Код доктора Стаца због светског бола: Вапај тужног човека данашњице и алати самопомоћи

У општем светском немиру завладао је светски душевни бол. Психотерапеути су траженији од кућних мајстора, тих богова тражености. Дезоријентисани појединац данашњице осећа да му смисао измиче. Савремени човек је тужан и треба му помоћ.

Холивудски глумац Џона Хил има изузетно успешну каријеру. Два пута је номинован за Оскара - једном за улогу Донија Азофа у филму Вук са Вол Стрита Мартина Скорсезеа. Из уметничке је породице. Професионални успех га није усрећио, и даље га је надвијала сенка у облику дебелог дечака са акнама којег мајка води на нутриционистичке третмане јер је његов изглед неприхватљив, није довољно добар. Осећао се лоше. Потражио је помоћ психотерапеута, што му је из корена променило живот.

Снимио је документарац о свом терапеуту, доктору Филипу Стацу - Стац. Филм је ове године премијерно приказан а у новембру је постављен на платформи Нетфликс. Снимио је филм зато што Стац има алате који могу да помогну многима, зато што му је променио живот, зато што га воли и поштује.

Стацова метода 

Доктор Филип Стац рођени је Њујорчанин. Радио је као затворски психијатар у њујоршком затвору на острву Рајкерс да би потом отворио сопствену праксу и преселио се у Лос Анђелес. Никад није био задовољан пасивном, посматрачком улогом терапеута. „Процес опоравка био је дуготрајан и пун патње", објашњава Стац. „Рекао сам себи - јебеш то! Да ли ме зезате? Ако имам депресивног пацијента који је изгубио сваку наду, онда, јеботе, има да ради тачно оно што му кажем и гарантујем сто посто да ће се осећати боље. Знам да не може до излечења да дође одмах али ако одмах примете напредак, то им даје наду да је опоравак могућ. Ако не знате шта бисте са животом, увек можете да порадите на животној снази. Однос према телу, другим људима и самоме себи су елементи пирамиде на којима се заснива животна снага. Вежбање, исхрана, спавање - чине 85 посто услова да се одмах осећате боље." 

Стац нас учи да постоје три аспекта реалности: бол, неизвесност и константни рад. Живот је, брате, тежак. „Постоји тај део 'X', критичар у вама, невидљива сила која жели да спречи да се мењаш и растеш, да оствариш свој потенцијал - жели да те сјебе", каже Стац. „То је глас немогућности, шта год мислио да треба да урадиш, рећи ће да је то немогуће. Кад би могао да га избациш онда више не би напредовао - што је невоља већа и прилика је већа. Треба заволети процес суочавања са невољама, ту долазе на ред алати"." Др Стац је творац методе „Алата" (Tools) - „нечег што може да ти помогне одмах, у реалном времену", каже доктор.

Филм је много више од терапеутског туторијала. Снимање је трајало две године иако је у питању „само" разговор двојице људи у студију, са нешто фотодокументације из живота Филипа Стаца. Џона Хил је имао низ сумњи у пројекат, попут оне кључне - како му је уопште пала на памет тако глупа идеја да снима документарац о свом психотерапеуту? И сам др Стац није био сигуран у исход двогодишњег снимања разговора у студију. „Ово ће бити или најгори или најбољи документарац", прокоментарисао је.

Добар је документарац. Топао је. Искрени су један са другим и отворено износе своје слабости и недаће. Стац се исповеда да је од детињства био психотерапеут, да су му се стално људи јадали а нарочито родитељи који су се и развели. „Кад сам кренуо са пацијентима, то је за мене било супер лако, имао сам искуства са родитељима - нисам био лош иако сам имао само дванаест година."

Филип Стац је изузетна личност, стручњак који је задржао у себи њујоршку улицу: директност и тврди хумор зачињен псовкама. Сеансе са Џоном Хилом често започиње са реченицом: „Немој да ти је пало на памет да ми сад истресаш сва твоја срања." Чиста љубав.

Психијатри на филму

Психотерапија и филмска индустрија вишеструко су повезани. Улога психотерапеута је сценаристима скоро па омиљена. Филм Зачарана Алфреда Хичкока из 1945. године има за јунаке психијатре од којих је један и убица. Продуцент филма Дејвид Селзник већ је одлазио на психоаналитичке сеансе и довео је своју терапеуткињу за саветника филма. Кажу да се Хичкок са њом често сукобљавао.

Једна од славнијих терапеуткиња насталих у сценаристичким умовима свакако је Џенифер Малфи. Њен клијент је Тони Сопрано, шеф мафије. Исте године кад се појавила серија Сопранови, 1999, приказан је и филм Analyze this са Робертом Де Ниром у улози мафијашког шефа који не само да посећује терапеута (Били Кристал), већ га и увлачи у свој паклени бизнис.

У филму Ниске страсти (1992) лик терапеуткиње је психопата и убица. У серији Озарк, брачна терапеуткиња је симпатична бакица која живи у кућици у цвећу. Сазнавши криминалне детаље у вези са својим клијентима, уцењује их и узима озбиљан новац. Није одолела да купи црвени спортски ауто. То није била паметна одлука.

Психотерапеути су сценаристима просто неодољиви. Могу да им се придодају свакакве особине и понашања. Амерички професор психологије на универзитету Харфорд, Ото Вал, руководио је емпиријским истраживањем о улогама психотерапеута на филму у 21. веку. Велики део анализираних филмова приказује терапеуте као неетичне, склоне манипулацијама или са слабим резултатима у терапији. Професор напомиње да то може да обесхрабри људе да потраже помоћ.

Фикција је ипак фикција, без негативаца и уврнутих ликова у филмској причи се не може. Психотерапеутима са правом може да не буде право како су представљени у филму и ТВ серијама.

С друге стране филмови су постали легитиман алат на универзитетским катедрама психологије, у обуци психотерапеута као и у самом психотерапеутском раду. 

Др Рудигер Далке, широм света познат по специфичном систему психосоматске интегралне медицине, креирао је и филмску терапију - регулисање расположења циљано одабраним филмовима.

Како преживети живот

Добри психотерапеути су злата вредни и могу да помогну људима. Џона Хил је свог генијалног терапеута поделио са публиком. Др Филип Стац је заједно са колегом Беријем Михелсом аутор књиге Tools (Алати) у којој представљају своје технике за ширу публику. Ради се о специфично груписаним аудиовизуелним алатима који су заправо, како кажу аутори, „оружје против нашег унутрашњег непријатеља који нас саботира да достигнемо пун спектар својих могућности".

Британски глумац и редитељ Џон Клиз својевремено био је одушевљен групном терапијом коју је похађао код др Роберта Скинера. Предложио му је да направе књигу у форми разговора и са илустрацијама. Књига Како преживети сопствену породицу први пут је објављена пре четрдесет година и један је од светских бестселера. Циљ аутора био је да омогуће најширој јавности да на питак начин представе психолошко знање које може да помогне да живот учинимо разумљивијим, смисленијим и да више уживамо у њему. Деценију касније Клиз и Скинер објављују још једну књигу: Како преживети живот.

Све ове књиге за „најширу јавност" (у које спадају и они који не могу да приуште себи психотерапију, или мисле да не могу) - стоје на полицама у књижарама означеним као „самопомоћ". Одељци са „self-help" литературом преплављују књижаре широм западне хемисфере. Шире се као вапај тужног човека данашњице. Има ли помоћи у самопомоћи?

И да и не. Само читање без неке конкретне акције које ћемо да предузмемо неће променити ништа у нашим животима. Неселективно читање чини чак и штету - губимо време и умишљамо да радимо на себи.

Ипак, добра (психолошка) литература увелико може да инспирише на промену.

Доктор Стац је инспиративан. Подсетио ме да се боље и редовније да храним. Банално али кључно. Дизање животне снаге.

И - само терати напред. „Звучи глупо и преједноставно", каже Стац и објашњава: „Живот је ниска бисера. Ми смо ти који нижемо бисере. Сваки бисер је нека акција, а у сваком бисеру се налази - гованце. Ништа није савршено, али оно што је једино битно јесте да идемо напред и нанижемо нови бисер."

Са пратећим садржајем, који ћемо знати да прихватимо.