OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    „Рат и распад: Дневник 1989-1995"

                    Дневници Милована Ђиласа: Химна пријатељству и љубави

                    Читај ми!

                    Пише:  Матија Бећковић

                    петак, 22. апр 2022,  08:20 -> 11:52

                    Дневничке белешке Милована Ђиласа, писане од јануара 1989. до његове смрти априла 1995, управо објављене у издању „Вукотић медије“ у књизи под насловом „Распад и рат: Дневник, 1989-1995“, представљају историјско сведочанство о догађајима који су пратили распад Југославије, али доносе и увид у интимни свет једног од најпоузданијих сведока епохе. Ђилас у дневнику бележи размишљања о политичким процесима и протагонистима југословенске трагедије, говори о својим осећањима, надама и разочарањима и описује сусрете и разговоре с многим личностима тадашње јавне сцене, међу којима значајно место заузима његов најближи пријатељ Матија Бећковић. За портал ОКО Матија Бећковић пише о овој књизи и о свом пријатељству с Милованом Ђиласом.

                    Време је учинило да Милован Ђилас водећи дневник од 1989, до 1995. године нехотице напише роман и испева химну пријатељству и љубави.

                    Тим обртом стварне личности су претворене у књижевне ликове, а историјски догађаји у литерарне мотиве.

                    У сваком случају, сведочанство о једном времену од најверодостојнијег сведока постаје свевремено и може се читати најмање на још један начин да (заједно са Писмима из затвора) посмртно крунише његово животно дело.

                    Иако време које описује памтимо и знамо и како је почело и како се завршило, књигу читамо као да не знамо ни шта је било ни шта ће бити.

                    Милован Ђилас је узео перо у десетој години живота, а испустио га десет дана пре смрти. За толике деценије рукопис му се исписао толико да је људе и догађаје описивао лако и формулисао једноставно, из прве руке, са неупоредивим мајсторством.

                    Огледао се у свим књижевним родовима, а од свега што је писао можда је надмашивао и себе и друге у хроникама, мемоарима, дневницима, писмима, саопштењима, записима писаним на лицу места.

                    У дневнику Распад и рат каже и да сам му идеју да води дневник ја дао па и заборавио. А ја нисам заборавио само то него и пола живота који ми је својим дневником повратио. Срећом нисам знао да записује оно што сам говорио, јер да сам знао и о томе водио рачуна - не би ништа ваљало.

                    Он је пријатеља у кога је посумњао да води дневник и записује његове речи, опоменуо да то не чини и одмах додао да би им чак и у том случају време одузело контекст и учинило небитним.

                    Док је водио дневник, једном приликом ми је, онако узгред, напоменуо: „То ће бити ваша аутобиографија".

                    Тек кад је „Вукотић медија" објавио његов дневник видео сам да је Милован Ђилас исписао моју аутобиографију боље него што бих ја умео. Зато сам је већ ставио међу своје књиге.

                    Жао ми је што дневник није водио од 1966. године када смо се први пут срели и упознали и отад се тридесет година нисмо раздвајали.

                    Сâм је говорио да пре мене није имао пријатеља сем политичких. И политичка пријатељства су дубока и искрена, али се распадају на партијским пленумима и конгресима. Ја сам му био први и једини пријатељ неистомишљеник. И пријатељство неистомишљеника показало се искреније и чвршће од свих других.

                    Сину Алекси је рекао: „Жао ми је да умрем једино зато што Матија неће имати најбољег пријатеља."

                    Мени је предлагао „да изаберемо неко лепо брдо и да се на њему заједно сахранимо".

                    У тестаменту је написао да ја и Алекса одлучимо „о месту и начину његове сахране".

                    То не би никада написао да није знао како ћемо одлучити, јер смо о томе често и детаљно разговарали.

                    Његов дневник је ремек дело. Модерни роман. Поема у славу пријатељства и љубави међу људима.

                    Ова „херојска личност коју је савест нагнала да се побуни против тираније", како је написано на Ордену Слободе којим је одликован, трудио се да у политици буде реалан и практичан, а испадао нереалан и фантаста. Иако није ништа погодио ни предвидео шта ће бити, његова вера није попуштала.

                    Веровао је да се Југославија неће распасти, да рата неће бити, да се Срби и Хрвати не могу раздвојити... И кад је све било како није веровао да може бити, није ништа накнадно исправљао ни одустајао с вером у будућност као једином надом.

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Пише:  Горан Николић
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Да ли су сва класна друштва нужно неједнака: Композициона наспрам доходовне неједнакости
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пољска у Андрићевом срцу: Мирно београдско поподне са Шимборском и Вајдин филм о травничком слону Филу
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Пољска у Андрићевом срцу: Мирно београдско поподне са Шимборском и Вајдин филм о травничком слону Филу
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Сећање на Веру Николић: Једина српска светска рекордерка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Веру Николић: Једина српска светска рекордерка
                    Лектира
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Пише:  Станислав Винавер
                    Станислав Винавер о годинама понижења и борбе у нацистичком логору: Живот у немачким офлазима
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.