Нови албум Електричног оргазма: У магли сјај, иза времена, иза сећања

Четрдесет година након изласка легендарног албума „Дисторзија“, Електрични оргазам нам – поново као фантастична четворка – испоручује још један супериорни рок бисер под називом „У магли сјај“ (Croatia Records, 2026). Реч је о плочи која једноставно врви хитовима, баш као у стара добра времена 1980-их у некадашњој СФРЈ. Фокусирана, напета као стрела што увек искусно достиже свој циљ, ова збирка прелепих песама нешто је за чиме смо дуго чезнули, а Електрични оргазам једини је могао да утоли ту чежњу.

Могуће да се овде помало ради и о накнадној радости због остварења „у име свих нас“ из шездесет и неке, на које још увек може озбиљно да се рачуна, али гарантовано ће се и много који данашњи клинац или клинка такође латити микрофона и гитаре, или просто сести да напише и одсвира неку музику за себе, само када буде ослушнуо/ла ове мудре а младе, моћне а бескрајно нежне нумере.

У магли сјај

И, ето, пред нама је „У магли сјај“. Пазите – не у тами. У магли. У сновиђењима такорећи. Онде где сени старих мудраца већ столећима опчињавају одметнике у свратиштима екстазе и где чудновате арабеске трепере над древним мадрацима натопљеним мистеријом. Док занос најновијег нараштаја широм раскриљује прозоре ка високим пећима блуза, да објави, сваког пролећа изнова, сексуалну револуцију човечанства, још од праскозорја света.

Баш тамо негде, у замршеним ковитлацима звучног зида исконског рокенрола, дуж галактичких машина ствараочеве маште, са електричном гитаром о пасу, појављује се изненада пламичак тек рођеног звезданог сјаја да вас поведе незнано куда, а на крају крајева вероватно натраг до прапочетка света, каквог се сећамо.

Кад је све око нас нејасно – одговор је обично у нама самима.

И када вас коначно задеси албум „У магли сјај“ Електричног оргазма, доживећете управо то – рокенрол и сунце као први пут, облак као праменасто чудо постања, челични поветарац испуњен мирисима дивље флоре, одјек дозивања на улици, жамор саобраћаја у квадрофонији, љескање загонетног огледалца које однекуд шаље тајанствене сигнале само за ваше очи, звук клавира из стана испод, мачку што се хитро вере уз олук вишебојног неба, плочу која трешти иза ћошка, дрвеће зањихано у ритму твиста, звоно старинског телефона са чије друге стране проговара ко зна ко, можда скроз непознат, па ипак жељно ишчекиван...

Свака нова ноћ и сваки нови дан

Ако је икада иједан бенд са ових простора исијавао сензуалност рокенрола из слатких снова младости, причајући приче дечака обожаваним девојчицама, и то са непогрешивим манирима рођених џентлмена, задиркивао их и засмејавао, али истовремено и држао у стању сталне приправности својим искреним серенадама – онда је то без сумње био и остао Електрични оргазам.

Јер, овај бенд је од најранијих дана мирио мистику и панику, венчавао психоделију и жестину, гламур и рефлексивну поезију, експеримент и најзаразнију мелодију на планети, авангардни иступ и класично промишљање најбазичнијег звука, све то у исти мах. И изгледао увек толико добро да боље није могло бити, детектујући без грешке – у свакој својој инкарнацији – ерос као регуларно стање ствари у пубертетом омађијаном граду.

Њихове песме заиста су опевале „сваку нову ноћ и сваки нови дан“ једном за свагда и са толиком страственошћу, да сте се у друштву ових сјајних рима увек осећали као неки наш скакутави Џек Флеш, или као отмено недостижна Лејди Џејн, укратко као отелотворење целокупног универзума чулности једних Ролингстонса, преведених на наш језик из сопствених оригинала Електричног оргазма.

И зато, када нам након свих ових деценија стигне „У магли сјај“ на адресу властите савести, осећамо то као награду за очуване идеале из времена кад били смо млади. Безбрижност и жудња за дивотом обичних, људских ствари – премда не и макар каквих! – кључ је разумевања новог албума Електричног оргазма.

Срђан Гојковић Гиле, Бранислав Петровић Банана, Зоран Радомировић Шваба и Благоје Недељковић Паче, заједно са својим савезницима, друговима и другарицама – Аницом Добром, Зораном Костићем Цанетом, Небојшом Игњатовићем Небетом, Дамјаном Дашићем, Борисом Буњцем, Игором Драговићем, Марком Ћалићем, Душаном Петровићем, Александром Дамњановић Станић и Јулијаном Марковић – додају космичку ауру нашим свакодневним напорима и боје их тинејџерским колорима живота у нешто добро, изузетно важно, непоновљиво јединствено.

За нас, сада већ издосађену некадашњу децу СФРЈ, поново жељну забаве и љубавне акције, којој је стварност у неком часу измакла тепих испод ногу – Електрични оргазам дође као Мери Попинс која је нетом пала на Земљу. Па ви сад чик нађите још неку групу у близини која нашу колотечину претвара у чисту чудесност.

Топла емоција и оптимизам

Призивајући еуфорију „Дисторзије“, чврсто утемељену у гитарским химнама, плоча „У магли сјај“ много је више од тек пуке носталгије за временом када су наши новоталасни првоборци дрмали овим просторима. Уводна песма „Знам за пут“ призива тако чедне, утопијске светове старих акустичарских мајстора, а завршна „У магли сјај“ као да реконструише расположење Ленонове „I’m So Tired“, али са толико аутентичне Гилетове сензибилности за невидљиве светове човековог бивствовања да вам трнци пролазе низ кичму док пропадате у овај светлуцави сан. Између је смештено путовање на погону једне лежерне метафизике, која некако и даље успешно измиче диктату „модерних времена“, иако је свеједно толико модерна да постаје помало и научнофантастична.

Наши фаворити су „Купио сам кола“ са Цанетовим вокалом у рефрену, „Буди своја планета“ која поново навија за женску хероину – због чега смо увек откидали на овај бенд – прекрасна „Понекад знам“, импресивна „Где је Барбара сад“ са Аницом Добром као главним вокалом уз Гилета и, наравно, одушевљавајуће полетна „Иза времена“.

Али, никако не треба сметнути с ума и две бриљантне Бананине песме „Не знам дал да чекам“ и „Реците ми то“, које су право слатко изненађење албума. И, управо док теку ови редови, помишљате и на „Све о теби“, „Није цео свет“, „Сад ми опет верујеш“, „Ниси добра девојка“, „Живот није обичан“...

Свака песма прожета је примерено топлом емоцијом, коју могу да пруже само они који су нешто истински проживели, као и оптимизмом, на који право полажу искључиво одабрани, они што су добили своје битке када је заиста било важно.

Због тога је, браћо и сестре, од пресудног значаја чути и напамет научити све нумере са нове плоче Електричног оргазма „У магли сјај“, а затим преслушати изнова цео њихов незаборавни опус који је одавно – и сасвим оправдано – ушао у народ. Јер, ово је она тачка сусрета хипика и панкера, гараже и плесне дворане, концертног клуба и усамљеног места за сањарење и уживање у доброј песми, где одувек заједно седе и свирају Битлси и Ролингстонси, Соникси и Трогси, Дилан и Берт Јанш, Боуви и Марк Болан. Знате оно, „иза времена, иза сећања... да будеш свој, да будеш сва“. Живи били!