Како је Лудак постао председник: Хавијер Милеи, анархокапиталиста у обрачуну са државом благостања која је земљу довела до просјачког штапа

Аргентинци га зову El Loco, што значи Лудак. Страна штампа га најчешће описује као ултрадесничара, аргентинског Трампа или новог Болсонара. Он себе описује као анархокапиталисту.

Кад говори о другима, не бира речи. Нарочито кад говори о левичарима. За папу Фрању, који је Аргентинац, рекао је да је „левичарски кучкин син“; за климатске промене каже да су „социјалистичка измишљотина“.

А ко је заправо Хавијер Милеи, новоизабрани аргентински председник,  аутсајдер који је за две године изазвао цунами на политичкој сцени и поразио представнике две традиционалне странке: перонисте и конзервативце? И зашто они који не знају ништа о њему само треба да погледају како се зову његови кућни љубимци и све ће им бити јасно? Наиме, Хавијер Милеи има четири пса: Милтона, Роберта, Лукаса и Мареја. Назвао их је по чувеним либералним економистима: Милтону Фридману, Роберту Лукасу и Мареју Родбарту.

Кад се то зна онда је потпуно јасно зашто га лондонски Економист описује као педесетдвогодишњака који се није очешљао од 16. године, јер косу му, кажу, чешља само невидљива рука Адама Смита.

Због економије је, каже, престао да игра фудбал, који је страсно тренирао. „Одлучио сам да студирам економију кад сам имао 10 година, онда када је 1981. године пукао програм валутног одбора тадашњег министра финансија Андреса Мартинеса де Хозеа, а када сам уписао економију Аргентина је упала у хиперинфлацију“, рекао је недавно Милеи. Оно што је деценијама гледао у Аргентини, Милеи описује као економску декаденцију. У свом првом председничком говору обећао је да ће то пропадање зауставити.

„Обећавам да смо одлучни да ставимо фискалне рачуне под контролу, решимо проблеме централне банке, да се земља поново подигне и крене напред“, рекао је Милеи у свом првом председничком говору у недељу 19. новембра. 

Либерализам од А до Ш

„Он можда само делује као шарлатан и за себе каже каже да је нешто између Елвиса Прислија, Мика Џегера и Вулверина“, каже за Око магазин новинар Миша Бркић. „На први погред изгледа неозбиљно. То је имиџ који је сам направио, али његов политички и економски концепт је врло озбиљан. То је либерализам од А до Ш.“

А шта либерализам Хавијера Милеија од А до Ш подразумева? Он тврди да је централна банка Аргентине најгора на свету. Укинуће је! За пезос, аргентинску националну валуту, каже да је безвредни папир. И њега ће укунути! Замениће га америчким доларом. Држава је, каже, терористичка организација која преко пореза пљачка грађане. Обрачунаће се с њом, обећава Милеи.

Упориште за ове радикалне ставове Милеи је нашао у економској теорији и то управо читајући Мареја Родбарта, економисту по коме је назвао једног од своја четири пса.

Мареј Родбарт (1926-1995) је амерички економиста који је, иначе, веровао да држава не треба да се меша у облигационе односе између појединаца. Да све услуге које пружа може ефикасније да пружи приватни сектор. Кад Милеи каже да је држава терористичка организација, упориште за то налази у Родбартовом ставу да је то „организована системска пљачка на велико“. Такође, управо Родбарт централну банку у теорији описује као „облик преваре“ и противи се постојању националних банака. Он се категорички супротстављао свакој врсти државног интервенционизма: од војног преко политичког до економског.

Кад се то зна, радикални економски програм Хавијера Милеиа је лакше разумети. Али, како разумети зашто су Аргентици гласали за то? Милеи је на председничким изборима убедљиво победио и освојио 56% гласова. Зашто су људи гласали за њега? Како су подржали програм Хавијера Милеија који, између осталог, предвиђа укидање бројних министарстава, укључујући и Министарство здравља и Министарство образовања? 

Соја, мртва крава и Колд плеј

Који економски контекст у Аргентини је довео Хавијера Милеија на власт? Аргентина већ деценијама упада из једне кризе у другу. Банкротирала је девет пута. Тренутно је на ивици новог, десетог банкрота. Аргентинска  економија тренутно има програм са Међународним монетарним фондом – 22. по реду. Аргентина је уједно, уз све опросте дугова, највећи дужник ММФ-а. Фонду је дужна чак 44 милијарде долара. Инфлација у Аргентини тренутно је већа од 140 %, а очекује се да почетком следеће године достигне 200%.

Бојана Ковачевић Петровић, професорка Филозофског факултета у Новом Саду, недавно је боравила у Буенос Ајресу и каже да је приметила да се цене у радњама мењају на недељном нивоу и да има неколико курсева долара – један званични, други плави – али да постоји и „соја долар“ (који је повољнији за произвођаче соје), затим „долар мртва крава“ (који важи за произвођаче гаса), али и такозвани „колд плеј долар“ (намењен за музичке звезде које наступају у Аргентини).

„У Буенос Ајресу је такси изузетно јефтин. С краја на крај града можете да се превезете за три-четири долара“, каже Бојана Ковачевић Петровић. „Плата таксиста је од 800 до 1.000 долара, док универзитетски професор, мој колега, месечно зарађује 300 долара.“

Гомила људи у Аргентини спава на аеродому, јер нема пара ни за стан ни за храну, каже Марко Маловић, декан Факултета пословне економије у Новом Саду. „Чак 43% становништва себи не може да приушти ни основну потрошачку корпу. Чак 36% људи ради у сивој економији, у нелегалној зони. Аргентинска привреда је деценијама у хронично тешкој економској ситуацији, више болесна него здрава“, каже Маловић.

Овакав економски контекст је и довео Милеија на власт. 

Обрачун с државом благостања

Новинар Миша Бркић каже да у Аргентини 75 година нико не говори о слободном тржишту: „У Аргентини су се углавном смењивали левица и десница , али у питању су популисти који су фаворизовали државу као арбитра који људе чини срећним или несрећним, алоцира капитал, обећава новац. Сад се појавио неко ко нуди алтернативу у једном прилично устајалом и политичком и економском моделу, који је и овог пута довео Аргентину до краха“, објашњава Бркић.

Са друге стране, Дејан Шошкић, професор Економског факултета, сматра да је погрешно то што многи либерални економисти верују да тржиште може само да регулише све: „У неким доменима видимо да оно није најбољи саморегулатор. Ту пре свега мислим на здравство и образовање. Уколико произвођач лекова посматра пацијенте и болесне људе као купце, онда он не жели њихово излечење, већ жели да они стално купују лекове. Тако да су у тој идеји генерисани неки сукоби интереса који нису добри“, каже Шошкић.

У радикалном концепту Хавијера Милеија је и приватизација свих јавних предузећа, смањење државне потрошње за 15 %, али и потпуно укидање буџетског дефицита.

Хоће ли Хавијер Милеи успети да спроведе свој радикални економски експеримент? Хоће ли имати пара да се обрачуна са државном благостања, као што је и обећао? Јер и обрачунавање с њом кошта. Хоће ли имати с ким? За сада је политички усамљен, јер као председник нема подршку у парламенту. 

Али, довољна му је, каже подршка његове „четвороножне деце“. Тако описује своје псе.

„Они ме никада нису издали, за разлику од људи који су ми, док сам лежао на поду, лупали главу о под“, рекао је Милеи.

Довољно му је и то што се, како каже, саветује с Конаном. Својим мртвим псом. Његов љубимац, енглески мастиф Конан преминуо је 2017. године.