OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Поводом смрти Латинке Перовић (1933-2022)

                    Латинка Перовић и либерали као творци прве српске државне стратегије у време Југославије: Визија модерне Србије

                    Читај ми!

                    Пише:  Предраг Ј. Марковић

                    среда, 14. дец 2022,  12:50 -> 20:39

                    Велики људи доприносе свом народу и кад га не воле. Чињеница да је део своје и Никезићеве документације завештала архиву у Словенији показује не баш добро мишљење Латинке Перовић о својој земљи. Ипак, брине сазнање да су српски либерали, веома „млаки" Срби, имали јасну визију модерне Србије и били творци јединог озбиљног српског државног програма у време Југославије. Није јасно каква је визија многих Срба који себе сматрају националним радницима. У будућим визијама Србије мора се наћи места и за Латинку Перовић, и за њене супарнике, а и за многе друге. Мали смо ми народ да бисмо олако одбацили идеје шачице мислећих људи, каквог год да су идејног опредељења.

                    На први поглед, последњи политички наступ Латинке Перовић, похвална поздравна реч на конгресу партије Мила Ђукановића, знак је једног доследног политичког светоназора.

                    Тај поглед на свет заснива се на неколико основних начела.

                    Прво начело је да је основни проблем српског друштва отпор модернизацији. Прву такву модернизацију су, на пример, спроводили краљ Милан и његова елитистичка партија, напредњаци. Њихов покушај да одозго, са двора, европеизују Србију упропастили су неодговорни радикалски демагози, надахнути антизападњачким руским народњацима.

                    Ова црно-бела подела српских политичких снага на просвећене господаре и елите, са једне, и заостале масе и њихове затуцане вође, са друге стране, провлачи се све до 21. века.

                    Понекад је историјска стварност оповргавала ту једноставну манихејску слику српске историје. Питање је да ли су радикали на власти крајем 19. и почетком 20. века, другачији од самих себе из револуционарних и опозиционих 1880-их година, заиста успоравали европеизацију и модернизацију друштва.

                    Руски утицај

                    Друго начело гласи да је благостање увек стизало из сарадње са Западом/Европом. Запад никад није био јединствени ентитет. Неки сматрају да је окретање леђа Аустрији почетком 20. века и приближавање Русији кобни антиевропски заокрет српске спољне политике.

                    Та перспектива је, међутим, нетачна. Приближавање Русији у то време истовремено је било и приближавање Француској, пошто су Русија и Француска биле блиске савезнице. Тешко је рећи да је демократска и развијена Француска мање европска од заостале и ауторитарне Аустро-Угарске.

                    Неке следбенице Латинке Перовић (Поповић, Стојановић) налазиле су недемократске, понекад и елементе војне хунте у унутрашњем животу Србије 1903-1914 године. На тај начин су доводиле у питање то тзв. златно доба српског парламентаризма. И такав крњи парламентаризам био је недостижан за становнике Аустро-Угарске. Тин Ујевић је са групом хрватских омладинаца и студената долазио да се диви земљи слободе не само у Београд него и у Смедерево и Крагујевац.

                    Чак и Француска тог времена има проблеме с демократијом и владавином права, што смо видели у афери Драјфус. А да не помињемо Русију. Школа Латинке Перовић је стално наговештавала проруску природу српских радикала. Када су радикали на врхунцу власти и моћи, ништа у Србији не личи на Русију.

                    Српски национализам

                    Треће, вероватно најважније начело јесте да је национализам највећи кочничар развоја друштва, као и кривац за трагедију деведесетих година. По бољшевичком принципу да је национализам највећег народа и најопаснији, највећи кривац за распад Југославије је српски национализам.

                    Ако је тако, онда су све снаге које се боре против српског национализма на доброј страни историје. Сумњичавост према српском национализму је толика да је и југословенство сумњиво, ако се за њега залажу Срби.

                    У једном од својих текстова, Латинка Перовић је словеначког писца Душана Пирјевца описала као моралну и интелектуалну громаду. Пирјевец је најпознатији по полемици коју је водио са Добрицом Ћосићем о социјалистичком југословенству. У тој полемици Пирјевец је, између осталог, рекао да „републике свакако чине националне организме... недодирљиве попут сваког организма". Ћосић је доказивао да је југословенство једна врста пролетерског интернационализма.

                    Данас би свако биолошко одређивање нације („организам") наишло на осуду, као нека врста расизма. Пирјевец је заслужио велику наклоност Латинке Перовић не толико својим ставовима, колико сукобом са Добрицом Ћосићем. У 21. веку, ту наклоност су уживали сви који су се борили против српског национализма, укључујући и стипендисте Брана Мићуновића.

                    Српски државни програм

                    После свега реченог, можда ће изненадити мој став да су српски либерали - Марко Никезић, Латинка Перовић, Мирко Тепавац - били творци јединог озбиљног, ако не националног, а онда српског државног програма у време Југославије.

                    Наиме, Срби немају никакву посебну националну стратегију од 1918.године. У почетку се краљ Александар залаже за централизовану државу и стапање троименог народа у један народ - Југословене. Посебно трагичну улогу ту је одиграо вођа хрватских Срба Светозар Прибићевић. Он је у почетку ватрени централиста, што је вероватно имало утицаја и на краља. Онда постаје жестоки противник Београда и безрезервни присталица сарадње са ХСС.

                    Изборни резултати које је истражио Милан Гулић показују да су Срби Далмације подржавали радикале, а Срби на северу сарадњу с браћом Радић, касније са Мачеком. Када је 1939. године основана Бановина Хрватска, с великим овлашћењима која ће Република Хрватска достићи тек после 1974. године, Срби немају никакав одговор. Српски културни клуб на челу са Слободаном Јовановићем има неке планове, чак и мапе „српских земаља", али од тога није било ништа.

                    У Другом светском рату постоји некакав план „хомогене Србије" Стевана Мољевића, који радо помињу сви они који Србима спочитавају великосрпске и геноцидне намере. Мољевић је, међутим, био нико и ништа, чак и у равногорском покрету.

                    Српски комунисти из Србије, осим Благоја Нешковића, Јована Веселинова и Моше Пијаде, били су скоро равнодушни према томе где су границе Србије и шта се дешава са Србима у другим републикама. Велики Србин у кафанским сањарењима српских националиста, Александар Ранковић је био југословенски централиста, али не и српски националиста.

                    Ђилас пише како је Моша Пијаде поменуо аутономију за Србе у Хрватској, што је Тита „потиштило", али је Ранковић био тај који је спасао расположење свог господара, рекавши како Срби и Хрвати нису толико различити да би се свака општина издвајала.

                    А други борац за српство по уверењу кафанских србиста, Слободан Пенезић Крцун, покренуо је као потпредседник републичке владе припајање копаоничког краја Косову.

                    Неке посебне српске интересе нису заступали ни српски комунисти у другим крајевима. Покушај Станка Опачића Ћанице и Радета Жигића да се подстакне развој српских крајева у Хрватској завршен је њиховим политичким уништењем. Срби из Босне и Херцеговине нису се бавили развојем својих крајева.

                    Када је Добрица Ћосић забринуто говорио о положају косовских Срба маја 1968. године, најжешће су га напали српски функционери са Космета.

                    Ни злогласни Меморандум САНУ није био неки програм великосрпског национализма, како га данас нападају. По свом неформалном тону и одсуству било каквих референци, он такође припада кафанском академском стваралаштву. Састављен је од тужних општих утисака. Садржи мноштво притужби, посебно на положај Срба на Косову и у Хрватској. Има и жала за централизованом Југославијом. Неких конкретних идеја о побољшању положаја Срба у њему баш и нема.

                    Тако долазимо до невероватног закључка да су једини српски политичари који су нешто опипљиво радили на положају Србије били либерали, у које је спадала и Латинка Перовић.

                    Визија модерне Србије

                    Миливој Бешлин је недавно написао обимну књигу у више томова о идеји модерне Србије у социјалистичкој Југославији. Ја ћу овом приликом поменути првог аутора који је писао о идејама либерала. То је Слава Ђукић, који је у књизи Слом српских либерала дефинисао пет основних праваца либералне политике:

                    1)    Тржишна привреда;

                    2)    Модерна Србија;

                    3)    Ослобађање од баласта српског југословенства и окретање себи;

                    4)    Подстицање стручних и способних кадрова (због чега су називани и „технократама");

                    5)    Сарадња, а не конфронтација са другим републикама.

                    После пада Ранковића, српски либерали су одустали од идеје да Срби буду жандари Југославије. Трајан Стојановић, у својој књизи Балкански светови. Прва и последња Европа, тврди да су тада амбиције српских политичара (читај либерала) биле преусмерене на привреду.

                    Либерали су покушали да остваре визију „модерне Србије", засновану на развоју великих корпорација, технолошки и пословно усклађених са светом. Такве корпорације били су „Генекс", „ЈАТ" , „Црвена застава", „Робне куће Београд", „Беобанка". Њихове идеје изазивале су озбиљну забринутост код тадашњих руководилаца Хрватске, на челу са Савком Дабчевић Кучар и Миком Трипалом. У Загребу се, на пример, веровало да ће крем од растућег хрватског туризма покупити београдске фирме. Тај страх није био сасвим без основе.

                    Поменути Трајан Стојановић пише како је крајем шездесетих Београд први пут привредно претекао Загреб. Либерали су били први српски политичари који су покушали српску хегемонију да остваре помоћу привреде и културе, а не војском и полицијом.

                    Јер, није случајно тада процветала и српска култура. БИТЕФ и БЕМУС су основани тек нешто раније, а ФЕСТ баш у време владавине либерала. Исте јесени када је кренуо ФЕСТ дошло је до Конгреса културне акције у Крагујевцу, када су спаљиване кич и шунд књиге и часописи („Тарзан", „Старт", „Чик"). У питању је више био незграпни елитизам, него политичка репресија. Вероватно је то било дело претерано ревносних локалних активиста.

                    Либерали су веровали да ће модерна и развијена Србија бити магнет за све остале. Имали су одличне личне односе с руководствима Црне Горе, Војводине и Косова. Ту се, по свој прилици, крије и једна од њихових највећих грешака. Компликоване српско-албанске односе не решавају лични односи руководилаца. Развој не може да задовољи тако борбени национализам као што је албански.

                    Малодржавни пројекат и политичко наслеђе

                    Занимљиво је да су људи који нису били догмате прибегавали таквом волунтаристичком вођењу политике. Зато се нису много бавили формалним уставним чувањем позиција Србије. Њихово потпуно занемаривање Срба изван Србије имаће кобне последице у деценијама које су долазиле. Да су опстали, либерали би се вероватно бавили само ужом Србијом. Њихов државни пројекат заправо је - малодржавни.

                    Политичко наслеђе Латинке Перовић је добрим делом наслеђе можда најскладнијег тима у нашој политичкој историји. Без тог политичког тријумвирата, пре свега без Никезића, Латинка Перовић је правила необичне политичке кораке, као што су улазак у руководство партије Чеде Јовановића, или одушевљена подршка Милу Ђукановићу.

                    Без обзира на све, њено завештање треба пажљиво проучити. Код нас постоји тежња да идеје либерала, као и других просвећених српских комуниста, присвоји мала секта самопроглашених следбеника. Мишљења сам да Латинка Перовић, са свим противречностима, не може да се посматра као издвојени светионик разума и толеранције у мору лудила и национализма који само одабрани могу да схвате и прате. Можда су она и либерали били пропуштена шанса за просвећену и модерну српску националну политику. Има мишљења и да су они, иако су бранили интересе Србије као државе, поништили интересе Срба као целине.

                    Велики људи доприносе свом народу и кад га не воле. Чињеница да је део своје и Никезићеве документације завештала архиву у Словенији показује не баш добро мишљење Латинке Перовић о својој земљи. Ипак, брине сазнање да су ови веома „млаки" Срби имали какву-такву јасну визију Србије. Није јасно каква је визија многих Срба који себе сматрају националним радницима.

                    У будућим визијама Србије мора се наћи места и за Латинку Перовић, и за њене супарнике, а и за многе друге. Мали смо ми народ да бисмо олако одбацили идеје шачице мислећих људи, каквог год да су идејног опредељења. 

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Пише:  владика Јован Ћулибрк
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Економија
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Пише:  Горан Николић
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Свет
                    Економско успоравање Русије: Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Пише:  Горан Николић
                    Економско успоравање Русије:  Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Поглед на свет: Која је цена незнања и равнодушности
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Поглед на свет: Која је цена незнања и равнодушности
                    Култура
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Историја
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Музика
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Пише:  Жикица Симић
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Спорт
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Сећање на Мундијал 1950: Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Мундијал 1950:  Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Лектира
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.