Уметност загонетања: Ноћ кад пане, длака се с длаком састане, шта је то?

Ноћ кад пане,
длака се с длаком састане?

Загонетка коју сте прочитали има одгонетку.

Не, није то што мислите! Одгонетка је: трепавице.

Трбух уз трбух, нога на рамена, а сиса у уста?

Не. Није. Одгонетка је: гајде.

Многобројне су језичке игре у народним загонеткама имале призвук сексуалног или еротског, али су ипак указивале на нешто друго. Можда старији пред дјецом нису могли другачије указати на жељу или дати идеју. Од јаре, врелине која не размишља, не дума, него има само један циљ, настала је следећа загонетка.

Јарачи се јâр, не дума се дум?

Одгонетка: Јардум

На Пештерској висоравни од овчијег млијека спрема се, дуго, на тихој ватри, напитак јардум - густ попут пудинга. Има својства афродизијака, а зими га сељаци пију кад хоће ићи на напоран рад, у дрва... 

Лов на загонетке

Записујући загонетке у новопазарском крају, годинама, пожелио сам да их упоредим са загонеткама многих народа и грађу истражујући, у библиотеци, упознао сам дјевојку која ће ми убрзо постати супруга. Она и ја смо пријатеље, рођаке, сараднике и познанике молили да се распитају код старијих особа да ли можда знају неку загонетку. Обично смо их подсјећали на молбу. Потом је наша молба постајала њихова обавеза, а служили смо се и приговарањем уколико би несуђени сакупљачи заборавили да се код родбине и комшија распитају о загонеткама. 

Од свих казивача загонетке смо добијали у више наврата - они би се јављали послије мјесец или чак годину, јер су се сјетили неке нове загонетке која им није пала на ум и по тридесетак година.

Почетком овог вијека увидио сам да су планине око Новог Пазара и Тутина оаза незаписаних загонетки. Понекад веома сличне румунским загонеткама, што и није чудно имајући у виду да смо некада били житељи Римске империје.

Као да је дух народа најоригиналније исказао своју филозофију у загонетној форми. Због руже историјских вјетрова, загонетка је нашла плодно тле, те је пуним устима проговорила из овдашњих појединаца. А шта је радио овај човјек? Вијековима је гледао војске, заставе, времена, симболе, небо и земљу - прехрањивао се и играјући се у језику остао баш у својој загонетној игри - у игри језика и мисли. У планинама нисмо тражили најмудрије главе да нам казују загонетке, већ смо тражили сеоске шаљивџије. Тако и у градовима: загонетке смо нашли међу зидарима и трговцима - код такозваних озбиљних и такозваних угледних људи ово благо се није задржало.

Није без значаја да напоменемо и то да је Симо Будмани у Новом Пазару 1734. године записао једну загонетку. У стварном и митском селу Паљеву код Тутина рођен је зидар Ибрахим Булић од кога су забележене 22 загонетке.

У Паљеву су некада постојала надметања у загонетању, у дугим зимским ноћима кад су се комшије окупљале. Годинама, у свакој прилици, на тим надметањима побјеђивала је домаћица Хасима Булић која је знала можда и више од стотину загонетки, а колики је то број најбоље свједочи податак да је Вук Караџић за живота записао 151 загонетку. Нико од записивача није стигао да забиљежи грађу Хасиме Булић, наука само зна да је постојала и много загонетки знала.

О много чему се загонетало. Ево два начина загонетање о пупку:

Прва рана,
незарасла,
прирасла.

или:

Једном се кида,
никад не прекида.

А ево како је, по типу сродства, народ описао прсте:

Колико је браће и браће
толико је полубраће.

На Балкану се до скора живјело у многим породичним задругама гдје је долазило и до оштрих расправа међу члановима породице. О томе свједочи и ова загонетка:

Сусреле се змије,
сикћу обадвије?

Одгонетка: снаха и свекрва.

Ова загонетка, забиљежена у Тутину, могла би да стоји на свим библиотекама свијета и да уђе у све букваре.

Пријатељ је, душу нема;
причу прича, језик нема?

Одгонетка: књига.

А тек мастило којим су књиге вијековима писане! Ево како народ загонета:

У мене се перо умочило,
па ти причу испричало.

Загонетка је доказ да и највећи нама видљиви појмови могу стати у неколико ријечи:

Широко, дубоко, високо,
стало у једно око?

Одгонетка: Небо.

Једна од најупечатљивијих везана је са судбину. Посебан је тон којим је оденута ова загонетка, скривена иза изванредног, игривог језичког склопа:

Незнано, зна се;
уписано, не чита се;
када буде, разазна се.

Многе загонетке путују из народа у народ, зачешљавају се, узимају нове, али и сродне облике. Код нас је записана загонетка:

Умаче бику с рогова,
паде крави на рогове?

Одгонетка: баксуз

Ова загонетка можда води поријекло од сумерске изреке коју наводимо из енглеског пријевода Едмунда И. Гордона:

Кад сам умакао бику,
Налетио сам на краву!  

Код нас је забиљежена загонетка:

Мајку му једном посаде,
сина му цијелу годину траже?

(Пшеница, брашно и хљеб)

Претходно је међу турским загонеткама забиљежена и ова о хлебу:

Из земље расте,
Сваки дан га траже.

Или овај примјер сродности:

Што иде даље, реп јој све краћи.
С њом се бости никако,
треба јој умаћи?

Одгонетка: игла.

Претходно је забиљежена:

Ја сам млад, танан, леп;  
кад путујем, имам реп.  
Што год идем даље,
мог репа све мање,  
изгубим га путујући,
па без репа дођем кући.

(Игла и конац)

У Паљеву је забиљежена загонетка:

Цар царицу тишти, међу њима жута вода пишти.

Одгонетка: Сач и пита.

Претходно је забиљежена слична:

Дјед бабу тишти, испод бабе бијела пјена тишти.

(Жрвањ)

Историја загонетања

Прича о загонеткама старе је скоро колико и сама култура. Сви тумачи загонетања слажу да су загонетке древне и да су биле познате Сумерцима и старим Грцима. 

По епиграму Алкеја Месенског, Хомер је дигао руку на себе, очајан, јер није могао да ријеши једну загонетку. А она гласи:

Што нађемо - одбацимо, 
што не нађемо - однесемо.

Одгонетка: вашке.

Аутор таквих епова стајао је немоћан пред једном загонетком.

Загонетка се пење уз књижевну историју као пузавица уз зид. Едип је одгонетнуо загонетку коју му је поставила Сфинга, са тим се слаже и Софокле. Загонетала је о човјеку: 

Ујутру иде на четири, поподне на двије, а увече на три ноге.

У књизи о философу Ксанту и његовом робу Езопу, Аноним с почетка првог века наше ере пише да је Есоп доспео до Вавилона у коме је владао краљ Ликург. У Вавилону је, пише Аноним, владао обичај да краљеви не воде ратове и не лију крв него се надмећу у рјешавању загонетки, тешких задатака и филозофских питања. Краљеви су упућивали један другом загонетке у писмима, па је онај који не би пронашао одговор на противниково питање био дужан да одређени број година плаћа данак. Уз помоћ Езопа вавилонски краљ Ликург је проширио власт све до Грчке.  

Позната нам је Самсонова загонетка поменута у библијској Књизи о Суцима. Самсон је Филистејцима загонетао о лаву и меду, јер је претходно у мртвом лаву пронашао рој пчела и мед. Жена, која бијаше од Филистејаца, одала им је одгонетку. Они касније у форми загонетке, упитно, дају одговор:

Што има слађе од меда и што има јаче од лава?

А Самсон одговара:

Да нисте с мојом јуницом орали, не бисте загонетке погодили.

Асиролози су превели глинену плочу стару 3.500 година на којој су забиљежене загонетке о свакодневном животу и политичким приликама у Месопотамији. Неке од њих су загонетке-метафоре, а једна од њих, гласи:

Торањ је висок; висок је, али сенке ипак нема. Шта је то?

(Зрак свјетлости)

Загонетка је кроз историју бивала игра, забава, надгорњавање сујетних и доколица народна. Ако у поступак загонетања гледамо, у метафоре, у слике и поређења, учини нам се да су загонетке у разним народима стварали доколичари и шаљивџије, сеоски шерети и градске луталице, али углавном то бијаху људи окренути природи.

У хинди и хиндустани језику постоји петнаест израза за загонетку. Роми су некада загонетали чувајући мртваца, говорили су њему неразумљивим језиком ради заштите од вампира.

Загонетке су код разних народа биле и дио магијских процесија и обредних такмичења. Тумачи загонетања тврде да су се загонетке стварале управо у вријеме магијских радњи. Кад год да је неко загонетао -  било је то вријеме магијских радњи! Зар сваки чин литерарног стварања није дио магије?

Урошеве загонетке

Загонетање је донедавно било живо. Питање је да ли ће опстати у двадесетом вијеку, да ли ће се подмлађивати као народно загонетање или ће трајати кроз ауторске загонетке какве пише наш савремени писац Урош Петровић. Ево неколико примјера како се указало савремено загонетање на појмове који су тек недавно ушли у ток цивилизације. 

Три ока има,
на сва три намигује?

(Семафор)

Кашље мишче у чорбу? 

(Сланик)

Уста отворена,
жалац пеца,
а не види се?

(Штекдозна)

Једемо бухе,
лијечимо трбухе?

(Таблете)