Рококо
23.03: Калвино
понедељак, 22. мар 2021, 22:14 -> 20:22
Двадесет трећи март
Двадесет трећег марта 1957, Тадеуш Бреза, тадашњи културни аташе Пољске у Риму, у свој дневник записује:
„Тиражи књига у Италији су ниски. Да би се књижарима и писцима прискочило у помоћ, председништво министарског савета сваке године организује у великим градовима 'сусрете с књигом'. Стварају се локални одбори под вођством префекта. Домаћи бискупи шаљу у њих своје представнике. Избор књига припрема председништво Министарског савета. За Напуљ је ове године изабрало четири књиге: Raconti-Ricordi, чији је аутор Умберто Саба; Confessioni agli specchi, аутор – Уго Ландау; Il Testimone, аутор – Марио Помилио и Fiabe Italiane, италијанске бајке које је сабрао Итало Калвино. Али напуљски кардинал, надбискуп Мими, уложио је протест. Обавестио је префекта да повлачи свог делегата све док се не разреши проблем. Копију протеста упутио је Сењију. Копија је стигла у Рим после депеше од префекта који је, не саветујући се са својим властима, повукао из избора италијанске бајке. У председништву Министарског савета сви су знали да је њихов аутор стварно члан КПИ."
Мање од пола година након овог Брезиног дневничког записа, Калвино је напустио Комунистичку партију Италије. Те исте године, објавио је „Барона на дрвету" један од својих најбољих романа, па се тако 1957. показала као понешто преломна у његовом животу. Заправо је роман и настао као реакција на остракизам коме су га изложили Палмиро Тољати и други високорангирани комунисти, а написан је за само три месеца. Писац се никад више није активно бавио политиком нити се учлањивао у било коју другу партију. Тридесетак година касније, непосредно уочи своје смрти, Калвино је био у свету најпревођенији италијански писац.
