OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Судбина Арзе и Мамуле, тврђава на улазу у Боку

                    Желите ли да купите аустроугарску тврђаву на мору?

                    Пише:  Ђуро Радосавовић

                    недеља, 22. авг 2021,  21:50 -> 15:04

                    Вест да се стара тврђава Арза на уласку у Боку которску продаје путем огласа окаченог на саму тврђаву узбуркала је црногорску јавност.

                    На самом улазу у Боку которску налазе се двије аустроугарске тврђаве. Једнима су прелијепе, другима језиве. „Невјесту Јадрана" и њена врата некада су чувале тврђаве Арза и Мамула, тако да без дозволе није могла ни птица да пролети. Ненајављеним бродовима је уско било.

                    Времена се мијењају, колико год отрцано то звучало. Ко се данас запути с отвореног мора у Бококоторски залив, без обзира да ли је кренуо из правца Албаније или Европске уније, наићи ће на чудо! Проћи ће поред тврђава слободно али ће видјети нешто несвакидашње. Није то чудо природе, већ чудо бахаћења инвеститора и свега што се трпа у дефиницију валоризације.

                    На зидинама тврђаве Арза налазе се исписани неки бројеви, а претходи им плус. Да, то је број телефона. Ништа друго не пише на церади коју је неко метнуо на ову аустроугарску грађевину. Само број и све је јасно. Какав адвертајзинг! Број као да је логотип, сам себи довољан.

                    Јер, кад се какав шеик запути јахтом ка Тивту и Порто Монтенегру, или кад са крузера поглед баци новопечени магнат, биће му јасно да се тврђава продаје. Порука је јасна свима иако не пише ни „Продаје се" ни „FOR SALE" ни „Недвижимость". Неко је ријешио да уновчи Арзу! Директно, без пардона. Жури му се.

                    Излив жучи на интернет

                    Народ се згражава. Наравно, као и кад се инвеститорска рука надвила над Мамулу, све се завршава на изливу жучи на интернет. Народ из досаде позива тај број и пишу се поруке. Нико не одговара. Толико је акција узела маха да на друштвене мреже каче скриншотове порука које шаљу на тај број. Спрдају се, што друго и да раде?! Питају Подгоричани: „Може ли Арза пола у одијела, пола чекови?" Вјероватно се власник броја осјећа као Рамбов лик у његовој пјесми „Глупи хит"

                    Чак је и министар у црногорској влади Милојко Спајић изјавио да је позвао тај број али се нико није јавио. Фирма која руководи „посједом" на ком је Арза тврди да церада и број с њима немају ништа, да је све туђе масло. 

                    Чудесан свијет приватлука

                    Како су те двије тврђаве завршиле у приватлуку умјесто да су културно добро, то је питање без одговора јер га треба упутити претходним властима. Ко је имао прилику и срећу да кампује око Арзе и Миришта, засигурно памти вријеме кад је Арза приватизована. Постављена је ограда, али се могло проћи, ако чувара частиш флашу лозе. Тад може и шатор и весеље. Чули су се само шакали и чекало да почну шпароге да се беру.

                    Око Арзе су стијене са локвицама морске воде. Људи су ишли тамо да се умивају. Наводно је та вода уљуљкана у стијене била добра за псоријазу. Потез између Арзе и Превлаке је предиван у свако доба дана. Није ни чудо што је неко пожурио да га приватизује.

                    Остају само сјећања и спорт у коме смо олимпијски прваци - кукњава.

                    Острво на ком је Мамула разваљују машине и над тврђавом се надвијају високи жути кранови. Од некадашње аустроугарске тврђаве која је касније промијенила намјену у затвор, Мамула полако постаје луксузно љетовалиште, а неки тврде да ће бити и коцкарница!

                    Мјесто званично носи назив Ластавица, а тврђава је добила име по Лазару Мамули, аустроугарском генералу који је због ратних заслуга од цара добио титулу „барон". Занимљиво је да је Лазар Мамула био и вјенчани кум књаза Данила.

                    Кажу људи да су острво Мамула од инсвеститора у старту бранили само галебови. Они су се на острву толико одомаћили, да кад су инвеститори баркама дошли први пут да Мамули узму мјере, атерирале су птице на њих и шибали их канџама по главама - као код Хичкока. Нису галебови били беспомоћни као Бодлеров албатрос, него су се јуначки бранили. Галебови су бранили Мамулу више него људи. Као да су знали да ће да никне нешто ново, нешто накарадно лијепо.

                    Примијењена је стара тактика валоризације и приватизације. Дозволити да се временом мјесто запусти до границе ужаса, а кад преовлада шибље и настане се змије, народ почне да се згражава. И кад се појави инвеститор као месија, сви ће рећи: „Боље ишта него оно ругло да је остало". Кад никне шљаштећа тврђава за згрћање пара, биће касно за протест.

                    Кампо Мамула

                    Кад год је каква невоља притисла, Мамула се користила као затвор. Приче о злостављању затвореника и муке које су им ударали стражари инспирисала је чак и чувеног сценаристу Ратка Ђуровића да те приче преточи у филм који је под називом Кампо Мамула 1959. режирао Велимир Стојановић. Прича прати прелазни период окупаторске власти у Другом свјетском рату, кад су Њемци замијенили Талијане који су капитулирали.

                    Њемци су наравно били много строжи и гори. Затвореници су коришћени као деминери морских мина. За десет размонтираних мина, пуштали су на слободу једног затвореника. У филму Кампо Мамула глумци су били Павле Вуисић, Драган Лаковић и Љуба Тадић. Они су играли политичке затворенике, мученике чијим су се животима коцкали окупатори. Чудно је видјети инсерт из филма, глумце у жици и војнике који трчкарају по Мамули. Мука и јад.

                    Питање је да ли ће за коју годину елитни туристи који буду уживали на Мамули имати свијест да је, док их масирају или циркају мохито на лежаљци, на том мјесту неко испуштао душу у ченгелама. Неко је био гладан и мучен ту на мјесту гдје они једу мушље на бузару. Ако се заврти куглица на рулету, хоће ли коцкар имати у виду да се неко на том острву коцкао са животом кад крене у поход деминирања. Обрнули смо игрицу изгледа.  

                    На крају крајева, што туристу забоље је ли неко тамновао ту гдје он ужива? Туристу занима само да тих десетак дана не пада киша. Ништа друго. Нема мјеста на кугли земаљској да није неко крв пролио, а градити се мора. То се зове пренамјена. Не мора баш овако бахато као са Мамулом и Арзом, али пара врти ђе бугрија неће. Некад тврђава, некад затвор, сјутра баханалије.

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Пише:  Горан Николић
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пољска у Андрићевом срцу: Мирно београдско поподне са Шимборском и Вајдин филм о травничком слону Филу
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Пољска у Андрићевом срцу: Мирно београдско поподне са Шимборском и Вајдин филм о травничком слону Филу
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Сећање на Веру Николић: Једина српска светска рекордерка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Веру Николић: Једина српска светска рекордерка
                    Лектира
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Пише:  Станислав Винавер
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.