Колико Србију кошта рат у Украјини и зашто: Шест милијарди евра за енергенте и пун ћуп руских резерви štampaj

Рат у коме је Србија неутрална, који се води далеко од нас, пукао је по новчанику сваког грађанина Србије. Ако би се рачунало у парама, најдиректнији негативни економски ефекат рата који је почео 24. фебруара, види се на цени енергената, који су поскупели. У односу на јануар прошле године, гас, струја и гориво поскупели су, каже званична статистика, 26 одсто. 

Прошле године увоз струје, нафте и гаса платили смо чак 6,1 милијарду евра, показују подаци званичне статистике. О колико великим парама је реч можда најбоље показује податак да цео републички буџет износи 18 милијарди евра.

Наравно, сав овај новац није исплаћен из буџета, али однос ове две бројке показује колико је поскупљење енергената велики финансијски шок. Један део јесте погодио државну касу и то се види у буџету за прошлу и ову годину. За ЕПС и Србијагас у овогодишњем буџету планирано је 112 милијарди динара, а у прошлогодишњем тај издатак био је и већи – 153 милијарде динара. То значи да је двогодишњи буџетски трошак, прерачунато у чврсту валуту, коштао 2,2 милијарде евра.

Из статистике спољне трговине види се да смо само увоз гаса и нафте, односно оно што у највећој мери увозимо од Русије, платили 4,6 милијарди евра. И то је чак осам пута више него претходне 2021. године. 

Споразум с Русијом

Увоз гаса Србија је једним делом платила Русији по повољнијој цени, у складу са међудржавним споразумом. Остатак је плаћала по тржишној. Међутим, у једном тренутку гас је био скупљи и од 4.000 евра за 1.000 кубика. Сада је испод 600 евра за 1.000 кубика.  

Међудржавним споразумом с Русијом цена гаса је јефтинија од тржишне, везана је за нафтну формулу, па се у зависности од цена нафте мења, али у мају прошле године, када је споразум  договорен, 1.000 кубика плаћали смо по цени од око 400 евра. Сада је цена нешто повољнија јер је нафта у међувремену појефтинила. Споразум покрива 2,2 милијарде кубика, а наше укупне потребе за гасом су око три милијарде кубика.

Славиша Тасић, уредник билтена „Тржишно решење“ за Око магазин каже да аранжман који имамо са Русијом о увозу гаса не покрива целу количину коју Србија мора да увезе и да смо, једним делом, морали да пратимо тржишне цене.

„Као и остатак света, тај трошак је био неизбежан“, каже Тасић и подсећа да је Србија за енергенте имала и ванредне расходе због колапса који се догодио у Електропривреди Србије у ноћи између 12. и 13. децембра 2021. године.

У званичној статистици види се да је Србија увоз струје прошле године платила 1,57 милијарди евра.

Морално питање

Ипак, за компанију са већинским руским власништвом у Србији – прошла година била је рекорда. НИС је остварио профит од 789 милиона евра, што је скоро двоструко више од цене по којој је Гаспроњефт  купио ову нафтну компанију. И то је највећи профит који је нека компанија остварила у Србији. Икада. А Република Србија је акционар у овом предузећу са 29,8 одсто учешћа. Хоће ли по том основу Србија нешто приходовати? 

Председник Александар Вучић, гостујући у емисији „Таковска 10“ на РТС-у, рекао је да је то морално питање.

„Да ли је фер у условима када су у рату да им узимате више него претходних година или ћете да дозволите да неко и у оваквим условима остварује овакве профитне стопе, а да држави у којој то остварује не оставља ништа? Тако да је то судар та два принципа“, рекао је председник Вучић.

У српски буџет руски власник НИС-а би, у складу са нашим власничким уделом, на име дивиденде требало да уплати 230 милиона евра. Осим ако Гаспром не одлучи да реинвестира добит. За руски буџет, међутим, одлука је већ донета. Минус који се у појавио у каси Владимир Путин је одлучио да попуни  ванредним уплатама. Стратегија такозване опште мобилизације прихода биће остварена тако што ће све државне компаније, укључујући и Гаспром и Гаспромњефт, морати део добити да уплате у новац у државну касу.  

Ћуп девизних резерви 

Ако је у овај рат Владимир Владимирович Путин кренуо са два ћупа пуна новца, колико му је пара за рат остало? У једном ћупу били су приходи од енергената. Други ћуп, у коме су биле руске девизне резерве, већ првог дана рата био је полупразан. Америка је замрзла око 300 милијарди долара руских девизних резерви.

Међутим, Русија поново у својој статистици приказује да је ћуп са девизним резервама пун. На стању се види да је закључно са јануаром ове године Русија имала 582 милијарде долара девизних резерви.

И док Славиша Тасић сматра да Русија овај новац има само на папиру и да половином тих пара не може да располаже, јер су заробљене у западним банкама, професор Економског факултета Дејан Шошкић мисли супротно.  

„Сада видимо да је прича о замрзавању руских девизних резерви била неадекватна и да се они који су увели санкције заправо нису на време консултовали са Европском централном банком и америчким Федералним резервама да виде где тај новац стоји“, каже професор Шошкић. „Док су увели санкције, тај новац више није било могуће наћи. И Русија сада приказује скоро исти ниво девизних резерви као пре рата – близу 600 милијарди долара, што је  импозантна величина.“

Прошле године у марту рубља је пала око 30 одсто. Брзо се опоравила и данас вреди готово исто као и пре рата. Један долар ових дана вреди око 74 до 77 рубаља. Адвокат Милан Париводић каже да је томе допринела и гувернерка руске централне банке Елвира Набиулина која је, како каже, „врло паметна и способна“. 

Ћуп енергената

Али, шта је са другим Путиновим ћупом новца – приходима од енергената?

Русија је, посматрано у количинама, у Европу извезла мање енергената. У прама, због раста цена енергената, Русија је зарадила више: 148 милијарди евра наспрам 100 милијарди  у 2021. години. Међутим, у овом збиру се не види тренд: од септембра, због нових европских санкција, ограничења и извоза и цена, извоз руских енергената у Европу пада. И у парама и у количини.

„У енергетској транзицији Европа је успешнија него што се мислило. Успела је јако брзо да се оспособи да пређе на течни гас и нафту из других земаља, иако и даље увози нешто нафте из Русије, али не са танкера, већ нафтоводима. Али смањује увоз енергената из Русије све време“, каже Тасић.

Европа је цену руске нафте ограничила на највише 60 долара за барел, међутим Дејан Шошкић каже да подаци показују да је просечна цена по којој се руска нафта продавала на европском тржишту била већа. 

„То је доказ да ни та мера нема очекиване ефекте“, објашњава Дејан Шошкић. „Врло је тешко очекивати да можете да лимитирате цену берзанског артикла једнострано, ако нисте у стању да контролишете предоминантну количину тражње. Запад то не може и има озбиљне противнике као земље ОПЕК-а који не желе да им купци диктирају цене. Они желе да сами одређују цене, па Запад не наилази на глобално савезништво коме се надао.“

Али, изгледа да ни Русија не остварује приходе којима се надала. Јер енергенте на друга тржишта као што су Индија или Африка продаје уз веће трошкове транспорта и са попустом. Због тога је, додаје адвокат Милан Париводић, Русија, ако се посматрају сва тржишта, изгубила, пошто би зарадила више од енергената да рата није било и да се пословало нормално. „Јер би продавала традиционалним тржиштима и по пуним ценама“, објашњава Париводић. „Сада мора дисконтно то да продаје другим тржиштима по повољнијим ценама.“ 

Руски салдо

Укупан Путинов енергетски салдо овог јануара заиста је мањи него прошлогодишњег. И то чак  46 одсто.

Славиша Тасић пре годину дана за Око магазин рекао је – рат ће трајати све док Европа купује руске енергенте, јер тим новцем Путин финансира рат. Ако укупни приходи од енергената падају, ако је руски буџет у јануару био у минусу, значи ли то да Путин остаје без пара за војне операције? Ако би се рат пратио само економском логиком, значи ли то да се овом сукобу ближи крај?

„То јесте једна компонента која може променити став Русије када је о рату реч“, каже Славиша Тасић.

Ипак, Дејан Шошкић мисли да је то поједностављено гледање, условљено општеприхваћеном заблудом везаном за руску економију коју слушамо годинама уназад, према којој је руска привреда „економија бензинске станице“ потпуно неспособна, мала, и како осим енергената не производе ништа друго, што је потпуно нетачно.

А каква је заправо руска економија? По бруто домаћем производу, она је негде на нивоу Шпаније. На листи првих 10 до 15 економија света. Међутим, мерено по такозваном паритету куповне моћи, показатељу који мери колико новац у једној земљи вреди, за један долар у Русији може да се купи више него у Шпанији. Мерено по том критеријуму, Русија се на листи пење међу топ 5 економија света.

Ова земља углавном извози сировине, а увози високу технологију. Због санкција, прошле године Русија из ЕУ није могла да увезе високу технологију вредну чак 44 милијарде евра, објавио је недавно Еуроњуз.

„Изузев индустрије оружја, Русија нема извозну индустрију. Ви немате ни тостер, ни ауто, ни веш машину ни компјутер из Русије“, каже Милан Париводић.

Али, у тим производима делови су руски, тврди Дејан Шошкић који руску економију описује као „суперсилу у домену роба и сировина“. Све то се, каже, користи у европској индустрији.

„И то је нешто што тој економији даје много већи значај него што би људи претпоставили као потрошачи, јер не видимо руске брендове. Не размишљамо ми о Русији када сипамо гориво, или пустимо грејање или кад нека  фабрика аутомобила у Немачкој купује полупрерађено гвожђе“, одговара професор Шошкић.

Пре него што је рат почео, за руску економију у 2022. години предвиђао се раст већи од пет одсто. Кад је рат кренуо, ММФ је прогнозирао пад од 11 одсто. Руски БДП на крају 2022. године био је у паду мало већем од два одсто. За ову годину, ММФ очекује раст од 0,3 одсто. 

Види ли се ћуповима дно?

А каква је европска економија после годину дана рата и 10 пакета санкција? Прошлу годину еврозона је завршила у плусу од 3,5 одсто. За ову годину ММФ очекује раст од свега 0,7 одсто.

Ако се лоши економски показатељу у Србију увозе, баш као што се у добрим временима увозе добри, шта онда још грађани Србије живе као последицу овог рата који се води далеко од њих? За ову годину министар финансија Синиша Мали очекује раст од 2,5 одсто. ММФ прогнозира нижи раст.

Једним делом као последицу рата, али и прекомерног штампања пара, грађани Србије живе и високу инфлацију. У јануару је међугодишња инфлација износила 15,8 одсто. Две трећине те инфлације је увезено, процењује НБС.

Као последицу инфлације широм света, централне банке подижу камате, то све обара привредну активност, успорава привредни раст у Србији, али може да успори и прилив страних инвестиција, тако да ће бити добро ако економска активност остане у плусу, каже професор Дејан Шошкић.

Добра последица рата је што је у Србију стигло око 150.000 до 200.000 образованих Руса који углавном послују у IТ сектору, као и да је Србија тиме добила висококвалификовану радну снагу.

Али, као што то каже Славиша Тасић, економија је игра са позитивним збиром. Сви добијају кад има међународне сарадње. И сви губе када се води економски рат, уводе санкције, постављају трговинске баријере и ограничавају цене.

Пре годину дана, када је рат почео, амерички председник Џозеф Бајден поиграо се са значењем речи рубља (на енглеском ruble). Подсетио је да се реч „крш“ слично изговара (на енглеском rubble).

Тај сценарио је амерички председник предвиђао и целој руској економији.  „Онемогућићемо Русију да буде део глобалне привреде, ограничићемо им пословање у доларима, еврима, фунтама и јенима. Зауставићемо извоз руских енергената“, говорио је тада амерички председник.

После годину дана оружаног сукоба и  10 пакета санкција, у два Путинова ћупа с парама још се не види дно.