OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Из шетње Мађарским народним музејом

                    Наливперо којим је укинут Варшавски пакт: Спратови мађарске историје на пештанском Музејском тргу

                    Читај ми!

                    Пише:  Мухарем Баздуљ

                    петак, 22. апр 2022,  11:56 -> 11:57

                    Већина историчара нема неку посебну асоцијацију на први јули 1991. Неко опседнут енглеском краљевском породицом, можда ће се сетити да је то био тридесети рођендан Дијане, принцезе од Велса. Неко опет упућен у Кину и њену повест, можда се присети седамдесете годишњице утемељења Комунистичке партије Кине. Не ради се, међутим, о Азији и утемељењу, него о Европи и укидању. Тог 1. јула 1991. у Прагу је, наиме, официјелно расформиран Варшавски пакт

                    Будимпешта; Ускрс (по грегоријанском календару). Према прогнози, кише није требало да буде ни за лек, но у оно рано поподне, кад још није време за ручак ако се доручковало касно, киша почиње да лије. Добра прилика да се оде до Мађарског народног музеја односно „Magyar Nemzeti Muzeum". Волим да поредим Народни музеј Србије са народним музејима држава успоредивих по броју становника и површини, као и по историјском искуству. Мађарска се ту сасвим добро уклапа.

                    Можда и кључна разлика између ова два музеја јесте што у оном будимпештанском нема уметничких слика, кипова и других артефаката значајних мађарских и светских уметника. То вероватно стоји другде, у Националној галерији или неком сличном месту. Ово је заправо више нешто што би се могло назвати „историјским музејом", односно институција која нуди експонате о свим историјским периодама људског живота на територији данашње Мађарске.

                    Сеусово благо

                    У приземљу је најпре сјајна поставка експоната из времена Римског царства, понајпре из колекције фамозног „Сеусовог блага".

                    Становита хрватска енциклопедијска јединица овако описује дотичне археолошке налазе: „Четрнаест комада раскошно украшеног сребрнога столног посуђа из античкога доба названога по римском патрицију Сеусу, чија се посвета налази у средњем медаљону једне од посуда. Претпоставља се да је он благо бјежећи из Рима негдје закопао, али није сигурно гдје. О томе се споре Хрватска, Мађарска и Либанон. Претпоставка о панонском простору као локацији блага темељи се на томе што се на једној посуди спомиње језеро Пелсо (латински назив за Балатон); у Хрватској је претпостављена локација Барбарига крај Пуле. Посуђе је израђено између IV и V ст., а било је похрањено у великом брончаном вједру из VI или VII ст. и захваљујући тому сребро је сачувано од оксидације. Пет великих сребрних тањура различите величине украшено је искуцавањем и niellom. У средњем медаљону и на рубовима налазе се призори Сеусове гозбе и лова, лова на каледонскога вепра итд. Пет врчева с окомитом ручком украшено је женским ликовима и биљним мотивима, а један дионизијским призором. Двије ситуле украшене су призорима о Хиполиту и Федри, а ваљкаста посуда са стожастим поклопцем приказом женске тоалете."

                    Проактивношћу владе Виктора Орбана, односно спремношћу да се плате десетине милиона евра, ти величинствени комади сребра завршили су у приземљу импресивне зграде на пештанском Музејском тргу.

                    Сеусово благо има сопствене одаје, а остатак сталне поставке простире се на два спрата и започиње са каменим добом.  То је она стандардна варијанта подастирања археолошких трагова нађених на властитој територији, а који потичу из времена када ништа слично савременим националним идентификацијама није постојало ни у натрухама.

                    Нема тога, међутим, превише. Много више пажње је посвећено доласку мађарских племена из азијских степа у срце Европе, односно њиховим најдубљим пенетрацијама у ткиво старог континента. На великим зидним мапама су са становитим поносом означени градове и покрајине до којих су у деветом и десетом веку стизали наводни преци данашњих Мађара.

                    Спратови историје

                    Кад се дође до друге половине Средњег века, историја Мађара је већ страшно испреплетена са историјом Срба и осталих Јужних Славена. Свако мало се помињу топоними босански, хрватски и српски, као и ликови из наше историјске и књижевне баштине, што кулминира појавом Јаноша Хуњадија званог Сибињанин Јанко.

                    Слично се наставља и са временом Османских освајања. Стога се у овом Музеју налази, између осталог, и портрет Мехмед-паше Соколовића. Цела ова секција музејске поставке завршава се експонатима из времена коначног ослобађања Мађарске од турске окупације.

                    Има нешто што на психолошком нивоу отежава једнократне посете великим музејима: кад дођете до најзанимљивијих делова, већ сте преуморни од онога што сте већ видели. Кад крене епоха Хабсбуршке монархије, експоната је највише и најзанимљивији су: од Моцартовог пијанина и клавира Франца Листа до целог низа књига и новина из осамнаестог и деветнаестог века. У периоду између Аустро-угарске нагодбе из 1867. и Сарајевског атентата 1914, Мађарска пролази кроз својеврсно златно доба које је овде изузетно богато документовано.

                    Кратки двадесети век за Мађарску није био нарочито срећан. Можда и зато две велике просторије са експонатима из тог периода јесу натпросечно мрачне. Међу експонатима ту је и плакат на српском језику прогласа начињеног у Бачу 18. априла 1941. где „Vitéz Vattay Antal" уверава становништво да ће „мађарска администрација чувати личну и имовинску безбедност" сваког грађанина.

                    Ипак, ако је судити само по овом музеју, совјетска окупација је за Мађаре била трауматичнија од нацистичке. Након што посетилац прегледа артефакте из времена од 1945. до краја осамдесетих, а затим и неколицину оних који призивају прве слободне посткомунистичке изборе, ноге га саме вуку према вратима на којима пише излаз.

                    А пре излаза, у висини очију, на белом зиду је последњи ескпонат Мађарског народног музеја, институције која чува успомену на целокупну мађарску историју.

                    Да ли, дакле, историја Мађарске завршава крајем осамдесетих година прошлог века?

                    Последњи експонат мађарске историје врло је тачно и прецизно датиран. Датум је, дакле, 1. јул 1991. године.

                    Пенкало од злата и иридијума

                    Претпостављам да ни већина историчара нема неку посебну асоцијацију на први јули 1991. Дан насред прве године последње декаде двадесетог века; неко опседнут енглеском краљевском породицом, можда ће се сетити да је то био тридесети рођендан Дијане, принцезе од Велса. Неко опет упућен у Кину и њену повест, можда се присети седамдесете годишњице утемљења Комунистичке партије Кине. Не ради се, међутим, о Азији и утемељењу, него о Европи и укидању - тог 1. јула 1991. у Прагу је, наиме, официјелно расформиран Варшавски пакт.

                    Сам експонат је, наиме, једно елегантно - наливперо. Испод уоквиреног и стаклом заштићеног наливпера у раскошној дрвеној кутији је „легенда" исписана на мађарском и енглеском језику у којој стоји како је дотично пенкало направљено од злата и иридијума, скупа са припадајућом кутијом на унутрашњости чијег поклопца је угравиран грб Краљевине Шпаније, Фелипе Гонзалес, тадашњи шпански премијер, поклонио првог јула 1991. у Прагу Јожефу Анталу, тадашњем председнику Владе Мађарске, а да овај њиме потпише документ о расформиравању Варшавског пакта.

                    На трагу лоше схваћених Фукујаминих теза, Гонзалес и Антал су можда помислили да Мађарска и Европа тога дана - излазе из историје. Коминике којим је Варшавски пакт престао да постоји осим председника Владе Мађарске, потписали су и (пот)председници односно премијери Албаније, Бугарске, Пољске, Румуније, Чехословачке, ДДР-а и СССР-а. Међународна војна организација утемељена у мају месецу 1955. једва, дакле, да је напунила 36 година пре него је угашена.

                    Варшавски пакт био је одговор на оснивање НАТО савеза шест година пре тога, односно у априлу 1949. Неко наиван те је 1991. године засигурно помишљао да и НАТО тешко може да поживи и преживи још шест година, сада кад је остао без главног такмаца и разлога за постојање.

                    Ипак, шест година након што је Варшавски пакт угашен, НАТО је био на пола пута реимагинације сврхе властитог постојања у виду малтене хуманитарне организације, пошто је доктрина „хуманитарне интервенције" већ била теоретски утемељена, као и краткорочно имплементирана кроз кампању бомбардовања положаја војних формација босанских Срба и чекао се само повод да се кроз бомбардовање СР Југославије, а о „округлој" и јубиларној годишњици оснивања овог војног савеза, та доктрина практично прогласи и за официјелни raison d'être.

                    На излазу из музеја

                    Политичке фигуре какве су били Фелипе Гонзалес и Јожеф Антал незамисливе су изван хладноратовског контекста. Гонзалес (рођен 1942) био је лидер Социјалистичке радничке партије Шпаније, левичар дакле, трећи по реду шпански премијер након краја франкистичке диктатуре.

                    Начин на који је шпанска транзиција спроведена, као и улога коју су у њој имале леве политичке снаге и идеје, дубински је повезана са тадашњом расподелом моћи у свету. Јожеф Антал је био десет година старији од Гонзалеса. Са очеве стране био је потомак ситног мађарског племства, док је са мајчине стране имао и трагове јеврејског порекла. Био је активан учесник устанка из 1956, па је након совјетске интервенције неколико пута хапшен и затваран. Највећи део социјалистичког периода провео је радећи као библиотекар и историчар медицине.

                    Као представник Мађарског демократског форума на преговодима о реформи Устава крајем осамдесетих година, Антал постаје препознатљива фигура у јавности те је као такав изабран за премијера након првих демократских избора. Здравље му се затим погоршало већ почетком мандата те је умро пре него се његов четворогодишњи мандат и завршио (крајем 1993).

                    Данас се по њему зове једна од зграда Европског парламента у Бриселу, а наливперо које је добио на поклон стоји на почасном - последњем - месту, крај самог излаза из музејске поставке која путника намерника у сат-два-три-или-четири спроводи кроз целокупну историју Мађарске и Мађара.

                    Првог јула прошле године, Република Словенија је преузела ротирајуће шестомесечно председавање Европском унијом. Десило се то тачно на тридесету годишњицу полуфарсичног „десетодневног рата" између Територијалне одбране Словеније и Југословенске народне армије, рата који је трајао од 27. јуна до 7. јула 1991.

                    Нико се није сетио да тог дана пада и тридесета годишњица гашења Варшавског пакта, да се тај војни савез самоукинуо тачно три дана након што се држава на ничијој земљи између Варшавског пакта и његовог западног такмаца почела у крви распадати. Берлински зид је пао. Порука на другом зиду је била јасно исписана, али мало је, као и увек, било пророка у стању да је прочитају. 

                    Свет
                    Биланс америчког Рата против тероризма: Од пада Кула близнакиња до данас
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Биланс америчког Рата против тероризма:  Од пада Кула близнакиња до данас
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    О европском лицемерју и хушкању на рат: За чији рачун треба напасти Русију
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О европском лицемерју и хушкању на рат: За чији рачун треба напасти Русију
                    О новом филму о самиту Реган-Горбачов у Рејкјавику 1986. године: Апокалипса, када?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О новом филму о самиту Реган-Горбачов у Рејкјавику 1986. године: Апокалипса, када?
                    Друштво
                    Три правца размишљања о свету вештачке интелигенције: Економија, политика и филозофија за ново доба
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Три правца размишљања о свету вештачке интелигенције: Економија, политика и филозофија за ново доба
                    Два математичара против 10.000 АI агената: Како се решaвање једначина старих 200 година претворило у сукоб људи и машина
                    Пише:  Саша Марковић
                    Два математичара против 10.000 АI агената: Како се решaвање једначина старих 200 година претворило у сукоб људи и машина
                    Свемирски телескоп за милијарду галаксија: У потрази за тамном енергијом и новим Земљама
                    Пише:  Саша Марковић
                    Свемирски телескоп за милијарду галаксија: У потрази за тамном енергијом и новим Земљама
                    Одлазак Златка Боцокића: Био је сликар, коцкар, уметник живљења, Хандкеов друг и сапутник
                    Пише:  Томас Дајхман
                    Одлазак Златка Боцокића: Био је сликар, коцкар, уметник живљења, Хандкеов друг и сапутник
                    Економија
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
                    Ребаланс буџета Републике Србије: Шта не пише, а јасно се види међу бројевима
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Ребаланс буџета Републике Србије: Шта не пише, а јасно се види међу бројевима
                    Разговор са Бранком Милановићем: Нове геометрије глобалне економске и политичке моћи
                    Пише:  Милош Војиновић
                    Разговор са Бранком Милановићем: Нове геометрије глобалне економске и политичке моћи
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Историја
                    Судбина заборављеног националног борца Стеве Петрановића: Прва позоришна представа у БиХ
                    Пише:  Вуле Журић
                    Судбина заборављеног националног борца Стеве Петрановића: Прва позоришна представа у БиХ
                    Телевизија у нацистичкој Немачкој: Паралелна стварност под знамењем кукастог крста
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Телевизија у нацистичкој Немачкој: Паралелна стварност под знамењем кукастог крста
                    Из историје југословенских муслимана: Од сарајевског Гајрета до скопске Црвене медресе
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Из историје југословенских муслимана: Од сарајевског Гајрета до скопске Црвене медресе
                    Коста Стојановић, најмање познат од великих српских научника: Пионир кибернетике и министар привреде у смутним временима
                    Пише:  Вуле Журић
                    Коста Стојановић, најмање познат од великих српских научника: Пионир кибернетике и министар привреде у смутним временима
                    Култура
                    Српски рез Душана Макавејева: Динарски дух у служби кинематографије
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Српски рез Душана Макавејева: Динарски дух у служби кинематографије
                    Ћамил Сијарић, писац прича о људима некад и негде: Частан човек душе радознале
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Ћамил Сијарић, писац прича о људима некад и негде: Частан човек душе радознале
                    На вест о смрти Слободана Шнајдера: Сценска бакља за луч нараштаја
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    На вест о смрти Слободана Шнајдера: Сценска бакља за луч нараштаја
                    Пола века највољеније домаће ТВ серије: Грлом у јагоде, јагоде у грлу или Било једном у Београду
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пола века највољеније домаће ТВ серије: Грлом у јагоде, јагоде у грлу или Било једном у Београду
                    Музика
                    Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе
                    Пише:  Жикица Симић
                    Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе
                    О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“: Звук ствари које ће доћи
                    Пише:  Жикица Симић
                    О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“:  Звук ствари које ће доћи
                    Револверске шале Ленона и Макартнија: Шездесет година ова плоча се врти
                    Пише:  Жикица Симић
                    Револверске шале Ленона и Макартнија: Шездесет година ова плоча се врти
                    Уз Мадонин нови албум на њен 68. рођендан: Феминистичке исповести на плесном подијуму
                    Пише:  Зорица Којић
                    Уз Мадонин нови албум на њен 68. рођендан: Феминистичке исповести на плесном подијуму
                    Спорт
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Има ли живота после фудбала: Кад зелена чоја замени зелени травњак
                    Пише:  Франко Белмонте
                    Има ли живота после фудбала: Кад  зелена чоја замени зелени травњак
                    Лектира
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Пише:  Јанис Варуфакис
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Како је писао Душан Весић: О једној плочи Бијелог дугмета од пре четрдесет година
                    Пише:  Душан Весић
                    Како је писао Душан Весић: О једној плочи Бијелог дугмета од пре четрдесет година
                    Позориште Новака Новака у нашој кући: Како смо заволели Рођу, Олгу, Николајевићку, мајка Вуку и Васу С. Тајчића
                    Пише:  Илдико Ердеи
                    Позориште Новака Новака у нашој кући: Како смо заволели Рођу, Олгу, Николајевићку, мајка Вуку и Васу С. Тајчића
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Пише:  Радивоје Лола Ђукић
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.