Како се из односа дужина кажипрста и домалог прста може проценити мужевност или женственост и да ли је таква процена поуздана?

Не треба много доказа да би се јасно видело како се мушкарци разликују од жена у скоро сваком аспекту живота: у понашању, говору, способностима и склоностима. По полу се могу процењивати и снага, брзина, преваленција појединих болести, предиспозицији за рак, астму, реуматоидни артритис, мигрена, депресија и многе друге болести.

Разлике су некад бизарне али тачне: на монитору магнетне резонанце види се да женски фетус много чешће отвара и затвара уста од мушког! Разлике између мушког и женског и мушког пола бебе виде се први пут између 16. и 20. недеље гестације ултразвучним прегледом, а касније постају очигледне пoд дејством хормона.

Зналци тврде да не постоји бољи кључ за дешифровање људских физичких моћи, карактера и разних талената од дужинског односа кажипрста (Кп) према четвртом или домалом прсту (Дп). Међусобни однос ова два прста (Кп/Дп) пре свега говори о полним разликама фетуса, које се тако препознају још од 9. недеље феталног развоја. 

Тестостерон је мушки хормон и под његовим утицајем у од десете недеље трудноће па надаље домали прст расте брже од осталих, осим од средњег прста. За разлику од домалог, кажипрст више зависи од естрогена, који је најважнији женски хормон.

Отуд релативне дужине кажипрста и домалог прста и њихов међусобни однос говоре о равнотежи „мушкости“ и „женскости“ како тела тако и духа.

Казановине шаке

О међусобним односима кажипрста и домалог прста, и о коришћењу тих односа у процени неких особина људи и њихових судбина, почело се говорити још у средњем веку. Занимљив је био случај очигледно мужевног човека и окорелог заводника који се звао Ђакомо Казанова (1725-1798). Он је у 18. веку веку био познат као музичар, коцкар, филозоф, писац, библиотекар, кандидат за свештеника и, наравно, женскарош.

У његовим дневницима постоје записи из којих се види да му је домали прст на обе шаке био неупоредиво дужи од кажипрста.

Авантуре су га довеле и Шпанију, у којој је уживао гостопримство немачког неокласичног сликара Антона Рафаела Менгса (1728-1779), чија се дела данас сматрају недовољно оригиналним, иако су некад била веома цењена, па је и сам Гоја био његов ученик.

Током боравка у Шпанији и уживања гостопримства у Менгсовом дому, Казановин однос с домаћином постајао је све мање срдачан. Менгс је био згранут видевши да Казанова занемарује своје религиозне обавезе, па му је чак у једном тренутку запретио ускраћивањем боравка на свом поседу, јер је овај заборавио да се причести за Ускрс.

Казанова је касније говорио да је Менгс био заједљив, љубоморан и неуоброчени пијанац, који је своју децу пречесто тукао. У светлу свих тих догађаја, једна Казановина примедба Менгсу није прихваћена као пријатељски савет.

Наиме, на једној великој Менгсовој слици, централна фигура мушкарца, по Казановином мишљењу, није имала шаку са исправном размером кажипрста и домалог прста, јер је домали прст био краћи од кажипрста.

Менгс је међутим тврдио да је то типична одлика мушкараца, истовремено показавши своју шаку, на којој је кажипрст заиста био дужи од домалог прста. Казанова је онда испружио своју руку и шаку са јако дугачким домалим прстом – знатно дужим од кажипрста. Уз то, додао је да сви Адамови потомци имају дужи домали прст од кажипрста. У непријатној расправи склопљена је опклада у стотину дуката.

Уследило је позивање свих слугу са Менгсовог имања и потом поређење дужина њихових кажипрста и домалих прстију. Показало се да је Казанова био у праву. Данас знамо да „Казановин тип“ прстију није универзална одлика, али да је чешћа међу мушкарцима, обележавајући оне који су били изложени већој концентрацији тестостерона током боравка у материци. „Казановин тип“ и „Менгсов тип“ представљају мушке прототипе који, међутим, могу бити регистровани и међу мушкарцима и међу женама.

Постоје истраживања која јасно доводе у везу односе Кп/Дп са количином сперматозоида у спермијуму, са количином сексуалних хормона, хомосексуалношћу и са физичким, односно атлетским способностима.

Наравно, свако ко добије у руке такве податке морао би бити опрезан.

Прво, кад се ради о односу Кп/Дп и корелацији тог односа са одличним вербалним способностима (кажипрст и домали прст скоро једнаки) или бројем сперматозоида у спермијуму (што дужи домали прст то више сперматозоида), закључци се могу изводити и, наравно, бити валидни само када се у обзир узме велики број људи, односно заједница.

Када размишљамо о себи, онда идемо од општег ка појединачном. Осим тога, мора се знати да постоје изузеци од правила. Ни у ком случају однос Кп/Дп не може бити дефинитивни индикатор на који бисмо се ослонили кад разматрамо, на пример, разлог стерилности. Друго, да би се знало да ли је нечији Кп/Дп нетипичан, морало би се располагати подацима о Кп/Дп других људи који припадају истом полу, истој заједници, раси и географској позицији.

Да би се добио прецизан однос Кп/Дп, експерти користе шестар са „дисплејем“ на коме се може очитати дужина 2. и 4. прста, а потом убацити у рачунар. Прецизност шестара износи 0,01mm, али за аматера је довољан и лењир. Кад испружите прсте и длан, на делу где кажипрст просто излази из шаке, види се „уплетен“ набор коже, док се на основици домалог прста виде два или више набора, јасно одвојени једни од других. Погледајте то одмах.

Треба одабрати набор ближи длану и са његове средине лењиром мерити растојање до врха прста. Потом се дели дужина кажипрста и домалог прста (Кп/Дп). Ниже вредности типичне су за мушкарце и убедљивије су на десној шаци, док је за жене обрнуто.

У Енглеској на пример, просечан Кп/Дп износи 0,98, у Србији 0,975, док су вредности ниже од 0,96 прилично ретке широм света.

„Казановин тип“, изразито дужи домали прст од кажипрста, многи сматрају знаком ружне, атавистичке шаке, оличењу бруталних инстинката и понашања. Та шака, мисле неке естете, настала је по моделу наших мајмунских рођака. Феминизирани однос Кп/Дп типичан је за Европу, што у неку руку руку, објашњава зашто мушки свет није оно што је некад био и зашто своје брачне партнере не тражи увек међу женама. Али, боље је да се о томе изјасне наше даме. 

Прсти, тестостерон и спорт

Висина, снага и брзина нечијег тела најбоље предсказују спортске и  атлетске способности, али није их лако предвидети у детињству, јер се тело развојем и сазревањем мења. Због тога се већ годинама трага за поузданим начином идентификације дечака и девојчица с потенцијалом за брзо стицање снаге, брзине и истрајности.

Интересантно би било знати на основу којих је физичких одлика госпођа Генчић тако рано открила колосалан тениски талент као што је Новак Ђоковић, због чега Надал игра као да му је сваки меч последњи у животу, и зашто Федерер, поред свега што зна и уме, понекад плаче после изгубљеног меча.

Верујем антрополозима, а нарочито Џону Менингу и резултатима његових истраживања изнетим у његовој Књизи о прстима 2008, у кoјој нашироко доказује да брзина, снага и вештине у атлетици, тенису и другим спортовима, као и фудбалске способности, прилично добро одговарају међусобном односу кажипрста и домалог прста (Кп/Дп). Тешко да ће неко постати спортски ас уколико му није доминантан домали прст!

Кад поделите дужину кажипрста, која је 65,78 mm, са дужином домалог прста од 70,25 mm, добићете 0,94, што је типично за атлетски грађене мушкарце склоне и спорту. Тако низак количник Кп/Дп даје „Казановин тип“ прстију. Домали прст дужи од кажипрста одлика је „мужевности“, али виђа се и код жена, не умањујући им женственост.

Што више тестостерона око фетуса у материци, од девете недеље развоја плода па надаље, то је изразитија дужинска премоћ домалог прста у односу на кажипрст, те се онда говори о мушком типу шаке. Кад је ситуација обрнута и кад је кажипрст једнак домалом прсту, или је пак од њега мало дужи или краћи, онда је шака феминизирана, што је, иначе, типично за централну Европу и Енглеску.

Кад се погледају разлике спортских способности између жена, код којих по природи ствари преовлађује женски полни хормон естроген, и мушкараца, који се одликују тестостероном, онда се уз помоћ спортске документације дâ лако видети да су мушкарци 10 одсто бржи у трчању на 100 метара, 12 одсто у трчању на 200m, 11 одсто на 800m, 10 одсто, на 1.500 метара, 13 одсто на 5.000 метара, 12 одсто на 10.000 метара, а 9 одсто у маратону. У просеку, разлика у брзини трчања, без обзира на дисциплину, износи 10 одсто у корист мушкараца.

У неким другим атлетским дисциплинама предност мушкараца се креће између 15 и 16 одсто, као што је то случај у скоку увис и скоку удаљ. Врло брзе жене могу трчати знатно боље и брже од многих мушкараца, али такве жене имају изразито мушки тип односа кажипрста и домалог прста.

Уколико узмемо да је однос између кажипрста и домалог прста повезан с тестостероном, брзином и издржљивошћу, онда је јасно да све то мора бити и у корелацији с беспрекорним развојем срца, крвних судова и мишића.

Однос дужина кажипрста и домалог прста у Европи износи, у просеку, 0,98-1,00, али је знатно мањи код оних обдарених великом снагом и брзином.

Који су квалитети потребни да би неко постао одличан тенисер? То су снага, брзина и способност вештог и јаког ударања лопте и њеног упућивања у жељеном правцу, али и прорачунавање многих променљивих величина: којом силином, како високо, под којим углом поставити рекет, која је брзина ветра, каква је подлога, колико треба дати спина лопти, где тачно циљати, на који део површине терена, какве су противникове слабости? Уз то иде и храброст и способност инспиративне стимулације публике.

Укратко речено, тенис је метафора физичког обрачуна љутих противника.

Што се тиче фудбала, у једној енглеској студији, начињеној поводом прославе стогодишњице енглеског лигашког шампионата, мерен је однос Кп/Дп на узорку од 304 професионална фудбалера и 533 младих људи (контролна група) који се не баве фудбалом.

Сви бивши и активни професионални фудбалери, учесници теста, сматрају се и данас великанима фудбала. Како се показао њихов Кп/Дп? Однос дужина кажипрста и домалог прста у контролној групи износио је 0,98, док је за фудбалере просек био између 0,94 и 0,955. Кад је посматран клуб као целина, установљено је да првотимци имају далеко израженији „Казановин тип“ прстију него резервни играчи.

Као што се и очекивало, легенде британске лиге имали су најмаскулинизованије прсте са просечним Кп/Дп од 0,94.

Оно што је занимљиво јесте мужевнији тип прстију бразилских од енглеских фудбалера. Бразилски фудбалери имали су просечни Кп/Дп на десној шаци 0,93, а енглески из Премијер лиге 0,94.

Међу бразилским првотимцима било је шест играча са зачуђујуће ниским од носом Кп/Дп, 0,90, али и оних са односом Кп/Дп 0,88.

У енглеској Премијер лиги у сезони 1974/75. било је само 4 фудбалера црне пути; појавили су се на терену 77 пута, играјући за своје клубове. Током 1993. број црних играча порастао је на 99, а за своје тимове играли су 2.033 пута. Данас видимо да у енглеским тимовима од 11 играча на терену игра само по неколико Енглеза, при чему је добар део тамнопут.

Црнопути људи се, по правилу и без изузетака, диче „Казановиним типом“ прстију. Европљани се пак одликују феминизованим типом прстију, што би значило да, уопште узев, не поседују потенцијале за изузетно велика спортска достигнућа. Због тога је рано регистровање деце са „Казановиним типом“ прстију постало питање поноса европског континента и главни задатак ловаца на младе спортске таленте у Европи.

Индекс Кп/Дп Лионела Месија из Барселоне је 0,89 а Френка Лампарда из Челзија износи 0,90. А ви сад видите зашто су њих двојица можда и најбољи светски фудбалери.

Сигуран сам да је Новаков домали прст знатно дужи од кажипрста! Какви ли су Надалови и Федерерови прсти? Вероватно слични Ђоковићевим.

Узгред, ако, чудећи се свему, анализирате своје прсте, посматрајте длан десне шаке. Видећете један уплетени прегиб на месту одвајања кажипрста од длана, док су у основици домалог прста најмање два паралелна прегиба. Узмите лењир и од сре-дине прегиба кажипрста измерите дужину до његовог врха. Потом то урадите и на домалом прсту, али од доњег прегиба, ближег длану. Кад поделите дужину кажипрста са дужином домалог прста, видећете да ли се у вама крије Казанова или, за припаднице лепшег пола, Венера. Ако резултат није какав сте очекивали, не очајавајте. живот је леп због изузетака. 

Луди прст

А да ли потреси на финансијском тржишту зависе од претеране концентрације тестостерона у телима главних актера? Са ендокринолошког становишта, на берзи би све било боље и мирније кад би било више жена и више старијих мушкараца с мање тестостерона.

О томе би много више могао да каже мој колега Џон Коутс (John Coates), који живи у Лондону у кући на Нотинг Хилу, у познатој четврти североисточног дела Лондона. Њему је 50 година, витког је стаса, црвенокос, кратко ошишан, у тамносивом оделу, све у свему беспрекорно обучен, јер то је научио на Вол Стриту у Њујорку, где је раније годинама радио као играч акцијама на берзи.

Коутс је, у ствари, свој животни пут започео студирајући филозофију на Кембриџу, а докторски рад је писао изучавајући дела немачког филозофа Лудвига Витгенштајна. Онда се окануо филозофије и отпутовао у Њујорк где је на Вол Стриту кренуо с трговином вредносним папирима и дериватима на берзи. Није му најбоље ишао посао. Данас зна због чега је то тако. Да би то објаснио он ће вам пружити десну руку, показујући свој четврти прст, носач прстена, и онда ће додати: „На несрећу, прст који видите, само је просечне дужине“.

У оно време када је почетком 90-их година, као почетник радио у Њујорку, све се вртело око „Доткома“, тј. берзанског бизниса са информатичким пословима, с компјутерима, програмирањем и софтверима. Све то, као посао, било је надувано попут балона од сапунице. Било је само питање времена кад ће пући. Коутсу је то пружило прилику да учи посматрајући брокере око себе, и то из близине. „Сви они у показивали, све у свему, клиничке симптоме лудила“, каже данас Коутс.

Као „day trader“, односно неко ко у току истог дана купује и продаје финансијске инструменте (опције, деривате, новац) Коутс није имао успеха, па се уписао на медицину. Интересовао се за неуронауке и ендокринологију.

Сасвим је извесно да неки хемијски процес, мислио је Коутс још од студентских дана, утиче на трговце акцијама на берзи, и сигурно доводи до често неодговорног и рискантног понашања, које берзански играчи не осећају нити се на њега обазиру. Тај хемијски процес, размишљао је будући доктор, разлог је нестабилности у финансијском свету, која понекад мора и постојати, али не чешће него што је потребно. 

Коутсу је још почетком студија на медицини пало у очи да се жене на берзи понашају другачије. Због чега, питао се? Због различитих хормона, наметнуо му се одговор.

Знајући уз искуства шта се догађа на берзи и како се понашају трговци акцијама и разним дериватима, дошао је на идеју о прилично ексцентричном експерименту: желео је да све берзанске догађаје сведе на хормоналну раван. Разлог томе било је његово веровање да берзански играчи своје одлуке не доносе здравим разумом, и то због претеране концентрације тестостерона. Тестостерон је доминантан међу мушкарцима, а међу женама га надмашује естроген. Због тога мушкарци имају дужи домали прст у односу на кажипрст, док је дужина та два прста обично једнака или скоро једнака међу женама. 

Коутс данас ради на Кембриџу као неуронаучник, а његове идеје о важности домалог прста постале су пројект с називом: „Телесни стероиди и спремност људи на ризике у једној лондонској берзанској хали“.

Купи ме, продај ме 

Енглези воле осветљавање и разјашњавање ствари које им нису јасне, а које су им тако блиске. На крају крајева, њихови истраживачи су недавно били заокупљени питањем да ли је потрошња муслија с млеком у раним јутарњим часовима код прворотки разлог чешћег рађања мушке него женске деце. Међутим, Коутс се концентрисао на „day traderе“, односно трговце акцијама на дневном нивоу, који свакодневно обрну много милиона фунти.

Коутс је недавно седамнаесторици берзанских играча два пута дневно давао пластичне кесе да би у њих пљунули – једном у 11 часова, а други пут у 16 часова. Уз помоћ шпатуле узимао је узорке са слузокоже уста да би мушкарцима одредио концентрацију тестостерона, као и вредности кортизола – стресног хормона. Добијене вредности упоређивао је са „profit and loss“ статистикама, односно билансом добитака берзанских играча.

Резултат је потврдио његову излазну тезу која је говорила да високе вредности тестостерона у преподневним сатима повећавају одлучност и побољшавају профитабилност послова његових испитаника. Онда је Коутс предузео наредни корак. Развио је другу тезу која гласи: што је дужи домали прст тестостерон је активнији, а берзански играч је одлучнији.

Тражио је од 49 берзанских играча да му покажу своју десну шаку, не желећи да им каже шта жели да види на њој. Њега је интересовало да ли су људи са дугачким домалим прстом успешнији у берзанској трговини сертификатима и тзв. фјучерсима од људи с краћим домалим прстом. Хтео је да докаже, поред осталог, до које мере је лудило на финансијском тржишту записано на домалом прсту и то рукописом тестостерона. 

Резултати су били шокантни. Доказни материјал је недвосмислено показао да су берзански играчи са дугачким домалим прстима остваривали до пет пута веће профите од својих колега с краћим домалим прстом. Тестостерон повећава брзину реакције и појачава спремност играча на ризик.

Ипак, у било ком периоду, систем се руши, а поготову када се узме у обзир ефекат победника. Сваки добитак на берзи води новом повећању концентрације тестостерона. Трговац постаје претерано храбар и улази у још већи ризик – све док не промаши и све не изгуби. Тако гледано, 2008. година била је година тестостерона.

На основу свега што је до сада утврдио, иако његова студија није закључена, Коутс би желео да упути једну препоруку: берза би морала бити другачије конституисана, бар са ендокринолошког гледишта, и на њој би морало бити више жена и више старијих мушкараца с мање тестостерона. То би финансијски свет учинило знатно стабилнијим.