РОКОКО
01.03: Парабола
понедељак, 01. мар 2021, 00:02 -> 23:45
Први март
Песник Ричард Вилбур, рођен првог марта 1921, два пута је добио Пулицерову награду. Живео је дуго, све до јесени 2017, озбиљно се приближивши стотом рођендану. Осим као песник, оставио је дубок траг и као књижевни преводилац са француског језика, а његови преводи Волтера, Молијера и Расина сматрају се антологијским. Опус му је богат и разнолик, а као парадигматична његова песма може се, рецимо, узети она под насловом „Парабола" која иде овако:
Читао сам како је Дон Кихот јашући једанпут
Наишао на раскршће, па је зарад мира
Желећи дати шансу случају, одбио бирати пут,
Него је одлучио пустити свога коња да бира.
Јер слава њега чека где год би кренули ил' стали.
Он препун је поноса, а коњ му уморан од ђира
И ваљда је баш зато кренуо према штали.
Наслов је изузетно индикативан: у историји књижевности параболом се назива кратка, језгровита прича у прози или стиху, која доноси моралну или религиозну поруку. Исус се у јеванђељима често служи параболама.
У Вилбуровој параболи, Дон Кихот се жели ослонити на случај. Није то ретко у животу људи. Како друкчије показати да ти је свеједно, него препустити ствар случају?
Вилбур нам, међутим, жели рећи да случај не постоји. Врло често нешто зовемо случајем само зато јер не можемо или не желимо да докучимо стварне скривене мотиве. А ти мотиви су, сугерише нам Вилбур, најчешће врло приземни.
