Трампове „реципрочне“ царине: Да ли светска трговина побеђује у трговинском рату који је наметнуо Вашингтон?

Скоро шест месеци након што је Трамп најавио своје изузетно високе „реципрочне“ царине – у очигледном пркошењу правилима Светске трговинске организације – глобални трговински систем се добро држи. Према подацима UNCTAD-а (Конференције Уједињених нација о трговини и развоју), глобална трговина је порасла за 300 милијарди долара у првој половини 2025. (раст од 1,5%), што одражава скроман, али упоран опоравак упркос геополитичким тензијама и политичкој неизвесности. Пројекције указују на раст од 2% у другом кварталу, а главни генератор раста остаће услуге, које су током  последња четири квартала оствариле раст извоза од 9%.

Ниједна друга велика економија није следила Трампов пример, што указује да већи део света разуме да су његове царине економски ирационалне. Истина, није увек ни било речи о економији, Трамп користи царине за унапређење геополитичких циљева или за решавање својих личних проблема, као што показује случај са царинама од 50% Бразилу које су казна за кривично гоњење бившег председника Болсонара, иначе Трамповог идеолошког савезника.

Како је ко прошао у „царинском рату“

Трампова администрација је стално потенцирала да су царине кључ за побољшање трговинског биланса САД-а, због чега „реципрочне“ царине наводно одражавају величину америчког дефицита са сваком економијом. Међутим, за сада се кумулативни трговински дефицит САД-а повећао и то за 160 милијарди долара током прве половине ове године. Америчка увозна тражња је „издржала“ царине, и то зато што америчка економија наставља да расте, док су царинске стопе, у просеку, остале знатно испод оних које је Трамп објавио 2. априла.

Као апроксимација величине стварних царина могу да послуже приходи од њих у односу на укупан увоз САД-а. У јулу је однос између две величине био 10% (28 милијарди долара прихода од царина и 283 милијарде долара укупног увоза земље). Истина, то је осам процентних поена више од нивоа у јануару – повећање које је, иако без преседана, премало да би имало снажан непосредни утицај на трговинске токове.

Посматрано од маја ове године, САД су од својих трговинских партнера прикупиле царине од тек 9-10%, у просеку, делимично због чињенице да око половина целокупног америчког увоза и даље улази без царине. Наиме, повећања царина су у пракси остала релативно ограничена, те је и њихов утицај на инфлацију у САД до сада био слаб.

Док је увоз из Кине подвргнут просечној царини од 40%, ЕУ је знатно боље прошла, са просечном царином од нешто испод 10%. Ове бројке оповргавају извештаје да је Трамп „попустио“ према Кини, док је америчке савезнике третирао строже. Оквирни трговински споразум који је ЕУ недавно договорила са Трамповом администрацијом је доказ трајних релативних предности америчких савезника.

Иако су многи критиковали ЕУ због њене наводне капитулације пред Трампом, споразум је такав да су царинске стопе на европски увоз знатно испод оних са којима се суочава Кина, па чак и мало испод оних са којима се суочавају амерички азијски савезници, попут Јапана и Јужне Кореје.

Само су Канада и Мексико у знатно бољем положају од ЕУ, јер је споразум САД-Мексико-Канада (де факто) остао углавном нетакнут.

Јачање глобалне трговинске позиције Пекинга

Јасно је да су Трампове царине осмишљене да казне Пекинг, поред осталог, драстичним смањењем кинеског извоза на америчко тржиште. Међутим, укупни глобални трговински суфицит Кине порастао је за чак 28% међугодишње, закључно са августом ове године. Извозна машина Пекинга није успорила – променила је фокус. Земље у Европи, југоисточној Азији, Африци и Латинској Америци постале су главни купци кинеске робе, са електричним возилима, соларним панелима и потрошачком електроником на врху. Овај пораст није случајан, он одражава деценије кинеских улагања у глобалну инфраструктуру кроз иницијативе попут „Појас и пут“, у оквиру којих су изграђени путеви, луке и дигиталне мреже широм земаља у развоју.

Док су Трампове царине смањиле кинески извоз у Америку, Пекинг је искористио тренутак да диверзификује извоз, прошири се на нова тржишта и искористи своју контролу над критичним ретким минералима као оружје. Кина је продубила трговинске везе са бројним државама, док се Вашингтон тек делимично осланио на традиционалне партнере попут Јапана, Јужне Кореје и делова Европе како би подржао своју царинску кампању.

Упркос забринутости ЕУ због кинеских електричних возила, европска потражња остаје јака. Кинески инфраструктурни пројекти и извоз енергије позиционирали су Пекинг као доминантног економског партнера широм Африке, док је потписивањем више трговинских и инвестиционих споразума повећан утицај у Бразилу, Аргентини и Чилеу.

Јасно је да ширењем свог глобалног домета Кина смањује зависност од америчких потрошача, истовремено јачајући своју позицију паралелног економског хаба. Тренутни трговински рат између две највеће светске економије додатно утиче на преобликовање глобалне трговине. Супротно интенцијама нове администрације у Белој кући, која се поред осталог суочава са проблемима попут повећане рањивости својих ланаца снабдевања, чини се да Кина не само да преживљава, већ тихо јача своју глобалну економску позицију.

Оптимистичне средњорочне пројекције

Дакле, за сада изгледа да ће тренутна трговинска политика Вашингтона имати релативно слаб утицај на трговинске токове те земље, те да неће трансформисати глобални трговински систем – све док остатак света настави да избегава Трампов пример и остане посвећен отвореној трговини.

Тако се у јунском извештају Светске банке процењује да ће се наставити раст глобалне трговине робом и услугама (за 1,8%), али и да ће он бити спорији од прошлогодишњих 3,4%. Потом се, уз пројектовано повећање глобалног привредног раста, прогнозира да ће се раст светске трговине убрзавати, достижући 2,4% у 2026, те 2,7% у 2027. – што је и даље знатно испод пре-пандемијског просека од 4,6%.

Знатно је оптимистичнији DHL Trade Atlas 2025 Report, где се указује да међународна трговина наставља да одолева сваком „замисливом“ изазову, од финансијске кризе 2007-2008. и пандемије до царина и геополитичких сукоба. Уз признавање да је средњи рок неизвесан, предвиђа да ће се средњорочни раст трговине (закључно са 2029) „наставити раст сличном стопом“, као и до сада.

Наводи се неколико разлога за оптимизам у погледу будућности глобалне трговине, упркос окретању ка рестриктивнијој трговинској политици САД-а. Потенцира се да већина земаља наставља да тежи отвореној трговини као кључној економској политици (наравно, због великих користи које она генерише). Додатно, америчке трговинске баријере могле би да ојачају везе међу другим државама, те да би услед претње узвратним мерама многе Трампове царинске претње могле завршити другачије него што је првобитно предложено.

Наиме, удео САД-а у светском увозу од 13% и извозу од 9% је такав да политике САД имају значајан утицај на друге земље, али недовољан да Вашингтон једнострано одређује будућност глобалне трговине. Индија, Вијетнам, Индонезија и Филипини су у извештају идентификовани као нови лидери у расту трговине. На нивоу главних светских региона, најбржи раст обима трговине од 2024. до 2029. прогнозира се за Јужну и Централну Азију, подсахарску Африку и земље АСЕАН-а.

Подстрек глобалној трговини могли би дати нижи трошкови трговине и повећана продуктивност, који ће бити узроковани развојем вештачке интелигенције. Према најновијем извештају Светске трговинске организације, могло би доћи до значајног додатног повећања трговине од чак 34-37% и БДП-а (за 12-13%) до 2040. На пример:  технологије превођења засноване на вештачкој интелигенцији могу учинити комуникацију бржом и исплативијом, посебно у корист малих произвођача и трговаца, омогућавајући им да се прошире на глобална тржишта.

Све указује да би у драстично усложњеном трговинском окружењу, које је последица и практичног застоја рада Светске трговинске организације (услед парализе функционисања њених органа од стране „незадовољног“ Вашингтона), вештачка интелигенција, наравно уз активни ангажман огромног броја чланица СТО на ублажавању штета које доноси протекционистичка политика Америке, могла постати „светла тачка“ за глобалну трговину, и самим тим економски развој широм света у годинама пред нама.