OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Из шетње Мађарским народним музејом

                    Наливперо којим је укинут Варшавски пакт: Спратови мађарске историје на пештанском Музејском тргу

                    Читај ми!

                    Пише:  Мухарем Баздуљ

                    петак, 22. апр 2022,  11:56 -> 11:57

                    Већина историчара нема неку посебну асоцијацију на први јули 1991. Неко опседнут енглеском краљевском породицом, можда ће се сетити да је то био тридесети рођендан Дијане, принцезе од Велса. Неко опет упућен у Кину и њену повест, можда се присети седамдесете годишњице утемељења Комунистичке партије Кине. Не ради се, међутим, о Азији и утемељењу, него о Европи и укидању. Тог 1. јула 1991. у Прагу је, наиме, официјелно расформиран Варшавски пакт

                    Будимпешта; Ускрс (по грегоријанском календару). Према прогнози, кише није требало да буде ни за лек, но у оно рано поподне, кад још није време за ручак ако се доручковало касно, киша почиње да лије. Добра прилика да се оде до Мађарског народног музеја односно „Magyar Nemzeti Muzeum". Волим да поредим Народни музеј Србије са народним музејима држава успоредивих по броју становника и површини, као и по историјском искуству. Мађарска се ту сасвим добро уклапа.

                    Можда и кључна разлика између ова два музеја јесте што у оном будимпештанском нема уметничких слика, кипова и других артефаката значајних мађарских и светских уметника. То вероватно стоји другде, у Националној галерији или неком сличном месту. Ово је заправо више нешто што би се могло назвати „историјским музејом", односно институција која нуди експонате о свим историјским периодама људског живота на територији данашње Мађарске.

                    Сеусово благо

                    У приземљу је најпре сјајна поставка експоната из времена Римског царства, понајпре из колекције фамозног „Сеусовог блага".

                    Становита хрватска енциклопедијска јединица овако описује дотичне археолошке налазе: „Четрнаест комада раскошно украшеног сребрнога столног посуђа из античкога доба названога по римском патрицију Сеусу, чија се посвета налази у средњем медаљону једне од посуда. Претпоставља се да је он благо бјежећи из Рима негдје закопао, али није сигурно гдје. О томе се споре Хрватска, Мађарска и Либанон. Претпоставка о панонском простору као локацији блага темељи се на томе што се на једној посуди спомиње језеро Пелсо (латински назив за Балатон); у Хрватској је претпостављена локација Барбарига крај Пуле. Посуђе је израђено између IV и V ст., а било је похрањено у великом брончаном вједру из VI или VII ст. и захваљујући тому сребро је сачувано од оксидације. Пет великих сребрних тањура различите величине украшено је искуцавањем и niellom. У средњем медаљону и на рубовима налазе се призори Сеусове гозбе и лова, лова на каледонскога вепра итд. Пет врчева с окомитом ручком украшено је женским ликовима и биљним мотивима, а један дионизијским призором. Двије ситуле украшене су призорима о Хиполиту и Федри, а ваљкаста посуда са стожастим поклопцем приказом женске тоалете."

                    Проактивношћу владе Виктора Орбана, односно спремношћу да се плате десетине милиона евра, ти величинствени комади сребра завршили су у приземљу импресивне зграде на пештанском Музејском тргу.

                    Сеусово благо има сопствене одаје, а остатак сталне поставке простире се на два спрата и започиње са каменим добом.  То је она стандардна варијанта подастирања археолошких трагова нађених на властитој територији, а који потичу из времена када ништа слично савременим националним идентификацијама није постојало ни у натрухама.

                    Нема тога, међутим, превише. Много више пажње је посвећено доласку мађарских племена из азијских степа у срце Европе, односно њиховим најдубљим пенетрацијама у ткиво старог континента. На великим зидним мапама су са становитим поносом означени градове и покрајине до којих су у деветом и десетом веку стизали наводни преци данашњих Мађара.

                    Спратови историје

                    Кад се дође до друге половине Средњег века, историја Мађара је већ страшно испреплетена са историјом Срба и осталих Јужних Славена. Свако мало се помињу топоними босански, хрватски и српски, као и ликови из наше историјске и књижевне баштине, што кулминира појавом Јаноша Хуњадија званог Сибињанин Јанко.

                    Слично се наставља и са временом Османских освајања. Стога се у овом Музеју налази, између осталог, и портрет Мехмед-паше Соколовића. Цела ова секција музејске поставке завршава се експонатима из времена коначног ослобађања Мађарске од турске окупације.

                    Има нешто што на психолошком нивоу отежава једнократне посете великим музејима: кад дођете до најзанимљивијих делова, већ сте преуморни од онога што сте већ видели. Кад крене епоха Хабсбуршке монархије, експоната је највише и најзанимљивији су: од Моцартовог пијанина и клавира Франца Листа до целог низа књига и новина из осамнаестог и деветнаестог века. У периоду између Аустро-угарске нагодбе из 1867. и Сарајевског атентата 1914, Мађарска пролази кроз својеврсно златно доба које је овде изузетно богато документовано.

                    Кратки двадесети век за Мађарску није био нарочито срећан. Можда и зато две велике просторије са експонатима из тог периода јесу натпросечно мрачне. Међу експонатима ту је и плакат на српском језику прогласа начињеног у Бачу 18. априла 1941. где „Vitéz Vattay Antal" уверава становништво да ће „мађарска администрација чувати личну и имовинску безбедност" сваког грађанина.

                    Ипак, ако је судити само по овом музеју, совјетска окупација је за Мађаре била трауматичнија од нацистичке. Након што посетилац прегледа артефакте из времена од 1945. до краја осамдесетих, а затим и неколицину оних који призивају прве слободне посткомунистичке изборе, ноге га саме вуку према вратима на којима пише излаз.

                    А пре излаза, у висини очију, на белом зиду је последњи ескпонат Мађарског народног музеја, институције која чува успомену на целокупну мађарску историју.

                    Да ли, дакле, историја Мађарске завршава крајем осамдесетих година прошлог века?

                    Последњи експонат мађарске историје врло је тачно и прецизно датиран. Датум је, дакле, 1. јул 1991. године.

                    Пенкало од злата и иридијума

                    Претпостављам да ни већина историчара нема неку посебну асоцијацију на први јули 1991. Дан насред прве године последње декаде двадесетог века; неко опседнут енглеском краљевском породицом, можда ће се сетити да је то био тридесети рођендан Дијане, принцезе од Велса. Неко опет упућен у Кину и њену повест, можда се присети седамдесете годишњице утемљења Комунистичке партије Кине. Не ради се, међутим, о Азији и утемељењу, него о Европи и укидању - тог 1. јула 1991. у Прагу је, наиме, официјелно расформиран Варшавски пакт.

                    Сам експонат је, наиме, једно елегантно - наливперо. Испод уоквиреног и стаклом заштићеног наливпера у раскошној дрвеној кутији је „легенда" исписана на мађарском и енглеском језику у којој стоји како је дотично пенкало направљено од злата и иридијума, скупа са припадајућом кутијом на унутрашњости чијег поклопца је угравиран грб Краљевине Шпаније, Фелипе Гонзалес, тадашњи шпански премијер, поклонио првог јула 1991. у Прагу Јожефу Анталу, тадашњем председнику Владе Мађарске, а да овај њиме потпише документ о расформиравању Варшавског пакта.

                    На трагу лоше схваћених Фукујаминих теза, Гонзалес и Антал су можда помислили да Мађарска и Европа тога дана - излазе из историје. Коминике којим је Варшавски пакт престао да постоји осим председника Владе Мађарске, потписали су и (пот)председници односно премијери Албаније, Бугарске, Пољске, Румуније, Чехословачке, ДДР-а и СССР-а. Међународна војна организација утемељена у мају месецу 1955. једва, дакле, да је напунила 36 година пре него је угашена.

                    Варшавски пакт био је одговор на оснивање НАТО савеза шест година пре тога, односно у априлу 1949. Неко наиван те је 1991. године засигурно помишљао да и НАТО тешко може да поживи и преживи још шест година, сада кад је остао без главног такмаца и разлога за постојање.

                    Ипак, шест година након што је Варшавски пакт угашен, НАТО је био на пола пута реимагинације сврхе властитог постојања у виду малтене хуманитарне организације, пошто је доктрина „хуманитарне интервенције" већ била теоретски утемељена, као и краткорочно имплементирана кроз кампању бомбардовања положаја војних формација босанских Срба и чекао се само повод да се кроз бомбардовање СР Југославије, а о „округлој" и јубиларној годишњици оснивања овог војног савеза, та доктрина практично прогласи и за официјелни raison d'être.

                    На излазу из музеја

                    Политичке фигуре какве су били Фелипе Гонзалес и Јожеф Антал незамисливе су изван хладноратовског контекста. Гонзалес (рођен 1942) био је лидер Социјалистичке радничке партије Шпаније, левичар дакле, трећи по реду шпански премијер након краја франкистичке диктатуре.

                    Начин на који је шпанска транзиција спроведена, као и улога коју су у њој имале леве политичке снаге и идеје, дубински је повезана са тадашњом расподелом моћи у свету. Јожеф Антал је био десет година старији од Гонзалеса. Са очеве стране био је потомак ситног мађарског племства, док је са мајчине стране имао и трагове јеврејског порекла. Био је активан учесник устанка из 1956, па је након совјетске интервенције неколико пута хапшен и затваран. Највећи део социјалистичког периода провео је радећи као библиотекар и историчар медицине.

                    Као представник Мађарског демократског форума на преговодима о реформи Устава крајем осамдесетих година, Антал постаје препознатљива фигура у јавности те је као такав изабран за премијера након првих демократских избора. Здравље му се затим погоршало већ почетком мандата те је умро пре него се његов четворогодишњи мандат и завршио (крајем 1993).

                    Данас се по њему зове једна од зграда Европског парламента у Бриселу, а наливперо које је добио на поклон стоји на почасном - последњем - месту, крај самог излаза из музејске поставке која путника намерника у сат-два-три-или-четири спроводи кроз целокупну историју Мађарске и Мађара.

                    Првог јула прошле године, Република Словенија је преузела ротирајуће шестомесечно председавање Европском унијом. Десило се то тачно на тридесету годишњицу полуфарсичног „десетодневног рата" између Територијалне одбране Словеније и Југословенске народне армије, рата који је трајао од 27. јуна до 7. јула 1991.

                    Нико се није сетио да тог дана пада и тридесета годишњица гашења Варшавског пакта, да се тај војни савез самоукинуо тачно три дана након што се држава на ничијој земљи између Варшавског пакта и његовог западног такмаца почела у крви распадати. Берлински зид је пао. Порука на другом зиду је била јасно исписана, али мало је, као и увек, било пророка у стању да је прочитају. 

                    Свет
                    Eкономске последице рата у Ирану: Кључеви Ормуског мореуза и цена црног злата
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице рата у Ирану: Кључеви Ормуског мореуза и цена црног злата
                    Идеолошке импликације економског успеха Кине: Комунизам с кинеским лицем
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Идеолошке импликације економског успеха Кине: Комунизам с кинеским лицем
                    Напушта ли Трампова Америка Европу и НАТО: Гвоздена завеса за Други хладни рат се спушта
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Напушта ли Трампова Америка Европу и НАТО: Гвоздена завеса за Други хладни рат се спушта
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Друштво
                    Поруке Сузан Сонтаг за Дан жена: О економским и другим облицима неједнакости
                    Пише:  Иван Радановић
                    Поруке Сузан Сонтаг за Дан жена:  О економским и другим облицима неједнакости
                    Утицај вештачке на природну интелигенцију и обрнуто: Шта је, заправо, AI и где су му границе?
                    Пише:  Саша Марковић
                    Утицај вештачке на природну интелигенцију и обрнуто: Шта је, заправо, AI и где су му границе?
                    Стиг Лашон o позадини убиства Улофа Палмеа: Употреба eкстремно десничарских формација у контроли политичких процеса
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Стиг Лашон o позадини убиства Улофа Палмеа: Употреба eкстремно десничарских формација у контроли политичких процеса
                    Зашто немамо времена и колико нас то кошта: Пандемија усамљености и изгарања на послу као последица друштвеног убрзања
                    Пише:  Иван Радановић
                    Зашто немамо времена и колико нас то кошта: Пандемија усамљености и изгарања на послу као последица друштвеног убрзања
                    Економија
                    Утицај ратних сукоба на Блиском истоку на цену нафте: Енергетска паника пред вратима
                    Пише:  Сања Филиповић
                    Утицај ратних сукоба на Блиском истоку на цену нафте:  Енергетска паника пред вратима
                    Чекајући трећи нафтни шок: Енергетска ноћна мора се остварила, где је Србија у њој?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Чекајући трећи нафтни шок: Енергетска ноћна мора се остварила, где је Србија у њој?
                    Радити или не радити, питање је сад: Могу ли нације да раде мање а да напредују више?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Радити или не радити, питање је сад: Могу ли нације да раде мање а да напредују више?
                    Протести и блокаде пољопривредника: Зашто треба жалити за просутим млеком, а не треба ограничити увоз
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Протести и блокаде пољопривредника: Зашто треба жалити за просутим млеком, а не треба ограничити увоз
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Историја
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Америка против Ирана од Мосадека до Хомеинија: Технике државних удара и концесије на нафту
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Америка против Ирана од Мосадека до Хомеинија: Технике државних удара  и концесије на нафту
                    Прва Српкиња с пером у руци: Три живота заборављене Еустахије Арсић
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Прва Српкиња с пером у руци: Три живота заборављене Еустахије Арсић
                    „Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805: „Где нема свободе, ту нема живота!“
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    „Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805:  „Где нема свободе, ту нема живота!“
                    Култура
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Рат против српског језика и правописа: За шта је коме крив Вук Караџић
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Рат против српског језика и правописа: За шта је коме крив Вук Караџић
                    Монографија Горанке Матић: Њене фотографије су доказ да је тај свет једном заиста и постојао
                    Пише:  Борис Миљковић
                    Монографија Горанке Матић: Њене фотографије су доказ да је тај свет једном заиста и постојао
                    Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година
                    Пише:  Бојан Паповић
                    Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година
                    Музика
                    Нешто као циркус: Диланов караван под маскама на размеђи епоха
                    Пише:  Жикица Симић
                    Нешто као циркус: Диланов караван под маскама на размеђи епоха
                    Истине Дада Топића и прича о групи Тајм: Јер је све у песми човеку што треба
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Истине Дада Топића и прича о групи Тајм: Јер је све у песми човеку што  треба
                    Одлазак насмејане диве: Велико срце Бети Ђорђевић
                    Пише:  Зорица Којић
                    Одлазак насмејане диве: Велико срце Бети Ђорђевић
                    Пети Битлс и његова оставштина: Сто година од рођења Џoрџа Мартина
                    Пише:  Жикица Симић
                    Пети Битлс и његова оставштина: Сто година од рођења Џoрџа Мартина
                    Спорт
                    Нас два брата, оба шутирамо: Петнаест братских парова у репрезентативном дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Нас два брата, оба шутирамо: Петнаест братских парова у репрезентативном дресу
                    Сећање на једино светско злато наших рукометаша: Ванземаљци на паркету
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на једино светско злато наших рукометаша: Ванземаљци на паркету
                    Maрија Вегер Демшар, најбоља југословенска кошаркашица свих времена: Женски Радивој Кораћ
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Maрија Вегер Демшар, најбоља југословенска кошаркашица свих времена: Женски Радивој Кораћ
                    Сентиментална историја пингпонга: Палатинуш, Шурбек, Стипанчић, јунаци једног детињства
                    Пише:  Вуле Журић
                    Сентиментална историја пингпонга: Палатинуш, Шурбек, Стипанчић, јунаци једног детињства
                    Лектира
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Пише:  Катарина Рорингер Вешовић
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Владимир Дедијер са Чарлијем Чаплином 1945. о Русији, Америци, Јасеновцу, Сутјесци и Ивану Горану Ковачићу
                    Пише:  Владимир Дедијер
                    Владимир Дедијер са Чарлијем Чаплином 1945. о Русији, Америци, Јасеновцу, Сутјесци и Ивану Горану Ковачићу
                    100 књига које треба прочитати барем једном у животу, по Дејвиду Боувију
                    Пише:  Дејвид Боуви
                    100 књига које треба прочитати барем једном у животу, по Дејвиду Боувију
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.