Рококо
14.01: СИВ
четвртак, 14. јан 2021, 00:00 -> 15:47
Четрнаести јануар
Сив и тмуран је био четрнаести јануар 1953, кад је у Београду основано Савезно извршно веће које је преузело надлежности Владе ФНРЈ. За првог председника СИВ-а тог дана је изабран Јосип Броз Тито који ће на овој функцији остати до јануара 1963. године. Титови заменици у првом сазиву СИВ-а били су: Едвард Кардељ, Александар Ранковић, Мијалко Тодоровић и Родољуб Чолаковић, док су за савезне секретаре бирани: Коча Поповић, Иван Гошњак, Светислав Стефановић, Никола Минчев и Маријан Брецељ.
После Тита на челу СИВ-а ће се смењивати: Петар Стамболић, Мика Шпиљак, Митја Рибичич, Џемал Биједић, Веселин Ђурановић, Милка Планинц, Бранко Микулић, Анте Марковић те Александар Митровић.
За последњег бисмо могли рећи да се на том месту нашао у зауставном времену, пошто је функцију обављао од 20. децембра 1991. до 28. априла 1992, кад је процес распада заједничке државе био већ увелико у завршној фази. Изузмемо ли њега, на челу СИВ-а је било укупно петоро Хрвата те по један Црногорац, Муслиман, Словенац и Србин. Тито је на челу СИВ-а био најдуже, а Шпиљак најкраће. У тренутку ступања на дужност, Тито је био најстарији (пуних седамдесет), а Рибичич најмлађи (непуних педесет).
Седиште СИВ-а је до 1961. било у Старом двору, а затим је пресељено у Палату Федерације коју су и тада, као и сада, кад се службено зове Палата Србије, Београђани углавном звали СИВ.
Иако је институција СИВ-а постојала скоро пуних четрдесет година, надживели су је сви њени председници изузев Биједића и Броза.
