OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Реаговање

                    О именицама и придевима Весне Кнежевић štampaj

                    Пише:  Иван Радовановић

                    среда, 22. феб 2023,  16:39 -> 16:55

                    Mада сам против генерализације, не могу да не признам да она постоји, у сваком друштву, и да та врста поделе, као и све друге („другосрбијанци” „славски Срби”, „грађански”, „национални”…), не одсликава реално стање, ако под реалним подразумевамо потребу људи да формирају кругове истомишљеника, оних са којима деле исте идеје и вредности. Чак и најтврдокорнији индивидуалци (а Весна Кнежевић је једна од тих), имају потребу да размене мисли и ставове, да нађу оне с којима се слажу, и оне који ће им потврдити, чак и супротним мишљењем, да цео посао формирања сопствене идеје није био узалудан.

                    Интелигентна и мени изузетно драга ауторка ОКО портала Весна Кнежевић је у недавном тексту „Неспоразуми Срба са светом и са собом“ поделила Србе на „Вечне”, „Савремене”, и „Вишак” (они са вишком идентитета).

                    И мада сам против генерализације, не могу да не признам да она постоји, у сваком друштву, и да та врста поделе, као и све друге („другосрбијанци” „славски Срби”, „грађански”, „национални”…), не одсликава реално стање, ако под реалним подразумевамо потребу људи да формирају кругове истомишљеника, оних са којима деле исте идеје и вредности.

                    Чак и најтврдокорнији индивидуалци (а Весна је једна од тих), имају потребу да размене мисли и ставове, да нађу оне с којима се слажу, и оне који ће им потврдити, чак и супротним мишљењем, да цео посао формирања сопствене идеје није био узалудан.

                    Ако је већ тако, а јесте, мислим да није лоше да, на разматрање, понудим још једну поделу, сврставање, ону која је, делом, негација сврставања, баш колико и његова потврда.

                    Зато бих људе, Србе, поделио на оне који су Именице, и оне који су Придеви.

                    У најкраћем, Србин, Именица, је онај ко може да стоји сам. Србин, Придев, је онај који мора да буде део.

                    Именица је, и по дефиницији, пунозначна реч. Придеви, опет по дефиницији, морају уз некога, нешто, да стоје. Никада нису, за разлику од Именица, самостални.

                    Бити Именица, значи упорављати собом, бавити се собом, поправљати се, обликовати, учити себе.

                    Придевом управљају други, он је нека врста слуге, несвестан самог себе, непотребан као јединка, него само као део.

                    Именица мисли, Придев живи туђе мисли. 

                    Када је неко Именица, он је сигуран у себе, постојан, док је вечно несигурни Придев подложан свакој непостојаности.

                    Код Именице увек знаш на чему си, она нема потребе да лаже, улепшава, асертивна је, способна да уважи, поштује и разуме. Придев је увек козметика, коју неко користи или да нешто улепша, или наружи, па је самим тим, стална лаж.

                    Истина је у Именици. Она ништа не крије, она, и када сумња, не ради то због страха, док је Придев заувек сумњивац, због своје плашљиве смутње.

                    Оствареност је одлика Именице. Баш зато она има моћ да прихвата, објашњава, схвата, да се не плаши других, различитих. Придев је неостварен, бескрајно, других се плаши и завиди им.

                    Придев је увек покрет, мноштво, гомила, инструмент ирационалног, позив на рушење, на унифицирање, уравниловку.

                    Придев уме да мрзи, Именица не.

                    Њој није потребно оправдање, изговор, да би била – придев без изговора не постоји.

                    Придев постројава, Именица свима даје слободу коју сама има.

                    Именица је Ја, придев је увек Ми. Он се крије иза гомиле коју пујда, сваки његов позив на јединство је лаж којом самог себе, или неког другог, оправдава.

                    Именици је циљ Именица, Придев вара у име неког вишег циља, који је и сам, по правилу, превара.

                    Именица уме да опрости, Придев служи за линч.

                    Када дође до коначнице, решења проблема, сукоба, Именица је ту, не повлачи се, Придев је у паничном бегу. Он се бори само када је део гомиле, Именица не зове друге у своје битке.

                    Именица гради, Придев руши. Њу покреће лепота, за њега је лепо само оно што је ружно.

                    Нема револуционарног покоља, преврата, рата, иза којег не стоји Придев. Нема мира, без Именице.

                    Сваки корак напред, светло, напредак, у историји је дело неке Именице. Придев, за то време, краде историју и тера је ка заједничком крају, свега.

                    Придев је највећи непријатељ Именице, он је тиме што је описује и тумачи, укида. Опет, Именица може без Придева, он без ње, не.

                    Придев је манипулатор, продавац магле, покварењак који се крије иза Именице, храни се њоме, паразитира на њеном телу. Именица је гола, без потребе да се покрива или од било чега крије и штити.

                    Придев је, да се вратим на Веснин текст, у сталном неспоразуму, са свима, па и са светом. Једини неспоразум који Именица може да има, којим се бави, је онај са самом собом. Она је сама себи крива, Придеву су криви сви други.

                    За крај, Придева има много више, премоћни су, много више диктирају, али управо та чињеница јесте оно што Именици овај свет чини толико занимљивим. И она га мења, тако што мења себе, јасно јој је да је Придеве немогуће променити.

                    И зато, рачунам, Весна и пише то што пише. Она је Именица. Једна од ретких.

                    Друштво
                    Његово величанство алкохол и други шведски богови: Логика скандинавског опијања
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Његово величанство алкохол и други шведски богови: Логика скандинавског опијања
                    Вештачка интелигенција и глобална кретенизација у старим дистопијским филмовима: Боља будућност је прошла
                    Пише:  Саша Марковић
                    Вештачка интелигенција и глобална кретенизација у старим дистопијским филмовима: Боља будућност је прошла
                    Нацистички експеримент Лебенсборн: Употреба деце у расном инжењерингу и стварању аријевског идентитета
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Нацистички експеримент Лебенсборн: Употреба деце у расном инжењерингу и стварању аријевског идентитета
                    Традиција, ватра и пепео: Путокази Светог Саве у сваком времену
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Традиција, ватра и пепео: Путокази Светог Саве у сваком времену
                    Економија
                    Стање руске економије на уласку у пету годину рата: Колико кошта мир и под којим условима
                    Пише:  Горан Николић
                    Стање руске економије на уласку у пету годину рата: Колико кошта мир и под којим условима
                    „Делез“ против Србије: Како је држава завршила на суду и какве то имa везе са трговачким праксама
                    Пише:  Аница Телесковић
                    „Делез“ против Србије: Како је држава завршила на суду и какве то имa везе са трговачким праксама
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику крађу
                    Пише:  Горан Николић
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику  крађу
                    Педагошки порез: Зашто би најбогатији требало да буду најопорезованији
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Педагошки порез: Зашто би најбогатији требало да буду најопорезованији
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Свет
                    Мало вероватни убица Улофа Палмеа, судбина европске социјалдемократије и постхладноратовског света
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Мало вероватни убица Улофа Палмеа, судбина европске социјалдемократије и постхладноратовског света
                    Барселона и њени језички лавиринти: Од „buenas“ до „bona nit“
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Барселона и њени језички лавиринти: Од „buenas“ до „bona nit“
                    Интелектуални нарцизам и политичка (и)релевантност: Да ли се империјализам тек јуче појавио?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Интелектуални нарцизам и политичка (и)релевантност: Да ли се империјализам тек јуче појавио?
                    Говор канадског премијера Марка Карнија у Давосу: Слом старог светског поретка и моћ немоћних у новом
                    Пише:  Марк Карни
                    Говор канадског премијера Марка Карнија у Давосу: Слом старог светског поретка и моћ немоћних у новом
                    Историја
                    „Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805: „Где нема свободе, ту нема живота!“
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    „Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805:  „Где нема свободе, ту нема живота!“
                    Нирнбершки процес из југословенског угла: Сведочења Алберта Вајса и Оскара Давича о суђењу нацистичким вођама
                    Пише:  Вуле Журић
                    Нирнбершки процес из југословенског угла: Сведочења Алберта Вајса и Оскара Давича о суђењу нацистичким вођама
                    Велика загонетка Великог терора: Који је био смисао Стаљинових чистки?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Велика загонетка  Великог терора: Који је био смисао Стаљинових чистки?
                    Коста Стојановић, најмање познат од великих српских научника: Пионир кибернетике и министар привреде у смутним временима
                    Пише:  Вуле Журић
                    Коста Стојановић, најмање познат од великих српских научника: Пионир кибернетике и министар привреде у смутним временима
                    Култура
                    Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година
                    Пише:  Бојан Паповић
                    Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година
                    Неколико цртица из живота сликара: Рупа у шеширу Уроша Тошковића, сова у коси Зорана Илића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Неколико цртица из живота сликара: Рупа у шеширу Уроша Тошковића, сова у коси Зорана Илића
                    Cви животи Војислава Јовановића Марамбоа: Писац, фотограф, фолклориста, ловац на украдену, изгубљену и лажну историју...
                    Пише:  Вуле Журић
                    Cви животи Војислава Јовановића Марамбоа: Писац, фотограф, фолклориста, ловац на украдену, изгубљену и лажну историју...
                    Сејс Нотебом, Лутајући Холандез: Писац, песник, морнар, путник
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Сејс Нотебом, Лутајући Холандез: Писац, песник, морнар, путник
                    Музика
                    Истине Дада Топића и прича о групи Тајм: Јер је све у песми човеку што треба
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Истине Дада Топића и прича о групи Тајм: Јер је све у песми човеку што  треба
                    Одлазак насмејане диве: Велико срце Бети Ђорђевић
                    Пише:  Зорица Којић
                    Одлазак насмејане диве: Велико срце Бети Ђорђевић
                    Пети Битлс и његова оставштина: Сто година од рођења Џoрџа Мартина
                    Пише:  Жикица Симић
                    Пети Битлс и његова оставштина: Сто година од рођења Џoрџа Мартина
                    Песме око којих се врте наши животи: Очи и глас Сенке Велетанлић
                    Пише:  Жикица Симић
                    Песме око којих се врте наши животи: Очи и глас Сенке Велетанлић
                    Спорт
                    Maрија Вегер Демшар, најбоља југословенска кошаркашица свих времена: Женски Радивој Кораћ
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Maрија Вегер Демшар, најбоља југословенска кошаркашица свих времена: Женски Радивој Кораћ
                    Сећање на једино светско злато наших рукометаша: Ванземаљци на паркету
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на једино светско злато наших рукометаша: Ванземаљци на паркету
                    Сентиментална историја пингпонга: Палатинуш, Шурбек, Стипанчић, јунаци једног детињства
                    Пише:  Вуле Журић
                    Сентиментална историја пингпонга: Палатинуш, Шурбек, Стипанчић, јунаци једног детињства
                    Ситан фудбалски вез мађарске Лаке коњице и пораз у Берну '54: Најбољи на планети, а никад шампиони
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Ситан фудбалски вез мађарске Лаке коњице и пораз у Берну '54: Најбољи на планети, а никад шампиони
                    Лектира
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Пише:  Катарина Рорингер Вешовић
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Владимир Дедијер са Чарлијем Чаплином 1945. о Русији, Америци, Јасеновцу, Сутјесци и Ивану Горану Ковачићу
                    Пише:  Владимир Дедијер
                    Владимир Дедијер са Чарлијем Чаплином 1945. о Русији, Америци, Јасеновцу, Сутјесци и Ивану Горану Ковачићу
                    100 књига које треба прочитати барем једном у животу, по Дејвиду Боувију
                    Пише:  Дејвид Боуви
                    100 књига које треба прочитати барем једном у животу, по Дејвиду Боувију
                    Нови феудализам је наша будућност: Како би могaо да изгледа нови мрачни средњи век
                    Пише:  Кален Марфи
                    Нови феудализам је наша будућност: Како би могaо да изгледа нови мрачни средњи век
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.