Косовска криза
Побуна против Америке: Ко ће први трепнути, Ескобар или Курти?
среда, 07. јун 2023, 16:08 -> 17:13
„Збуњени смо због чега се све ово дешава? Одакле потиче овај недостатак координације, где су нестали визија и флексибилност и због чега се спречава напредак?”, запитао се Габријел Ескобар, пошто је у друштву европског изасланика Мирослава Лајчака морао да сачека крај финала косовског фудбалског купа да би се уопште састао са Куртијем. Косовски премијер је Ескобара и Лајчака оставио да чекају док не преда пехар фудбалерима Приштине, што је прилично бахат потез, какав ни један западни дипломата није доживео за претходних четврт века покушаја да се реши косовска криза. „Први балкански политичар који је ујединио Запад још од Слободана Милошевића", како последњих дана Аљбина Куртија описују западне дипломате, има јако мало времена да прихвати списак америчких захтева пре него што га Американци заспу низом казнених мера.
Ко ће први трепнути, амерички изасланик Габријел Ескобар или косовски премијер Аљбин Курти, питање је које је, после много година, вратило косовску кризу у центар пажње светских збивања. Недуго пре истека неформалног рока који су Американци дали косовском премијеру да са севера повуче специјалце и градоначелнике и распише нове изборе, или да се суочи са последицама, нема назнака да ће било која страна попустити. Аљбин Курти, судећи према изјавама његових саветника, неће.
Први балкански политичар који је ујединио Запад још од Слободана Милошевића, како га последњих дана описују западне дипломате, Аљбин Курти има јако мало времена да прихвати списак америчких захтева пре него што га Американци заспу низом казнених мера, које, наводно, укључују блокирање приступа европским и америчким фондовима, враћање севера Косова под пуну контролу Кфора, замрзавање чланства у међународним организацијама, те пасивност према настојањима Београда да смањи број држава које су признале независност. Европске дипломате су списку пацки додале и суспензију визне либерализације.
Осим ових, Американци су запретили директним санкцијама против Куртија и његовог министра полиције Џељаља Свечије, чија би се имена могла наћи на црној листи министарства финансија САД, као особе које подривају безбедност и развој демократије на западном Балкану.
Побуна против Америке
Америчку црну листу смислила је администрација председника Џорџа Буша још 2001. године, како би се некако зауздали проблеми на Балкану настали паралелним албанским побунама у Македонији и на југу Србије. Временом, списку су додата имена из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Хрватске, махом у вези ратова који су пратили распад бивше Југославије.
Брисање са ове листе је прилично сложен поступак, па је име лидера албанске подружнице ОВК и значајног чиниоца свих македонских влада од 2002. године, Алија Ахметија, тек пре шест година на волшебан начин ишчезло са списка непожељних. Некадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић се и 17 година после смрти налази на америчкој црној листи.
Један од људи због које је ова листа и настала, Даут Харадинај, Куртија је назвао „лажним патриотом“, позивајући да га „оконча побуну против Сједињених Држава“ и „озбиљно размисли о ултиматуму“.
Рок до којег Курти мора да се изјасни о америчким и европским захтевима није сасвим јасан, али је за сада извесно да ће Габријел Ескобар о напретку дијалога, или ћорсокаку у који се заглавила читава ова дипломатска гимнастика, известити Белу кућу у петак. Негде у исто време, лидере ЕУ ће о Куртијевом ставу известити њихов изасланик Мирослав Лајчак.
Западне дипломате тврде да је нацрт казнених мера против Куртија састављен на брзину, јер Стејт департмент ни у једном од бројних кризних сценарија није предвидео да би се територија на којој администрација у Вашингтону има већи утицај него у десетак сопствених савезних држава, могла супротставити америчким жељама.
Прво утакмица, па онда Ескобар
„Збуњени смо због чега се све ово дешава? Одакле потиче овај недостатак координације, где су нестали визија и флексибилност и због чега се спречава напредак?”, запитао се Габријел Ескобар, пошто је у друштву европског изасланика Мирослава Лајчака морао да сачека крај финала косовског фудбалског купа да би се уопште састао са Куртијем. Косовски премијер је Ескобара и Лајчака оставио да чекају док не преда пехар фудбалерима Приштине, што је прилично бахат потез, какав ни један западни дипломата није доживео за претходних четврт века покушаја да се реши косовска криза.
Сусрет двојице изасланика и косовског премијера окончан је без одговора које су Ескобар и Лајчак очекивали у Приштини, уз тек неколико магловитих најава „отворености” према могућности нових избора, уз низ предуслова које друга, у овом случају српска страна, мора претходно да испуни.
Или како је то касније објаснио Куртијев саветник, Елвис Хоџа: „Народ бира премијере, изасланике неко поставља... Народ се не потчињава емисарима.”
На Куртијевог саветника одмах су скочили челници две највеће опозиционе партије, Демократског савеза Косова и Демократске партије Косова, који су током претходних вербалних обрачуна косовског премијера и Американаца остајали по страни. Назвали су га „марксистичко-лењинистичким потомком политике Енвера Хоџе“, тврдећи да ће се Приштина и без бункера и бодиљикаве жице којима се Албанија својевремено оградила од спољних утицаја, наћи у озбиљној политичкој изолацији.
Косовски избори
До тог тренутка, чини се да се Куртијеве политичке снаге није плашио једино некадашњи командант ОВК и лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, који сматра да је време политичких експеримената некадашњег студенског лидера окончано.
Лидер покрета Самоопредељење се серијом неопрезних политичких потеза нашао у прилично безнадежној позицији, у којој га сваки наредни потез може коштати подршке косовских Албанаца или међународне заједнице.
„Ништа неће бити решено притисцима или санкцијама... Превазићи ћемо разлике. Наши односи са САД и ЕУ су изванредни. Изасланици су дошли због Србије“, рекао је Курти неколико часова пошто је косовска председница Вјоса Османи нове изборе на северу Косова условила прикупљањем потписа 20 одсто гласача у те четири општине, односно у складу са тамошњим изборним законом.
Иако претње америчких и европских дипломата личе на ултиматум, Курти тврди да ситуација није дошла до те тачке, већ да је „понудио безбедан и одржив пут“ за излазак из кризе. „Није ми уручен било какав ултиматум“, рекао је Курти. „Да, нови избори – али тек после успостављања владавине права и ваљаних припрема за изборе.“
Курти и Американци
Реторика америчких дипломата најоштрија је још од 2014. године, када је тадашња амбасадорка у Приштини Трејси Ен Џејкобсен на албанском језику тамошњим лидерима рекла „Mos e dhi punen“, односно „Ово не смете да засерете“, пошто нису успевали да се договоре о саставу нове владе.
Ова амбасадорка је уједно била и главни разлог свађе Американаца и Куртијевог Самоопредељења, јер су је присталице овог покрета током демонстрација годину дана раније озбиљно повредиле, након чега је уследила салва осуда из Вашингтона.
Филип Рикер је Куртија је назвао „кловном који жели да буде насилан“, а другачије мишљење о њему у то време нису имали ни остали амерички званичници, сматрајући га за проблематичног кавгаџију без јасног политичког концепта и ваљане подршке међу Албанцима.
Недуго пошто га је међународна заједница прецртала са списка потенцијалних решења за невоље које су се гомилале у врху косовских власти, Курти је на првим изборима на којима је Самоопредељење озбиљно учествовало освојио 12 одсто гласова и најавио скок у хијерархији на косовској политичкој сцени. У новој подели политичких улога, Самоопредељење се одлучило за серију жестоких акција, које су почеле почетком октобра 2015. године, када су Курти и група посланика његове странке бацили сузавац током седнице косовског парламента и изазвали додатни гнев ионако нимало им наклоњених међународних званичника.
Побунили су се и против Бриселског споразума и демаркације са Црном Гором, тражећи да влада одустане од тих споразума. Прикључио им се тада и шеф Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, који је на заседањима комисије за демаркацију мапама гађао шефа тог тела. Популарност Самоопредељења наставила је да расте.
Американци се сматрају најзаслужнијим што је прва Куртијева влада из 2020. године трајала непуна два месеца, пре него што јој је у парламенту изгласано неповерење.
Годину дана потом Курти је још једном убедљиво победио на изборима и формирао нови кабинет, заклињући се да неће правити нове компромисе у односима са Београдом, те да је план који је начинио некадашњи фински председник Марти Ахтисари „крајња цена” коју је спреман да плати за западну подршку проглашењу независности 2008. године.
Дана, у години у којој покрет Самоопредељење слави пунолетство, западни аналитичари сматрају да се стратегија лидера ове организације везана за север Косова распала, па да ће, хтео то или не, морати да попусти под притиском Америке. Уколико попусти, ризикује да постане предмет озбиљних критика косовских Албанаца, јер је протраћио кредит у Вашингтону због две године дугог терања ината. Ако, пак, не пристане, Запад би могао да га изолује из свих будућих политичких комбинација, као што је то већ једном САД учинио после напада на Трејси Ен Џејкобсен. За скептике, додатни притисак могао би додатно да ојача Куртијеву популарност на Косову.