OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Из шетње Мађарским народним музејом

                    Наливперо којим је укинут Варшавски пакт: Спратови мађарске историје на пештанском Музејском тргу štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Мухарем Баздуљ

                    петак, 22. апр 2022,  11:56 -> 11:57

                    Већина историчара нема неку посебну асоцијацију на први јули 1991. Неко опседнут енглеском краљевском породицом, можда ће се сетити да је то био тридесети рођендан Дијане, принцезе од Велса. Неко опет упућен у Кину и њену повест, можда се присети седамдесете годишњице утемељења Комунистичке партије Кине. Не ради се, међутим, о Азији и утемељењу, него о Европи и укидању. Тог 1. јула 1991. у Прагу је, наиме, официјелно расформиран Варшавски пакт

                    Будимпешта; Ускрс (по грегоријанском календару). Према прогнози, кише није требало да буде ни за лек, но у оно рано поподне, кад још није време за ручак ако се доручковало касно, киша почиње да лије. Добра прилика да се оде до Мађарског народног музеја односно „Magyar Nemzeti Muzeum". Волим да поредим Народни музеј Србије са народним музејима држава успоредивих по броју становника и површини, као и по историјском искуству. Мађарска се ту сасвим добро уклапа.

                    Можда и кључна разлика између ова два музеја јесте што у оном будимпештанском нема уметничких слика, кипова и других артефаката значајних мађарских и светских уметника. То вероватно стоји другде, у Националној галерији или неком сличном месту. Ово је заправо више нешто што би се могло назвати „историјским музејом", односно институција која нуди експонате о свим историјским периодама људског живота на територији данашње Мађарске.

                    Сеусово благо

                    У приземљу је најпре сјајна поставка експоната из времена Римског царства, понајпре из колекције фамозног „Сеусовог блага".

                    Становита хрватска енциклопедијска јединица овако описује дотичне археолошке налазе: „Четрнаест комада раскошно украшеног сребрнога столног посуђа из античкога доба названога по римском патрицију Сеусу, чија се посвета налази у средњем медаљону једне од посуда. Претпоставља се да је он благо бјежећи из Рима негдје закопао, али није сигурно гдје. О томе се споре Хрватска, Мађарска и Либанон. Претпоставка о панонском простору као локацији блага темељи се на томе што се на једној посуди спомиње језеро Пелсо (латински назив за Балатон); у Хрватској је претпостављена локација Барбарига крај Пуле. Посуђе је израђено између IV и V ст., а било је похрањено у великом брончаном вједру из VI или VII ст. и захваљујући тому сребро је сачувано од оксидације. Пет великих сребрних тањура различите величине украшено је искуцавањем и niellom. У средњем медаљону и на рубовима налазе се призори Сеусове гозбе и лова, лова на каледонскога вепра итд. Пет врчева с окомитом ручком украшено је женским ликовима и биљним мотивима, а један дионизијским призором. Двије ситуле украшене су призорима о Хиполиту и Федри, а ваљкаста посуда са стожастим поклопцем приказом женске тоалете."

                    Проактивношћу владе Виктора Орбана, односно спремношћу да се плате десетине милиона евра, ти величинствени комади сребра завршили су у приземљу импресивне зграде на пештанском Музејском тргу.

                    Сеусово благо има сопствене одаје, а остатак сталне поставке простире се на два спрата и започиње са каменим добом.  То је она стандардна варијанта подастирања археолошких трагова нађених на властитој територији, а који потичу из времена када ништа слично савременим националним идентификацијама није постојало ни у натрухама.

                    Нема тога, међутим, превише. Много више пажње је посвећено доласку мађарских племена из азијских степа у срце Европе, односно њиховим најдубљим пенетрацијама у ткиво старог континента. На великим зидним мапама су са становитим поносом означени градове и покрајине до којих су у деветом и десетом веку стизали наводни преци данашњих Мађара.

                    Спратови историје

                    Кад се дође до друге половине Средњег века, историја Мађара је већ страшно испреплетена са историјом Срба и осталих Јужних Славена. Свако мало се помињу топоними босански, хрватски и српски, као и ликови из наше историјске и књижевне баштине, што кулминира појавом Јаноша Хуњадија званог Сибињанин Јанко.

                    Слично се наставља и са временом Османских освајања. Стога се у овом Музеју налази, између осталог, и портрет Мехмед-паше Соколовића. Цела ова секција музејске поставке завршава се експонатима из времена коначног ослобађања Мађарске од турске окупације.

                    Има нешто што на психолошком нивоу отежава једнократне посете великим музејима: кад дођете до најзанимљивијих делова, већ сте преуморни од онога што сте већ видели. Кад крене епоха Хабсбуршке монархије, експоната је највише и најзанимљивији су: од Моцартовог пијанина и клавира Франца Листа до целог низа књига и новина из осамнаестог и деветнаестог века. У периоду између Аустро-угарске нагодбе из 1867. и Сарајевског атентата 1914, Мађарска пролази кроз својеврсно златно доба које је овде изузетно богато документовано.

                    Кратки двадесети век за Мађарску није био нарочито срећан. Можда и зато две велике просторије са експонатима из тог периода јесу натпросечно мрачне. Међу експонатима ту је и плакат на српском језику прогласа начињеног у Бачу 18. априла 1941. где „Vitéz Vattay Antal" уверава становништво да ће „мађарска администрација чувати личну и имовинску безбедност" сваког грађанина.

                    Ипак, ако је судити само по овом музеју, совјетска окупација је за Мађаре била трауматичнија од нацистичке. Након што посетилац прегледа артефакте из времена од 1945. до краја осамдесетих, а затим и неколицину оних који призивају прве слободне посткомунистичке изборе, ноге га саме вуку према вратима на којима пише излаз.

                    А пре излаза, у висини очију, на белом зиду је последњи ескпонат Мађарског народног музеја, институције која чува успомену на целокупну мађарску историју.

                    Да ли, дакле, историја Мађарске завршава крајем осамдесетих година прошлог века?

                    Последњи експонат мађарске историје врло је тачно и прецизно датиран. Датум је, дакле, 1. јул 1991. године.

                    Пенкало од злата и иридијума

                    Претпостављам да ни већина историчара нема неку посебну асоцијацију на први јули 1991. Дан насред прве године последње декаде двадесетог века; неко опседнут енглеском краљевском породицом, можда ће се сетити да је то био тридесети рођендан Дијане, принцезе од Велса. Неко опет упућен у Кину и њену повест, можда се присети седамдесете годишњице утемљења Комунистичке партије Кине. Не ради се, међутим, о Азији и утемељењу, него о Европи и укидању - тог 1. јула 1991. у Прагу је, наиме, официјелно расформиран Варшавски пакт.

                    Сам експонат је, наиме, једно елегантно - наливперо. Испод уоквиреног и стаклом заштићеног наливпера у раскошној дрвеној кутији је „легенда" исписана на мађарском и енглеском језику у којој стоји како је дотично пенкало направљено од злата и иридијума, скупа са припадајућом кутијом на унутрашњости чијег поклопца је угравиран грб Краљевине Шпаније, Фелипе Гонзалес, тадашњи шпански премијер, поклонио првог јула 1991. у Прагу Јожефу Анталу, тадашњем председнику Владе Мађарске, а да овај њиме потпише документ о расформиравању Варшавског пакта.

                    На трагу лоше схваћених Фукујаминих теза, Гонзалес и Антал су можда помислили да Мађарска и Европа тога дана - излазе из историје. Коминике којим је Варшавски пакт престао да постоји осим председника Владе Мађарске, потписали су и (пот)председници односно премијери Албаније, Бугарске, Пољске, Румуније, Чехословачке, ДДР-а и СССР-а. Међународна војна организација утемељена у мају месецу 1955. једва, дакле, да је напунила 36 година пре него је угашена.

                    Варшавски пакт био је одговор на оснивање НАТО савеза шест година пре тога, односно у априлу 1949. Неко наиван те је 1991. године засигурно помишљао да и НАТО тешко може да поживи и преживи још шест година, сада кад је остао без главног такмаца и разлога за постојање.

                    Ипак, шест година након што је Варшавски пакт угашен, НАТО је био на пола пута реимагинације сврхе властитог постојања у виду малтене хуманитарне организације, пошто је доктрина „хуманитарне интервенције" већ била теоретски утемељена, као и краткорочно имплементирана кроз кампању бомбардовања положаја војних формација босанских Срба и чекао се само повод да се кроз бомбардовање СР Југославије, а о „округлој" и јубиларној годишњици оснивања овог војног савеза, та доктрина практично прогласи и за официјелни raison d'être.

                    На излазу из музеја

                    Политичке фигуре какве су били Фелипе Гонзалес и Јожеф Антал незамисливе су изван хладноратовског контекста. Гонзалес (рођен 1942) био је лидер Социјалистичке радничке партије Шпаније, левичар дакле, трећи по реду шпански премијер након краја франкистичке диктатуре.

                    Начин на који је шпанска транзиција спроведена, као и улога коју су у њој имале леве политичке снаге и идеје, дубински је повезана са тадашњом расподелом моћи у свету. Јожеф Антал је био десет година старији од Гонзалеса. Са очеве стране био је потомак ситног мађарског племства, док је са мајчине стране имао и трагове јеврејског порекла. Био је активан учесник устанка из 1956, па је након совјетске интервенције неколико пута хапшен и затваран. Највећи део социјалистичког периода провео је радећи као библиотекар и историчар медицине.

                    Као представник Мађарског демократског форума на преговодима о реформи Устава крајем осамдесетих година, Антал постаје препознатљива фигура у јавности те је као такав изабран за премијера након првих демократских избора. Здравље му се затим погоршало већ почетком мандата те је умро пре него се његов четворогодишњи мандат и завршио (крајем 1993).

                    Данас се по њему зове једна од зграда Европског парламента у Бриселу, а наливперо које је добио на поклон стоји на почасном - последњем - месту, крај самог излаза из музејске поставке која путника намерника у сат-два-три-или-четири спроводи кроз целокупну историју Мађарске и Мађара.

                    Првог јула прошле године, Република Словенија је преузела ротирајуће шестомесечно председавање Европском унијом. Десило се то тачно на тридесету годишњицу полуфарсичног „десетодневног рата" између Територијалне одбране Словеније и Југословенске народне армије, рата који је трајао од 27. јуна до 7. јула 1991.

                    Нико се није сетио да тог дана пада и тридесета годишњица гашења Варшавског пакта, да се тај војни савез самоукинуо тачно три дана након што се држава на ничијој земљи између Варшавског пакта и његовог западног такмаца почела у крви распадати. Берлински зид је пао. Порука на другом зиду је била јасно исписана, али мало је, као и увек, било пророка у стању да је прочитају. 

                    Друштво
                    Економски просперитет, дигитализација и самачки живот: Крах „тржишта љубави“
                    Пише:  Горан Николић
                    Економски просперитет, дигитализација и самачки живот: Крах „тржишта љубави“
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Сећање Радомана Кањевца на обрачун код ОК канала: Настанак и укидање прве другачије телевизије
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    Сећање Радомана Кањевца на обрачун код ОК канала: Настанак и укидање прве другачије телевизије
                    Зашто алхемичари нису направили злато, а у ЦЕРН-у јесу, и откуд оно на Земљи: По Њутну, Судњи дан неће доћи пре 2060. године
                    Пише:  Саша Марковић
                    Зашто алхемичари нису направили злато, а у ЦЕРН-у јесу, и откуд оно на Земљи: По Њутну, Судњи дан неће доћи пре 2060. године
                    Економија
                    Лекције из социјалистичке економије испод рушевина Југославије: После глодајуће критике мишева дуге 35 година
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Лекције из социјалистичке економије испод рушевина Југославије: После глодајуће критике мишева дуге 35 година
                    Заробљеност у чекању и утеривање у национализацију НИС-а: Хоће ли Руси конзервирати паре или рафинерију
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Заробљеност у чекању и утеривање у национализацију НИС-а: Хоће ли Руси конзервирати паре или рафинерију
                    Ко блокира стране инвестиције у Србији: Шта студенти, шта странци, а шта радници „Леонија“ знају о томе?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Ко блокира стране инвестиције у Србији: Шта студенти, шта странци, а шта радници „Леонија“ знају о томе?
                    Национални стадион и фактор Тејлор Свифт: Зашто касни, колико кошта и да ли ће стићи за Експо
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Национални стадион и фактор Тејлор Свифт: Зашто касни, колико кошта и да ли ће стићи за Експо
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Свет
                    Зохран Мамдани, нови градоначелник Њујорка: Како је поцрвенела „Велика јабука“
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Зохран Мамдани, нови градоначелник Њујорка: Како је поцрвенела „Велика јабука“
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Заљуљани брод Емануела Макрона: Француски експеримент са премијерским сменама
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Заљуљани брод Емануела Макрона: Француски експеримент са премијерским сменама
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Историја
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Пише:  Вуле Журић
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Го човек у Народној скупштини: Kако је пре сто година смењиван министар полиције
                    Пише:  Вуле Журић
                    Го човек у Народној скупштини: Kако је пре сто година смењиван министар полиције
                    Грађански рат у Грчкој и његове последице: Горко искуство терора и диктатуре
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Грађански рат у Грчкој и његове последице: Горко искуство терора и диктатуре
                    Стари путописци о Новом Пазару: Брдо с ког се види Дубровник, Стамбол, Дунав и Јадран
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Стари путописци о Новом Пазару: Брдо с ког се види Дубровник, Стамбол, Дунав и Јадран
                    Култура
                    Бартолов „Аламут“, чудновати роман који је и данас актуелан: Прича о Хасану ибн Сабаху и долини асасина
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бартолов „Аламут“, чудновати роман који је и данас актуелан: Прича о Хасану ибн Сабаху и долини асасина
                    Серија „Тврђава“ на националној телевизији: Уметност термита против уметности белих слонова
                    Пише:  Биљана Србљановић
                    Серија „Тврђава“ на националној телевизији: Уметност термита против уметности белих слонова
                    Едо Љубић, највољенији певач предратног Београда: Глас са америчких плоча на 78 обртаја
                    Пише:  Мирко Живковић
                    Едо Љубић, највољенији певач предратног Београда: Глас са америчких плоча на 78 обртаја
                    Уз 96. рођендан велике глумице Ренате Улмански: Дискретна дива српског глумишта
                    Пише:  Светозар Цветковић
                    Уз 96. рођендан велике глумице Ренате Улмански: Дискретна дива српског глумишта
                    Музика
                    Стив Кропер, други највећи гитариста свих времена и командант соул параде: О Пуковнику нема ко да пише
                    Пише:  Жикица Симић
                    Стив Кропер, други највећи гитариста свих времена и командант соул параде: О Пуковнику нема ко да пише
                    Едо Љубић, највољенији певач предратног Београда: Глас са америчких плоча на 78 обртаја
                    Пише:  Мирко Живковић
                    Едо Љубић, највољенији певач предратног Београда: Глас са америчких плоча на 78 обртаја
                    „Луи Луи“, плоча коју је одмах требало разбити: Тресе, лупа, удара шездесет и кусур година
                    Пише:  Жикица Симић
                    „Луи Луи“, плоча коју је одмах требало разбити: Тресе, лупа, удара шездесет и кусур година
                    Сав тај Београдски џез фестивал, заувек млад: Исповести старих хипика
                    Пише:  Зорица Којић
                    Сав тај Београдски џез фестивал, заувек млад: Исповести старих хипика
                    Спорт
                    Стоти рођендан Саве Гроздановића: Патријарх српске и грчке одбојке
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Стоти рођендан Саве Гроздановића: Патријарх српске и грчке одбојке
                    О спортским неправдама: Три судијске „крађе“ које су обележиле историју југословенског фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    О спортским неправдама: Три судијске „крађе“ које су обележиле историју југословенског фудбала
                    Сећање на прву европску медаљу наших одбојкаша: „Бронза“ која је променила све
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву европску медаљу наших одбојкаша: „Бронза“ која је променила све
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Лектира
                    Како су Цинцари научили Србе да се смеју: Наш медитерански свет – и Нушићев смех
                    Пише:  Бора Глишић
                    Како су Цинцари научили Србе да се смеју:  Наш медитерански свет – и Нушићев смех
                    Исповест Чеде Петровића, пензионисаног полицајца из Умчара: Био сам ложач крематоријума у Аушвицу
                    Пише:  Драгослав Симић
                    Исповест Чеде Петровића, пензионисаног полицајца из Умчара: Био сам ложач крематоријума у Аушвицу
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.