16.02: Манзанарес
уторак, 16. феб 2021, 10:25 -> 11:34
Шеснаести фебруар
На општим парламентарним изборима у Шпанији одржаним шеснаестог фебруара 1936. године тесну победу је однела левичарска коалиција Народни фронт. Ако је тријумф по броју гласова бирача и био тесан, међутим, кад је реч о посланичким местима у скупштини био је много убедљивији.
Као последица ове изборне победе, започео је талас колективизације на југу и истоку земље који је непосредно утицао на скоро три милиона људи. Британски историчар Џејмс Вудкок прозвао је тај талас „последњим и највећим анархистичким покретом на свету“. Његова директна последица био је државни удар јула месеца исте године који су предводили генерали Санхурхо и Франко, а чија је последица опет био Шпански грађански рат.
Шпански грађански рат је последњи романтични рат у историји човечанства, рат који је истовремено био и локални и глобални, али не захваљујући сателитској телевизији, него јер је изгледало да од исхода тог рата може да зависи судбина целог света.
Шпански грађански рат није био постмодерни рат навијачких паравојски и пљачкашких плаћеничких одреда. Био је то рат у којем је постојала свест да се борба тиче нечег већег.
Има један стих Чедомира Миндеровића који тај подтекст Шпанског грађанског рата ефектно хвата. Каже Миндеровић: „Река Манзанарес што целим светом тече“. Таласи те реке су у Одновим стиховима, Хемингвејевим романима, Орвеловој прози.
Почела је тећи, на известан начин, управо 16. фебруара 1936.
