Рококо
17.03: Туберкулоза
среда, 17. мар 2021, 23:40 -> 15:08
Седамнаести март
Седамнаестог марта, на дан Светог Патрика, глобално гледано најирскији дан у години, у Даблину се 1889. родио Хари Кларк који ће се прославити као највећи мајстор витража своје генерације.
Мајка му је умрла кад је имао четрнаест година и тај губитак ће га трајно обележити. Они склони психоанализи тиме тумаче чињеницу да се заљубио у своју пет година старију колегиницу из уметничке школе с којом ће се и венчати. Она се звала Маргарет Крили. Није незанимљив податак да ће годину дана касније Харијев рођени брат оженити Маргаретину рођену сестру.
Хари и Маргарет су имали троје деце. Свој први значајан уметнички искорак Хари остварује као илустратор књига. Међу чувенијим његовим илустрацијама су оне уз дела Колриџа, Александра Поупа, Ханса Кристијана Андерсена, Едгара Алана Поа, Шарла Пероа, Гетеа и Свинберна.
Ипак, Кларк је данас првенствено упамћен као аутор стотину и тридесет витража: од капеле у Корку до Цркве светог Јована Крститељу у Дахилу. Осим у родној Ирској, Кларк је највише радио у Швајцарској. Тамо му је 1929. године дијагнистификована туберкулоза. Одмах је смештен у санаторијум у Давосу, као да је Ханс Кастроп из Чаробног брега.
Кад му се после две године здравље погоршало, пожелео је да умре у завичају. Није, међутим, стигао ни да напусти Швајцарску; умро је у Хуру, где је и сахрањен. Пошто се у року од петнаест година није јавио нико из породице, у складу са локалним законима, посмртни остаци су премештени у колективну гробницу. У Ирској, дакле, нема Кларковог гроба, али од последње године двадесетог века један мост у Даблину носи његово име.
