Анализа ребаланса буџета: Двапут ништа је ништа, значи црва није ни било štampaj

„Нећу да будем ситничар и предлажем: хајде да поделимо црва“.

Овим речима у чувеном цртаћу певац Софроније, по принципу „двапут ништа је ништа, значи црва није ни било“, покушава да направи праведну расподелу док се црв мигољи с једне на другу страну црте на пању.

Око црте у буџету са приходне на расходну страну и обрнуто, као црв протеклих дана мигољио се вишак који се појавио у државној каси. У овом контексту, с обзиром да је буџет још у дефициту, могло би да се каже: двапут ништа је ништа, значи, вишка није ни било. Јер, ако је буџет у минусу, онда ни вишка нема.

Међутим, овим ребалансом мањак у каси је смањен са 264 на 227 милијарди динара. То значи да ће грађани Србије мање да се задуже. И то за износ већи од 316 милиона евра, што нити је мало нити је лоше јер износи 0,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Фискални савет, међутим, каже да је дефицит могао да буде још мањи и да се са 3,3 одсто БДП-а смањи на 1,5%. То значи да  би грађани још мање морали да се задуже и то за износ од око милијарду евра. Што је, у условима скупих кредита, за нас огроман новац.

Уз то, уколико држава до краја године заиста сваком пензионеру исплати по 20.000 динара, што је 8. септембра, само два дана након што је ребаланс усвојен, најавио председник Александар Вучић, то ће бити додатни трошак за буџет од  32 милијарде динара. Јер, како из Месечног билтена ПИО фонда може да се види, у Србији има тачно 1.646.171 пензионера. То је трошак од скоро 0,5 одсто БДП-а. И то, уколико не буде неких неочекиваних већих прихода или неочекивано мањих расхода, може  готово у потпуности да анулира смањење дефицита у ребалансу у односу на иницијални буџет (37 милијарди динара). 

Уз то, овај ребаланс снажно и трајно повећава неке расходе за износ од око 700 милиона евра, годишње. Јер њиме се планира повећање пензија од 5,5 одсто, али и повећање плата појединим категоријама запослених у јавном сектору: запосленима у просвети, медицинским сетрама и техничарима и неговатељицама. Уз то, трајно – за чак 50 одсто – расту и издаци за субвенције пољопривредницима. У парама то је око 32 милијарде динара, што је око 270 милиона евра. 

Приходна страна

Ко ће све то да плати?  Јер, уштеда која се појавила у буџету највећим делом је једнократна. Неки буџетски приходи јесу повећани, али држава није потрошила новац који је буџетом определила за ЕПС и Србијагас, па је по том основу остварена уштеда већа од 42 милијарди динара, што је око 350 милиона евра. Прошле године, због енергетске кризе у Европи, али и домаће енергетске кризе која је почела колапсом у Термоелектрани „Никола Тесла“  (крајем 2021. године), држава је буџетом за 2022. годину потрошила 153 милијарде динара. Ове године, због благе зиме и због тога што су цене струје и гаса у Европи пале, али и зато што се производња у ЕПС-у опоравила, држава је потрошила мање него што је планирала. 

„Није ту реч само о ЕПС-у и Србијагасу, уштеде су направљене у целом буџету“, каже за Око магазин Саша Стевановић, државни секретар у Министарству финансија. „У овом тренутку, за осам месеци имали смо 58 милијарди више прихода него што смо првобитно планирали буџетом, а ребалансом смо планирали веће приходе од 60,6 милијарди динара“, каже Стевановић. 

Ако се посматра приходна страна буџета, из ње може да се види неколико важних ствари о пословању привреде. Неке су добре, а неке су лоше. Прва је, да је због боље профитабилности привреде приход од пореза на добит већи од плана и то за 49,6 милијарди динара.

Повећани су и приходи од пореза и доприноса на зараде за нешто мање од четири милијарде. 

Пад ПДВ-а

Међутим, оно што није добро је што приходи од пореза на додату вредност (ПДВ) падају и то за више од 40 милијарди. Постоји неколико објашњења зашто је то тако. У Фискалном савету сматрају да је то зато што је Пореска управа лоше радила и да није имала капацитета, пре свега кадровских, пошто је нереформисана. У Министарству финансија, са друге стране, кажу да је раст потрошње у годинама после ковида био сезонски.

„Да је Пореска управа лоше радила, ми не бисмо имали веће приходе од ПДВ-а у односу на претходне године. Ми смо 2021. године од ПДВ-а имали 660 милијарди, прошле године 770 милијарди, ове године ће бити 830 милијарди“, објашњава Саша Стевановић из Министарства финансија.

Додаје да је пад прихода у односу на план у иницијалном буџету последица конзервативног планирања, јер смо претходне године имали велики увоз енергената, због енергетске кризе, па и по том основу веће и приходе од увозног ПДВ-а. Каже да је Министарство финансија и за ову годину из предострожности планирало исти сценарио.

Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови“ (МАТ) и члан Савета гувернера Народне банке Србије (НБС) за Око магазин каже да је томе кумовао пад увозног ПДВ-а, јер је увоз значајно пао. Увоз робе, како показује статистика спољне трговине, на крају јула достигао је 21,5 милијарди евра, што је за двадесетину мање него у истом периоду прошле године (пад од 5 одсто).

Постији, можда, још један разлог зашто приходи од ПДВ-а падају, а који, бар за сада, нико не спомиње. ПДВ је, пре свега порез на потрошњу. У економској теорији, кад је инфлација већа први ефекат на буџет је позитиван, јер због више новца које грађани морају да издвоје за неку робу и проходи од пореза на потрошњу у први мах расту. Међутим, после неког времена, инфлација почиње негативно да утиче на пореске приходе и то тако што круни животни стандард грађана, па по том основу долази до пада потрошње, а самим тим и до  пада пореских прихода на потрошњу које држава убира. На крају јула, како показују подаци Републичког завода за статистику, промет робе у трговинама на мало мањи је за око три одсто, што јасно показује пад потрошње.

Ипак, да би се ове мере – повећање плата и пензија, једнократна помоћ мајкама с децом до 16 година и веће субвенције пољопривредицима – финансирале, држава је морала све акцизе да повећа  8% одсто. И можда у тој чињеници лежи одговор на питање каква је разлика у томе када Србија има стенд бај аранжман са ММФ-ом и када има само програм из предострожности.

Расходна страна

С обзиром на то да је стенд бај аранжман по својој природи обавезујући, креатори економске политике морали су уместо меких да спроведу и неке тврде мере на приходној страни буџета. У преводу, свако трајно повећање прихода мора да прати и трајно повећање  расхода. Зато су све акцизе веће за 8%. Ове године ребалансом је од акциза планирано око 30 милијарди динара више. Од тога, највећи допринос буџету очекује се од раста акциза на нафтне деривате – чак 24 милијарде динара.

Али, раст ове акцизе може да утиче и на раст цена. Чини се да су тога свесни и у Народној банци Србије (НБС), иако нису повећали референтну каматну стопу која као диригентска палица поскупљује динарске кредите и тиме смањује количину националне валуте у оптицају, преносно тиме утичући и на обарање инфлације и пад цена. Међутим, само дан након усвајања ребаланса буџета, НБС је донела другу рестриктивну меру која повлачи динаре из система. На Извршном одбору који је одржан у четвртак 7. септембра, НБС је повећала стопу обавезне резерве банкама и тиме је повукла више од 100 милијарди динара из система.

Једна од критика расходне стране буџета односи се на исплату једнократне помоћи мајкама с децом до 16 година у износу од 10.000 динара. Фискални савет каже да је ова мера расипна (кошта око 100 милиона евра) и лоше циљана јер не погађа најсиромашније слојеве становништва. Хипотетички, нека богата породица са троје деце млађе од 16 година добиће 30.000 динара, а сиромашна породица која има троје деце старије од 16 година неће добити ништа.

Истовремено, на исплату оваквих и сличних једнократних мера сви грађани Србије (и богати и сиромашни), од почетка короне, задужени су са око две милијарде евра. То је више од укупног буџета за социјалну и дечију заштиту који ребалансом износи око 1,3 милијарде евра. У Министарству финансија кажу да држава сиромашној деци помаже на друге начине, као на пример поделом бесплатних уџбеника, као и да је  број пријављених за ову меру – који је на дан 6. септембар био већи од 960.000 деце – доказ да су „погодили право у циљ“. 

Међутим, ту се, када је о једнократној помоћи реч у буџету, ни после усвајања ребаланса не подвлачи црта. Јер председник Александар Вучић је само два дана након што је ребаланс усвојен најавио исплату једнократне помоћи за све пензионере у износу од 20.000 динара.

Када је реч о повећању пензија, Фискални савет критикује то што се пензије повећавају ванредно и мимо фискалних правила и швајцарске формуле. Тиме држава крши Закон о буџетском систему који је усвојила пре нешто више од годину дана.

Повећање пензија за 5,5 одсто, ипак, како може да се види из ребаланса, неће коштати буџет, јер су трансфери ПИО фонду смањени за чак 25 милијарди динара. То је последица чињенице да се ПИО фонд сада више пуни приходима од пореза и доприноса пошто је запосленост порасла. 

Капитални издаци: метро, национални стадион, НВО

Када је реч о капиталним издацима, они се овим буџетом повећавају и држава ће на јавне инвестиције потрошити више од 7 одсто БДП-а. То је, кажу у Фискалном савету, добро, али остаје стара примедба. И овај буџет „традиционално пати од мањка транспарентности“.

Шта то значи? У прекројеној државној каси, на пример, може да се види да су издаци за метро смањени чак осам пута, као и да су издаци за национални стадион незнатно повећани. Али не може да се види зашто је то тако.

Такође, може да се види да је буџет Генералном секретаријату владе повећан са 1,18 на 5 милијарди динара.  Из угла великих буџетских бројки то је безначајно и готово да је статистичка грешка, јер чини свега 0,23 одсто расхода. Али, ипак, упада у очи да су у оквиру буџета Генералног секретаријата владе дотације невладиним организацијама са 21, 6 милиона динара повећане на 1,56 милијарди динара, што је чак 72 пута више новца. А расподела тих пара обавља се преко посебног акта Владе.

То је посебно занимљиво, јер како је ранијих година из одлука Службеног гласника могло да се види, тај новац одлазио је Кошаркашком савезу Србије (150 милиона динара), Фудбалском савезу Србије (600 милиона динара), али и Српској православној цркви (500 милиона динара) за изградњу Храма Светог Саве. А ништа од тога се из буџета није видело. То је постало познато тек касније из појединачних објава Службеног гласника.

Критика конзервативног планирања

Дакле, колико год да је буџет обиман, образложење буџета морало би да би да буде још обимније, јер порески обвезници морају да знају како се троши њихов новац, као и да ли је реч о неспорним приоритетима. 

Врло често у јавности могу да се чују критике како није добро то што се буџет конзервативно планира, па креатори економске политике прво пројектују мање приходе и већи дефицит, а онда кад се у току године појави новац, на крају прикажу мањи дефицит у буџету. 

Пре него што је фискалном консолидацијом из 2014. године укинуто финансирање испод црте, буџет се у Србији већ годинама пре тога амбициозно планирао. Обично је државна каса била скројена уз претпоставку да ће привредни раст бити већи, па су по том основу планирани и већи приходи. На пример, буџет за 2012. годину био је скројен на претпоставци да ће привредни раст бити 1,5 одсто. На крају године пад економске активности био минус 0,7 одсто. Самим тим и приходи су на крају године били мањи, а дефицит већи.

Критика конзервативног планирања буџета је зато бесмислена.  Уосталом, то је некада била и једна од препорука Међународног монетарног фонда.