OKO
  • Вести
  • Евробаскет 2025
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    УЗ ЕВРОБАСКЕТ 2022: BERLIN SHUFFLE (3)

                    На обали Влтаве, чекајући берлински расплет: Да ли Срби воле кошарку онако као што у Прагу воле пиво? štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Горислав Папић

                    субота, 10. сеп 2022,  10:59 -> 22:06

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно. Баш као прашка пива и понуда хране.

                    У Прагу се пије пиво. Ако наручитe велико, будите спремни да вам конобар скоро па баци на сто литарску криглу. Кажу да Чеси највише у Европи, по глави становника попију пива. Воле.

                    „Не воле они пиво, они воле да побеђују", тј. да пију најбоље пиво, рекао би неки чешки пивски Никола Јокић. Гастрономска понуда Прага је изузетна. Под условом да храну и пиће не тражите после поноћи (после победа репрезентације Србије) мада и ту има изузетака. Чешкој је туризам један од главних прихода - 2019. године осам милиона људи посетило је ову земљу, тек нешто већу од Србије. Корона је ту направила велики проблем, одвратила је девет од десет гостију у 2020. и 2021, али се већ ове године туристи враћају у Праг. У прва четири месеца ове године овде је било већ 2,8 милиона људи.

                    Срба, и уопште људи са простора државе чији је главни град Београд, посебно у угоститељству много je у Прагу. Спорту наклоњени туриста са ових простора лако ће пронаћи пивницу у којој је основан сплитски Хајдук или ресторан „Делије", а тешко ћете у ком год хотелу да одседнете да не наиђете на неког Србина на рецепцији или Македонца возача.

                    Број Срба туриста у Прагу увећао се за неколико хиљада овог септембра због кошарке.

                    Пиво и кнедличке

                    Хоће Калинић и остали наши репрезентативци слободан дан да би и они уживали у прашкој гастрономији, селектор Пешић је ту тврда срца, али по ономе што смо видели на паркету 02 дворане у Прагу никаквих неспоразума ту нема. Све изгледа тако да чак враћа сећање на Истанбул пре 21 године и вероватно највећу доминацију једне екипе на кошаркашким европским првенствима од Рима 1991 године.

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно.

                    Баш као прашка пива и понуда хране. Због силних туриста, у Прагу је, осим чешких коленица, кобасица и кнедлички, можете пробати и најбоље америчке бургере, вијетнамске ракове или индијске батерчикене. Индијаца је данас у Прагу скоро као пре короне, Американаца је мање због рата у Украјини (Чешка с оне стране баре делује као врло близу), а Руса којих је некада било много сада скоро да и нема. Уосталом, украјинске заставе и транспарентни подршке овој земљи доминирају прашким торњевима и виђенијим зградама.

                    Све је до тога како се нека прича исприча, било да је реч о рату у Украјини, о кошарци на овом Европском првенству или чешким кафанама. Тако, постоји прелепо место на самој обали Влтаве с погледом на Карлов мост и одличним точеним пивом у литарским криглама, где није уопште проблем наћи слободан сто. А постоји, 500 метара даље, у једној од улица у Старом граду и бар „Хемингвеј", где се на сто чека у реду испред локала.

                    Тајна Хемингвеја

                    У чему је тајна „Хемингвеја"? „Хемингвеј" је антикафана, бар за човека са добрим стажом у ономе што Срби сматрају кафанама. А као што рече Јокић, или неко други, ми у кошарци и у кафанском животу волимо да побеђујемо.

                    Елем, када успете да уђете у „Хемингвеј", добијете упутство за понашање у кафани, то јест у том луксузном бару. Ту пише прво на чешком, а онда и на енглеском да сви разумеју, да сваки гост мора да седи, да не сме да помера столице или не дај боже спаја столове, да не сме да прича гласно, да мора да прича љубазно и не користи ружне речи, да случајно не почиње разговор са другим гостима - мора да поштује њихову приватност - да не пуши, да прво пита конобара ако и случајно помисли да неком пошаље пиће...

                    Тога свега нема, али има неколико стотина врста рума, нешто мање, али свакако импресиван број, различитих врста вискија, апсинта, чак двадесет врста ракија укључујући и шљивовицу, истина чешку, Јелиникову.

                    Ако је то довољан разлог да од стотина сјајних пабова и барова изаберете овај, изволите: дођете, чекате, уђете, седите, тихо разговарате, гледате фотографије Хемингвеја и пијете скупе коктеле или рум из Тринидада и Тобага.

                    Редови испред показују да јесте: прича која прати „Хемингвеја" у Прагу је победила. Као што побеђују и стварно добре приче о кафанама са одличним тартар бифтецима, „прашким баштама", тикамасалама и „Џими Хендрикс бургерима".

                    Берлински распоред

                    Србија је побеђивала у Прагу тако убедљиво да се чини да је спојила обоје. И реални квалитет и причу о себи као првом или бар једном од три фаворита Европског првенства. Уосталом, успех је био кад противник са 15 смањи на 7 поена разлике. Али онда Пешић на клупи погледом пронађе Мицића и Јокића и са њиховим повратком у игру све се врати на старо.

                    Да ли Срби воле кошарку из истог разлога због којег Чеси воле пиво - зато што су стварно најбољи? Или је реч само у причи која као код „Хемингвеја" пролази код одређеног броја људи (и репрезентација)?

                    Да је тачан одговор овај први потврђиваћемо, надамо се, већ у недељу против Италије, затим у среду против Француске, па у петак против Словеније и напослетку, у недељу против Грчке. 

                    Друштво
                    Сећање на Сергија Лукача: Новинар, професор и мисионар спорта и здравог живота     
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Сергија Лукача: Новинар, професор и мисионар спорта и здравог живота     
                    Одлазак Николе Павичића, привредника који је знао то да ради: Човек који је створио „Синтелон“
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Одлазак Николе Павичића, привредника који је знао то да ради: Човек који је створио „Синтелон“
                    109 година Бориса Пахора, човека који је превише видео: Најдуговечнији сведок мучног 20. века
                    Пише:  Владимир Петровић
                    109 година Бориса Пахора, човека који је превише видео: Најдуговечнији сведок мучног 20. века
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Економија
                    Градоначелник и ревизор: Kога је сменила а кога није Државнa ревизорскa институцијa
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Градоначелник и ревизор: Kога је сменила а кога није Државнa ревизорскa институцијa
                    Минимална зарада против минималне потрошачке корпе: Шта све можеш у Србији ако примаш минималац
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Минимална зарада против минималне потрошачке корпе: Шта све можеш у Србији ако примаш минималац
                    Нова економска географија: Свет после америчког века
                    Пише:  Горан Николић
                    Нова економска географија: Свет после америчког века
                    Уредбaмa на марже: Може ли се инфлаторни коњ укротити страхом
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Уредбaмa на марже: Може ли се инфлаторни коњ укротити страхом
                    Политика
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Свет
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Пише:  Горислав Папић
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Симболи Риге, отмене даме на Балтику: Величанствена библиотека и Андрејс Пумпурс, пријатељ Србије
                    Пише:  Горислав Папић
                    Симболи Риге, отмене даме на Балтику: Величанствена библиотека и Андрејс Пумпурс, пријатељ Србије
                    Једанаестог септембра 2001. био сам у Вашингтону: Дан који је променио Америку и свет
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Једанаестог септембра 2001. био сам у Вашингтону: Дан који је променио Америку и свет
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Историја
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Пише:  Радосав Туцовић
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Култура
                    Прича о Хелен Мирен: Или умреш млад, или остариш
                    Пише:  Ана Марија Роси
                    Прича о Хелен Мирен: Или умреш млад, или остариш
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Пише:  Момир Турудић
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Музика
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Пише:  Жикица Симић
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Спорт
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Пише:  Горислав Папић
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Пише:  Горислав Папић
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Како су се волели Михаил Таљ и Срби: „Гусар из Риге“ на рукама Београђана
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како су се волели Михаил Таљ и Срби: „Гусар из Риге“ на рукама Београђана
                    Лектира
                    Из мемоара Влаха Буковца: На српском двору код краља Милана и на црногорском код књаза Николе
                    Пише:  Влахо Буковац
                    Из мемоара Влаха Буковца: На српском двору код краља Милана и на црногорском код књаза Николе
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Пише:  Радосав Пушић
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац
                    Пише:  Радован Поповић
                    Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.