Шверц, цигаре и љубав преко гране: Радо бих ти, драга, пољубио лице, ал не могу проћи про границе

Чудно је живети поред границе, а још чудније живети међу границама. Некима се граница исплати, некима се граница не исплати, некима отежава живот, а некима производи анегдоте.

Граница између Србије и Црне Горе фактички је успостављена половином 1998. године, оснажена 2. новембра 1999. године када је Црна Гора увела ДМ као званично средство плаћања, a изнова оснажена када је за годину дана ДМ постала једина валута у Црној Гори. Данас, то је међудржавна граница која живи међу људима који су већ свикли на њу, а пре три деценије ни сањали нису да ће граница ту проћи и да ће неки од њих бити припадници граничне полиције, цариници, или да ће се неки од њих бавити извозом и увозом или  шверцовати разну робу.

Та граница између Србије и Црне Горе била је постављена тако да су три села из Србије била у међузони, јер је пункт био у месту Мехов крш.

Прву необичност приметио је један пољопривредник када је прешао границу, ушао из Србије у Србију и увео краву коју је хтео да прода на сточној пијаци у Тутину. Кад краву није продао, кренуо је према кући. Он је прошао пункт, али краву није могао да поведе - како сад доказати да краву неће шверцовати у Црну Гору? Тада краве нису имале пасоше, крава није знала да објасни граничарима, нити су они умели да је питају.

Тада се званично појавила у нашим животима граница - појам који ћути и много говори. Десет година је требало да надлежни помере границу пар километара западно како би неки житељи Србије заиста живели у Србији, а не на ничијој земљи. Они су, кад би кацу сира носили на пијацу, морали да је шверцују преко границе у нади да ће сир продати, јер оно што не би продали, морали би опет шверцовати - натраг - преко исте те границе, у своју кућу.

Кроз шљивике и ливаде

Шверц робе између Србије и Црне Горе одвија се камионима, приватним возилима, пешке или на коњима, али шверц није ишао само друмом, преко граница, не! Шверца је било преко шума и ливада, кроз авлије, у породичној или комшијској режији, са граничарима или без њих, са царином или против ње...

Некад су шверцери правили свадбе. Наводно, долазе сватови преко границе по младу, окићени, сирене... чује се и хармоника. Узимају невесту и враћају се; наравно, гранична полиција и царинари неће да кваре славље, невеста маше из кола белом марамицом, а шкафови пуни цигарета.

Чим су учестали сватови, неко је приметио да се једна те иста млада удаје на свака три дана.

Пресечен је тај свадбарски канал; зато и данас, када уистину сватови пролазе, и поред папира (што би рекао Павле Вуисић: прописи су прописи) хоће царинар да прегледа понека кола, ето, да неко успут није натоварио нешто...

Песак и цигарете

Десило се и ово. Један житељ остао без посла. Почео шверцовати цигарете. И сви знају да он то ради, али тешко га је ухватити. Натовари он песак на камион и крене. Каже цариницима како прави кућу, договорио је с мајсторима данас да поставља плочу и позвао мобу. Наравно, цариници му не верују и траже да склања песак. Лопатом, мало по мало, он склања песак и моли да га пусте, јер мајстори и моба чекају да поставе плочу. Не. Царина не верује.

"Мичи песак док нађемо цигарете."

Човек истовара песак, али заиста нема цигарета. Онда му кажу да немају времена за чекање и нареде да искипује сав песак. Он искипује песак и заиста - нема цигарета.

Човек кука и запомаже: "Шта сте ми урадили!"

Цариници се извињавају. Онда му кажу да врати песак, али како сада једном лопатом вратити толике тоне песка у камион. Онда му кажу, пошто је дан одмакао, нека купи нови камион који они неће прегледати. Е, баш то је човек и чекао. Одлази да натовари песак на камион, али проведе пун камион цигарета, а по врху само песак да камуфлира шверц. 

Комби падне, камион никада

Ипак, сваки житељ на граници ће рећи: нема шверца без надлежних. Ма колико шверцери били довитљиви, тешко је шверц спровести без неких службеника који шверц контролишу.

Почетком 21. века трговци цигаретама из Црне Горе имали су јаке сараднике у српској полицији - организовали би мање заплене како би начелницима замазали очи, по принципу који се зове: комби падне, камион прође.

Граница није увек тако забавна. Некада се користи и за најцрње криминалне акте, до данас нерасветљене. Наиме, 2011. године у селу Баре, на самој граници, претучен је, опљачкан и касније подлегао повредама учитељ, писац и скупљач народне књижевности Хусеин Дердемез (71).

Миладија Кочовић (77) из пештерског села Гошево свирепо је хицима из пиштоља убијена 2018. године; до данас нису откривене убице, а остала је сумња да су након почињених недела кривци прескочили границу, што им по свој прилици није било тешко.

У пограничном селу Биохане, општина Тутин, један младић, чобанин, повремено је шверцовао шећер из Црне Горе, а овце гонио у Црну Гору. Тамо је срео чобаницу. Загледали се...  Пошто се замерио надлежнима, можда зато што није давао проценат, они су му запретили да се не примиче граници месец дана, иначе ће на робију. Опрезан, он је испевао удварачку песму:

Радо бих ти, драга, пољубио лице,
ал не могу проћи про границе.

Не могу ти проћи већ неколко дана,
ти си једна, ја сам друга страна.

Осам граница до куће

На граници између Србије и Босне и Херцеговине, односно општина Прибој и Рудо, налази се насеље Међуречје - припада Босни и Херцеговини, али је окружено територијом Србије. Ово „острво" на територији постоји још од Берлинског конгреса. Није било много необично током трајања Краљевине СХС, Краљевине Југославије, ФНРЈ и СФРЈ; али данас - без жеље и амбиције да уређујемо границе међу државама - морамо рећи да мештани, како би дошли до Прибоја морају четири пута прећи државну границу. Дакле, човек изађе из куће и оде на посао, поподне се врати: укупно осам пута пређе границу.

У селу Саставци, код Прибоја, школа и задружни дом су као објекти власништво Србије, а земљиште је у БиХ.

У селу Радовићи једна породица порез на имање плаћа у три општине, а две државе, пошто им се имање простире у општинама Чајниче, Рудо и Прибој. Многа сеоска домаћинства имају кућу у једној, а шталу у другој држави.

А тек административна линија са Косовом која од 1999. пролази ливадама, шумом и водом, преко језера Газидове.

У селу Бање, општина Зубин Поток, има један шверцерски пут боље одржаван него многи сеоски путеви, јер треба бизнису. 

Тако је и с путем од новопазарског села Избица према Вучјој Локви, поред златоносне Избичке реке - ако кише сперу шодер, ако се пут подлока у јесен, нико не чека надлежне путаре; дођу шверцерски босови, наспу пут, доведу механизацију и, преко ноћи, пут је поправљен и функционише.

Свака озбиљна прича своди се на тумачење распада Југославије. Без жеље да доносимо било какве политичке закључке, чини се да су се границама обрадовали многи ситни и крупни шверцери! Па ако су они, онда су обрадовани свакако и поједини глобални играчи чија роба налази пукотине у границама.