Рококо
25.05: Вајлд
понедељак, 24. мај 2021, 23:42 -> 01:58
Двадесет пети мај
Двадесет петог маја 1895, Оскар Вајлд је осуђен због хомосексуалне везе са Лордом Алфредом Дагласом. У то време је био четрдесетогодишњак. У затвору је провео непуне две године. Након што је изaшао из затвора, одлази у Француску и последње године живота проводи у сиромаштву под именом Себастијан Мелмот. Сахрањен је у Паризу, на гробљу Пер Лашез.
Бројни аутори су писали биографске књиге о Вајлду, а био је честа инспирација и за позориште те филм. Вајлд као писац се данас памти по својим драмама, роману „Слика Доријана Греја", дечијим причама, а можда понајвише по духовитим репликама које је разасуо по целом свом опусу. Ово су неке од њих:
Имам најпростији могући укус: задовољан сам најбољим.
Она је паун у свему осим у лепоти.
Понекад помислим да је Бог стварајући човека преценио своје могућности.
Младићи желе бити верни, а не могу. Старци желе бити неверни, а не могу.
Публика је чудесно толерантна. Опрашта све осим генијалности.
Популарност је ловоров венац који свет ставља лошој уметности. Шта год је популарно не ваља.
Емил Зола нам је одлучио показати да ако већ не може бити геније може барем бити глуп.
Поезија се може не волети на два начина: тако што се не воли поезија и тако што се чита Поуп.
О, тако ми је драго да си дошао. Има стотину ствари које ти не желим рећи.
Патриотизам је врлина злих.
Новинарство је данас нечитљиво, а књижевност се не чита.
