота, 10. сеп 2022,  10:59 -> 22:06

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно. Баш као прашка пива и понуда хране.

                    У Прагу се пије пиво. Ако наручитe велико, будите спремни да вам конобар скоро па баци на сто литарску криглу. Кажу да Чеси највише у Европи, по глави становника попију пива. Воле.

                    „Не воле они пиво, они воле да побеђују", тј. да пију најбоље пиво, рекао би неки чешки пивски Никола Јокић. Гастрономска понуда Прага је изузетна. Под условом да храну и пиће не тражите после поноћи (после победа репрезентације Србије) мада и ту има изузетака. Чешкој је туризам један од главних прихода - 2019. године осам милиона људи посетило је ову земљу, тек нешто већу од Србије. Корона је ту направила велики проблем, одвратила је девет од десет гостију у 2020. и 2021, али се већ ове године туристи враћају у Праг. У прва четири месеца ове године овде је било већ 2,8 милиона људи.

                    Срба, и уопште људи са простора државе чији је главни град Београд, посебно у угоститељству много je у Прагу. Спорту наклоњени туриста са ових простора лако ће пронаћи пивницу у којој је основан сплитски Хајдук или ресторан „Делије", а тешко ћете у ком год хотелу да одседнете да не наиђете на неког Србина на рецепцији или Македонца возача.

                    Број Срба туриста у Прагу увећао се за неколико хиљада овог септембра због кошарке.

                    Пиво и кнедличке

                    Хоће Калинић и остали наши репрезентативци слободан дан да би и они уживали у прашкој гастрономији, селектор Пешић је ту тврда срца, али по ономе што смо видели на паркету 02 дворане у Прагу никаквих неспоразума ту нема. Све изгледа тако да чак враћа сећање на Истанбул пре 21 године и вероватно највећу доминацију једне екипе на кошаркашким европским првенствима од Рима 1991 године.

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно.

                    Баш као прашка пива и понуда хране. Због силних туриста, у Прагу је, осим чешких коленица, кобасица и кнедлички, можете пробати и најбоље америчке бургере, вијетнамске ракове или индијске батерчикене. Индијаца је данас у Прагу скоро као пре короне, Американаца је мање због рата у Украјини (Чешка с оне стране баре делује као врло близу), а Руса којих је некада било много сада скоро да и нема. Уосталом, украјинске заставе и транспарентни подршке овој земљи доминирају прашким торњевима и виђенијим зградама.

                    Све је до тога како се нека прича исприча, било да је реч о рату у Украјини, о кошарци на овом Европском првенству или чешким кафанама. Тако, постоји прелепо место на самој обали Влтаве с погледом на Карлов мост и одличним точеним пивом у литарским криглама, где није уопште проблем наћи слободан сто. А постоји, 500 метара даље, у једној од улица у Старом граду и бар „Хемингвеј", где се на сто чека у реду испред локала.

                    Тајна Хемингвеја

                    У чему је тајна „Хемингвеја"? „Хемингвеј" је антикафана, бар за човека са добрим стажом у ономе што Срби сматрају кафанама. А као што рече Јокић, или неко други, ми у кошарци и у кафанском животу волимо да побеђујемо.

                    Елем, када успете да уђете у „Хемингвеј", добијете упутство за понашање у кафани, то јест у том луксузном бару. Ту пише прво на чешком, а онда и на енглеском да сви разумеју, да сваки гост мора да седи, да не сме да помера столице или не дај боже спаја столове, да не сме да прича гласно, да мора да прича љубазно и не користи ружне речи, да случајно не почиње разговор са другим гостима - мора да поштује њихову приватност - да не пуши, да прво пита конобара ако и случајно помисли да неком пошаље пиће...

                    Тога свега нема, али има неколико стотина врста рума, нешто мање, али свакако импресиван број, различитих врста вискија, апсинта, чак двадесет врста ракија укључујући и шљивовицу, истина чешку, Јелиникову.

                    Ако је то довољан разлог да од стотина сјајних пабова и барова изаберете овај, изволите: дођете, чекате, уђете, седите, тихо разговарате, гледате фотографије Хемингвеја и пијете скупе коктеле или рум из Тринидада и Тобага.

                    Редови испред показују да јесте: прича која прати „Хемингвеја" у Прагу је победила. Као што побеђују и стварно добре приче о кафанама са одличним тартар бифтецима, „прашким баштама", тикамасалама и „Џими Хендрикс бургерима".

                    Берлински распоред

                    Србија је побеђивала у Прагу тако убедљиво да се чини да је спојила обоје. И реални квалитет и причу о себи као првом или бар једном од три фаворита Европског првенства. Уосталом, успех је био кад противник са 15 смањи на 7 поена разлике. Али онда Пешић на клупи погледом пронађе Мицића и Јокића и са њиховим повратком у игру све се врати на старо.

                    Да ли Срби воле кошарку из истог разлога због којег Чеси воле пиво - зато што су стварно најбољи? Или је реч само у причи која као код „Хемингвеја" пролази код одређеног броја људи (и репрезентација)?

                    Да је тачан одговор овај први потврђиваћемо, надамо се, већ у недељу против Италије, затим у среду против Француске, па у петак против Словеније и напослетку, у недељу против Грчке. 

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Пише:  владика Јован Ћулибрк
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Економија
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Пише:  Горан Николић
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Свет
                    Трампизам у Европи: У сукобу центриста и суверениста страдају демократија и слободе
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Трампизам у Европи: У сукобу центриста и суверениста страдају демократија и слободе
                    Економско успоравање Русије: Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Пише:  Горан Николић
                    Економско успоравање Русије:  Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Култура
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Историја
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Музика
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Пише:  Жикица Симић
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Спорт
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Сећање на Мундијал 1950: Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Мундијал 1950:  Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Лектира
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.