Уз осамдесети рођендан Џимија Пејџа: Шест слика из живота једног од највећих међу гитаристима štampaj

Џејмс Патрик Пејџ, познатији као Џими, родио се пре 80 година, 9. јануара 1944. у западном Лондону, граду у којем је одрастао и углавном живео.

Свирао је у Јардбрдсима, Лед Цепелин основао је 1968. године и остао крив за то што су многи узели електричну гитару у руке, укључујући и оне који то нису морали. 

Он сам ју је прихватио са дванаест година и од тада је није испустио. Углавном самоук, свирао је шест до осам сати дневно, носио ју је и у школу коју је са петнаест година због музике и напустио.

1. слика

Први контакт са светом забаве имао је са једва тринаест година када је са својим „Cкифл“ бендом гостовао на Би-би-сију, 6. априла 1957.

Скифл је био тада популаран правац музике, настао у Енглеској, а Пејџ и другари одсвирали су две песме,  „Mama Don't Want To Skiffle Anymore“ (Мама ми брани да скифлујем) и „Cottonfields“ (Поља памука).

2. слика

Његов таленат и способности брзо су препознатe и постао је студијски музичар, већ почетком шездесетих. Није био рђав, чини се, јер је свирао на снимцима Меријен Фејтфул, The Who, Енглберта Хампердинка, Џоа Кокера, па чак и Битлса.

Зато није било необично ни што су га 1964. позвали да у Јардбрдсима замени Ерика Клептона, што је он одбио из поштовања према добром другару. Неколико месеци касније, када је Клептон напустио Јардбрдсе, ипак се прикључио бенду. У Јардбрдсима је свирао са још једним великим пријатељем, Џефом Беком, а из тог времена упечатљива је њихова епизода у легендарном филму Микеланђела Антонионија „Увећање“. Бек у тој сцени ломи гитару о неисправно појачало, док Пејџ то мирно посматра.

3. слика

Еди ван Хален је причао да му је инспирација да примени „пикинг“ технику свирања дошла после концерта Лед Цепелина у Лос Анђелесу, где је гледао како Пејџ удара по жицама левом руком док је десном махао публици.

Све што је сваки гитариста желео да зна у то време, а већина и данас, Пејџ је са Цепелинима одсвирао у песми „Срцеломац“. Управо извођење ове песме у Медисон Сквер Гардену у Њујорку 1973. године, права је слика једног од највећих рок састава икада.

Смрћу бубњара Џона Бонама, 1980. године Цепелини су званично престали да постоје мада су се повремено окупљали у различитим форматима, а Пејџ и Роберт Плант су једно време ишли на турнеје као дует. Пејџ је постцепелинске године проводио углавном свирајући са разним великим именима рокенрола.

4. слика

Краљици Елизабети су 2005. године из неког разлога предложили да прими четири већ времешне, али држеће легенде енглеске рок културе, Брајана Меја, Џефа Бека, Ерика Клептона и Џимија Пејџа. После упознавања са Мејом који јој се извинио јер је током неког спота свирао бучно преко пута Бакингемске палате, краљица се окренула ка Пејџу и питала га: „A јесте ли и ви гитариста“, што је он понизно потврдио.

5. слика

Можда га краљица није (препо)знала, али га зато остали гитаристи гледају као тотем. И то не аматери, већ они који се са Пејџом налазе на истим листама „најбољих гитариста свих времена“.

Добар пример је емисија у којој Еџ из U2 и Џек Вајт из Вајт страјпса са Пејџом разматрају вештину кроћења гитаре. У једном тренутку Пејџ креће да им показује како се свира „Кашмир“. Њихови погледи довољни су да разумете ко је калфа, а ко су шегрти.

6. слика

Рецимо да је за свирање увода у „Степенице за небо“ потребно да достигнете зелени појас у гитари, што ће рећи да нисте баш почетник, али нисте још за дивљење. Али за соло је потребан црни појас и то неки четврти-пети дан, нарочито ако желите да га одсвирате „к'о са плоче“.

Свима нама који смо још на том путу Дејв Грол из Фу Фајтерса је отворио очи истовремено правећи споменик једном од највећих који је икада свирао рок на електричној гитари.

Рок он, Џими!