Контрoвезни ефекти израелске „доктрине хоботнице“: Нападни Иран, оштети Русију

Иако све изгледа као уобичајени традиционални блискоисточни сукоб у који су умешани Јевреји, Палестинци и Иранци, реч је овога пута о нечему вишем, пошто се све то дешава истовремено са великом глобалном конфронтацијом Запада и Русије и нити је, нити може да буде одвојено од ње. Реч је о томе да су амерички и западни улози у Украјини толики да они ни на који начин не желе да буду поражени у украјинском сукобу. Због тога ће САД и запад милом или силом учинити све да појединачно све земље руске савезнице одвоје од Русије. Међу њима, Иран има посебно важно место. 

Замајац се покренуо када је најмање седам људи убијено је у петак 20. јануара у масовној пуцњави у синагоги у Јерусалиму, која се описује као терористички напад. У следећи четвртак израелске снаге су убиле девет Палестинаца и раниле неколико других у нападу на избеглички камп у граду Џенин на Западној обали. Израелске трупе су касније тог дана убиле још једног Палестинца у граду Ал-Рам, што је био најсмртоноснији дан на Западној обали у последњих годину дана. Затим је у петак током ноћи Израел почео ваздушне ударе на Газу након што су ракете испаљене на Израел.

Док су амерички званичници изјављивали да дани насиља неће пореметити путовање државног секретара Ентонија Блинкена на Блиски исток, Бела кућа је у петак осудила „гнусни терористички напад“ на синагогу, а званичници Стејт департмента у четвртак су изразили забринутост због безбедносне ситуације након рације у Џенину.

У суботу је дошло до нове ескалације када су неидентификовани дронови напали циљеве у Ирану. Неки извештаји кажу да је наводни израелски напад био усмерен на ирански програм беспилотних летелица. У извештају се наводи да је Исфахан чвориште техеранске ракетне индустрије и да се тамо саставља ракета средњег домета „шахаб“ — која има домет способан да погоди Израел. 

Квадрокоптери над Исфаханом

Напад дроном на одбрамбени објекат у иранском граду Исфахану извео је Израел да би заштитио сопствене безбедносне интересе, а не да спречи извоз оружја у Русију, наводи се у извештају Њујорк тајмса у недељу. Суботњи удар извела је обавештајна агенција Мосад, наводи лист, који се позива на високе обавештајне званичнике Сједињених Држава.

Иран тек треба да испоручи ракете Русији упркос извештајима од октобра да то планира, али Техеран Москви већ испоручује беспилотне летелице „шахед-136“.

Амерички званичници рекли су у недељу да Вашингтон не стоји иза напада. То је био први наводни израелски напад унутар Ирана откако се Бењамин Нетанјаху вратио на премијерску функцију и могао би означити наставак политике његове претходне владе, која је интензивирала нападе Јерусалима унутар Исламске Републике.

У саопштењу иранског министарства одбране описано је да су три беспилотне летелице лансиране на објекат у суботу, од којих су две успешно оборене. Трећи је очигледно успео да удари у зграду, наневши „мању штету на њеном крову и никог није ранио“, саопштило је министарство.

Опозициони ирански медиј Иран International са седиштем у Лондону цитирао је очевице који су рекли да су видели три или четири експлозије.

Иранска државна новинска агенција ИРНА је касније описала дронове као „квадрокоптере опремљене бомбама“. Квадрокоптери, који су добили име по томе што имају четири ротора, обично раде са кратких домета даљинским управљачем. Иранска државна телевизија је касније емитовала снимке крхотина дронова, који су подсећали на комерцијално доступне квадрокоптере.

Беспилотне летелице су коришћене и у претходним нападима унутар Ирана, као што је напад у јуну 2021. на центар за производњу центрифуга у Караџу и напад у фебруару 2022. на складиште војних дронова и производни објекат у Керманшаху — напади који су приписани Израелу. 

Иранска свемирска агенција

Одбрамбени комплекс на који је Израел ударио наводно се налази преко пута локације која припада Иранском свемирском истраживачком центру, који је и сам подружница Иранске свемирске агенције (ИСА), која надгледа свемирски програм Техерана.

Сједињене Државе су 2019. године санкционисале обе организације, тврдећи да Иран често користи свој програм лансирања у свемир као покриће за  програм балистичких пројектила. „Технологије свемирских лансирних ракета (СЛВ), попут оних које је развио ирански свемирски програм, практично су идентичне и заменљиве са онима које се користе у балистичким пројектилима“, приметио је тада Стејт департмент.

Израелски обавештајци тврде да се у Центру за свемирска истраживања налази Институт за материјале и енергију, који спроводи истраживања која би се могла користити у развоју дронова, пројектила и сателита, као и за тестирање метала за нуклеарни пројекат.

Израел има велико искуство у тајним акцијама против Ирана. У јулу 2020, на пример, напао је нуклеарно постројење „Натанз“, потенцијално успоравајући производњу центрифуга. У новембру 2020. Израел је убио врхунског иранског нуклеарног научника Мохсена Фахризадеха. У априлу 2021, Израел је поново ударио „Натанз“, смањивши његове потенцијале обогаћивања уранијума за око девет месеци, према званичницима америчке обавештајне службе. У јуну 2021. Израел је ударио на погон за производњу центрифуге „Карај“, узрокујући велику штету. У фебруару 2022. Израел је уништио стотине иранских дронова у бази у близини Керманшаха, користећи беспилотне летелице.

Руски коментатори примећују да „није тајна да Израел даје предност својој личној безбедности, па стога на све начине покушава да се дистанцира од украјинског сукоба како не би стварао додатне проблеме. Али ако Москва сарађује са Ираном на војном плану, онда то радикално мења ситуацију. Добри односи су већ под знаком питања.“

Демилитаризација Ирана

Уништена је фабрика муниције у Исфахану, а рафинерија нафте у Табризу је захваћена пожаром. Али најважнија ствар се можда догодила 28. јануара под земљом: земљотрес јачине 5,9 степени Рихтера погодио је град Кои у иранској провинцији Западни Азербејџан. Било је неколико стотина повређених, неутврђен број мртвих. Британски амбасадор у Ирану Сајмон Шерклиф изразио је ујутру „саосећање за људе погођене земљотресом”.

У западном Азербејџану постоје постројења иранске нуклеарне индустрије. Тамо се налазе чувени градови подземних складишта ракета, о којима се Иран никада није оглашавао. Према речима очевидаца, у Ширазу су ноћу у ваздух подигнуте борбене летелице, а у Техерану су се на небу појавили борбени авиони.

Израелски извори наводе да је мало вероватно да ће у блиској будућности Иран Русији моћи да испоручи муницију, беспилотне летелице и ракете за рат са Украјином.

Упркос чињеници да је напад на Иран вероватно надгледао Израел, а оно што се догодило већ названо Нетанјахуовом „операцијом за демилитаризацију Ирана“ пред посету шефа ЦИА Вилијaма Бернса Израелу, руски експерти тврде да је технички део изведен са другог места, највероватније са севера Ирака,  о чему је писао Хамнеијев саветник Маранди на свом Твитер налогу. Стога би Иран у блиској будућности могао да почне да бомбардује ирачки Курдистан. 

Америчка подршка

Политичка воља и подршка САД Израелу да спроведе овакве операције, од кључне је важности, посебно са становишта спољне политике Бајденове ере. Са овом реалношћу, САД имају тенденцију да граде профил спољне политике који не подржава операције високог темпа Израела унутар Ирана. Иако САД не подржавају акције, чини се да је то једна врста игре „добар-лош полицајац“ у којој су САД страна која преговара, а Израел страна која кажњава.

Израел полази од тога да Сједињене Државе нису сасвим завршиле рат на Блиском истоку, наглашавајући да су коалиционе трупе у Сирији редовно на удару снага које подржава Иран, али да САД ретко војно реагују на такве ударе. То је у супротности са честим израелским нападима на иранске групе у Сирији и њиховим ретким одговорима.

Недавно је било више ракетних напада и напада беспилотним летилицама, а „одговор САД је био збуњујућ, скоро тишина на бојном пољу“, пишу израелски коментатори. Ово нису изоловани инциденти. У две године откако је председник Бајден преузео дужност, било је 80 напада на америчке трупе у Ираку и Сирији, при чему су групе које подржава Иран испалиле преко 230 пројектила – 170 ракета и 60 дронова. Од тога, 56 напада догодило се у Ираку. Групе повезане са Ираном испалиле су најмање 65 врста муниције током 24 напада на мале снаге од око 900 америчких војника у Сирији.

Ипак, Бајденова администрација је покренула само три рунде узвратних ваздушних напада на милиције које подржава Иран у Ираку и Сирији. Бајден је своју прву употребу војне силе наредио 25. фебруара 2021, затим је одобрио ваздушне нападе 27. јуна 2021, након напада дроновима на америчке снаге у Ираку, да би последњу рунду напада наредио девет дана након напада на америчке војнике у Сирији 15. августа 2022.

Ове америчке акције одмазде, циљајући на инфраструктуру која припада групама које подржава Иран, најчешће су наносиле минималну штету. А Бајденова администрација никада није кренула на Иранце одговорне за наоружавање сиријских и ирачких милиција. Сједињене Државе, како је рекао њихов војни портпарол, подешавају ваздушне нападе како би ограничиле ризик од ескалације и минимизирале ризик од жртава, плашећи се да би већи или смртоноснији удари изазвали ескалацију са Ираном.

Израелски аналитичари на то наводе следеће: „Упоредите све ово са начином на који се Израел односи према Ирану. Последњих осам година Израел је водио 'кампању између ратова' у Сирији, са циљем да деградира и поремети иранско војно учвршћивање на својој северној граници. Израелски ваздушни напади су у више наврата гађали иранске снаге, милиције и залихе у Сирији са специфичним циљем спречавања преноса прецизно навођене муниције либанском Хезболаху. У последње две године, у истом периоду током којег су америчке снаге нападнуте 80 пута и одговориле само три пута – Израел је извео најмање 88 напада у Сирији и претрпео само три напада из Сирије.

Доктрина хоботнице

Све ово резултат је усвајања нове „доктрине хоботнице“ под бившим премијером Нафталијем Бенетом, по којој се наноси штета директно глави хоботнице — Ирану — уместо само његовим пипцима, локалним милицијама.

Доктрина хоботнице је безбедносна стратегија коју је бивши израелски премијер Нафтали Бенет унео у безбедносну и војну политику 2018. када је био министар одбране, а формулисао ју је нешто раније, док је био министар образовања. Бенет је ову доктрину објаснио у говору 2018. на конференцији против тероризма одржаној у Херцлији и на којој сам присуствовао. Тада се није чинило да ће ова његова идеја доиста да буде делотворна, али пошто је у међувремену постао и председник Владе, био је у прилици да је угради у израелску војну доктрину.

Бенет је указао да је Иран пренео свој рат против Израела на грађане Либана, Сирије и Газе преко тамошњих савезника. Према његовој доктрини, уместо да се бори против иранских регионалних прокси мрежа, Израел би требало директно да циља Техеран, који је дефинисан као „глава хоботнице” која води регионалне прокси мреже позициониране унутар „осе отпора”. Према овој доктрини, приоритет је повећање дубине и степена утицаја Израела у Ирану на оперативном и тактичком нивоу. Поменути приоритет и концентрација, који су почели 2018. године, данас се појављују на конкретним примерима унутар Ирана.  Бенет је ово одредио као неопходно јер је Израел, када је у питању рат против Ирана, „остао заробљен у уској стратегији“.

„Прво, морамо разумети ирански план“, рекао је Бенет. „Иранска стратегија против Израела је стратегија хоботнице која дави. То значи стално стратешко умотавање, замарање и дављење Израела преко проксија и посредника. Израел се 30 година фокусирао на борбу против 'посредника', а домаћине смо једва дотакли. Уопште нисмо имали посла са дистрибутером или пошиљаоцем.“

Према доктрини хоботнице, рекао је тада Бенет, „ракета из Либана биће третирана као иранска ракета. Нећемо трошити наше ресурсе и енергију на борбе у либанским градовима док ви заваљени у своју столицу седите и гледате.“

„Запамтите: доктрина хоботнице је дугорочна стратегија. Понекад хоботница задави свој плен, а понекад, када је потребно, опусти своје држање. Све док је хоботница имуна, наставиће се. Дугорочно, ова асиметрична ситуација користи хоботници“, говорио је Бенет.

„Неки би могли сугерисати да је то нов и непотребан фронт са Ираном. Али истина је да овај фронт постоји већ 30 година, са само једном страном. Иран нас је стално нападао, а ми смо му дали имунитет. Иранска деструктивна снага против Израела заснива се углавном на Хезболаху. Од завршетка Другог либанског рата, тамо су поставили преко 130.000 ракета које су могле да нанесу озбиљну штету. Поред тога, Иран има ракете способне да погоде Израел. Али у поређењу са 130.000 ракета које Хезболах има у Либану, оне нису велики додатак, а ми имамо разумна средства да се носимо с њима. Они још немају нуклеарне капацитете, и ми то морамо да задржимо“, образлагао је Бенет.

Преговори о нуклеарном програму

У извештају Волстрит џорнала који је такође уперио прст у Израел као одговоран за напад у Исфахану, наводи се да је време напада дошло у исто време када су преговори између Јерусалима и Вашингтона били усмерени на проналажење нових начина да се супротставе нуклеарном програму Техерана и уочи посете државног секретара Блинкена Израелу.

Иран је осудио напад, назвавши га „кукавичким“ и оптужио иранске непријатеље да покушавају да посеју несигурност у Исламској Републици.

„Овај кукавички чин изведен је данас као део напора које су непријатељи иранске нације чинили последњих месеци да Исламску Републику учине несигурном“, рекао је ирански министар спољних послова Хусеин Амир-Абдолахијан у недељу, 30. Јануара, на заједничкој конференцији за новинаре са катарским министром спољних послова Мохамедом бин Абдулрахманом Ал Танијем.  Управо преко Катара Иран је примио поруке од земаља укључених у преговоре о нуклеарном питању, изјавио је шеф иранске дипломатије. „Поруке смо добили преко министра спољних послова Катара”, рекао је Амир-Абдолахиајн након састанка с катарским колегом који је то загонетно потврдио.

Ирански министар није изнео никакве детаље о садржају ових порука, али је поздравио напоре Катара да поново покрене нуклеарне преговоре прекинуте већ неколико месеци.

Иран и велике силе су ове преговоре почели у априлу 2021. године у Бечу с циљем оживљавања споразума о иранском нуклеарном програму из 2015. године, након једностраног повлачења САД три године касније. Преговори, међутим, нису довели до напретка.

Конзервативни медији у Ирану америчку поруку виде донекле као победу. С друге стране, више аналитичара инсистира на томе да оживљавање Заједничког свеобухватног плана акције (ЈЦПОА), што је пуни и званични назив нуклеарног споразума с Ираном, није приоритет администрације Џоа Бајдена.

Ирански министар спољних послова рекао је новинарима да се пожалио свом катарском колеги на „неконструктивну улогу и интервенционистичке мере“ САД и Е3 (Британија, Француска, Немачка) током недавних немира у Ирану. Конзервативна посланица Сара Фалахи, виши члан парламентарне комисије за националну безбедност и спољну политику, тврдила је 30. јануара да су САД преко катарског министра спољних послова предложиле директне разговоре са Ираном.

Иранско министарство спољних послова није коментарисало тврдњу Фалахијеве, али администрација Ибрахима Раисија од доласка на власт у августу 2021. опире се позивима на директне разговоре са САД.

Улога Азербејџана

Иран није званично приписао кривицу за инцидент, али извори са „директним сазнањем о нападу“ 29. јануара рекли су америчким медијима стационираним у Израелу да је напад био „специфичан, хируршки и успешан“.

Усред растућих тензија са Азербејџаном, неки посматрачи оптужују и Баку за саучесништво у нападу, посебно пошто је Иран 2014. оптужио свог северозападног суседа да је дозволио израелском дрону да пређе границу.

Азербејџан је наредио евакуацију своје амбасаде у Техерану 27. јануара након што је нападач упао у њену мисију, убивши шефа обезбеђења и ранивши још двоје. Како се наводи, нападач је био мотивисан личним спором. Ирански званичници, укључујући председника парламента Мохамеда Бакера Калибафа, позвали су Баку да не реагује „емотивно“ на убиство у његовој амбасади у Техерану.

Нур њуз, медијска подружница иранског Врховног савета за националну безбедност (СНСЦ), 30. јануара је оптужила Азербејџан за „повећавање тензија“ после напада на амбасаду. Нур њуз је приметио и да Техеран није кривио Баку за смртоносни напад на велико шиитско светилиште у јужном Ирану прошлог октобра, иако су неки од умешаних наводно били држављани Азербејџана.

Имајући у виду да Запад оптужује Иран да поставља „чудне захтеве“ у вези са истрагом Агенције УН за атомску енергију (ИАЕА), све очи у наредним недељама биће упрте у шефа ИАЕА-е Рафаела Маријана Гросија, јер се очекује да посети Иран.

На ову истрагу ИАЕА гледа као на кључни камен спотицања, али напредак у њој могао би да помогне да се покрене оживљавање ЈЦПОА, посебно пошто су немири у Ирану ослабили последњих недеља.

С друге стране, САД су недавно наговестиле да ће заузети агресивнији приступ према Техерану, укључујући и његов програм испоруке дронова Русији.

Сарадња Ирана са Русијом у инвазији на Украјину, као и антивладини протести који су захватили Иран од средине септембра, такође су одиграли улогу у одлучнијем приступу Вашингтона.

Блинкен у Јерусалиму

Бајденова администрација била је пажљива у својим формулацијама и настојала је да избегне јавно критиковање нове владе у Израелу, коју предводи премијер Бењамин Нетанјаху и која укључује и контроверзне министре крајње деснице. Током протеклих неколико недеља, амерички званичници су имали бројне контакте с новом владом, а Блинкеново путовање је уследило после посета саветника за националну безбедност Џејка Саливана и директора ЦИА Била Бернса.

Израел је један од најчвршћих савезника САД и важност односа је наглашена ове недеље, када су две земље у понедељак покренуле своју највећу заједничку војну вежбу икада, у Израелу и изнад источног Средоземног мора, чији је циљ супротстављање ривалима као што је Иран, као и демонстрација да Вашингтон није превише ометен руском инвазијом на Украјину и претњама Кине да ће мобилисати велике војне снаге.

Нетанјаху, који је током свог последњег премијерског мандата наредио бројне ударе на иранске циљеве у Сирији и операције на иранском тлу, отворено је говорио о својој намери да се по сваку цену супротстави нуклеарним тежњама Техерана.

У новембру је дугогодишњи Нетанјахуов савезник рекао у интервјуу да верује да ће премијер наредити удар на иранска нуклеарна постројења ако САД не обезбеде нови нуклеарни споразум са Техераном и не предузму одговарајуће мере у блиској будућности. Блинкен је у Јерусалиму говорио о „важности пружања подршке за све потребе Украјине“, иако се од Нетанјахуа не очекује ништа што би могло да „наљути председника Русије Владимира В. Путина“, навели су амерички медији.

У сваком случају, ударац у „главу хоботнице“, како Израел дефинише Иран, може далеко да допре. У овом случају до Москве. Заливски медији инсинуирају управо то, да „циљајући ирански крај иранско-руске осовине и деградирајући капацитете иранских ракета и беспилотних летелица и отежавајући  Техерану да их достави Москви“, корист на крају извлачи Украјина.