Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света

Када је 9. априла Доналд Трамп одложио дејство већине недавно уведених царина према остатку света, наступила је еуфорија на финансијским тржиштима. Водећи индекс америчке берзе, S&P 500, порастао је за 9,5%, што је највиши дневни раст после Велике рецесије 2008, док су се рапидно опоравили и индекси на берзама широм света. Најмрачнији сценарији за светску економију, које су до тог тренутка предвиђали инвеститори широм планете, постали су мање вероватни.

Ипак, упркос паузи од 90 дана, на снагу је ступила основна царина од 10% на готово сав увоз који стиже у САД, а Трамп је такође подигао царинске стопе на аутомобиле, челик и алуминијум, истовремено обећавајући нове – на увоз фармацеутских производа и чипова. Предвидивим и стабилним трговинским односима на међународном нивоу, који су добрим делом заслужни за осам деценија успона глобалне привреде, направљена је вероватно непоправљива штета.

Стога није изненађење да је првобитно одушевљене брзо спласнуло, те да су глобална финансијска тржишта остала турбулентна, будући да крах и сада може бити један од највећих који је виђен у светској историји. Кумулативно посматрано, капитализације главних светских берзи су и даље у великом паду (са ценама акција за скоро десетину испод достигнутих максимума у фебруару ове године).

Светска привреда сада мора да се избори са шоковима који су директно погодили два највећа генератора њеног раста – Кину и САД, који су у досад невиђеној економској конфронтацији, која прети да се претвори у decupling (потпуно технолошко раздвајање), те чак креирање два трговинска блока, чија би сарадња била лимитирана (али ипак виша него што је била током Хладног рата, када је совјетски блок практично био изолован).

То што су паметни телефони и рачунари, као и други популарни електронски уређаји и компоненте које се обично не производе у САД, укључујући полупроводнике, соларне ћелије и меморијске картице, искључени из Трампових глобалних тарифа, свакако је охрабрујуће, али није довољно (истина, Трамп и даље обећава да ће применити специфичну увозну царину на сектор потрошачке електронике). Ова мера је уступак америчким технолошким гигантима (Епл, Нвидиа, Дел). Наиме, Епл, највреднија корпорација на свету, практично нема могућности да премести своју производњу на домаће тржиште услед сложеног ланца снабдевања који је изградила у Кини током последње три деценије. Једноставно, ако би се производио у САД, цена ајфона би се утростручила.

С друге стране, као део одмазде, Пекинг је обуставио извоз широког спектра критичних минерала, претећи да угуши залихе компоненти које су важне за произвођаче аутомобила, ваздухоплова и чипова широм света. Испоруке магнета, неопходних за склапање свега, од аутомобила и дронова до робота и пројектила, заустављене су у многим кинеским лукама док кинеска влада припрема нови регулаторни систем.

Распродаја обвезница америчког трезора

Ипак, добра вест од прошле недеље је да тржишта капитала могу да наметну одређена ограничења Трамповим ad hoc мерама, с тим да ће то вероватно постати очигледније у другој половини године када је могуће да ће председник САД фактички бити приморан да одустане од додатних царина. Оно што је у ствари највише забринуло Трампов тим, доприносећи одлуци да се замрзну царине, је знатан пад цена хартија од вредности америчког Трезора, што је појава ретко виђена у историји, имајући у виду да се обвезнице владе САД сматрају најсигурнијим могућим улагањем. Још горе, „напуштање“ такве врста активе довело је до слабљењa долара, доводећи у питање статус америчке монете као „сигурног уточишта“.

Пад поверења у највећу светску економију може делимично да објасни оштру распродају на тржишту обвезница последњих дана. Наиме, када велики број инвеститора одједном прода обвезнице, то приморава владу да понуди веће камате како би привукла друге да купе њен дуг. А то има тенденцију да повећа каматне стопе у целој америчкој, али и светској економији. Претходне седмице је принос на десетогодишње трезорске обвезнице прескочио 4,5%, са нешто испод 4% – што је најизраженији раст у скоро четврт века.

Годинама су економисти били забринути да би могло доћи до наглог пада спремности странаца да купују и држе државни дуг САД, што би довело до промптног и дестабилизирајућег повећања америчких каматних стопа. Многи показатељи указују да је тај тренутак дошао. Оно што би могло да погорша ситуацију је евентуална одлука кинеске Централне банке, која располаже девизним резервама од три хиљаде милијарди долара, да распрода 761 милијарду долара које поседује у америчким трезорским записима (не рачунајући око 270 милијарди долара Хонг Конга), као облик одмазде за америчке царине. 

Најгори сценарио за Вашингтон би био генерално повлачење страних инвеститора из доларских актива (будући да они држе око 7 хиљада милијарди у трезорским записима, 19 хиљада милијарди у акцијама и 5 хиљада милијарди у америчким корпоративним дуговима, што је између 20% и 30% укупног светског тржишта), што би довело до наглог краха америчких, али и светских тржишта.

С падом приноса на трезорске записе повезано је и слабљење долара, који је скоро читаво столеће био „сигурно уточиште“ за практично све централне банке и инвеститоре у свету. Долар се стабилизовао у понедељак, 14. априла, што је добрим делом последица (привременог) паузирања царина на увоз популарне потрошачке електронике. Процене су да ће америчка монета наставити да слаби у наредним месецима јер ће се испољити негативни ефекти повишених царина (већ се региструје пад потрошачког поверења, док су краткорочна и дугорочна очекивања инфлације порасла на вишедеценијске максимуме).

Када се посматра вредност долара према валутама главних трговинских партнера, она је наставила пад пети дан узастопно, дотичући најниже нивое од октобра. У међувремену, заједничка европска валута је и 14. априла наставила јачање према долару, одржавајући најбржи раст вредности те монете у последњих деценију и по, док је у односу на долар евро на трогодишњем максимуму. Иако еврозона сада изгледа као бољи део глобалног финансијског система, чврсто оклевање Немачке да допусти емисију већег обима евро-обвезница ограничава могућност да се евро појави као права алтернатива за глобалне инвеститоре.

Злато и нафта

Док акције на берзама широм света бележе умерен раст 14. априла након што је Трамп паузирао увозне царина на потрошачку електронику, злато се, упркос благом паду истог дана, одржава на вредностима које се близу рекордних од пре неколико дана (преко 3200 долара по унци). Скок цене овог драгоценог метала подстакнут је растом куповина на (дневним) аукцијама, и знак је да главни играчи на тржишту, тражећи сигурно уточиште, и даље повећавају своје стокове „племенитог метала“, упркос високим ценама. Очекује се да финансијска тржишта остану нестабилна, а управо то, односно времена економске и политичке неизвесности, даје злату трајну привлачност.

Трговински рат, али и изненадна одлука ОПЕК+ да значајно повећа производњу од маја 2025, утицали су на драматичан пад цене нафте. И поред извесног опоравка, цене сирове нафте су остале на 12% нижем нивоу, са перспективом даљег пада. Наиме, процене су да ће се глобално тржиште „црног злата“ суочавати са великим вишковима ове и следеће године, будући да се очекује да ће трговински рат негативно утицати на  потражњу нафте.

Важан геополитички момент санкција Доналда Трампа је њихов индиректан утицај на цене енергената, посебно на приходе које добија Русија, као један од водећих светских извозника нафте. Наиме, цена Урала, главног типа нафте који извози Русија, била је пала чак испод 50 долара. Оно што је важно je да су дисконти у односу на водеће међународну цене порасли за скоро седмину, и чак били прешли 15 долара. 

Како је основна цена по којој је калкулисан руски буџет за ову годину 69,7 долара по барелу, а чак трећина буџета се покрива од продаје енергената, то имплицира проблеме Кремља са финансирањем државних потреба, укључујући и војне издатке. Ако се задрже тренутне цене нафте, буџетски приходи Руске Федерације ће бити за 2,5% мањи од планираних, док би иначе снажно успорен раст БДП-а био нижи за пола процентног поена. 

Као продукт свих наведених кретања, неизвесност је на историјским рекордима. Индекс несигурности трговинске политике је на рекордном нивоу, што се негативно одражава на потрошачко расположење, а посебно на компаније, будући да су у парализи корпорацијске калкулације по питањима трговина, извора средстава и будућих инвестиција.

Aнти-кризне мере широм света

Док САД и Кина настављају да подижу улоге у ескалирајућем трговинском рату, бројне државе широм света предузимају одлучне кораке да подрже своје економије. Наиме, очекује се значајно успоравање глобалне економије, које би чак могло да се претвори у рецесију ако се конфликт између САД и Кине интензивира. Економисти Capital Economics-а процењују да би глобални раст могао пасти на 2,2% 2025. – знатно мање од прага од 2,5% који обично означава de facto глобалну рецесију. 

Инвестициона банка ЈP Morgan процењује да је рецесија у САД „све вероватнија“, будући да су читава предузећа изграђена на основу претпоставке о приступу кинеском тржишту, односно са дизајном, маркетингом и дистрибуцијом у САД, те производњом у Кини. Очекује се да ће Трампови нови намети одузети 1,2 процентна поена од раста БДП-а САД-a у 2025. и додати 1,1 процентни поен инфлацији. 

Бројне централне банке (ЦБ) су снизиле каматне стопе. Очекује се да ће Европска централна банка (ЕЦБ) 17. априла смањити своју базну камату за четвртину процентног поена, како би помогла да се привреда еврозоне „изолује“ од царина. Тржишта антиципирају да ће исте мере донети и Банка Енглеске и швајцарска ЦБ на првим састанцима (снажан раст „швајцарца“, који је на деценијском максимуму према долару, је резултат перцепције те валуте као сигурног уточишта). Кинеска ЦБ управља слабљењем јуана у односу на долар, тиме помажући извозу. И ЦБ многих других земаља снизиле су базне камате од почетка године, а очекује се да исто уради, упркос инфлаторним притисцима, и америчка ЦБ (ФЕД) нешто касније, што ће извесно негативно утицати на курс долара.

Како су исходи преговора са Вашингтоном неизвесни, државе повећавају фискалне расходе углавном стимулишући индустрије које су погођене царинама. Више од 70 земаља већ је ангажовано на ad hoc споразумима са Вашингтоном.

Вијетнам је изнео идеју о куповини више течног природног гаса и пољопривредних производа из САД или о снижавању царина и уклањању регулаторних баријера за увоз; Шпанија је увела пакет помоћи индустрији вредан око 16 милијарди долара, укључујући зајмове компанијама, помоћ произвођачима аутомобила и финансирање локалне кампање за куповину; Португалска развојна банка проширила је помоћ за трговинске кредите и осигурање како би помогла извозницима да пронађу нова тржишта; Британија је најавила планове подршке произвођачима електричних аутомобила, док је већа помоћ на путу за друге секторе.

Пошто су индијски званичници забринути да би кинеска роба могла да поплави њиховo тржиште, тиме подривајући локалне произвођаче, министар трговине је већ позвао индијске компаније да практикују „економски национализам“ и фаворизују домаће добављаче; влада Јужне Кореје најавила је пакет хитних мера подршке за аутомобилски сектор; неколико земаља, укључујући Аустралију, Шпанију и Канаду, позивају потрошаче да купују више локално.

Рани знаци глобалног успоравања

Иако је Трамп привремено одложио примену царина, осим за Кину, рани знаци глобалног економског успоравања почињу да се појављују. Наиме, фирме широм света почињу да успоравају производњу, заустављају поруџбине и поново процењују своје стратегије раста.

Економисти упозоравају да ће успоравање привредног раста и инфлаторни ефекти новог царинског режима у наредне две до три године доћи до пуног изражаја. Наиме, често се заборавља да је, упркос краткорочној паузи, просечна америчка царинска стопа нагло порасла на 24% – са 2,5% од почетка 2025. 

Шок за трговину је већ почео, а његови ефекти су се већ проширили на глобалне ланце снабдевања. „Vizion Inc“ процењује да су резервације контејнера направљене између 1. и 8. априла на глобалном нивоу скоро преполовљене, а увоз у САД опао је за чак 64% у односу на седмицу непосредно пре тога.

Мултинационални гигант е-трговине Амазон почео је да отказује наруџбине из Кине и других делова Азије. Haas Automation, највећи амерички произвођач алатних машина, потврдио је да смањује производњу због неизвесности у погледу трошкова улазних инпута и потражње. Компаније се прилагођавају новој трговинској реалности, очекујући дуготрајан поремећај глобалне трговине. Неке од њих већ покушавају да се адаптирају новим околностима користећи све врсте алата како би пронашле начин да заобиђу царине, укључујући вештачку интелигенцију за смањење трошкова набавке.

Наравно, Трамп очекује споразум са Пекингом. Ипак, иако Кина схвата да ће платити много већи економски трошак од САД-a, политичке калкулације руководства те земље биће одлучујуће. Поред договора два главна актера, највећа нада за глобалну трговину и светску економију је да би стимулативни планови у Кини и Немачкој, као и у ЕУ, могли да ублаже део утицаја америчких царина и да задрже трговину између остатка света.

Иако је америчко-кинеска робна трговина од 700 милијарди долара прошле године представљала непуних 3% глобалне, негативан ефекат практично престанка размене две највеће економије далеко је већи. Светска трговинска организација је већ упозорила да ће спиралне царине изазвати укупно смањење светске робне размене за чак 4 процентна поена, те да ће обим глобалне трговине бити у паду ове године (за око 1%).

Напори Америке да обузда Кину

Скоро сви у Вашингтону се слажу око потребе да се обнови америчка производна база како би се обезбедила самодовољност зарад националне безбедности. Међутим, ништа осим фундаменталног преуређивања глобалне економије не би могло мотивисати критичан ниво индустријских погона да се врате у САД – а и то је упитно. Према онима који оправдавају Трампове потезе, таргетирање савезника (и наравно Кине) високим царинама је средство да се они доведу за преговарачки сто, упркос томе што је овако нанесен ударац кредибилитету САД-а.

С тим у вези, идеја министра финансија САД-a Скота Бесента је да се изврши притисак на дугогодишње партнере, односно да се приступи Кини као целини. Јапан, Јужна Кореја, Вијетнам и Индија су земље са којима би САД могле да раде на изолацији Кине (стратегија „великог окружења“), што подсећа на Обамину идеју о зони слободне трговине на Пацифику, која би искључивала Кину и коју је Трамп одбацио у првом мандату. У фебруару, Бесент је промовисао идеју о „тврђави Северне Америке“, која би омогућила трима државама да поставе заједнички „штит против поплаве кинеског увоза“. Такође, он је недавно упозорио ЕУ да је посета премијера Шпаније Пекингу неприхватљива за Белу кућу.

САД су после Другог светског рата примениле Маршалов план да би осигурале да Западна Европа не изабере комунисте, док је Вашингтон промовисао ниже царине и отворио своје тржиште у нади да ће економски развој широм света помоћи у широј кампањи против Совјетског Савеза. Иако је свет сада много другачији, та логика није нестала. Конструктиван одговор на Трампове царине из многих земаља сугерише да Бесентова шема није празно слово на папиру. Проблем за Вашингтон је да земље попут Вијетнама и Камбоџе немају капацитет за инвестиције великих размера (за разлику од Јапана и Јужне Кореје) које би могле да отворе радна места у Америци.

Кинески одговор

Свакако, Пекинг не седи скрштених руку, и већ видимо неке од асиметричних одговора кинеских власти. Иницијатива „Made in China 2025“ већ је довела до тога да ова земља доминира у неким од најсавременијих светских технологија. Крајем 2024. Кина је постигла глобалну лидерску позицију у пет од 13 кључних технологија, укључујући соларне панеле, брзе пруге и литијумске батерије, док је направила велике искораке у додатних седам, међу којима су фармацеутски производи и вештачка интелигенција.

Будући да се већ годинама говори о потреби повећања домаће потражње како би се земља мање ослањала на извоз, управо би Трампове царине могле да подстакну власти у Пекингу да коначно направe већу редиструбуцију новца у руке потрошача стимулишући економски раст. Ово посебно зато што референтне пројекције указују на снажно успоравање економске активности у тој земљи. ХСБЦ банка очекује да ће трговински рат успорити кинески БДП за 1,5 до 2 процентна поена у наредној години, док је могућ и много снажнији удар ако се друге земље придруже САД у „гушењу“ растућег кинеског извоза. Наиме, извоз те земље у САД би се могао више него преполовити у наредним годинама.  

Пекинг је већ покренуо обимне активности да подстакне економску сарадњу са бројним државама, представљајући се као земља посвећена слободном тржишту и стабилним трговинским односима. Многе земље које су биле опрезне према кинеским (експанзионистичким) намерама сада траже подршку од Пекинга у нестабилном времену за глобалну економију. Већ се говори о потреби продубљивања односа са земљама у кинеском „суседству“.

На први поглед, оно што звучи најважније je телефонски разговор кojи је премијер Кине имао са председницом Комисије ЕУ Урcулoм фон дер Лајен, подржавајући слободан и фер глобални трговински систем. Ипак, то никако не значи да ЕУ „напушта“ САД, главног савезника у НАТО-у и тржиште на које пласира скоро троструко већи извоз него у Кину. Наиме, ради се томе да Брисел покушава да искористи момент да добије неке уступке од Пекинга, попут кредибилних правила о трансферу технологије.  Трансатлантска веза, ма колико уздрмана била, је још увек веома снажна и то не захваљујући само економској повезаности, већ примарно безбедносној.

Међутим, многе државе, неке чак и дугогодишњи савезници Вашингтона, могу да перципирају Пекинг као поузданијег трговинског партнера, а ако се то догоди, то ће за САД бити најгора нежељена последица Трамповог трговинског рата са Кином.

Разорни ефекти на глобалну привреду

САД и Кина заједно чине чак 43% светског БДП-a, по пројекцијама ММФ-а за ову годину. Како дани пролазе све су мање шансе да се реши отворен економски обрачун Вашингтона и Пекинга, у коме су тренутно америчке царине на кинески увоз 145%, а кинеске на амерички 125%. Овај ниво царина је довољно висок да практично девастира трговину робом између две највеће светске економије, као и трговине која често пролази кроз друге земље. Последице на обе привреде и њихове трговинске партнере, односно цео свет, биће разорне. 

Додатно, постоји ризик да ће кинеске фирме суочене са затвореним америчким тржиштем покушати да своје производе пласирају у друге земље, што би  могло да снажно погоди неконкурентне произвођаче у тим државама. Наиме, Кина је „светска (индустријска) радионица“ и често производи робу испод стварне цене производње због домаћих субвенција и државних финансијских стимуланса (производња челика је типичан пример овога). Такво „преливање“ трговинског рата Кине и САД осетило би се глобално, а већина економиста процењује да би утицај био веома негативан, посебно социјално посматрано, будући да би под ударом били милиони радних места, нарочито у сиромашним земљама.

За светску економију је од посебне важности да ће бити погођена капитална потрошња, тј. инвестиције. Наиме, више од прецизног нивоа царина, компаније желе да правила глобалне трговине остану стабилна, да би планирале своје дугорочне инвестиције.

На пример, приступање Кине Светској трговинској организацији 2001. је довело до драматичног раста трговине на планетарном нивоу, иако то није укључивало ниже трговинске баријере у односима са САД. Уместо тога, корпорације су биле уверене да неће бити трговинског рата – економисти су касније проценили да је ефекат биo вредан запањујућих 13 процентних поена смањења царина. Проблем је што је Трамп сада преокренуо тај ефекат поверења и чак и ако се све царине укину, сећање на „Дан ослобођења“ остаће у глави сваког руководиоца компаније која гради међународни ланац снабдевања.

У сваком случају, драстичне царине САД против Кине и одлучност Пекинга да узврати су на путу да две највеће светске економије закључају у потенцијално разорном трговинском рату. Осим ако се ово брзо не заврши, обе привреде би могле бити значајно погођене, а колатерална штета би била нанета ланцима снабдевања и трговинским везама широм Азије и света. Још горе, све ово повећава ризик од војног конфликта, са Тајваном као жаришном тачком.

За Белу кућу, ако већ улази у економски рат са најопаснијим изазивачем, било је рационалније да уведе „савезнике“ у свој трговински блок. Међутим, Трампов унилатерализам је драстично смањио шансе да западне земље колективно „присиле“ Кину на знатне трговинске уступке, што је свакако добра вест за Пекинг.

Оно што је јасно је да САД и Кина преобликују глобалну економију како би се припремиле за интензивирање међусобног конфликта, док ће сви остали на планети (и поред тога што би желели да се досадашњи ниво глобалне економске интеграције сачува) морати да се носе са последицама.