Улога београдске магле у развојном путу Каваљера Берлусконија: Ћао, Силвио!

Премијер Италије у четири наврата, оснивач и доживотни лидер странке народњачке деснице Форца Италија, тродеценијски председник фубалског клуба Милан и власник медијског конгломерата Медијасет, преминуо је у понедељак пре подне. Цинични злобници би приметили како је Силвио Берлускони до последњег даха водио рачуна о своме рејтингу и добром тајмингу, јер је даном и часом свога одласка са овога света италијанској јавности омогућио да у целодневном специјалном програму присуствује директном преносу стварања мита од човека који је више времена провео по аулама италијанских судова него у друштву младих и лепих девојака на својим фамозним бунга-бунга журкама.

Рођен у Милану пре осамдесет и седам година, Берлускони се већ неко време успешно борио са леукемијом и чинило се да је његов одлазак у болницу у минули петак део редовних контролних прегледа. Уместо тога, његово стање се у недељу увече нагло погоршало, италијански медији су јављали како се у болници окупљају бројни чланови његове најуже породице, да би у понедељак вест о Берлусконијевој смрти загосподарила италијанским етром те насловним странама интернет-портала и преосталих штампаних медија.

У телевизијске програме како државних, тако и приватних Берлусконијевих канала, почели су да се укључују људи из света италијанске политике, како они који су били Берлусконијеви политички савезници, тако и они са оне друге, леве стране умногоме специфичног апенинског страначког спектра. Да кажу много више од неколико пригодних речи о Каваљеру, како је свих ових деценија Берлускони волео да га зову, добили су прилику и многи фудбалери, тренери, певачи, глумци и ТВ водитељи. Из онога што су говорили стицао се утисак да је овај свет напустио човек који је заувек променио италијанску политичку, фудбалску и медијску сцену. И то искључиво набоље!

Тако се на малим екранима, у директном преносу, пред Италијанима рађао готово безгрешни, генијални, духовити, распевани, увек у победу уверени човек и пô, каквог нису ни били ни свесни да имају, па сада морају да буду свесни кога заувек губе.

Ковчег са покојниковим посмртним остацима пренет је из болнице у породичну вилу, у којој су током деценија били одржани многи важни састанци. Пред улазом у овај комплекс окружен високом и густом живом оградом стигле су бројне телевизијске екипе, а навијачи Милана и симпатизери Берлусконијеве странке почели су да доносе цвеће и остављају црно-црне шалове.

Међу онима који су дали изјаву поводом Берлусконијеве смрти био је и Романо Проди, некадашњи председник Европске комисије, италијански премијер у два мандата и предводник леве коалиције која је на парламентарним изборима 2006. године поразила Берлусконија разликом од само 0,11 одсто гласова.

„Изражавам најдубље саучешће поводом смрти Силвија Берлусконија“, рекао је Проди. „Памтим га као политичког лидера који је током свог дугог и интензивног јавног ангажмана извршио велики утицај на живот наше земље, оставивши траг не само у институцијама, већ и у животима свих грађана.“

Проди се потом осврнуо и на њихов лични однос: „У нашем дугом међусобном политичком супротстављању представљали смо два различита и наспрамна света, али наше ривалство никада није прерасло у лично непријатељство, већ смо упркос неслагањима увек гајили обострано поштовање.“

Време берлускономије

Од Берлусконија су се својим саопштењима за јавност или у изјавама новинарима, између осталих, опростили и папа Фрања, Владимир Путин и Дејан Савићевић. До централног Дневника Првог програма РАИ већ се знало да ће у среду, 14. јуна, Берлусконију бити приређена државна сахрана, када ће га у Миланској катедрали његови најближи, високе званице из земље и целога света, те бројни поштоваоци испратити на последње путовање. Дан Берлусконијеве сахране проглашен је и Даном националне жалости.

У уторак је у Милану почела да пада киша, па пред Берлусконијевом вилом није више било много народа, али су телевизије наставиле са претходног дана започетом и до тада незабележеном ријалити беатификацијом.

До гледалаца и читалаца су ипак допрле и прве изјаве и мишљења оних који су Берлусконијеву заоставштину видели у другом светлу, које би се пре могло назвати дубоком сенком.

Тако је бивша председница Демократске партије Роси Бинди изјавила како се противи проглашењу Дана националне жалости јер је Берлускони био човек који је Италију поделио и уназадио. Такође је приметила како су на Медијасетовом Каналу 5 пре саопштавања вести о смрти њиховог власника уредно емитоване рекламе. У појединим новинама и на интернет сајтовима објављени су бројни чланци у којима је Берлусконијева заоставштина сагледавана врло критички. У једном од тих текстова речено је и како се начин Каваљеровог пословања најбоље могао окарактерисати речју берлускономија.

Комедијант случај

Киша у Милану је настављала да пада, на малим екранима широм земље се настављао пљусак изјава и прилога који су о покојнику говорили и више него све најбоље, а онда је стигла вест да је преминула Флавија Францони, супруга Романа Продија. Продијеви су се са пријатељима налазили на пешачкој тури по Умбрији и седамдесетшестогодишња професорка Универзитета се изненада осетила лоше; лекари нису ништа могли да учине.

Тако се политика у виду комедијанта случаја још једном умешала у италијанску медијску стварност, а међу вести о смрти Силвија Берлусконије и супруге Романа Продија почели су да се ушуњавају и коментари који су се бавили будућношћу десничарске владе Ђорђе Мелони, која без гласова Берлусконијеве странке не би имала већину у оба дома италијанског парламента. У тим коментарима се није сумњало у оданост партије Форца Италија владајућој већини, али се спекулисало са могућношћу да без свога лидера она врло брзо нестане са политичке сцене.

У среду је у Милану киша стала и небо над катедралом је огрејало сунце, а на насловној страни некадашњег гласила Комунистичке партије Италије „Ил Манифесто“ освануо је наслов који у донекле преводивој игри речи упућује на то да је освануо не дан националне жалости, већ дан националног помазања.

У Миланску катедралу почеле су да пристижу прве званице, на тргу су се завијориле заставе Милана. Директан пренос државне сахране реализовала је РАИ, а сигнал су преузимале све мање ТВ станице. Сем оних које су у власништву Медијасета, који је на својим каналима емитовао сопствени директан пренос, док је у углу екрана писало „Ћао, Силвио“.

Берлусконијева магла на Маракани

Од Каваљера се читуљом у београдској „Политици“ опростио и један наш бизнисмен а последњем испраћају је, сем изасланика председника Републике Србије, присуствовао и Дејан Савићевић, коме је надимак Геније дао управо Берлускони након што је у финалу Купа шампиона 1994. у дресу Милана у Атини матирао голмана Барселоне Андонија Зубизарету на антологијски, незабораван начин.

Савићевић је 9. новембра 1988. у реванш утакмици осмине финала тадашњег Купа шампиона, у коме су се на београдској Маракани састали Звезда и Милан, такође постигао гол. Али његов шут у мрежу „росо-нера“ није видео скоро нико, јер се у полувремену у рупу на Топчидерском брду спустила густа магла. Судија је само неколико минута после Звездиног вођства, које ју је водило у четврфинале, прекинуо утакмицу због слабе видљивости. Звезда и Милан одиграли су нови меч сутра, првак Италије је на пенале прошао даље и потом освојио прву титулу шампиона Европе.

Кад год се разговара о овим утакмицама, неко на крају увек потегне фактор божије воље, док навијачи Милана и даље верују како је маглу на терен Маракане послао лично Берлускони.

Чак и да то није тачно, начин на који се са њим ових дана опрашта италијанско друштво буди сумње да је Каваљер београдску маглу у новембру 1988. однео са собом, да би је врло успешно продавао све до краја државне сахране.

Тада се на кадровима снимљеним из дрона видело да трг пред Миланском катедралом није био до краја испуњен поштоваоцима Берлусконијевог живота и дела. Те исте вечери, у Дневнику РАИ-ја емитован је и прилог у коме је забележено како окупљени народ након завршетка погребне церемоније односи цвеће из аранжмана који су украшавали простор испред катедрале док радници демонтирају велике екране на којима је био емитован директан пренос ипак неуспелог покушаја да се вешти и успешни медијски манипулатор и пословни мешетар прошверцује међу бесмртнике.